Naučna otkrića svakodnevno menjaju živote ljudi širom sveta i takav napredak nije zaobišao ni oblast transplantacije bubrega, gde su stručnjaci napravili značajan korak ka rešavanju jednog od velikih medicinskih problema.
PRED DRUGI KRUG ABA LIGE: PARTIZAN I(LI) DUBAI U NAJBOLJOJ POZICIJI, ZVEZDA NE SME VIŠE DA KIKSA
.jpg.webp)
Borac Mozzart još ima šansu za Top 8, ali ne zavisi od sebe. Preostala tri srpska kluba će kroz plej-aut pokušati da se domognu mesta u četvrtfinalu. Bosna najprijatnije iznenađenje jer je u debitantskom nastupu izborila mesto u narednoj fazi
Ulazi Evroliga u završnicu ligaškog dela, ali isto tako se tome približava i regionalna ABA liga. Ostalo je da se ovog vikenda odigra poslednje kolo prve faze pred koje su poznati skoro svi putnici za Top 8, kao i oni koji će kroz plej-aut pokušati da se domognu plej-ina, a onda i mesta u četvrtfinalu. Zvuči komplikovano, ali zapravo nije, a ono što je činjenica jeste da su od srpskih klubova zasada jedino Partizan Mozzart Bet i Crvena zvezda izborili mesto u Top 8, s tim što bi crno-beli mogli da u drugi krug uđu sa najboljom pozicijom u odnosu na ostatak konkurencije.
Da bi se to desilo, parni valjak mora da u ponedeljak (20.00) u Areni savladala trenutno prvoplasirani Dubai sa više od 12 poena razlike koliko je izgubio u prvom međusobnom okršaju odigranom u Emiratima (82:70). Četa Jurice Golemca je zasada jedini neporaženi tim u jadranskom takmičenju i drži čelo tabele grupe A, dok će upravo derbi sa Partizanom odrediti koji će klub ući u narednu fazu kao lider novoformirane Top 8 faze koja će spojiti četiri prvoplasirana tima iz obe grupe. To su Dubai, Partizan Mozzart Bet, Kluž, Budućnost, Crvena zvezda, Cedevita Olimpija, Bosna i Igokea ili Borac Mozzart.
Ono što je važno napomenuti jeste da se bodovi prenose u drugi krug u kojem će se timovi suočiti sa svakim timom iz različite grupe dva puta po sistemu kod kuće i u gostima, što donosi dodatnih osam kola. Što znači da Partizan Mozzart Bet očekuju dueli sa Budućnosti, Cedevitom Olimpijom, Bosnom i Crvenom zvezdom koja će pored večitog rivala imati okršaje sa Dubaijom, Igokeom/Borcem Mozzart i Klužom. Nema sumnje da će biti zanimljivo. I više nego zanimljivo.
Šest najbolje plasiranih iz te jedinstvene Top 8 faze će obezbediti direktno mesto u četvrtfinalu, dok će sedmi i osmi tim otići u plej-in gde će se sastati sa prvoplasiranim i drugoplasiranim timom iz plej-auta. Pobednik plej-in susreta između sedmoplasiranog i osmoplasiranog tima iz Top 8 će se direktno kvalifikovati u četvrtfinale, dok će se gubitnik suočiti sa pobednikom susreta između prvoplasiranog i drugoplasiranog tima iz plej-auta za poslednje preostalo mesto u četvrtfinalu.
Praktično identičan format kao u Evroligi.
Kada je reč o Crvenoj zvezdi, ona je neplanirano kiksala u prvoj fazi upisavši poraze od Zadra, Cedevite Olimpije, Mege i Spartaka. U meču poslednjeg kola grupe B će u ponedeljak od 18.00 gostovati Budućnosti. Ukoliko izgubi u Podgorici, izjednačiće se u skoru sa Cedevitom Olimpijom.
Ipak, bilo kako bilo, samo čudo mora da se desi pa da oba večita beogradska rivala ne budu među šest u drugoj fazi i tako propuste direktan plasman u četvrtfinale. Parovi četvrtfinala se određuju prema ustaljenom modelu. Prvi sa osmoplasiranim, drugi sa sedmim, treći sa šestim i četvrti sa petim. S obzirom da crveno-beli ulaze u Top 8 fazu na deobi četvrtog mesta, jasno je da nema više prostor da prosipa bodove.
Međutim, vrlo lako bi moglo da se dogodi da budu jedini srpski klubovi tamo pošto će i FMP i Mega, a i Spartak igrati u plej-autu, dok postoji šansa da se tamo nađe i Borac Mozzart. Sve zavisi do Igokee koja bi pobedom nad Krkom u nedelju obezbedila mesto u Top 8 bez obzira na ishod duela Čačana i Kluža koji se igra danas od 18.00.
To što tamo nisu je najveći poraz za Subotičane koji su u sezonu ušli sa velikim ambicijama, igrali i FIBA Ligu šampiona, a sada će kroz konkurenciju Beča, Ilirije, Zadra, SC Derbija, Splita, Krke i već pomenute ostale srpske timove, pokušati da se domogne dva prva mesta i tako obezbedi plej-in. U plej-autu će svaki tim odigrati po deset kola.
Najprijatnije iznenađenje prve faze je definitivno ekipa Bosne koja je u svom debitantskom nastupu u elitnoj ABA diviziji obezbedila mesto u Top 8. To predstavlja gigantski uspeh za tim koji je u jednom trenutku bio pod upitnikom da li će uopšte da se takmiči usled nedostatka finansijskih sredstava. Ne samo da se takmičio, već je pokazao da pripada eliti, ali nešto još više nije realno ostvarivo.
Drugi krug startuje već 12. februara i traje sve do 27. aprila. Potom će se odigrati plej-in za popunu mesta u četvrtfinalu. Zatim kreću dobro poznate četvrtfinalne i polufinalne serije koje se igraju na dve pobede pa za kraj i veliko finale koje se igra na tri trijumfa.
ABA liga, 16. kolo
Petak
Beč – Zadar 77:86
/Jarumbauskas 21 – Ramljak 21/
Subota
18.00 (5,50) Borac Mozzart (20,00) Kluž (1,17)
20.00 (1,20) Bosna (19,00) Ilirija (5,00)
Nedelja
12.00 (2,15) Mega (14,50) Spartak Subotica (1,80)
17.00 (1,70) Krka (14,50) Igokea (2,30)
19.30 (1,70) Studentski centar (14,50) FMP (2,30)
Ponedeljak
18.00 Budućnost – Crvena zvezda
20.00 Partizan Mozzart Bet – Dubai
Kanadska ekonomija je u januaru izgubila 25.000 radnih mesta, ali je stopa nezaposlenosti pala na 6,5%.
Kanadski zavod za statistiku saopštio je u petak da je situacija sa zaposlenošću u januaru bila mešovita, pri čemu je ekonomija izgubila 25.000 radnih mesta, ali je stopa nezaposlenosti pala na 6,5 posto.
Stopa nezaposlenosti – najniža od septembra 2024. – rezultat je manjeg broja ljudi koji aktivno traže posao, prema podacima agencije.
Stopa učešća radne snage pala je na 65 posto. Međutim, u januaru je zabeležen i međugodišnji porast broja ljudi, koji nisu bili ni zaposleni, ni traže posao.
Proizvodnja je uzrokovala najveći gubitak radnih mesta, što je još jedan udarac sektoru koji je u poslednjih 10 meseci pogođen američkim tarifama. Obrazovne usluge i javna uprava takođe su zabeležile pad zaposlenosti.
„Jesu li ovo loše vesti (pad zaposlenosti, sa značajnom slabošću u proizvodnji) ili dobre vesti (veći pad stope nezaposlenosti i rast broja radnih sati)? Jasno je da je odgovor ‘obojen’, iako je na neki način loš“, napisao je Douglas Porter, glavni ekonomista u BMO-u, u poruci klijentima.
Izveštaj odražava ekonomiju koja se istovremeno prilagođava trima velikim promenama, objasnio je Porter: američkim tarifama, koje su oslabile kanadski proizvodni sektor; “naglom usporavanju” rasta stanovništva; i porastu broja stanovnika starijih od 65 godina.
„S obzirom na ove dve poslednje sile, ravnotežna, ili prirodna, stopa nezaposlenosti verovatno se snižava, tako da bi osnovno smanjenje broja radnih mesta i radnih sati normalno sugerisalo da bi Banka trebala biti pristrasna u ublažavanju politike“, napisao je.
Ali guverner Banke Kanade, Tiff Macklem, jasno je stavio do znanja da će biti potrebno mnogo da se centralna banka odvrati od zadržavanja ključne kamatne stope, “i da ovaj mešoviti i vremenskim prilikama pogođen izveštaj neće uticati”, rekao je Porter.
Gubitak radnih mesta zabeležen u januaru uglavnom je uzrokovan padom broja zaposlenih sa skraćenim radnim vremenom, koji je pao za 1,8 posto. To je delimično uravnoteženo blagim rastom broja zaposlenih sa punim radnim vremenom.
Broj zaposlenih u privatnom sektoru opao je za 52.000, što je delimično kompenzovao rast zabeležen tokom poslednja tri meseca 2025. godine. Broj zaposlenih u javnom sektoru se malo promenio.
Radna mesta su otvorena u oblastima informisanja, kulture i rekreacije; poslovanja, građevinarstva i drugih pratećih usluga; poljoprivrede i komunalnih usluga.
Zaposlenost u Ontariju je pala za 67.000, a gubitak radnih mesta u proizvodnji je uglavnom koncentrisan u ovoj provinciji. U međuvremenu, Alberta je dobila 20.000 radnih mesta, Saskatchewan 6.100 radnih mesta, a Newfoundland i Labrador 3.800 radnih mesta.
Prosečna satnica porasla je za 3,3 posto (ili 1,18 dolara, što ukupno iznosi 37,17 dolara po satu) u poređenju s istim periodom prošle godine.
„Sveukupno, današnji izveštaj o zaposlenosti bio je vrlo mešoviti, s očiglednim padom i zaposlenosti i nezaposlenosti u istom mesecu“, napisao je Andrew Grantham, viši ekonomista u CIBC Capital Markets, u poruci klijentima.
„Kao rezultat toga, sumnjamo da će ovo imati veliki uticaj na Banku Kanade i to ne menja naše mišljenje da će kamatne stope ostati nepromenjene do kraja ove godine“, rekao je.
SERBIANNEWS/CANADA
Ove tri zemlje najviše zarađuju od turizma
Španiju je tokom 2025. godine posetilo rekornih 96,8 miliona ljudi, prema podacima koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku. Broj turista iz inostranstva porastao je za 3,2 odsto u poređenju sa 2024. godinom, kada ih je bilo 94 miliona.
Španija je jedna od najposećenijih destinacija na svetu, gde turizam čini 12,6 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Prema listi Svetskog barometra turizma Ujedinjenih nacija, Španija zauzima treće mesto među zemljama koje najviše zarađuju od turizma, nakon Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske.
Prihod od stranih posetilaca porastao je za 6,8 odsto, na 134,7 milijardi evra prošle godine, u poređenju sa 126 milijardi evra u 2024. godini, saopštilo je Ministarstvo turizma.
„Povećanje broja turista i njihove potrošnje ispunjava cilj transformacije turističkog modela u održiviji i zasnovan na davanju prioriteta kvalitetu u odnosu na kvantitet“, navodi se u saopštenju ministarstva.
U pokrajinu Katalonija došlo je oko 20,1 miliona turista, što je 0,6 odsto više nego 2024. godine. Slede Sredozemna i Kanarska ostrva.Većina turista dolazi iz Ujedinjenog Kraljevstva (19 miliona), Francuske (12,7 miliona) i Nemačke (12 miliona).
Ovo je treća rekordna godina za Španiju od 2019. godine, godine pre pandemije kovida-19 koja je paralizovala međunarodna putovanja i turizam.
Kako je turizam ponovo oživeo, to je izazvalo pritisak na smeštaj u Španiji, posebno u centrima gradova, gde su kratkoročni najmovi postali vrlo popularni. Zbog toga se često ;lokalno stanovništvo bunilo jer smatraju da su diskriminisani na ;tržištu stanovanja, jer su cene stanova porasle, a mnogi ljudi ne mogu da priušte dugoročne najmove.
Popusti za električna vozila u Kanadi se vraćaju, a obavezu prodaje EV se završava
Savezna vlada pokreće novi popust za kupce električnih vozila i menja spornu obavezu prodaje električnih vozila, kao deo nove strategije za kanadski automobilski sektor.
U nastojanju da Kanađanima olakša kupovinu vozila s nižom emisijom, vlada pokreće novi petogodišnji program pristupačnosti električnih vozila vredan 2,3 milijarde dolara, koji će biti dostupan potrošačima od 16. februara.
Program će pojedincima i preduzećima ponuditi podsticaje za kupovinu ili zakup vozila na baterije, električna i vozila na gorivo, do 5.000 dolara, te do 2.500 dolara za plug-in hibridne modele (PHEV).
„Budućnost automobilske industrije je sve više električna i povezana“, rekao je premijer Mark Carney, predstavljajući vladin plan transformacije u pogonu za proizvodnju delova u Woodbridgeu, Ontario.
„Da bismo ostali konkurentni i ostvarili svoj potencijal, moramo razviti celi lanac vrednosti za vozila sledeće generacije.“
Ovi potrošački popusti primenjivaće se samo na vozila koja koštaju manje od 50.000 dolara i uvezena su iz zemlje koja ima postojeći sporazum o slobodnoj trgovini s Kanadom, što znači da predstojeća dozvola za mali broj kineskih električnih vozila, koja je izazvala sukob između Carneyja i premijera Ontarija Douga Forda, neće ispunjavati uslove za ovu pogodnost. Vlada procenjuje da bi popusti mogli rezultirati s dodatnih 840.000 novih električnih vozila na putevima.
Motivacija iza serije mera najavljenih u četvrtak je da se kanadska automobilska industrija učini manje zavisnim o vozilima na benzin, ali i manje zavisnim o Sjedinjenim Državama.
Obaveza za električna vozila je ublažena
U skladu s ovim motivacijama, liberali su poslušali pozive automobilske industrije i političkih kritičara da ukinu obavezu o prodaji električnih vozila iz Trudoove ere, koji je imao za cilj da električna vozila čine 100 posto kanadske prodaje do 2035. godine.
Carney-jeva vlada ukida standard dostupnosti električnih vozila – koji je na pauzi od septembra – i umesto njega uvodi novi standard. Cilj je da do 2035. godine 75 posto prodaje vozila budu električna vozila, a 90 posto do 2040. godine.
Ova promena ima za cilj „racionalizaciju politika smanjenja emisija kako bi se fokusirale na rezultate koji su važni za Kanađane“, prema rečima zvaničnika iz saveznih odeljenja za transport, okolinu i ekonomski razvoj koji su u četvrtak ujutro informisali novinare.
Međutim, kada su više puta pitani, isti ti zvaničnici nisu mogli tačno reći kakav će uticaj ove mere imati na ukupnu emisiju u Kanadi.
Podrška za nove radnike u automobilskoj industriji
Vlada takođe uvodi nove mere podrške za radnike u automobilskoj industriji tokom prelaznog perioda u industriji, s ciljem zaštite radnih mesta dok domaći sektor pokušava rasti i diverzifikovati se na nova tržišta.
To uključuje novi „grant za podelu rada“ kako bi se sprečila otpuštanja, uspostavljanje „saveza radne snage“ između industrije, sindikata i partnera za obuku. Takođe će pružiti pomoć u zapošljavanju i finansiranje prekvalifikacije za radnike u automobilskoj industriji.
Ovaj sektor trenutno zapošljava više od 500.000 radnika i godišnje doprinosi 16 milijardi dolara kanadskom BDP-u. Međutim, tekući trgovinski rat između Kanade i SAD-a preti jednoj od najvećih izvoznih industrija ove zemlje i radnim mestima povezanim s njom.
Trenutno se više od 90 posto vozila proizvedenih u Kanadi i 60 posto delova proizvedenih u Kanadi izvozi u SAD, a američke tarife prete ka 125.000 direktnih radnih mesta.
I tako, iako je primetio da automobili mogu biti najbolji simbol koliko su kanadsko-američke ekonomije blisko povezane, Carney je rekao da će zadržati 25-postotne kontra-carine na uvoz automobila iz Sjedinjenih Država kako bi “osigurao jednake uslove za sve”.
Nagrada za stvari proizvedene u Kanadi
Iza strategije stoji obaveza da se izdvoji 3 milijarde dolara iz „Fonda za strateški odgovor“ i 100 miliona dolara iz „Regionalne inicijative za odgovor na tarife“ kako bi se ubrzala ulaganja u kanadski automobilski sektor.
Ovim finansiranjem, vlada namerava identifikovati kanadske dobavljače i robu proizvedenu u Kanadi, poput čelika i aluminijuma, koji se mogu iskoristiti u naporima za preoblikovanje sektora.
Federalni plan takođe uključuje jačanje nacionalnog okvira za olakšice za automobilsku industriju kako bi se bolje nagradile kompanije koje proizvode automobile u Kanadi, dok se od drugih zahteva da plate za pristup kanadskom tržištu.
Ovom promenom bi kompanije dobile kredite za ulaganje u kanadsku proizvodnju delova ili nove tehnologije, na primer, dok bi spoljni proizvođači automobila koji žele prodavati na kanadskom tržištu morali kupiti kredite.
Strategija takođe uključuje nekoliko poreskih olakšica i podsticaja dostupnih sektoru, uključujući novi „Super-odbitak produktivnosti“, za koji je Carney rekao da će „smanjiti kanadsku graničnu efektivnu poresku stopu na investicije na 13 posto. To je više od četiri procentna poena niže nego u Sjedinjenim Državama.“
1,5 milijardi dolara za mrežu za punjenje električnih vozila
Uzimajući u obzir da, pored pristupačnosti, nesigurnost dometa i nedostatak punjača na putevima, to ostaju glavne prepreke za potrošače koji prelaze na električna vozila, Carney-jeva strategija takođe obećava 1,5 milijardi dolara za poboljšanje mreže za punjenje električnih vozila u zemlji.
Novac, koji će teći preko kanadske banke za infrastrukturu, biće usmeren na “projekte od nacionalnog značaja”, koji bi brže izgradile infrastruktura za punjenje širom zemlje.
Premijer je rekao da je motivacija za ulaganje većeg novca u punjače to što će priključivanje vozila biti jednostavno kao zaustavljanje radi punjenja rezervoara.
Ovo finansiranje dolazi uz obavezu da se objavi nova strategija za električnu energiju „u narednim sedmicama“.
SERBIANNEWS/CANADA
EU razmatra „pauziranje“ novog graničnog sistema tokom letnje sezone
Iako je nova biometrijska kontrola ulaska i izlaska iz EU već počela da se uvodi, građani trećih zemalja koji putuju u Šengen zonu ovog leta mogli bi i dalje da prolaze kroz klasičnu kontrolu pasoša.
Evropska komisija potvrdila je da su državama članicama dozvoljene određene fleksibilnosti kako bi se tokom letnje sezone izbegle gužve i ozbiljna zagušenja na granicama.
Reč je o novom Entry/Exit System (EES) sistemu, koji podrazumeva biometrijsku registraciju putnika iz zemalja van EU, poput Velike Britanije i SAD, putem otisaka prstiju i fotografije lica. Iako je sistem zvanično počeo da se uvodi u oktobru 2025. godine, njegovo potpuno stupanje na snagu planirano je za 10. april 2026.
Međutim, dosadašnja primena već je pokazala ozbiljne probleme.
Duga čekanja, propušteni letovi i višesatne gužve
Na aerodromima i lukama gde je EES već aktivan, putnici koji nemaju vizu obavezni su da se registruju na posebnim kioscima. Kako se obim primene sistema povećavao, sa početnih 10 odsto putnika na 35 odsto od januara ove godine, problemi su postajali sve izraženiji.
Prema izveštaju organizacije Airport Council International (ACI) Europe, vreme obrade putnika na graničnim kontrolama povećano je i do 70 odsto, dok su čekanja u špicu dostizala i do tri sata. U pojedinim slučajevima, putnici su zbog kašnjenja čak propuštali letove.
Foto: Unspalsh/philm1
Najdrastičniji primer zabeležen je u Lisabonu, gde je aerodrom u decembru bio prinuđen da suspenduje EES na tri meseca zbog, kako je navedeno, „ozbiljnih nedostataka“ u radu granične kontrole. Čekanja su, prema navodima, dostizala i do sedam sati.
Letnja sezona kao test izdržljivosti sistema
Iako su države članice obavezne da od 10. aprila 2026. imaju EES implementiran na svim graničnim prelazima, Evropska komisija je ostavila prostor za privremeno ublažavanje pravila. Nakon tog datuma, zemlje će moći delimično da suspenduju primenu sistema tokom dodatnog perioda od 90 dana, uz mogućnost produženja od još 60 dana, upravo kako bi se pokrila letnja turistička sezona.
Foto: Unspalsh/timester12
„Uvođenje sistema ovakvih razmera je izuzetno složen proces. Produžavanjem fleksibilnosti tokom leta, državama članicama dajemo alate da upravljaju potencijalnim problemima i, što je najvažnije, da izbegnu letnji putnički haos“, izjavio je portparol Evropske komisije Markus Lamert.
Za putnike to praktično znači da će se i tokom narednih meseci na pojedinim granicama i dalje koristiti klasično ručno pečatiranje pasoša.
Avio-industrija upozorava na bezbednosne rizike
Odluka Evropske komisije usledila je nakon oštrih kritika iz avio-industrije. ACI Europe upozorio je da trenutni način uvođenja sistema izaziva „značajnu nelagodnost za putnike“, dok je generalni direktor ove organizacije, Olivije Žankovec, ocenio da bi dalje širenje EES-a bez adekvatnih mera moglo dovesti do ozbiljnih poremećaja u radu aerodroma i aviokompanija, pa čak i bezbednosnih rizika.
Sličan stav zauzela je i britanska turistička asocijacija ABTA, koja je u januaru pozvala granične vlasti da aktivnije koriste mehanizme za vanredne situacije.
„Granične službe imaju mogućnost da privremeno obustave sistem ili ograniče kontrole, i važno je da se te opcije koriste kako bi se omogućio nesmetan protok putnika“, izjavio je Mark Tancer, izvršni direktor ABTA.
Reljef na platnu i boja koja teče: Natalija Miladinović predstavlja izložbu Flow
Umetnica Natalija Miladinović predstaviće novu seriju radova izložbom Flow (Tok), koja se otvara 11. marta u galeriji Štab. Izložba predstavlja nastavak autorkine umetničke priče posvećene prirodi i procesima njenog stalnog kretanja i transformacije.
Serijom slika dominiraju velika platna u zelenim tonovima, dok posebnu pažnju privlači specifična tehnika rada. Umetnica oblikuje reljef na platnu i preko njega nanosi boju koja slobodno teče, a svaki potez beleži vreme promišljanja i trajanje samog procesa nastajanja slike.
„Dinamika boje nastavlja se u dinamici postavke. Sve teče – kako unutar slika, tako i u prostoru kojem se prilagođavaju, baš kao reka u svom toku. Struktura postavke zasnovana je na ritmu različitih kombinacija: od poliptiha u kojima su grupisane slike raznih dimenzija, do pojedinačnih radova izdvojenih zbog svog karaktera. Neki od njih poprimaju formu predmeta nepravilnog oblika — objekata nastalih izdvajanjem delova slike, njenog korena oko koga su se potezi množili. Ovaj upliv skulptoralnog trenutka među slike dešava se prvi put“, primećuje kustoskinja izložbe Biljana Jotić.
Natalija kaže da „Flow“ nije samo naziv izložbe. „To je stanje. Stanje u kojem slike teku, boje stvaraju novi život, a unutrašnji osećaj pronalazi put do svetla. To je umetnički put koji vodi od tišine do intenziteta, od refleksije do spontane ekspresije.“
Naziv izložbe Tok nastao je kroz zajedničko promišljanje umetnice i kustoskinje Biljane Jotić.
Izložba traje do 24. marta 2026. godine.
O umetnici
Natalija Miladinović je rođena 1988.godine u Beogradu. Diplomirala je i magistrirala na Fakultetu Primenjenih umetnosti 2014. godine u Beogradu, na odseku primenjenog slikarstva. Svoju umetnost prikazuje u okviru slikarstva, crteža, fotografije i skulpture.Uspešno stvara u svakoj od disciplina gde brojne izložbe potvrđuju i njenu posvećenost.Slikarstvo i fotografija su ipak dva umetnička izraza koja su joj najbliža i u okviru kojih ispoljava svoj pun potencijal. Činjenica da je svoju znatiželju i potrebu za stvaranjem prenela kroz više polja nam govori da je ona umetnik sa mnoštvom veština.
U njenim delima možemo sagledati borbu između njene dve strane, praktične – realistične i nedodirljive – iracionalne. Tako je i Natalija nekako i podelila oblasti u kojima može da iskaže svaku od svojih ličnosti, kroz njene fotografije vidimo jasno razmišljanje i planiranje svakog kadra dok njeno slikarstvo odiše slobodom pokreta i nesputanošću.
Članica je ULUS-a od 2017. Živi i radi u Beogradu. Izlaže od 2009. godine u zemlji i inostranstvu i do sada je učestvovala na preko sedamdeset samostalnih i grupnih izložbi u Srbiji, Francuskoj, Belgiji, Hrvatskoj, Kipru, Japanu, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Sloveniji.
Kao važni projekti i izložbe u kojima Natalija učestvuje su izložbe u Strazburu i Briselu i internacionalni projekat „Rise of women“.
Godine 2018. godine Natalija svojim radom, slikom “Peace” predstavlja Srbiju na izložbi „Women in Art for Peace“, iza koje stoji Europe’s Art. Izložbe su održane u Savetu Evrope u Strazburu, zgradi odbora regija u Briselu. Izložba nastavlja da putuje dalje. 2021. godine deo je internacionalnog projekta „Rise of Women“ na izložbi „Women about women“ sa fotografijom „Soba glasnih misli“. Projekat je svojevrsna platforma koja pokreće na dijalog i bavi se pozicijom žene u današnjem društvu kao i osnaživanju žena da preuzmu inicijativu u okviru umetničkog stvaralaštva. Projekat je pokrenut od strane Beo Art Contemporary.
Orkanski visovi – hrabra i savremena adaptacija književnog klasika
Iz studija Warner Bros. Pictures, u režiji dobitnice Oskara Emerald Fenel, stiže film „ORKANSKI VISOVI“ (WUTHERING HEIGHTS) – smela i originalna reinterpretacija jedne od najvećih ljubavnih priča svih vremena.
U glavnim ulogama su Margot Robi kao Keti i Džejkob Elordi kao Hitklif, čija se zabranjena i sveprožimajuća strast razvija od romantične do razarajuće, u epskoj priči o ljubavi, požudi i ludilu.
Emerald Fenel, scenaristkinja, rediteljka i producentkinja filma, ističe da je roman Emili Bronte na nju oduvek delovao snažno i da je upravo taj intenzitet želela da prenese na filmsko platno:
„Oduvek sam imala snažnu, gotovo fizičku reakciju na Orkanske visove. To je delo koje ne pokušava da objasni ili opravda svoje likove, već ih prikazuje u njihovoj sirovoj, često uznemirujućoj složenosti. Želela sam da napravim film koji nije ilustracija romana, već približavanje osećaju koji sam imala kada sam ga prvi put pročitala – nečemu strastvenom, subverzivnom i emotivno opasnom. To je priča koja i posle dva veka izaziva reakcije i upravo u tome leži njena snaga.“
Govoreći o izboru Margot Robi za ulogu Keti, Emerald Fenel naglašava da je ključ bio u razumevanju opasne harizme tog lika:
„Keti je lik koji istovremeno privlači i razara. Ona je harizmatična, surova, emocionalno ekstremna i svesna sopstvene moći. Margot Robi savršeno razume tu njenu lepotu, okrutnost, inteligenciju i ranjivost. U trenutku kada je pročitala Ketine replike, bilo je jasno zašto joj se sve oprašta i zašto ostavlja pustoš za sobom. Margot u sebi nosi tu vrstu energije: ona je osećajna i nepredvidiva, i upravo zbog toga je idealna Keti za savremenu publiku.“
Margot Robi ističe da su ovo Orkanski visovi u verziji Emerald Fenel, te da publiku očekuje izuzetno jak film:
“Film nije fokusiran samo na radnju, već pre svega na unutrašnji svet likova i na osećanja koja se prenose direktno na publiku. Emerald ima jedinstvenu sposobnost da izazove neverovatnu reakciju kod publike, a u ovom filmu to radi kroz romantičnu i epsku priču, ispričanu u velikom vizuelnom i emotivnom obimu. Mislim da se Orkanskim visovima iznova vraćamo jer su likovi kompleksni i zahtevni. Njihovi odnosi su istovremeno ogoljeni i duboko komplikovani, i upravo ta tenzija nas tera da im se stalno vraćamo. Emerald je uspela da prenese taj osećaj opsesivne privlačnosti i emotivne neizvesnosti kroz ceo film, tako da vas priča uvuče i ne pušta do samog kraja.“
Džejkob Elordi naglašava da je upravo autorski pristup Emerald Fenel bio presudan za njegovo učešće u filmu:
„Glavni razlog zbog kog sam želeo da radim na ovom filmu bila je Emerald Fenel. Verujem u nju kao umetnicu i kao rediteljku i želeo sam da budem deo njenog filmskog sveta. Njeno tumačenje Hitklifa nije tradicionalno, ono je ukorenjeno u dubokom razumevanju romana i donosi lik kakvog ne poznajemo iz dosadašnjih adaptacija.“
BLITZ film
Govoreći o tematskoj snazi filma, Elordi ističe univerzalnost priče o ljubavi:
„Orkanski visovi su priča o ljubavi u svim njenim oblicima – roditeljskoj, prijateljskoj i onoj između Keti i Hitklifa, koja je mučna, trajna i neuništiva. Film ne sudi svojim likovima, već ih prikazuje onakve kakvi jesu, u radosti i u tami. Nadam se da će ova priča publiku podsetiti koliko duboko osećamo i koliko nam je ljubav, u svim oblicima, neophodna.“
Pored Robi i Elordija, u filmu igraju i Hong Čau, Šazad Latif, Alison Oliver, Martin Kluns i Evan Mičel. Emerald Fenel potpisuje režiju i scenario, a film producira zajedno sa Džozi Meknamarom i Margot Robi, dok su izvršni producenti Tom Akerli i Sara Dezmond.
Film „ORKANSKI VISOVI“ stiže u bioskope širom Srbije 11. februara u distribuciji BLITZ filma. Premijerni događaji biće održani 11. februara u dva beogradska bioskopa — CineStar – Concept Cinema Ada Mall i Cineplexx Galerija. U oba prostora dolazak gostiju planiran je od 19 časova, dok projekcija filma počinje u 20 časova. Posetioce očekuju piće dobrodošlice i DJ program, kao i pokloni.
U okviru vikend aktivacija povodom Dana zaljubljenih, 14. februara biće organizovan CINEPLEXX – Date Night na četiri lokacije: Niš, Kragujevac, Beograd (Galerija) i Novi Sad (Promenada), dok će se u Novom Sadu održati i ARENA CINEPLEX – Dan zaljubljenih u Areni, uz piće dobrodošlice i poklone za najsrećnije posetioce.
Pored toga, planirane su i specijalne projekcije: u svim ostalim CineStar bioskopima u Srbiji održaće se CINELADY program 11. februara, uz piće dobrodošlice od 19 časova, poklone za najsrećnije posetioce i projekcije od 20 časova, dok će se istog dana projekcije održati i u bioskopima Cinegrand Rakovica, Cinegrand Niš, Cinegrand Šabac, Cinegrand Čačak i Vilin Grad Niš. U Cinegrand Epic Tivat biće organizovan i Early Access.
Kuća iz serije „Breaking Bad“ se ponovo prodaje – i to za znatno manje pare
Jedna od najpoznatijih kuća u istoriji televizije ponovo traži novog vlasnika. Kultna kuća iz serije Breaking Bad, dom Voltera Vajta i njegove porodice, ponovo je završila na tržištu nekretnina, i to po znatno „realnijoj“ ceni nego ranije.
Reč je o kući u Albukerkiju, na adresi 3828 Piermont Dr NE, koja je jedno vreme bila oglašena za skoro neverovatnih 4 miliona dolara. Međutim, kako interesovanje nije pratilo ambicije vlasnika, oglas je povučen, a sada je kuća vraćena u ponudu sa cenom od oko 400.000 dolara, što je daleko bliže proseku tog kraja.
Turistička atrakcija ili miran dom?
Za ljubitelje serija, ova kuća nije obična nekretnina. Upravo ovde je živeo Volter Vajt, profesor hemije koji se pretvorio u jednog od najupečatljivijih likova u istoriji televizije. Breaking Bad je godinama posle emitovanja ostao globalni fenomen, a Albukerki je zahvaljujući seriji postao gotovo obavezna turistička destinacija za fanove.
Vlasnici kuće su godinama imali „besplatne goste“, fanove koji su dolazili da se fotografišu, snimaju video-klipove i, naravno, rekreiraju legendarne scene. Neki su se ponašali kulturno, neki malo manje, ali jedno je sigurno, malo je kuća na svetu koje su doživele toliku pažnju javnosti, a da pritom nemaju ni pogled na more.
„Ovde je živeo Heisenberg…“
Iako kuća sama po sebi izgleda sasvim obično, njen status pop-kulturne ikone daje joj posebnu težinu. Za budućeg vlasnika to može biti običan porodični dom, ali i zanimljiva investicija, ili bar savršena priča za svako porodično okupljanje: „E, vidiš, ovde je živeo Heisenberg.“
Da li će se sada, po znatno nižoj ceni, konačno pojaviti kupac spreman da živi u jednoj od najslavnijih kuća u istoriji serija, ostaje da se vidi.
„Lavirint Teslinog uma“: Snimljen dokumentarni film o čuvenom naučniku
Prvi eksperimentalni dokumentarni film u produkciji TV Newsmax Balkans “Lavirint Teslinog uma”, prikazan je po prvi put i srpskoj publici, na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Projekcija je održana u Svečanoj sali fakulteta, gde su gledaoci imali priliku da među prvima u Srbiji pogledaju ovo nesvakidašnje filmsko ostvarenje koje na inovativan način spaja nauku, umetnost i savremene tehnologije.
Nakon projekcije održana je tribina na kojoj su učestvovali scenarista filma prof. dr Vladimir Pavlović, profesor fizike na Poljoprivrednom fakultetu, Slobodan Stojičević, pravnik i analitičar iz oblasti veštačke inteligencije i digitalne tehnologije, kao i Stanko Pevac, urednik i voditelj informativnog programa Newsmax Balkans televizije. Panel je otvorio prostor za razgovor o Teslinom nasleđu, ulozi nauke i mašte u savremenom društvu, ali i o izazovima koje donosi razvoj digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije.
Tesla kao simbol radoznalosti
Film je nastao po priči i scenariju prof. dr Vladimira Pavlovića, koji je osmislio i scenografsku rekvizitu, kao i digitalne printove čiji je autor.
„Tesla je za mene simbol neiscrpne radoznalosti i slobode mišljenja. Ovaj film je pokušaj da se njegov unutrašnji svet približi mladim ljudima i da ih podstakne da razmišljaju van ustaljenih okvira, kako ih i inače svakodnevno podučavam na fakultetu“, istakao je Pavlović tokom razgovora.
