MENISNC
Pretraga
11.8 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 646

Đoković u utorak igra protiv Hačanova za polufinale Rolan Garosa

Od
miki
-
0

Najbolji srpski teniser Novak Đoković igraće protiv Rusa Karena Hačanova u četvrtfinalu Rolan Garosa u utorak oko 15 časova na centralnom terenu , saopštili su organizatori.

Duel trenutno trećeg i jedanaestog igrača na svetskoj listi planiran je kao treći meč dana na terenu “Filip Šatrije”.

Program na centralnom terenu u 11 sati otvaraju Čehinja Karolina Muhova i Ruskinja Anastasija Pavljučenkova. Po završetku ovog duela igraće Ukrajinka Elina Svitolina i Beloruskinja Arina Sabalenka.

Meč između Đokovića i Hačanova trebalo bi da počne oko 15 sati.

Program na terenu “Filip Šatrije” od 20.15 sati zatvoriće Španac Karlos Alkaraz i Grk Stefanos Cicipas.

Rolan Garos se igra za nagradni fond od 49,6 miliona evra.

Nevreme širom Srbije (VIDEO RTS)

Od
miki
-
0
Novi Pazar, 20. novembra 2022 - Zbog kise koja bez prestanka pada u Novom Pazaru, drasticno je porastao vodostaj Raske, Josanice i Trnavice. U tom gradu uvedena je vanredna odbrana od poplava. Mehanizacija javnih preduzeca je na terenu, a hitnu sednicu odrzace i Stab za vanredne situacije. Javna preduzeca iz Kraljeva i Cacka dopremice Novom Pazaru oko 8.000 dzakova sa peskom, a JVP"Srbijavode", uputice i mehanizaciju u taj grad ako bude potrebe. FOTO TANJUG/ ALEKSANDAR NICIFOROVIC/bs

Opštinu Aleksandrovac u kasnim popodnevnim satima zahvatilo je snažno nevreme praćeno jakom kišom i gradom. Zbog štete pričinjene u samom gradu proglašena je vanredna situacija. Nevreme je zahvatilo i opštinu Kosjerić, izlili su se bujični potoci i poplavili dvadesetak objekata. Obilna kiša i u koceljevačkom kraju, gde je već desetak dana na snazi vanredna situacija zbog problema od prethodnih padavina.

Jako nevreme praćeno obilnim padavinama i gradom u kasnim popodnevnim satima zahvatilo je opštinu Aleksandrovac. Najveća šteta pričinjena je u samom gradu, gde je Štab za vanredne situacije zasedao tokom večeri i proglasio vanrednu situaciju.

Poplavljene su porodične kuće, oštećena je putna infrastruktura, a voda je prodrla i u kuhinju predškolske ustanove “Naša radost” zbog čega gradski vrtić neće raditi narednih dana dok se voda ne povuče i ne izvrši potpuna dezinfekcija.

Ekipe su na terenu i radiće se tokom noći. Zbog visokog vodostaja reke Rasine pojedini delovi grada su odsečeni, jer se preko mosta ne može mehanizacijom.

Vanredna situacija je, osim u Aleksandrovcu, proglašena i na području više mesnih zajednica.

Obilne padavine i koceljevačkom kraju. Izlili su se Rasnica i Lukinac i brojni potoci.

Pod vodom su poljoprivredno zemljište i putevi. U opštini Koceljeva je vanredna situacija već desetak dana zbog problema izazvanih prethodnim padavinama i izlivanjem vodotoka.

Jako nevreme kasno posle podne zahvatilo je i opštinu Kosjerić. U MZ Brajkovići izlili su se bujični potoci i poplavili dvadesetak objekata, ali su vatrogasno-spasilačke ekipe na terenu i voda se izbacuje pumpama.

Nema opasnosti po stanovništvo, a voda se povlači iz objekata. I put Kosjerić–Valjevo otvoren je za saobraćaj, koji je bio u prekidu. Ima štete i na poljoprivrednom zemljištu i na infrastrukturi.

Ekspert preporučio suplemente koje bi trebalo da uzimamo tokom leta

Od
miki
-
0

Od cinka do omega-3, stručnjak je podelio suplemente koje treba da dodate u svoju ishranu tokok letnjih dana.

Dugi sunčani dani mogu da povećaju nivo energije i olakšaju proizvodnju melatonina, hormona sna.

„Međutim, iako postoji nekoliko dobrih elemenata leta, povećana energija takođe može da dovede do sagorevanja“, rekao je farmaceut Stiv Braunet-Gejl iz Lifestile Packaging-a.

„Tokom toplijeg vremena organizmu je potrebno vreme da se prilagodi, plus je tada sezona alergija.

Imajući to na umu, stručnjak je podelio najbolje suplemente koje treba uzimati tokom letnjih meseci.

Cink
Toplo vreme nažalost ne dolazi bez visoke koncentracije polena, ostavljajući mnoge alergične na polen sa simptomima curenja iz nosa i svrbom u očima.

Na sreću, cink može da pomogne u ublažavanju simptoma, a istovremeno podstiče vašu respiratornu funkciju i zdravlje sinusa.

„Preporučena količina cinka za odrasle muškarce je 9,5 mg i 7 mg za žene. Uzmite ih najmanje jedan sat pre ili dva sata posle obroka ili uz hranu ako smatrate da izazivaju probleme sa stomakom“, savetuje farmaceut.

Vitamin C
Još jedan dodatak ishrani koji bi mogao da vam pomogne kada su u pitanju alergije je vitamin C.

Međutim, ovaj vitamin ima više trikova u rukavu. Braunet-Gejl je rekao: „To je prirodni antioksidant koji pomaže u održavanju zdravlja kože i sprečavanju oštećenja ćelija uzrokovanih povećanim nivoom UV svetlosti“.

Preporučena količina za odrasle od 19 do 64 godine je 40 mg dnevno, a stručnjak kaže da se vitamin C najbolje apsorbuje na prazan stomak 30 do 45 minuta pre doručka.

Omega 3
Nazvane „građevinski blokovi“ za ćelijske membrane, omega-3 pomažu u povećanju protoka krvi i unapređuju zdravlje srca i jači imuni sistem.

Braunet-Gejl kaže da omega-3 suplement treba dodati u ishranu, a najviše ga ima u ribljem ulju, ulju riblje jetre, ulju algi ili ulju od lanenog semena.

„Ako se odlučite da konzumirate suplemente kako biste dobili svoj dnevni unos, preporučuje se da izaberete onaj sa istom dnevnom količinom koja bi odgovarala prirodnom unosu kao recimo dve porcije ribe nedeljno – 450 mg po dnevnoj dozi za odrasle, prenosi Express.

Stručnjak je dodao da se uvek treba konsultovati sa svojim lekarom pre nego što dodate bilo koji od ovih dodataka svom režimu, posebno ako uzimate druge lekove.

Pet kanadskih gradova među najboljim gradovima za život na svetu u 2023. (FOTO)

Od
Dara Milovanović
-
0

Nova globalna rang lista najboljih gradova, ubraja i pet kanadskih gradova iz različitih razloga na toj listi.

Svetska lista gradova Resonance Consultancy-a za 2023. godinu je objavljena. Istraživači su proučavali puno gradova i došli do prvih 100, nakon što su razmotrili širok spektar faktora.

To uključuje vremenske uslove, noćni život, mogućnosti zabave na otvorenom, sigurnost, znamenitosti i atrakcije kao što su muzeji, rangiranje univerziteta, obrazovanje, kupovina, kultura, popularnost na internetu i prijave, stopa zaposlenosti i ekonomski prosperitet.

S obzirom na sve to, vladajući grad broj jedan u svetu je London, a slede ga Pariz, Njujork, Tokio, Dubai, Barselona, ​​Rim, Madrid, Singapur i Amsterdam.

Evo kako su prošli kanadski gradovi.

Toronto — #24 ?

kanadski gradovi

Elena Elisseeva/Shutterstock

U samom vrhu nismo sreli kanadski grad na listi sve do Toronta, na broju 24. Njegova top-25 pozicija je zaslužna za raznolikost i obrazovanje. Resonance Consultancy ističe Univerzitet u Torontu, koji je poznat u svetu.

Stanovnici Toronta su se takođe kvalifikovali na 20.mestu kao najobrazovaniji stanovnici.

“Sav taj talenat, koji će se drastično povećati zbog kanadskog zagrljaja kvalifikovanih imigranata, pojačaće ekonomiju koja se već može pohvaliti sedmim najvećim brojem sedišta kompanija Global 500 (dva mesta više u odnosu na prošlu godinu)”, navodi se u izveštaju.

Takođe se ističe da je prošle godine, prema studiji centra za urbana istraživanja i razvoj zemljišta, Toronto proglašen najbrže rastućim gradskim područjem u celoj Severnoj Americi.

U izveštaju se takođe ceni i skoro renoviranje istorijskog Massey Hall u Torontu, i neverovatni gradski hoteli, parkovi i mesta za kupanje.

Montreal — #57 ?

kanadski gradovi

Vlad G/Shutterstock

Montreal je zauzeo 57. poziciju, rangirajući se na 22. mestu po kulturi – posebno po svojoj večno poznatoj muzičkoj sceni i kreativnosti.

“Najevropskiji grad u Severnoj Americi održao je renome u protekle dve godine, pretvarajući glavne ulice u kreativno stilizovana okupljališta na otvorenom sa umetnošću i muzikom i značajno uvećavajući biciklističke staze”, navodi se u izveštaju.

Budućnost Montreala je takođe veoma pozitivna. Resonance Consultancy ističe da će se Espace St-Denis u latinskoj četvrti otvoriti 2025. godine i oživeti sa prostorima za izvođenje i restoranima.

Još jednom, Univerzitet McGill u Montrealu bio je razlog za ponos, završio je na visokom 27. mestu u svetu.

U izveštaju se dodaje da je Montreal na putu da postane centar za AI tehnologiju i da nastavlja da privlači strane investitore.

Calgary — #65 ?

Jeff Whyte/Shutterstock

Izveštaj o najboljim gradovima sveta kaže da je Toronto možda centar poslovanja među kanadskim gradovima, ali Calgary je izazov na koji treba paziti.

“Ljudi ovdje hodaju kao Njujorčani i jure kao Teksašani”, piše. “Nije ni čudo da je grad dom za najviše Amerikanaca po glavi stanovnika u Kanadi.”

Calgary je rangiran na 22. mestu u svetu u podkategoriji BDP-a po glavi stanovnika Resonance Consultancy-a, što ukazuje na njegov izlazak iz ekonomskih padova povezanih s pandemijom. Kalgarijev BDP po glavi stanovnika je „daleko najveći u Kanadi“.

Nažalost, visoka stopa nezaposlenosti u Kalgariju ga je gurnula za nekoliko stepenica naniže, ali izveštaj kaže da se i to menja.

„Izgradnja nekretnina se pojačava u nadi da će privući nove stanovnike koji traže pristupačne nekretnine (u odnosu na ostatak veoma skupe zemlje)“, piše. “Novi projekti, poput nedavno otvorene centralne biblioteke u rastućem kulturnom središtu East Village-a, jačaju kvalitet grada.”

Osim toga, Calgary beleži i veliki broj poslovnih putnika i njegova hotelska industrija cveta.

Vancouver — #69 ?

ArkXp/Shutterstock

Vancouver je rangiran na #69 globalno. Njegova bogata istorija i generacije raznolike radne snage čine ga liderom u rastu stanovništva među kanadskim gradovima.

Univerzitet Britanske Kolumbije rangiran je na 18. mestu u svetu.

“Posebna draž Vancouvera je poznata po nekim od najizvrsnijih urbanih topografija planete”, navodi se u izveštaju. “Možete napustiti kancelariju u centru grada i javnim prevozom otići na skijanje ili na vožnju brdskog bicikla sat kasnije.”

Resonance Consultancy takođe upozorava na predstojeće seizmičke događaje koji su do sada poštedeli Vancouver.

Naravno, vruće tržište nekretnina u Vancouveru nije prošlo nezapaženo.

„Uvek u potrazi za stranim ulaganjima, razne inkarnacije pokrajinskih i saveznih vlada omogućile su državljanstvo strancima sa dovoljnim kapitalom, uz malo nadzora nad oporezivanjem spoljnih fondova. Kao takve, cene stanova u Vancouveru su sada uglavnom vezane za globalni kontekst, uglavnom odvojene od lokalnih plata”, navodi se u izveštaju.

Ottawa — #96 ?

JM Kehoe/Shutterstock

Na #96, Ottawa se skoro nije našla na listi.

U rangiranju se navodi da je glavni grad Kanade “dugo živeo u senci uzbudljivih gradova, Toronta i Montreala”. Ipak, sam po sebi je raznolik – svaki četvrti stanovnik Ottawe je imigrant.

Grad je zauzeo 38. poziciju na globalnom nivou za ljude, koje lista opisuje kao “neuobičajeno inteligentne”.

Također zauzima 15. mesto u obrazovanju i ulaže u kompanije zasnovane na znanju kao što su digitalni mediji, čista tehnologija, avio industrija i softveri. Kao rezultat toga, grad se nalazi na 79. mestu u svetu u kategoriji BDP-a po glavi stanovnika, sa visokom stopom novih poslova i relativno niskim troškovima života.

Istraživači takođe cene Ottawu što je u skorije vreme dala prioritet pomirenju sa starosedeocima.

Kompletan izveštaj pogledajte ovde .

SERBIANNEWS/CANADA

Pilići daleko teži nego pre, pokazuje studija iz Alberte

Od
Dara Milovanović
-
0

Zbog povećanog zahteva tržišta širom sveta i upotrebe raznih sredstava poslednjih decenija postoje vrste pilića čija se težina drastično promenila za kratko vreme.

Za samo pedesetak godina, piše portal Vok, kokoške su uzgajane da budu mnogo veće. Studija koju su uradili istraživači sa Univerziteta Alberta u Kanadi, koji su uzgajali tri rase pilića iz različitih epoha na potpuno isti način i merili koliko su jeli i kako su rasli. Ovo im je omogućilo da vide genetske razlike između rasa bez uticaja drugih faktora kao što su hrana ili upotreba antibiotika. Nedavno su objavili svoje rezultate i ono što su zaključili je da su danas pilići mnogo veći od onih iz 1950. godine – rasa pilića iz 2005. je u proseku bila oko četiri puta teža od rase iz 1957. godine uprkos istoj hrani.

Pilići su danas navodi portal, mnogo efikasniji u pretvaranju hrane u meso, a istraživačka metrika za ovo je nešto što su nazvali „stopa konverzije grudi” grama hrane u gramima mesa prsa. Rasa iz 2005. bila je otprilike tri puta efikasnija od one iz 1950-ih.

Moderne kokoške takođe imaju dodatne zdravstvene probleme- prethodna istraživanja su primetila povećane probleme sa kostima, srcem i imunološkim sistemom kod nekih savremenih rasa pilića. Zdravstveni problemi proizilaze iz nekoliko faktora, uključujući i nenamerne genetske efekte i razlike u ponašanju kao što su ishrana i nošenje sve te dodatne težine.

Takođe, rast pilića je pomogao da piletina postane popularna i jeftina hrana.

Prema časopisu Poultry sciense, ljudska težnja i sposobnost da uzgajaju veće piliće odigrala je veliku ulogu u tome. Zahvaljujući industrijskoj praksi uzgoja, rase pilića namenjene za jelo ljudi pretrpele su ozbiljne promene u samo poslednjih nekoliko decenija. Poznate kao konvencionalne ili brzorastuće rase, ove kokoške su uzgajane da što brže dobiju mnogo dodatne težine.

Hibridne piliće ljudi su selektivno uzgajali kako bi dostigli punu težinu za samo šest nedelja, mnogo brže od običnih pilića, kojima je potrebno oko 12 nedelja da postanu potpuno odrasli.

SERBIANNEWS/CANADA

Komemorativni skup povodom odlaska Miroslava Majkla Đorđevića

Od
Dara Milovanović
-
0

Komemorativni skup povodom odlaska velikog srpskog dobrotvora i patriote, Miroslava Majkla Đorđevića biće održan u utorak, 6. juna o. g, u 12.00, u Aero-klubu u Beogradu, Uzun Mirkova br 4.

         Od g. Đorđevića će se oprostiti prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, Dušica Protiv, advokat iz Njujorka, dr Žaneta Đukić Perišić, Slavka Drašković, Aleksandar Kovačević, prijatelji, kao i predstavnici stipendista Fondacije Studenica.

Dugogodišnji predsednik i jedan od osnivača Fondacije Studenica, osnivač Kongresa srpskog ujedinjenja, Miroslav Majkl Đorđević iznenada je preminuo u 87. godini u San Rafaelu, Kalifornija, SAD.

Miroslav Đorđević (Beograd 1936- San Francisko 2023.), aktivno je učestvovao u demokratskim promenama u Srbiji i u unutrašnjoj i spoljnoj politici SAD prema srpskom narodu. Tvorac je krovneorgani zacije Kongres srpskog ujedinjenja.  Bio je najugledniji srpski lobista u dijaspori.
– Đorđević bio je divan čovek, pravi Srbin, koji mi je pomogao da istražujem Srbe u rasejanju. Od njega sam mnogo naučio. Slava mu.
Bio je i ostao Beograđanin u duši i u srcu. Završio je Prvu mušku gimnaziju (1954) i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Kao odbojkaš otišao je na sportsku turneju u Francusku i sredinom pedesetih emigrirao. Smestio se Parizu kod ujaka, advokata Mihajla Stefanovića. Iz Pariza je preša u Kaliforniju sa svojom francuskom suprugom. Uselio se u SAD 1956. godine, a naturalizovao (1961). Potom je u SAD doveo i svoju majku.

–         Miroslav Đorđević je diplomirao prirodne nauke i menadžment na Berkliju i na Državnom univerzitetu San Francisko. Magistrirao finansije na Stenford univerzitetu (SAD). Bio je član Republikanske stranke i u mladosti njen predsednik Odbora mladih republikanaca. Radio je kao glavni i izvršni direktor osiguravajućeg društva “Capital Guaranty”, kao i direktor “Spanek Inc.”, “American Express Variable Annuitu Inc”, “Financial security assurance”, “Monad finacial company”, čiji je bio vlasnik. Osnovao  internacionalnu banku “Banka jugoistočne Evrope” u SAD i bio njen glavni direktor i predsednik – kazuje nam Gradimir Marković srpski aktivista iz Čikaga i nekadašnji član Kongresa srpskog ujedinjenja u državi Ilinois.

        Miroslav Đorđević je devedesetih godina prošlog veka bio najpoznatiji branilac nacionalnih srpskih interesa u Americi. Kao inicijator, osnivač i predsednik Kongresa srpskog ujedninjenja – KSU (1990-1992), bio je predsednik Upravnog odbora više puta ove prve moderne srpske asocijacije u SAD i Kanadi.

–         Uz pomoć KSU Srbi su ušli u Belu kuću, Kongres, Stejt Department čime su naši iseljenici u SAD postali, ne samo uticajan etnički već i politički subjekt u političkom životu Amerike. Preko KSU organizovao Srbe u rasejanju. Izborio je mesto srpske dijaspore u politici i diplomatiji Srbije. KSU je dao jednog generalnog konzula i direktora Kancelarije za dijasporu Srbije – objašnjava Gradimir Marković.

       Miroslav Majkl Đorđević je sahranjen u San Francisku prošlog meseca. Na Komeoraciji u Beogradu Teslina naučna fondacija iz Filadelfije će prokazati film o Majklu Đorđeviću i posthumno dodeliti Orden Nikole Tesle.

Marko Lopušina

Naučnici upozoravaju da zdravlje planete Zemlje slabi

Od
miki
-
0

U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature, desetine naučnika je saopštilo da je svet već probio kritične klimatske pragove, ostavljajući manje sigurnog, nastanjivog prostora za život na Zemlji.

Stručnjaci ukazuju na pretnje po zdravlje ljudi i planete i pozivaju vlade, kompanije i kreatore politike da krizu shvate ozbiljnije, pišu svetski mediji, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Uznemirujući dokazi
Izveštaj grupe naučnika, okupljenih u Komisiji za Zemlju (Earth Commission), iznosi uznemirujuće dokaze da se planeta suočava sa rastućim krizama dostupnosti vode, opterećenja hranljivim materijama, održavanja ekosistema i zagađenja aerosolom, ističe Gardijan.

Studija, koja je objavljena u časopisu Nature 31. maja je, naglašava Gardijan, najambiciozniji pokušaj da se spoje vitalni znakovi zdravlja planete s indikatorima ljudskog blagostanja.

„Dosegli smo ono što nazivam tačkom zasićenja, odnosno gornju granicu biofizičkog kapaciteta Zemljinog sistema da ostane u svom stabilnom stanju. Približavamo se prelomnim tačkama, vidimo sve više i više trajnih oštećenja sistema za održavanje života na globalnom nivou“, poručuje jedan od vodećih autora studije, profesor Johan Rokštorm sa Potsdamskog instituta za istraživanje posledica klimatskih promena.

Komisija za Zemlju, koju su osnovale vodeće svetske istraživačke institucije, želi da analiza bude naučna okosnica sledeće generacije ciljeva i praksi održivosti, koje se protežu van trenutnog fokusa na klimu kako bi uključile druge indekse, uključujući i ekološku pravdu.

Studija postavlja niz „sigurnih i pravednih“ merila za planetu koji se, objašnjava list, mogu porediti s vitalnim znakovima ljudskog tela, gde se, umesto pulsa, temperature i krvnog pritiska, posmatraju indikatori kao što su protok vode, upotreba fosfora i prenamena zemljišta.

Merila se temelje na sintezi prethodnih studija univerziteta i naučnih grupa UN-a, kao što su Međuvladin panel o klimatskim promenama i Međuvladina naučno-politička platforma o bioraznolikosti i uslugama ekosistema, napisao je Gardijan, naglasivši da nova studija pokazuje da je situacija teška u gotovo svim kategorijama.

Zaštita planete neodvojiva od uspeha zajednice
Istraživači su se tradicionalno bavili efektima klimatskih promena ili gubitkom bioraznolikosti na samoj planeti, ali studija grupe naučnika Komisija za Zemlju označava pokušaj stručnjaka da identifikuje koji su to pragovi nakon kojih će ljudi pretrpeti značajnu štetu, ukazuje The Financial Times.

Istraživanje je identifikovalo osam pragova Zemljinog sistema, koji uključuju klimu, bioraznolikost, vodu, prirodne ekosisteme, korišćenje zemljišta i efekat đubriva i aerosola.

Navodi se da su ljudske aktivnosti gurnule ovih sedam pragova preko „sigurne i pravedne granice“ u zone rizika.

Prema istraživanju, između 50 i 60 odsto zemlje trebalo je da bude pokriveno uglavnom netaknutim ekosistemima, nivo koji je već probijen. Takođe je zaključeno da je upotrebu azota kao đubriva potrebno prepoloviti, kako bi se smanjio prekomerni rast biljaka i cvetanja algi na površinskim vodama i kako bi se smanjile emisije amonijaka i azotnih oksida.

Takozvani Zemljin sistem sastoji se od mnogih međusobno zavisnih procesa koji održavaju planetu stabilnom, ali kada se poremete, menjaju njegovu nastanjivost, tvrde naučnici i ističu da su različite granice zemaljskih sistema koje su navedene u istraživanju, „međusobno povezane“.

To, ukazuje londonski list, znači da bi prekoračenje sigurne granice za jednog moglo imati posredni efekat na druge.

Koautorka studije i profesorka s Nacionalnog univerziteta u Australiji Suemej Bai kaže da u „računanju ljudskih potreba i uticaja“, studija „pokazuje kako je zaštita planete neodvojiva od uspeha zajednice, društva i ekonomije“.

Siguran klimatski prag
Godinama se svet fokusirao na ključni prag klimatskih promena – ograničavanje globalnog zagrejavanja na 1,5 stepen Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa. Međutim, čak i na tom pragu, koji bi mogao da počne da probija u sledećih pet godina – milioni ljudi i dalje će se suočavati sa „značajnom štetom“, uključujući smrt, raseljavanje i nestašicu hrane i vode, ističe CNN, ukazujući na novi izveštaj Komisije za Zemlju.

Na 1,5 stepeni Celzijusa, autori su otkrili da bi više od 200 miliona ljudi još uvek moglo biti izloženo neviđenoj vrućini, a više od 500 miliona ljudi bilo bi izloženo dugoročnom porastu nivoa mora.

Istakli su da je ključni klimatski prag, na koji su se države obavezale Pariskim sporazumom 2015. godine, onaj koji bi osigurao „siguran i pravedan“ svet, trebalo da bude jedan stepen Celzijusa.

Međutim, prosečna temperatura planete Zemlje već je porasla za oko 1,2 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, što je već izazvalo katastrofalne i smrtonosne klimatske i vremenske promene, uključujući ekstremnije toplotne talase, poplave i šumske požare koji su promenili krajolik.

Zato naučnici pozivaju vlade, kompanije i kreatore politike da krizu shvate ozbiljnije, jer su kritični klimatski pragovi probijeni, ostavljajući manje sigurnog, nastanjivog prostora za život na Zemlji.

Koautorka studije i istraživačica životne sredine na Univerzitetu u Amsterdamu Džoita Gupta kaže da je nauka o klimi ranije posmatrala uslove potrebne za održavanje stabilnosti planete, ali da je isključivala pravdu kao ključnu komponentu.

„Tvrdimo da nema sigurne planete bez pravde“, rekla je Gupta, naglašavajući da uključivanje pravde u granice Zemljinog sistema smanjuje značajnu štetu zajednicama i pojedincima. Ona kaže da je namera njihovog rada bila da pokuša da „pokaže da već postoji velika šteta (od zagrejavanja) na jednom stepenu (Celzijusa) i da je to pravednije od cilja od 1,5 stepeni“.

Gupta je rekla da žele da obezbede da države ovo shvate što je moguće ozbiljnije.

Pravedna budućnost čovečanstva
Komisija za Zemlju i 51 autor nove studije ponudila je rezultate svog istraživanja, u nadi će vlade i kompanije razviti alate za usklađivanje svojih praksi sa naučno postavljenim pragovima radi sigurne i pravedne budućnosti čovečanstva, ukazuje Blumberg.

„Krajnja definicija pravde danas je pravo svakog ljudskog bića, posebno budućih generacija, da ima stabilnu planetu – da se rodi na planeti koja je barem jednako pogodna za život kao planeta na kojoj su rođeni njegovi ili njeni roditelji“, rekao je koautor sudije Rokštrom.

Autori takođe pozivaju na međunarodnu kompenzaciju siromašnijim zemljama za „gubitke i štete“ pretrpljene tokom ekstremnih vremenskih prilika, kao što je dogovoreno na prošlogodišnjim klimatskim razgovorima UN-a.

Obim napora koji je potreban za rešavanje ovih izazova je bez presedana, piše Blumberg, ističući kako će energetika, hrana, gradovi i drugi sektori zahtevati pokretanje novih ekonomskih i tehnoloških politika. Autori navode kako je neophodan „skok u našem razumevanju kako se pravda, ekonomija, tehnologija i globalna saradnja mogu unaprediti u službi sigurne i pravedne budućnosti“.

Fokusiranost na ljudske žrtve, koje su posledica klimatskih promena, pomaže da nova analiza bude konkretnija od pređašnjih sličnih istraživanja, rekla je Kim Kob, direktorka Instituta za životnu sredinu i društvo Univerziteta Braun, koja nije bila uključena u studiju.

Kazala je da više nema nejasnoća o nesrazmernim uticajima klimatskih promena na najranjivije i da je to „nešto što danas treba da nas vodi u donošenju odluka“.

Krempita

Od
miki
-
0

Sastojci:

– 200 g šećera

– 1 lisnato testo

– 2 pudinga od vanile

– 6 jaja

– 4 kašike brašna

– 1,4 l mleka

– šećer u prahu

Priprema:

Prvo odvojite žumanca od belanaca, zatim odvojena žumanca pomešajte sa 150 g šećera, pudingom, brašnom i 4 dl mleka. Smesu prokuvajte u litri ključalog mleka kao puding.

Umutite belanca i pomešajte ih sa preostalim šećerom u čvrstu smesu, zatim je laganim mešanjem spojite sa prethodno napravljenim kremom.

Lisnato testo tanko razvucite, izbockajte viljuškom i pecite na 180 stepeni, oko 10 do 15 mnuta.

Gotovo lisnato testo prepolovite i jednu poloviu namažite gotovom smesom, a drugu isecite na kvadratiće i poređajte po kremu.

U zavisnosti od ukusa, možete posuti šećer u prahu preko krempita i uživati u slasnom dezertu.

Sve je veći broj ljudi koji smatra da veš treba prati što ređe ili ga uopšte ne prati

Od
miki
-
0

Sve je veći broj ljudi koji smatra da veš treba prati što ređe ili ga uopšte ne prati.Već četiri godine postoji inicijativa Indigo Invitational u kojoj se učesnici takmiče u tome čije farmerke će izbledeti na što prirodniji način i zbog toga ih uglavnom ne peru najmanje godinu dana. U ovom takmičenju učestvuju skoro svi članovi kluba koji se zalažu da se veš ne pere, pa čak i izvršni direktori kompanije Levis, piše BBC, a prenosi RTS.

Devet od 10 učesnika u ovom takmičenju odlaže prvo pranje pantalona dok ih ne obuku 150 ili 200 puta. Pojedini se čak pridržavaju filozofije da džins nikada ne treba prati.

Umesto da farmerke ubace u mašinu za pranje veša, oni koji nose sirovi teksas preporučuju druge načine za održavanje higijene, kao što je izlaganje UV zracima ili jednostavno provetravanje preko noći, a može i tako što će se farmerke ostaviti da prenoće u zamrzivaču.

Članovi ovog kluba i zastupnici ovih stavova u pogledu pranja farmerki nisu jedini koji smanjuju učestalost pranja veša. Godine 2019, modna kreatorka Stela Makartni izazvala je pravu buru pošto je opisala svoje navike u pranju odeće u intervjuu za Gardijan.

„U suštini, u životu važi pravilo: ako ne morate apsolutno ništa da čistite, nemojte to čistiti. Ja ne menjam grudnjak svaki dan i ne bacam stvari samo tako u mašinu za pranje veša jer su nošene. Vrlo sam uredna, ali nisam ljubitelj hemijskog čišćenja ili bilo kakvog čišćenja, zaista“, rekla je.

Haljina koja se nosi 100 dana bez pranja
Drugi pak preispituju svoje navike pranja veša zbog brige za životnu sredinu ili zbog rastućih troškova električne energije.

Mek Bišop, osnivač kompanije za odeću „Wool & Prince“, odlučio je da pažnju usmeri na „udobnost i minimalizam”, što je dobro odjeknulo posebno kod muških potrošača – „posebno onih koji već ionako nisu voleli da peru veš“ – kada je počeo da promoviše svoj ženski brend Wool&.

Podvrgnute vekovima seksističkog reklamiranja pranja veša, žene bi teže prihvatile ideju da ne peru svoju odeću, razmišljao je Bišop, a istraživanja su ga podržala, jer pokazuju da je kod žena zaštita životne sredine bio efikasniji argument za odustajanje od pranja.

Danas Bišopov brend Wool& prodaje haljine od merino vune uz „izazov“ da kupci nose istu haljinu svaki dan tokom 100 dana.

Uobičajeni stav onih koji prihvataju ovaj izazov je „smanjenje količine veša za pranje ako svakodnevno nose merino“, kaže Rebeka Ebi iz Wool&a.

Sve što ne miriše neprijatno i nema fleke, nije za pranje
„Jedna od najgorih stvari koje možete da uradite odevnom predmetu, u smislu njegove izdržljivosti, jeste da ga operete“, kaže Mark Samner, predavač održive mode na Univerzitetu u Lidsu.

Tokom pranja, kaže on, odeća može da se pocepa, skupi i izgubi boju. Sa svojim kolegom Markom Tejlorom, Samner proučava kako mikrovlakna iz našeg veša završavaju u morskim životinjama. Ali iako kaže da je smanjenje učestalosti pranja veša pravi izbor za životnu sredinu, on ne zagovara potpuni moratorijum na veš mašine.

„Ne želimo da ljudi misle da ne mogu da peru stvari jer… uništavaju planetu“, kaže Samner za BBC.

„Radi se o pokušaju da se postigne pravi balans. Pranje odeće je važno iz medicinskih i higijenskih razloga“, naglašava profesor.

„Na primer za ljude koji pate od ekcema koji pokušavaju da izbegnu iritaciju koja nastaje kada se naše prirodne kožne bakterije razmnožavaju u našoj odeći. Takođe je važno za samopoštovanje ljudi da se ne stide zbog svoje odeće zato što je prljava ili smrdljiva“.

Nema pravila koliko često treba prati veš
Ako ste planirali da se obratite drugima da biste utvrdili koliko često treba da punite mašinu za pranje veša, razmislite ponovo. Kada su u pitanju navike pranja veša, kažu Samner i Tejlor, prosek ne postoji: svi koristimo različite temperature pranja, cikluse pranja i kombinacije boja i tkanina. I sami naučnici se suočavaju sa istim zagonetkama kao i mi obični ljudi.

„Mislim da se bavim tekstilom već 30 godina“, kaže Samner.

„I trebalo bi da znam da treba da odvajam pamuk od sintetike, a belo od šarenog veša… Ali iskreno, nemam vremena.“

Čini se da je najbolji pristup biti fleksibilan.

„Ako vaša odeća ne miriše, nemojte je prati“, savetuje Samner.

„A kada ćete ih prati, budite jasni šta treba da uradite da bi odeća bila čista, ali na najefikasniji način. Perite stvari na nižim temperaturama, predlaže on, ili uradite zaista kratak ciklus osvežavanja bez ikakvog deterdženta za pranje“.

Evroposlanik: EP već usvojio deo zahteva građana, ključna uloga predsednika

Od
miki
-
0
Foto: VLADA REPUBLIKE SRBIJE

Član Delegacije Odbora EP za stabilizaciju i pridruživanje Matjaž Nemec rekao je za RTS, govoreći o protestima građana, da je “EP već usvojio u Rezoluciji veliki deo zahteva građana”.

Govoreći o zahtevima koje opozicija i građani iznose na protestima i odgovarajući na pitanje ‘može li se do dogovora’, Nemec je rekao da je „ključna uloga predsednika“.

„Kada smo razgovarali sa opozicijom, shvatili smo da je EP već usvojio u Rezoluciji veliki deo zahteva građana ovde u Srbiji. Morate da imate snagu da shvatite kako da različite delove društva približite. Ima stvari koje su neprihvatljive. Predsednik Republike mora u punoj meri da se angažuje da se dijalog nastavi na najvišem nivou. Ključna je uloga predsednika Republike“, kaže Nemec.

Osvrnuo se i na situaciju na severu KiM.

„Suočeni smo sa novom situacijom, moje mišljenje je da moramo da imamo nove izbore na severu Kosova, potrebno je da se obe strane angažuju, to su važna pitanja za ceo region“, rekao je on.

1...645646647...1.500Stranica 646 od ukupno 1.500

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković