MENISNC
Pretraga
15.6 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 603

SRBI IZ BiH POMAŽU SRBIJU

Od
Dara Milovanović
-
0

Najveći broj Srba u rasejanju potiče iz Bosne, Hercegovine i Republike
Srpske. Ima ih oko 1,5 miliona u dijaspori. I uglavnom su okrenuti svom
zavičaju i matici Srbiji

U srpskoj dijaspori danas živi i radi 2,5 miliona Srba u 159 država sveta. Oni
potiču iz otadžbinskih zemalja Srbije, BiH, Republike Srpske, Crne Gore i
Hrvatske. Kako su u prošlosti srpske zemlje na zapadu Balkana pripadale velikim
carstvima i vladarima, od Mletaka do Austro-Ugara, ti je i njihovo iseljavanje bilo
jače, nego li Srba iz Srbije. Srpski narod je u srednjem veku i potom živeo na
prostorima Rumunije i Mađarske, Slovačke i Austrije.
U Rumuniji, Mađarskoj i Slovačkoj je na primer, plemić, despot i
zemljoposednik Pavle Bakić (Banja oko 1500.) prešao je u decembru 1525. sa
svojom porodicom i sa dosta Srba u Ugarsku. Potom je na svoja imanja dovodio
seljake i radnike iz Bosne, čak njih 25.000. Tako je nastala srpska kolonija oko
Temišvara. U zemljama gde je dospot Pavle obitavao danas kao domorodci živi
250 članova porodice Bakić.
Porodica Đurić, poreklom iz Bosne, je u 17. veku preseljena u Mađarsku kao
radnička familija. Đukići su uglavnom bili nastaljeni u Santovu i Baji. Nastavnik,
slikar i grafičar Milan Đurić je tu rođen 1978. godine. Danas je Milan potomak
domorodaca iz srpske zemlje Bosne i nastavnik, slikar,  direktora Kulturnog i
dokumentacionog centra Srba u Mađarskoj.
Mleci i Austro-Ugari su imali brodove i sa njima „izvozili“ srpski narod kao
jeftinu radnu snagu po svim kontinentima. Početkom 20. veka bečki poslovni
agenti su, na primer, angažovali Srbe u Crnoj Gori i BiH da idu na rad u Južnu
Ameriku i u Severnu Ameriku. Tokom Drugoga svetskog rata, posle pada Italije,
Srbi iz Dalmacije su preko Egipta „osvajali“ Australiju.
U Srbiji u vreme knjaza Miloša i stvaranja Kneževine Srbije u 19. veku pasoše
je bilo teško dobiti, pa su Srbi „kupovali“ putne isprave za svet u Bugarskoj ili
Staroj Srbiji. Srbija nije imala ni more, ni brodove, pa su njeni gastarbajteri krenuli
masovno u svet na rad tek sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Zato danas
Srbi iz BiH čine većinu u srpskom rasejanju od 1,5 miliona ljudi, dok Srbi iz Srbije
čine 1 milion ljudi.

To se konkretno vidi, na primer, u Švajcarskoj. gde po služebnom popisu ima
58.000 državljana Srbije, a 180.000 Srba iz Republike Srpske, BiH, Crne Gore i
Hrvatske.
Kako se selio srpski narod u rasejanju se razvijala i Srpska pravoslavna
crkva. U 40 eparhija SPC u svetu vladike su, uglavnom, poreklom iz BiH.
Episkop britansko-skandinavski Dositej (Despot Motika, Olovo 1949) je jedan od
najstarijih episkopa u dijaspori. Zamonašio se u manastiru Ostrog. Kao mlad
sveštenik organizovao je SPC u Argentini. Osveštao je crkvu Rođenja Presvete
Bogorodice u prestonici Argentine 1988.. Vršio je dužnost sekretara upravnog
odbora Eparhije kanadske u Torontu. Od 1990. godine stoluje u Londonu i u
manastiru Pokrova presvete Bogorodice u Erkeljungi, južna Švedska.
Najpoznatiji među episkopima u Severnoj Americi bio je vladika Georgije
(Đorđe Đokić, Bijeljina 1949). Njegov brat Konstantin bio je episkop u Nemačkoj.
Kao i vladika Dostiej i episkop Georgije potekao je iz manastira Tavna. Za
episkopa kanadskog izabran 16. maja 1984. godine. Pod njegovim rukovodstvom
osvećeno je 20 crkava i kapela, kao i prvi srpski manastir u Kanadi. Rat i raspad
SFRJ devedesetih godina potakli su mnoge sveštenike da napuste otadžbinske
zemlje i da bogosluže tamo gde je naš narod u rasejanju. Sinovi ubijenog Srbina u
Sarajevu su sveštenici, Milan Gardović u Danskoj, a Antonije Gardović u
Švedskoj.
Naravno svi Srbi poreklom iz BiH i iz Republike Srpske u rasejanju u okrenuti
svom zavičaju i svojoj matici Srbiji. Oni pomažu kad i koliko mogu. Masovno su to
učinili 2014. prilikom katastrofalnih poplava u otadžbini. Organiozatori
humanitarne pomoći tom prilikom, a i ranije, a i kasnije, bili su Srbi iz Bosne. Zašto?
Pa zato jer u 300 srpskih organizacija, društava, udruženja i klubova u dijaspori, u
većini ih vode Srbi iz BiH. U Austriju su to, na primer Luka Marković i Bora
Kapetanović.
U pomenutoj Švajcarskoj, gde ima ukupno 230.000 Srba postoje
orzanizacije udruženih Majevičana, Banjalučana, Modričana i Sarajlija.
Najpoznatiji u toj organizaciji, ali i u celoj srpskoj koloniji kao patriota i
humanitarac jeste Stojan Stevanović, hotelijer iz Brunena, rodom iz Lopara.
Stevanović je u vreme klizišta i poplana na Majevici 2016. godine hitno sakupio i
poslao sa svojim Majevičanima 150.000 franaka u gotovini. A potom je slat
građevinski materijal i oprema. Danas je Stevanović predsednik Udruženja srpskih
privrednika u Švajcarskoj i u Evropi. Predložen je za prvog čoveka srpske diajspore u Evropi.
Kao biznismen Stojan Stevanović ulaže svoj kapital u investicije u Republici
Srpskoj i u Srbiji. Zato ima pasoš BiH i pasoš i državljanstvo Srbije. Planira da
otvori planaže idustrijske konoplje u Srbiji, jer je uzgoj ove biljke zabranjen u BiH.

Prošlog meseca je Stojan Stevanović u Srbiji proglašen za akademika Srpske
kraljevske akademije inovacionih nauka iz Beograda.
Stevanović je samo jedan od uspešnih i bogatih ljudi u srpskom rasejanju,
gde među milijarderima dominiraju Srbi iz BiH. Na listi od deset milijardera
srpskog porekla u dijaspori, devetoro je iz Republike Srpske. Najistaknutiji je
Milan Janković (Filip Cepter), poreklom iz Kozarske Dubice, gde njegovu fabriku
vodi njegov brat Goran Janković. Filip Cepter je završio gimnaziju u Kozarskoj
Dubici, a studije ekonomije u Beogradu. Odlazi (1979) u Austriju na usavršavanje
nemačkoj jezika i ostaje da radi u fabrici posuđa u Beču. Godine 1986. osnovao je
vlastito preduzeće „Zepter internacional“ za proizvodnju i prodaju orginalnog
ekološkog posuđa. Delatnost širi na kozmetiku, modu, medicinsku opremu i
pomagala, ekološke aparate i preparate. danas je g. Milan „kralj šerpi i lonaca u
svetu“.
Cepter je vlasnik firme koja vredi oko 5,5 milijardi evra. Ima stotinu filijala u
40 zemalja sveta i zapošljava više od 230.000 ljudi. Jedno nebesko telo nosi
njegovo ime. Živi u Beogradu, Monte Karlu i Parizu, ali u centru Banjaluke gradi
hotel.
Pored Milana Jankovića svetski milijarderi su Slavica Eklstone, poreklom iz
okoline Banjaluke, a živi u Londonu, Ubavka Mitić ili Rebeka Mekdonald, kraljica
gasa i nafte iz Kanade, Branko Tupanjac, ktitior manastira Gračanica u Trebinju,
biznismen u Čikagu, Vaso Despotović iz Čađavice, bankar i humanitarac, britanski
vitez iz Sidneja. I svi oni rade za svoj zavičaj, ali i za maticu Srbiju, jer imaju svoje
firme u Beogradu.
Da Srbi iz BiH i iz Republike Srpske pomažui Srbiju pokazuju i pojedinci, ali
i čitav narod sa one strane Drine. Odbojkašica Tijana Bošković poreklom iz Bileće
donela je Srbiji titule svetskog prvaka u odbojci, a sama je bila dva puta najbolja
odbojkašica sveta. Sam narod iz rasejanja, a poreklom iz Republike Srpske, i
finansijski pomaže svoj narod, „tamo i amo“. Srbija je lane od dijaspore dobila
devizne doznake vredne 5 milijardi evra. Veliki udeo u tim doznakama je
ušteđevina Srba iz BiH širom sveta.
U Srbiji, naime, žive roditelji i deca Srba iz Bosne i Hercegovine. Neki od
njih se školuju u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu. Neki su u Srbiji oženjeni ili
udati, imaju svoje potomke. Neki penzioneri, kao moj prijatelj Ilija J. iz Bazela ima
kuću-vikendicu u Novoj Gajdobri kod Bačke Palanke.
Život i srce ne poznaju granice. Srpski narod ma gde živeo je jedno
nacionalno biće. Mnoge države, njihove vlasti i tajne službe žele da nas Srbe
razdvoje i posvađaju, ali srpska ljubav i patriotizam su jači. Prema nekim
najnovijim podacima čak 300.000 žitelja Republike Srpske uzelo je državljanstvo i
pasoše Srbije.

SERBIANNEWS/CANADA

Meduza morska mesečina opasan je stanovnik Jadrana, izaziva opekotine i jak bol

Od
miki
-
0

Morska mesečina teroriše kupače na Jadranu. Izaziva povrede koje teško zarastaju, a uglavnom se nalazi na pučini.

Ovo morsko stvorenje pri kontaktu sa kožom ostavlja jak bol i povrede poput opekotina koje teško zarastaju, a potom ostaje depigmentacija ili čak i ožiljak.

„Već dva dana ih je puno ostrvo, juče su opekle dosta ljudi, decu, po rukama uglavnom. Ima ih svuda i svi se suzdržavaju kupanja. Ne znam da li je neko kontaktirao nekoga i ima li smisla ili treba samo čekati da odu“, pita čitateljka.

Kako su lokalni mediji saznali, reč je o vrsti „Pelagia noctiluca“, poznatije kao „Morska mesečina“. Iako izgleda lepo, susret sa ovom meduzom je bolan. Uglavnom se nalazi na pučini, ali morske struje je često nanesu uz obalu. Ovih dana je uočena u Nacionalnom parku Mljet.

Prema opisu Centra za invazivne vrste u Poreču, ona zaista može da bude pretnja kupačima.

„Naziv ‘pelagia noctiluca’ dolazi od grčke reči ‘pélagos’ (otvorena pučina) i od latinske ‘nox’ (noć) i ‘lux’ (svetlo) pa se ‘pelagia noctiluca’ može opisati kao organizam morske pučine koji ima sposobnost da svetli u tami“, navedeno je.

Relativno je mala meduza s polukružnim ružičastim klobukom ispod kojeg se nalaze pipci. Može da poraste do 20 centimetara.

Masovna pojava morske mesečine zahvatila je Jadran još 80-ih
Pri kontaktu s ljudskom kožom javlja se jaka bol i nastaju povrede slične opekotinama koje teško zarastaju, a nakon njih ostaje depigmentacija kože ili čak i ožiljak.

Iz Akvarijuma u Puli kažu da je uobičajeno široko rasprostranjena u toplim suptropskim vodama Meksičkog zaliva i Sredozemlja do umerenih voda Severnog mora.

Njihova masovna pojava zahvatila je istočno Sredozemlje, Jadransko more, a potom i zapadno Sredozemlje još 80-ih godina.

Odbojkašice Srbije pobedile Mađarsku na Evropskom prvenstvu

Od
miki
-
0
EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

(≈)
Odbojkašice Srbije pobedile su večeras selekciju Mađarske sa 3:0 (21:25, 25:12, 25:14 i 25:15), u meču četvrtog kola Grupe A Evropskog prvenstva.

Srbiju je sa 30 poena do pobede predvodila najbolja igračica meča Tijana Bošković, a pratila ju je Bianka Buša sa 13 poena, prenosi Beta.

Pobeda se ne dovodi u pitanje
Kod Mađarske bolja od ostalih bila je Anet Nemet sa 18 poena.

Srbija je prva u grupi sa sve četiri pobede i maksimalnih 12 poena.

U poslednjem, petom kolu Srbija će igrati protiv Belgije.

Deset mrtvih u udesu aviona u Rusiji, Prigožin na spisku putnika

Od
miki
-
0

Šef privatne vojne kompanije “Vagner”, Jevgenij Prigožin nalazio se na spisku putnika aviona koji se srušio severno od Moskve, saopštilo je rusko Ministarstvo za vanredne situacije. Smrt Prigožina potvrdio je i “Vagner” na svom Telegram kanalu. Specijalna komisija Federalne agencije za vazdušni saobraćaj istraživaće pad aviona.

Privatni avion “Embraer Legacy”, u kojem se nalazilo sedam putnika i tri člana posade, srušio se tokom leta od Moskve do Sankt Petersburga, saopštilo je rusko Ministarstvo za vanredne situacije.

“Prema preliminarnim informacijama, svi koji su bili u avionu su poginuli“, navodi se u saopštenju.

Šef privatne vojne kompanije “Vagner”, Jevgenij Prigožin nalazio se na spisku putnika aviona koji se srušio severno od Moskve, saopštila je “Rosavijacija” i dodala da je pokrenuta istraga povodom nesreće.

Letelica je pala u blizini mesta Kuženkino.

I “Vagner” se oglasio na svom Telegram kanalu saopštivši da je Prigožin mrtav. U objavi se ističe da je to “rezultat akcija izdajnika Rusije”.

Kako su precizirale vlasti regiona, na mestu nesreće su pripadnici bezbednosnih snaga i Ministarstva za vanredne situacije. Oni istražuju detalje incidenta i utvrđuju broj poginulih. Specijalna komisija Federalne agencije za vazdušni saobraćaj istraživaće pad aviona.

Ruska civilna avijacija objavila je spisak putnika i članova posade koji su bili u avionu. Među njima je i šef grupe Vagner Jevgenij Prigožin.

Pored Prigožina na listi putnika bili su Sergej Propustin, Evgenij Makarian, Aleksandar Totmin, Valerij Čekalov, Dmitri Utkin, Nikolaj Matušev. Članove posade činili su pilot Aleksej Levšin, kopilot Rusam Karimov i stjuardesa Kristina Raspopova.

Predstavnik hitne pomoći rekao je za Ria Novosti da su na mestu nesreće pronađena tela osam ljudi. Pretraga terena se nastavlja.
Prigožin je juče objavio prvi video-snimak od neuspele pobune njegovih snaga u Rusiji u kojem je poručio da njegova grupa čini sve da Afrike bude slobodnija.

Novi propis će olakšati dolazak stranaca, ove godine izdato 32000 radnih dozvola

Od
miki
-
0

Od početka godine strancima je izdato više od 32.000 radnih dozvola, a taj broj se iz godine u godinu povećava, izjavio je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović.

Stranci rade u građevini, ugostiteljstvu, poljoprivredi i transportu… Na poslovima za koje poslodavci ne mogu da nađu radnu snagu na domaćem tržištu.

Martinović objašnjava da su tu i državljani Ukrajine koji imaju povlašćen pristup tržištu rada, kao i ruski državljani koji su najčešće u IT sektoru ili imaju svoje biznise.

Postoji ozbiljna potražnja za stranim radnicima, podvlači Martinović i ističe da će novi propisi od 1. februara odlakšati njihov dolazak u Srbiju.

Kanada uvela nove sankcije ruskim firmama i institucijama

Od
miki
-
0

Vlada Kanade proširila je danas spisak sankcija Rusiji sa još 29 firmi i institucija iz vojno-industrijskog kompleksa, finansijskog sektora i nuklearne industrije.Na meti sankcija našla su se i četiri pojedinca, prenose ruski mediji.

Sankcije su uvedene protiv nekoliko banaka, među kojima su PJSC Banka Uralsib, Banka Zenit, i Rosbanka, prenosi Interfaks.Mera sankcija doneta je i protiv Federalnog državnog preduzeća Atomflot, Istraživačkog instituta za atomske reaktore (RIAR) i nekih drugih.

Pod sankcijama su se našle i mnoge firme iz sektora odbrane, uključujući Vazduhoplovnu fabriku Ulan-Ude, kao i 195. fabriku za popravku raketa i artiljerije, prenosi Tanjug.

Pešić odredio konačan sastav “orlova” za Mundobasket

Od
miki
-
0

Selektor košarkaša Srbije Svetislav Pešić odredio je 12 igrača koji će nastupati na Mundobasketu. Sa spiska od 13 imena otpao Aleksa Radanov.

Košarkaški savez Srbije objavio je imena 12 igrača koji će predstavljati zemlju na predstojećem Mundobasketu.Selektor Pešić odredio je konačan spisak igrača koji će predstavljati Srbiju na turniru: Aleksa Avramović, Stefan Jović, Marko Gudurić, Vanja Marinković, Bogdan Bogdanović, Ognjen Dobrić, Dejan Davidovac, Nikola Jović, Boriša Simanić, Filip Petrušev, Dušan Ristić i Nikola Milutinov.

Od igrača koji su igrali na pripremnom turniru u Kini na spisku nema Alekse Radanova.Srbija u subotu počinje nastup na Mundobasketu, a takmičiće se u Grupi B zajedno sa selekcijama Kine, Portorika i Južnog Sudana.

Požari u Grčkoj – pronađeno 18 ugljenisanih tela; Trajekt pretvoren u bolnicu: Bilo je kao da je eksplodirala bomba

Od
miki
-
0

Jaki vetrovi raspalili su ponovo nekoliko desetina požara širom Grčke. Zbog velikog požara koji je zahvatio područje oko grada Aleksandropolisa ne severoistoku Grčke, evakuisana je bolnica. Kod Evrosa je pronađeno 18 ugljenisanih tela. Pretpostavlja se da su u pitanju migranti koji su se krili u šumi koju je zahvatio požar.

Osamnaest ugljenisanih tela pronađeno je u udaljenom selu na severu Grčke, gde već danima besne požari, saopštila je vatrogasna brigada, prenosi Ekatimerini.

Mediji su, ne navodeći izvore, javili da se za tela pronađena južno od sela Avantas, u južnom delu regiona Evros, pretpostavlja da su tela stradalih migranata.

Region Evros je popularna ruta za migrante koji prelaze iz Turske.

“S obzirom na to da nema izveštaja o nestalim stanovnicima iz okolnih područja, istražuje se mogućnost da se radi o ljudima koji su ilegalno ušli u zemlju”, rekao je portparol vatrogasne brigade Janis Artopios.

Od juče je, kako je naveo, poslato 112 upozorenja za evakuaciju šireg područja.Policija je već poslala svoj tim za identifikaciju žrtava u to područje.

U ponedeljak je takođe pronađeno spaljeno telo čoveka, za koga se veruje da je migrant, rekao je lokalni policijski zvaničnik.

U lučkom gradu Aleksandropolisu, šumski požari primorali su na evakuaciju desetine bolničkih pacijenata, uključujući novorođenčad.Vatra se brzo širila, rasplamsana olujnim vetrovima, šaljući oblake dima iznad grada.

Trajekt je pretvoren u improvizovanu bolnicu, pošto je 65 pacijenata evakuisano iz univerzitetske bolnice.Stariji pacijenti ležali su na dušecima razbacanim po podu kafeterije, bolničari su pružali pomoć pacijentima na nosilima, a jednom muškarcu na sofi bio je zakačen infuzijski rastvor.

“Radim 27 godina, nikada nisam videla nešto ovako. Nosila svuda, pacijenti ovde, infuzija kaplje tamo… bilo je kao da je rat, kao da je eksplodirala bomba”, priča medicinska sestra Nikos Giokcidis.

Vatra se razbuktala i kod Atine
Požari su izbili u utorak i u blizini glavnog grada Atine. Razbuktali su se na periferiji grada, u podnožju planine Parnita, a pretili su da zahvate i kuće.Pokrenuta je operacija evakuacije monahinja iz manastira, saopštila je vatrogasna brigada.Veliki požar izbio je i u industrijskom gradu Aspropirgosu.

Više od 120 vatrogasaca i devet aviona borilo se sa požarima u blizini Atine.Vremenski uslovi u Grčkoj su ekstremni i ostaće ekstremni narednih dana, saopštio je portparol Vatrogasne službe Vasilis Vartakijanis za TV ERT.

Letnji požari u toj zemlji su uobičajeni, ali poslednjih godina su sve gori, zbog neuobičajeno toplog, suvog i vetrovitog vremena, što naučnici povezuju sa klimatskim promenama.

Jul je bio najtopliji mesec otkako se meri temperatura na planeti, a mnogi parametri ukazuju da će takav biti i avgust.

Toplotni talas u poslednjoj dekadi avgusta posledica je izraženog polja visokog vazdušnog pritiska i suptropskog toplog vazduha iz severne Afrike, tačnije iz oblasti Maroka.

Sindikati predlažu povećanje minimalca u dva koraka, među privrednicima nema konsenzusa

Od
miki
-
0
people sitting on chair in front of computer

Početkom septembra Vlada će predložiti rebalans budžeta jer država ima viška novca, kaže ministar finansija i najavljuje da će deo tog viška biti potrošen za pomoć poljoprivredi, a deo za povećanje penzija i plata. Najavljuje, do 15. septembra i dogovor o povećanju minimalne zarade za narednu godinu. Zbog povećanih troškova života sindikati su još u martu tražili vanredno povećanje minimalca sa 40.000 na oko 52.000 dinara, koliko košta i minimalna potrošačka korpa.

Pregovori bez dogovora – epilog je prvog sastanka radnika, poslodavaca i Vlade. Saglasni su da minimalna cena rada mora da se poveća, ali ne i koliko i od kada.

Sindikati podsećaju da je još 2018. godine dogovoreno da od 2021. minimalna zarada prati minimalnu potrošačku korpu.

Kažu da ne žele da izazovu jak udar na privredu, pa predlažu da povećanje ide u dva koraka.

“Ja sam dao jedan predlog da 15 posto idemo sad od 1. septembra, a 20 posto da idemo od sledeće godine. Ili da se nađemo na toj nekoj minimalnoj potrošačkoj korpi koja je sada 51.784 dinara“, kaže Zoran Marković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Ukazuje da su, prema podacima APR-a, privredna društva u 2022. godini imala 7,3 milijarde evra profita ili 26,3 posto više nego što su imali prethodne godine.

Nema saglasnosti ni među privrednicima
U Uniji poslodavaca su zadovoljni privrednim rastom, ali podsećaju da su mnogi i zatvorili firme.

Pre svega zbog manjka radne snage, gotovo 66 odsto privrednika jeste za povećanje minimalne cene rada koja je trenutno 230 dinara po satu, ali ni među njima nema konsenzusa.

Neki bi taj iznos duplirali, uglavnom oni koji posluju u prestonici.

Firme u nerazvijenim područjima, kažu u Uniji, ne bi izdržale povećanje veće od svega nekoliko dinara.

“Definitivno postoji prostor za rast minimalne cene rada, ono što poslodavci očekuju je da, kao i prethodnih godina, dođe do nekih ustupaka u smislu smanjenja poreza i doprinosa i povećanje neoporezivog dela. To je prosto trend koji postoji poslednjih pet godina”, ističe Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.

Sredinom septembra će se znati koliko je povećanje minimalca
Država je već skinula namete sa polovine minimalne zarade. Da li će teret povećanja minimalca opet podeliti s privredom i za koliko – znaće se sredinom septembra.

“Pregovori o minimalnoj zaradi su veoma važni jer povećanje minimalca uvek gura i prosečnu zaradu na gore za sve. Povećanje ne treba da bude ogroman skok u jednoj godini kako bi poslodavci mogli da izdrže to opterećenje, ali i da se nađe mera i održi životni standard radnika. Prema poslednjim podacima oko 250.000 ljudi u Srbiji prima minimalac, što je oko 10 odsto ukupnog broja zaposlenih”, ističe ministar finansija Siniša Mali.

Ukoliko se radnici i poslodavci ne dogovore, konačnu odluku o minimalnoj ceni rada donosi država.

Krajem jula predsednik Republike najavio je da će minimalna zarada biti povećana do kraja godine na 400 evra.

Heroji Halijarda (TRAILER)

Od
miki
-
0

Na nedavno održanom Sarajevo film festivalu predstavljeno je nekoliko filmova čija se premijera tek očekuje, među njima i film “Heroji Halijarda“ Radoša Bajića. Film je inspirisan istorijskim događajem koji je poznat kao “Operacija Halijard“, a reč je o spasavanju američkih (savezničkih) pilota u leto 1944. godine. Akciju su izveli pripadnici Jugoslovenske vojske u Otadžbini generala Dragoljuba Mihailovića uz pomoć meštana iz sela Pranjani, u kojem je bio i improvizovani aerodrom.

Autorska ekipa radi na filmu više od pet godina, premijera je najavljena za 10. oktobar.

1...602603604...1.499Stranica 603 od ukupno 1.499

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković