MENISNC
Pretraga
19.4 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 596

Španci eliminisani – spektakularan preokret Kanade!

Od
Dara Milovanović
-
0

U četvrtfinalu Mundobasketa snage će odmeriti – Srbija i Litvanija, SAD i Italija, Letonija i Nemačka, odnosno Slovenija i Kanada. Poslednju dilemu je otklonila Kanada koja je posle velike borbe i trilera slavila protiv Španije sa 88:85.

Najefikasniji u sastavu Kanade bili su Šai Aleksander sa 26, Dilon Bruks sa 22, Er Džej Baret sa 16 poena. Kod Španije, Vili Ernagomez je postigao 25, Santjago Aldama 17, Aleks Abrines 11 poena.

Posle ravnoprane borbe u prvoj deonici – 17:17, Španija je do kraja prvog poluvremena uspela da stekne kapital od 10 poena – 48:38.

Španija je uoči poslednjeg kvartala imala plus 12, ali Kanada nije ni pomišljala na predaju, uspela je da stigne do minus četiri, imala dva napada da uvede Španiju u problem, ali je Španija uspela da preživi ovaj nalet Kanađana.
Kanada je ponovo stigla do 74:78 na tri minuta pre kraja. Bilo je jasno da sledi rat nerava. Aleksander je na dva minuta pre kraja pogodio 2+1 za 77:78. Vili Ernagomez je pogodio dva penala za 80:77, a Bruks trojku za 80:80.

Španija je izgubila loptu na 60 sekundi pre kraja. Aleksander je pogodio za 82:80. Španija je prokockala napad, lopta je stigla do Aleksandera koji je pogodio oba slobodna bacanja za 84:80, na 21 sekundu pre kraja. Njunjez je smanjio na 82:84. Aleksander je pogodio dva slobodna bacanja za 86:82. Aldama je pogodio trojku za 85:86. Aleksander je ponovo otišao na liniju za slobodna bacanja, pogodio je oba, Abrines je promašio trojku za izjednačenje.

fiba.basketball

Srbija i Litvanija, odnosno Italija i SAD će igrati 5. septembra, a dan kasnije, Slovenija i Kanada, odnosno Letonija i Nemačka.

SERBIANNEWS/CANADA

Štutgarter cajtung: Trend „manji proizvodi za iste pare“ širi se Zapadnim Balkanom

Od
miki
-
0

Pekari na Balkanu peku u kriznim vremenima sve manje vekne hleba, a manje za iste pare je najbolji opis trenda prikrivanja poskupljenja tako što se smanjuje količina proizvoda i pakovanje, ali ne i cena, piše nemački list “Štutgarter cajtung” (Stuttgarter Zeitung).

Kombinacijom engleske reči „šrink“, koja znači skupljanje, i reči inflacija ekonomisti su za taj fenomen smislili reč „šrinkflacija“.

Taj praksa, piše dnevnik, sve više zadaje glavobolju zemljama sa slabim sistemom zaštite potrošača, kao što su to kandidati za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu.

„Štutgarter cajtung“ piše da se u Beogradu jedna od najpopularnijih pekara zove „Hleb i kifle“, ali da bi trebalo da se nazove „Kako od hleba postaju kifle“ jer su „svi pekarski proizvodi sve manji“ – prenosi dnevnik reči ozlojeđene jedne žene ispred te pekare u Beogradu.

Manje za iste pare je princip prikrivenog poskupljenja smanjivanjem količine proizvoda, piše list.

„Prvo imamo eksploziju cena. Zatim ne samo vekne hleba, neko i table čokolade, rolne toalet papira, čašice jogurta ili vrećice čipsa vidno zahvati pomama skupljanja, koju potrošači na prvi pogled jedva registruju – manjim količinama svojih proizvoda pre svega preduzeća iz oblasti prehrambene industrije pokušavaju da naizgled drže svoje cene uprkos inflaciji“, piše dnevnik.

„Bilo da je reč o čokoladi koja je smršala na 80 grama, jogurtu u flašama od 950 grama, ili pakovanjima keksa od 112,5 grama ; – trend ide u pravcu pakovanja koja je sve teže porediti“, piše list.

Cena kilograma nekog proizvoda, primećuje list, i u Srbiji mora da bude označena na policama prodavnica, ali je to ne samo zbog veoma sitnih slova i brojeva od male koristi, nego i zato što potrošačima obično ništa ne govori cena kilograma maslaca ili kečapa.

Štutgarter cajtung ipak priznaje da „šrinkflacija“ kao trend nije ograničena samo na Srbiju i slične zemlje, već da se zaštitnici potrošača i u Nemačkoj žale na tu praksu.

Đoković otvara noćni program na Ešu

Od
miki
-
0

Novak Đoković igraće otvoriće noćni program na stadionu Artur Eš u noći između nedelje i ponedeljka.

Srbin će od jedan sat posle ponoći po srpskom vremenu odmeriti snage sa Hrvatom Bornom Gojom za prolaz u četvrtfinale US opena. Biće to njihov prvi međusobni meč.

Dnevni program od 18 časova otvoriće američki dvoboj između Pol i Šeltona, a posle toga sledi i derbi dana u konkurenciji dama Voznijacki – Koko Gof.

Posle Novaka Đokovića i Goja na teren će izaći Iga Švjontek i Ostapenko.

Kanadska ekonomija naglo usporava, što je signal da se pauzira kamatna stopa

Od
Dara Milovanović
-
0

Kanadska ekonomija ima slab početak u drugoj polovini ove godine, nakon neočekivanog pada u drugom tromesečju, što je učvršćuje stav da Banka Kanade drži stope stabilne i tokom sledeće sedmice.

Preliminarni podaci ukazuju na to da je bruto domaći proizvod u julu ostao nepromenjen, budući da je povećanje u javnom, finansijskom i profesionalnom sektoru nadoknađeno padom u proizvodnoj, transportnoj i građevinskoj industriji, izvestio je u petak u Otavi, statistički zavod Kanade.

To je usledilo nakon smanjenja od 0,2 % u prethodnom mjesecu, što odgovara srednjoj proceni u Bloombergovom istraživanju ekonomista, i naniže revidiranom rastu od 0,2 posto u maju.

Sve u svemu, privreda se u drugom tromesečju smanjila brzinom od 0,2%, daleko slabije od procene od +1,2 % i prognoze Banke Kanade od +1,5 posto. To je usporavanje u odnosu na revidirani tempo od 2,6 posto u prva tri meseca 2023. godine.

Brojke ukazuju na to da povećanje stope centralne banke usporava privredu više nego što se očekivalo. Kanada je možda već usred tehničke recesije, ako se proizvodnja ponovo smanji u trećem kvartalu.

Izveštaj daje jasniju sliku ekonomije koja se brzo usporava pod teretom povećanja kamatnih stopa koja je sada 4,75 baznih poena, i verovatno će biti dovoljan signal da uveri Banku Kanade da održi stabilne stope sledeće srede.

Do usporavanja u drugom tromesečju došlo je zbog kontinuiranog pada investicija u stambene zgrade, manjeg sakupljanja zaliha, kao i sporijeg međunarodnog izvoza i manje potrošnje domaćinstava.

Guverner Tiff Macklem i njegovi zvaničnici predviđaju da će se ekonomski rast umeren na prosek od oko jedan posto do druge polovine ove godine i prve polovine 2024. Oni očekuju da će više kamatne stope uticati na potrošnju domaćinstava i poslovne investicije, kao i na slabu stranu potražnje za obuzdavanjem rasta izvoza.

Izveštaj od petka podržava tu projekciju i sugeriše da je kanadska ekonomija ušla u blaži period. Očekuje se da će se rast potrošnje usporiti u drugoj polovini ove godine, jer potražnja za robama i uslugama osetljivim na stope slabi i sve više domaćinstava obnavlja svoje hipoteke po višim stopama.

Neočekivana snaga potrošnje domaćinstava i povećanje izvoza ranije ove godine podigli su privrednu aktivnost i tržište rada i naveli Banku Kanade da napusti pauzu i podigne troškove zaduživanja u junu i julu na 22-godišnji maksimum od pet posto. Kreatori politike su tada posmatrali monetarnu politiku kao nedovoljno restriktivnu i rekli da veća prekomerna potražnja održava pritisak na cene.

Podaci iz drugog kvartala ukazuju na to da su stope možda već dovoljno visoke da uspore ekonomiju i obuzdaju potrošnju teško zaduženih kanadskih domaćinstava.

Rast realne potrošnje domaćinstava usporio je na 0,2 posto u drugom kvartalu, što je najslabiji tempo u dve godine, sa revidiranih 4,7 posto u prvom kvartalu. Ali dok su ukupni troškovi domaćinstava blago porasli, potrošnja po glavi stanovnika je zapravo pala i opala je tri u poslednja četiri kvartala, što sugeriše da brzi rast stanovništva može prikriti neke od slabosti u privredi.

Potrošnja za usluge blago se smanjila u drugom kvartalu.

Rast plata i raspoloživog dohotka takođe nisu bili dovoljni da podstaknu potrošnju. Naknade zaposlenima porasle su za 9,1% na godišnjem nivou, uglavnom zbog viših prosečnih plata. Ti dobici su takođe doveli do povećanja raspoloživog dohotka domaćinstva od 10,7%, što je preokret u odnosu na pad u prvom kvartalu.

Suša i šumski požari u mnogim regijama širom Kanade doprineli su smanjenju u proizvodnji useva, vađenju nafte i gasa, rudarstvu i aktivnostima u rekreativnim parkovima i kampovima.

U junu su i uslužne industrije i industrije za proizvodnju robe zabeležile pad, pri čemu su sektori veleprodaje, maloprodaje i građevinarstva zabeležili neke od najvećih padova.

SERBIANNEWS/CANADA

Kupila sliku na buvljaku za 4 dolara: Ispostavilo se da vredi 250 hiljada

Od
miki
-
0

Slika iz 1939. godine, jedna od četiri ilustracije za roman Helen Hant Džekson, godinama je visila na zidu žene iz Nju Hempšira ne znajući za njenu veliku vrednost.

Žena iz Nju Hempširu je 2017. godine nesvesno kupila originalnu sliku američkog slikara N.C. Vajet za 4 dolara u prodavnici u Mančesteru i okačila u svojoj spavaćoj sobi.

Sada se očekuje da će slika da košta između 150.000 i 250.000 dolara kada stigne na aukcijski blok Bonhams Skinner 19. septembra.

Slika je jedna od četiri ilustracije N.C. Vajet predstavljen u izdanju Ramone iz 1884. Helen Hant Džekson, romanu iz 1939. čija se radnja odvija u južnoj Kaliforniji sredinom 19. veka, a roman naglašava zlostavljanje domaćeg stanovništva.

Vajetova slika prikazuje Ramonu, glavnog lika siročeta poluškotskog, poludomaćeg, sa svojom hraniteljskom majkom, senjorom Gonzage Moreno.

Vajet se već etablirao kao jedan od najomiljenijih američkih ilustratora u vreme kada je napravio četiri dela za Ramonu.

Kako je otkrila da je slika stvarna?
Prodavnica, koja je želela da ostane anonimna, prema Bonhams Skineru, tražila je starinske okvire u Saversu kada je našla prašnjavu ilustraciju Ramone među gomilom starih slika.

Tražila je, ali nije našla ništa o umetničkom delu na mreži.

Nekoliko godina kasnije, ponovo je pogledala ilustraciju i postavila njene slike u Fejsbuk grupu pod nazivom Stvari pronađene u zidovima – i druga skrivena otkrića.

Članovi grupe su je uputili u Muzej umetnosti Brandivine u Chadds Fordu u Pensilvaniji, gde je Vajet živeo i radio. Kasnije je objavila fotografije ilustracije na Fejsbuk grupi Vajet.

Konzervatorka Loren Luis, koja je radila u Vieth Studi Centru u Muzeju umetnosti Farnsvort u Mejnu, pružila je ruku i na kraju se odvezla u Nju Hempšir da pogleda umetničko delo.

„Slika je bila u izvanrednom stanju“, rekla je Luis za Hiperallergic u mejlu, iako je primetila nekoliko ogrebotina i sloj prljavštine. Rekla je da je „99% sigurna da je autentično“.

Na kraju je vlasnik slike doneo delo Bonhamsu Skinneru.

Ketlin Liland, specijalista za američku i evropsku umetnost u aukcijskoj kući, rekla je da je primetila nekoliko tragova o autorstvu ilustracije.

„Ali element koji me je najviše uzbudio je delimična oznaka na poleđini“, rekao je Leland. „Počevši od sredine 1930-ih, Vajet je koristio određenu vrstu umetničke table — Veberovu ‘renesansnu’ tablu, koju karakterišu crvene poleđine i razrađene etikete – i to je bio slučaj sa ovom slikom.

Treba li jesti jaja svakog dana: Jedan novinar je izveo eksperiment

Od
miki
-
0
sunny side up egg on black plate

Dugo vremena se smatralo da jaja dovode do visokog holesterola i bolesti srca. Posledjih godina su studije, poput one objavljene 2018. u Nutrientsu, pokazale da jaja takvu lošu reputaciju ipak nisu zaslužila.

Deo toga bio je rezultat kolektivne nesvesnosti da postoji dobar holesterol i loš . Blog klinike Mayo, na primer, kaže da bi mesne prerađevine s visokim udelom masti i natrijuma moglo više povećati rizik od srčanih bolesti nego što to čine jaja.

Istina o holesterolu u jajima

Istina je, kaže registrovana dijetetičarka Džona Burdeos, da su jaja bogata hranljivim stvarima i proteinima, kao i da su dobar izvor drugih vitamina i minerala, uključujući vitamine topive u mastima (A, D, E i K), B vitamine, folate i kolin. “Za jaja se kaže da su ‘savršeni protein’ jer sadrže svih devet esencijalnih aminokiselina i takođe su izvor antioksidanasa (selena i karotenoida u žumancu), koji podstiču zdravlje očiju”, kaže Burdeos.

Jedno izuzetno veliko jaje nudi osam grama proteina i šest grama masti za 80 kalorija. S obzirom na sve zdravstvene dobrobiti jaja, novinar Džejm Statis odlučio je da jede jaja svaki dan nedelju dana.

Jeo jaja svaki dan

Ljubav prema jajima u njegovom je slučaju počela još u detinjstvu, a odrastajući je otkrio da jaja nisu samo doručak i da su sastojak mnogih ukusnih jela koja se nude širom sveta.

Osim njihove hranljivosti, deo privlačnosti kod jaja je to što su tako jednostavna za pripremanje, a nude široku paletu ukusa. Za početak nedelje jedenja jaja, upotrebio je ostatke lososa i napravio kajganu. Poslužio ih je s rukolom koju je zalio limunom i maslinovim uljem, a sve je obogatio feta sirom.

Sledeći dan je bio naporan jer je žurio da se pakuje za put pa je uzeo mini kiš s lokalnog imanja. Polovinu je pojeo sa salatom za ručak, a u ostacima je uživao za doručak sledećeg jutra pre nego što je otišao, opisuje svoje kulinarsko putovanje s jajima u glavnoj ulozi.

Sedam dana jedenja jaja navelo ga je na generelno zdraviji izbor hrane, kaže. Tako je u hotelu umesto mafina sa šećerom izabrao dva tvrdo kuvana jajeta za doručak, a primetio je da je zbog toga bio sit duže nego što bi bio da se odlučio za mafin.

Koliko su jaja zdrava?

Blog Univerziteta Harvard ističe da su prethodne zdravstvene smernice sugerisale da pojedinac ne bi trebalo da jede više od jednog do dva jaja nedeljno jer jedno jaje ima oko 200 miligrama holesterola, a dnevna granica je bila 300. Međutim, to se promenilo. Danas Harvard Health kaže: “Prosečna zdrava osoba verovatno neće imati nikakve štete ako pojede do sedam jaja sedmično.”

Registrovana dijetetičarka nutricionistkinja Blanka Garsia kaže da je važno zapamtiti da iako su jaja “vrlo hranljiva… to ne daje zeleno svetlo za jedenje jela od tri jaja svaki dan”.

Statis je, po završetku eksperimenta, rekao da je jeo dva jaja dnevno, ponekad tri.

“Ubuduće ću imati pri ruci tvrdo kuvana jaja jer su savršen međuobrok s visokim udelom proteina pre treninga ili kao međuobrok usred dana. Nastaviću praviti omlete, kajgane i kiševe kao jednostavne, ali zdrave načine za iskoristiti ostatke povrća, mesa i sira”, kazao je.

Nasa objavila fotografiju mesta na Mesecu gde je pala ruska letelica

Od
miki
-
1

Američka agencija za istraživanje svemira identifikovala je tačno mesto pada ruske misije „Luna 25“ na južnom polu Meseca.

Fotografije kratera, nastalog padom ruske letelice 20. oktobra, napravio još prošle nedelje Lunar rekonesans orbiter (Lunar Reconnaissance Orbiter, LRO), Nasina letelica koja se nalazi u orbiti Meseca.

Koristeći podatke koje im je dala ruska agencija „Roskosmos“, Nasin tim je locirao najverovatnije mesto pada.

Analizirajući pređašnje fotografije iste lokacije, istraživači su primetili novi krater širok oko 10 metara, za koji se veruje da je nastao padom „Lune 25“.

„Pošto je novi krater blizu procenjenog mesta pada ‘Lune 25’, LRO tim zaključuje da je krater najverovatnije nastao od pada letelice, a ne prirodnim procesom“, naveli su iz Nase.

Ruska letelica nije uspela da sleti na površinu Meseca blizu Južnog pola zbog problema sa motorom.

Odbojkaši Srbije poraženi od Italije

Od
miki
-
0
OSS

Odbojkaši Srbije doživeli su prvi poraz na Evropskom prvenstvu pošto su u meču trećeg kola grupe A izgubili od aktuelnog prvaka „starog kontinenta” Italije rezultatom 3:0 (25:15, 25:19, 25:21).

Branioci titule su od početka do kraja meča pokazali zašto su glavni kandidati za osvajanje novog pehara. Srbija u nijednom od tri seta nije uspela da zapreti, pa je domaćin u Peruđi rutinski upisao tri boda i napravio velii korak ka osvajanju prvog mesta u grupi A, javlja Tanjug.

Italija je posle trećeg kola zadržala maksimalan učinak, dok Srbija sad ima skor 2-1 i nedostaje joj još jedna pobeda u poslednja dva kola za siguran prolaz u četvrtfinale.

Srbija naredni meč igra u ponedeljak od 18 časova protiv Estonije.

„Sarmat” stupio na borbeno dežurstvo

Od
miki
-
0

Najmoderniji strateški raketni kompleks „Sarmat” stupio je na borbeno dežurstvo, saopštio je direktor „Roskosmosa” Jurij Borisov tokom maratona „Podeli svoje znanje”.

Najnovija interkontinentalna balistička raketa „sarmat”, koja je puštena u serijsku proizvodnju, osiguravaće bezbednost Rusije u narednih 40-50 godina, saopštio je generalni direktor Državnog raketnog centra „Makejev” Vladimir Degtjar još pre pola godine.

„ Osigurani su neophodni materijali i proizvodna oprema. ‘Sarmat’ će u narednih 40-50 godina jačati borben potencijal Oružanih snaga i pouzdano osiguravati bezbednost Rusije od spoljnih pretnji. U današnjim geopolitičkim uslovima, ovo je naš pouzdan štit, glavni faktor nuklearnog obuzdavanja i garancija mira”, rekao je  tada Degtjar u intervjuu za list „Ruska gazeta”, što se ubrzo i obistinilo jer je najmoćnija raketa na svetu pripremljena za borbeno dežurstvo.

„Sarmat” će zameniti najtežu stratešku raketu u svetu „Vojvoda” (po klasifikaciji NATO-a „Satana”, RS-20V). Po svojim karakteristikama, dometu i brzini leta, raketa „sarmat” nema pandana u svetu. Ona će moći da napada ciljeve i kroz Severni i Južni pol, probijajući protivraketnu odbranu, i takođe će moći da pogodi mete bilo gde u svetu, navode ruski eksperti.

Raketa je prvi put lansirana u aprilu 2022. godine sa kosmodroma Pleseck u okviru programa državnih testiranja. Tada je saopšteno da su sve karakteristike rakete potvrđene, te da su bojeve glave pogodile zadato područje na poligonu na Kamčatki, prenosi Sputnjik.

U junu prošle godine saopšteno  je da su preduzeća ruske državne korporacije „Roskosmos” pokrenula serijsku proizvodnju raketa „sarmat”, te da će prvi raketni puk biti na borbenom dežurstvu od kraja 2022. godine.

Odbojkašice Srbije u finalu Evropskog prvenstva, za zlato protiv Turske

Od
miki
-
0

Odbojkašice Srbije plasirale su se u finale Evropskog prvenstva pošto su u polufinalu pobedile Holandiju rezultatom 3:1 (25:21, 15:25, 25:22, 25:21), pa će se u nedelju boriti protiv Turske za zlatnu medalju, četvrtu u istoriji.

Srbija će u nedelju u finalu igrati protiv Turske, koja je napravila veliko iznenađenje i pobedila favorizovanu Italiju rezultatom 3:2.

1...595596597...1.499Stranica 596 od ukupno 1.499

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković