Trudo beži… VIDEO
Objavljen snimak koji prikazuje kanadskog premijera kako beži iz restorana u Vankuveru, dok demonstranti pozivaju na prekid vatre između Izraela i Hamasa.
Dve osobe su uhapšene nakon što je oko 250 propalestinskih demonstranata opkolilo restoran u Vankuveru u kojem je večerao kanadski premijer Džastin Trudo u utorak uveče, saopštila je policija.
Prema rečima portparola policije Vankuvera Stiva Adisona, 100 policajaca je raspoređeno da “rastera gomilu dok je Trudo ispraćen iz neimenovanog restorana u kineskoj četvrti”.
“Jedan policajac je hospitalizovan nakon što ga je demonstrant udario pesnicom. Policija je koristila elektrošoker da savlada 27-godišnjeg osumnjičenog, koji je i dalje u pritvoru. Drugi muškarac je uhapšen zbog ometanja policije, a kasnije je pušten”, naveo je Adison.
Na društvenim mrežama se pojavio video-snimak koji prikazuje kanadskog premijera kako beži iz restorana u Vankuveru, dok demonstranti pozivaju na prekid vatre između Izraela i palestinskih militanata u Gazi, uzvikujući “Sram vas bilo”, “Džastin Trudo, ti finansiraš genocid”, kao i da Trudo “ima krv na rukama”.
Premijer je brzo napustio prostorije bez interakcije sa aktivistima.
SERBIANNEWS/CANADA
Poraz košarkaša Partizana u Minhenu
Košarkaši Partizana izgubili su večeras u Minhenu od Bajerna sa 85:94 (32:25, 19:28, 12:17, 22:24), u utakmici osmog kola Evrolige.Posle osam odigranih utakmica, Partizan i Bajern imaju isti skor – tri pobede i pet poraza.
Najefikasniji u redovima Partizana bio je novajlija Bruno Kaboklo sa 19 poena, Džejms Naneli je ubacio 14, Zek Ledej 12, dok su Pi Džej Doužer i Uroš Trifunović postigli po deset poena. Ekipu Bajerna su do pobede vodili Karsen Edvards sa 21 i Silvan Francisko sa 17 poena, dok je Devin Buker utakmicu završio sa 13 poena.
Košarkaši Partizana će u narednom kolu, u petak, dočekati ekipu Albe, dok će Bajern odmeriti snage sa Žalgirisom u Kaunasu.
Belgija minimalnim rezultatom savladala “orlove”
Fudbaleri Srbije poraženi su u Luvenu od Belgije 0:1, u prijateljskom susretu. Jedini gol na meču postigao Karasko već u drugom minutu, posle velike greške Pavlovića. Bila je to poslednja provera ekipe Dragana Stojkovića Piksija pred odlučujući meč kvalifikacija za Evro 2024, koji “orlovi” igraju u nedelju protiv Bugarske.
Fudbalska selekcija Srbije izgubila je u prijateljskom meču od Belgije, ali nije bila nadigrana u Luvenu.
Najvažnije je da se niko nije povredio pred važan meč protiv Bugarske, koji se igra u nedelju u Leskovcu i u kojem je Srbiji potreban bod kako bi matematički obezbedila plasman na Evropsko prvenstvo naredne godine.
Preminuo Žarko Laušević
Poznati srpski glumac Žarko Laušević preminuo je u 64. godini posle kratke i teške bolesti. Datum i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.
Karijera Žarka Lauševića bila je karijera koju bi svako poželeo. Bilo da je igrao glavnu ili epizodnu ulogu, Lauševićevi likovi redovno su ulazili u antologije najboljih glumačkih ostvarenja.
Već 1982, sa 22 godine, dobio je prvu filmsku ulogu i od tada je svake sezone imao neku filmsku, televizijsku ili pozorišnu premijeru.Rođen je 19. januara 1960. godine na Cetinju. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Ulogom u ostvarenju Progon debitovao je na filmu 1982. godine. Iste godine ostvario je značajne uloge u filmovima Savamala i Direktan prenos. Veliku slavu doživeo je igrajući jednu od glavnih uloga u TV seriji Sivi dom (1984).
Igrao je uloge u više od dvadeset filmova i televizijskih serija, među kojima su: Šmeker (1985), Svečana obaveza (TV) (1986), Dogodilo se na današnji dan(1987), Oficir s ružom (1987), Braća po materi (1988), Boj na Kosovu(1989), Original falsifikata (1991), Bolje od bekstva (1993), Kaži zašto me ostavi (1993), Nož (1999).
Posle više od decenije pauze vraća se na veliko platno ulogom ikonopisca Save u filmu Tajna nečiste krvi (2012). Nakon toga, niže uloge u filmovima Smrdljiva bajka (2015) i Senke nad Balkanom (2017) gde tumači princa Đorđa Karađorđevića.
TV publici predstavio se 2018. godine maestralnom ulogom Aćima Katića u seriji Koreni. Igrao je i u Državnom službeniku (2019–2020), Imenu naroda (2020), Aleksandru od Jugoslavije (2021), Kalkanskim krugovima(2021), Vremenu zla (2021), Letu kad sam naučila da letim (2022) i Herojima Halijarda, na čijoj se premijeri i poslednji put pojavio u javnosti.
Dobitnik je brojnih nagrada počev od Zlatne arene u Puli za najbolju mušku ulogu u filmu Oficir s ružom, 1987. godine, „Cara Konstantina“ u Nišu iste godine, kao i nagrada Grad teatar i „Zoran Radmilović“ za ulogu Kanjoša Macedonovića (1989), vlasnik je Gran-pri Naisa (2016) i Zlatne antene (2019).
Život kao na filmu
Žarko Laušević u svojoj knjizi kao početak tragičnih događaja koji su ga snašli markirao izvođenje predstave Sveti Sava u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 31. maja 1990. godine. Bilo je to gostovanje Narodnog pozorišta iz Zenice sa predstavom po tekstu Siniše Kovačevića, u režiji Vladimira Miličina.
Laušević je tad bio u zenitu popularnosti i u predstavi je igrao naslovnu ulogu, za koju je dobio Sterijinu nagradu 1990. u Novom Sadu, ali i mnoge druge. Posle toga Lauševićev život postao je pakao. Pripadnici Srpskog omladinskog bloka i Srpske svetosavske stranke koji su prekinuli predstavu, počeli su da proganjaju Lauševića, prekidali su mu predstave, čekali ga ispred stana, pretili smrću njemu i njegovoj porodici.
Prekretnica u njegovom životu je 31. jul 1993. godine.
Žarka i njegovvog pet godina starijeg brata Branimira, zvanog Mili, napala je grupa ljudi u blizini jednog podgoričkog lokala. Tom prilikom je Žarko iz svog pištolja usmrtio dve osobe, a teško ranio jednu.
Osuđen je na 13 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva. Presuda je, nakon žalbi, potvrđena 1994. godine. Kaznu je izdržavao u Spužu i Požarevcu. Nakon što je Savezni sud ukinuo presudu, po ponovnom pretresu februara 1998. godine, izrečena mu je kazna od četiri godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane. Budući da je u tom trenutku već izdržao četiri i po godine, pušten je na slobodu. Po izlasku iz zatvora napustio je zemlju i otišao u Njujork.
Međutim, Vrhovni sud Crne Gore je, po žalbi tužioca 30. marta 2001. godine, tu odluku o kazni preinačio i izrekao kaznu od 13 godina zatvora. Dana 3. jula 2009. godine, saopšteno je da je Laušević uhapšen u Sjedinjenim Američkim Državama zbog boravka u SAD bez vize i da se razmatra njegova ekstradicija Srbiji po međunarodnoj poternici koja je raspisana 2002. godine na zahtev Trećeg opštinskog suda u Beogradu. Sud u Njujorku doneo je ipak odluku o ukidanju pritvora Lauševiću.
Laušević je pomilovan 29. decembra 2011. godine, a srpski pasoš uručen mu je 1. februara 2012.
O njegovom životu napravljen je film Lauš po ideji, scenariju i u režiji Branke Bešević Gajić, čija je premijera održana u februaru 2014. godine, a televizijska publika ovih dana prati seriju Pad koja je inspirisana životom Žarka Lauševića.
Ovo je 10 najčešće kradenih vozila u Kanadi
Možda ove godine trebate bolje pripaziti na svoj automobil.
„Svako vozilo, bilo kada, na vidnom mestu, pa čak i sa vašeg sopstvenog prilaza noću, se krade“, kaže iz udruženja Équité , neprofitne grupe koja radi na iskorenjivanju kriminala iz osiguranja vozila u ime Kanađana.
Svake godine udruženje Équité objavljuje listu 10 najkradenijih vozila u Kanadi. U 2022. godini najviše krađeno vozilo u zemlji bila je Honda CR-V, drugu godinu zaredom.
Primetno je da je devet najpopularnijih ukradenih godina modela 2019. ili novije, jer kriminalci imaju za cilj maksimizirati svoj profit krađom novijih vozila za prodaju u inostranstvu ili ponovnim vinovanjem kako bi prevarili nesuđene kupce iz Kanade.
Krađe automobila dostigle su istorijski maksimum 2022. godine, sa Ontariom koji je porastao za 48%, a Kvebekom za 50%, što je Kanadu stavilo u centar pažnje na međunarodnom planu kao zemlju izvora za ilegalnu trgovinu.
Vozila kradu i domaće i međunarodne kriminalne organizacije, pri čemu se prihodima finansira domaća trgovina drogom i međunarodni terorizam.
“Kanađani očekuju da će videti zajednički pristup u borbi protiv ove hitne i kontinuirane nacionalne krize krađe automobila,” rekla je Terri O’Brien, predsjednica i izvršna direktorka Équité Association .
“U ime naših članova industrije osiguranja, nastavićemo pružati informacije i preporuke kako bismo obuzdali rastuće trendove krađe automobila i zaštitili Kanađane od uticaja organizovanog kriminala. Ovaj problem neće biti rešen u izolaciji; potrebne su nam značajne promene i zajednička rešenja koja su usvojili proizvođači automobila, svi nivoi vlasti i organi za sprovođenje zakona.”
Evo tipovi najkradenijih vozila u Kanadi, uključujući godinu, model, broj osiguranih vozila, i učestalost:
© Équité Association
“Problem krađe automobila u našoj zemlji se samo pogoršava”, rekao je Bryan Gast, potpredsednik istražnih službi u udruženju Équité.
“Organizovani kriminal i dalje gleda na Kanadu kao na ekstra državu za ukradena vozila, gde je finansijska nagrada visoka, a rizik od krivičnog gonjenja nizak. Nastavljamo da radimo sa partnerima i zainteresovanim stranama kako bismo obezbedili stručne preglede vozila, ekspertizu u istragama zločina u osiguranju i da delimo obaveštajne podatke i analitiku za predviđanje i prevenciju krivičnih dela osiguranja.
Kanađani koji razmišljaju o kupovini vozila trebali bi se raspitati kod svog agenta, da li je vozilo pod visokim rizikom od krađe. Možda biste trebali razmisliti i o ulaganju u imobilajzer vozila ili druge metode odvraćanja od krađe.
SERBIANNEWS/CANADA
Izloženost dimu od požara u Kanadi porasla za 220% u poslednje 2 decenije
Lična izloženost Kanađana dimu od požara porasla je za 220% u poslednje dve decenije, otkriva novi izveštaj.
Podaci iz izveštaja Lancet Countdown za 2023. takođe su pokazali da je od 2018. do 2022. prosečan Kanađanin doživeo više od dva dana izloženosti „veoma velikoj ili ekstremno velikoj opasnosti od šumskih požara“ – što je povećanje od 116 % u odnosu na istorijski izveštaj iz 2003-07. osnovna linija.
Kanadska statistika objavljena je u sredu u sažetku politike u partnerstvu s organizacijama poput kanadskog medicinskog udruženja (CMA).
“Iako su se posledice klimatskih promena osetile u poslednjih mnogo godina, 2023. je bila najgora zabeležena, pokazujući efekte zagrevanja klime i šta možemo očekivati u budućnosti ako ne počnemo da smanjujemo naše izduvne gasove. sada,” rekla je Kathleen Ross, predsednica CMA, za Global News.
“Sigurno smo videli rastuće zdravstvene uticaje povezane s klimatskim promenama, i sada je vreme da se zapravo fokusiramo i počnemo uokviriti uticaje klimatskih promena kao krizu zdravlja ljudi.”
Uopšeno, Lancet izveštaj sugeriše da su u proseku ljudi širom sveta bili izloženi još šest dana vrlo visoke ili ekstremno visoke opasnosti od šumskih požara u 2018-22 u poređenju sa 2003-07, uz povećanje uočeno u 57 % zemalja, a ne promena ili smanjenje pronađeno u ostatku.
U poređenju sa 1995. do 2014., predviđa se da će se broj dana izloženosti veoma visokom ili većem riziku od šumskih požara povećati za otprilike devet dodatnih dana po osobi na globalnom nivou (povećanje od 11 posto) do sredine stoleća.
To čini faktor kako u scenariju kompatibilnom s ograničavanjem globalnog porasta temperature na 2 C, tako i u scenariju u kojem nema daljeg ublažavanja, sugeriše studija.
Pred kraj stoleća, predviđa se da će scenario bez daljnjeg ublažavanja dovesti do 27 dana više izloženosti nego u periodu od 1995. do 2014. godine.
Šta čini dim od šumskog požara?
Dim od šumskog požara sastoji se od skupa različitih gasova i čestica, a jedan koji je vrlo štetan za ljudsko zdravlje naziva se PM 2.5.
Čestice dima šumskog požara su “male, sićušne stvari koje potencijalno možete udahnuti u pluća i izazvati iritaciju i upalu”, rekla je dr. Theresa Tam, glavni službenik za javno zdravstvo Kanade, 19. juna .
“Sigurno postoji korelacija između udisanja finih čestica i problema s plućima i problema s disajnim putevima kao što su astma, hronične opstruktivne bolesti disajnih puteva, bronhitis i upala pluća, a iako su podaci još uvek donekle pomešani, može doći i do uticaja na vaš kardiovaskularni sistem.”
Lancet izveštaj, koji je objavljen u utorak, ne uključuje podatke iz 2023. godine – najgore sezone požara u kanadskoj istoriji.
Ove godine je spaljeno rekordnih 18,5 miliona hektara zemlje, prema kanadskom međuagencijskom centru za šumske požare. Dim od šumskog požara proširio se celom zemljom, što je izazvalo brojna upozorenja o kvalitetu vazduha. Čak se proširio na gradove u Sjedinjenim Državama i prešao Atlantski okean u delove Evrope .
„Najugroženiji su ljudi sa već postojećim stanjima, osobe starije od 65 godina i osobe mlađe od godinu dana; dim definitivno uzrokuje probleme u stvarima kao što su astma i HOBP (hronična opstruktivna plućna bolest), ali je takođe povezan s pogoršanjem srčanih stanja”, rekao je Ross.
„Uticaji na mentalno zdravlje nisu beznačajni. Ostati unutra, posebno ako ste stariji – gubitak tog društvenog kontakta je izazov, ali klimatska anksioznost teško opterećuje našu populaciju, posebno našu omladinu, a to očito utiče i na naš celokupni osećaj blagostanja.”
Šta vlade mogu učiniti?
Politički sažetak daje nekoliko preporuka o tome kako se nositi s požarima i njihovim uticajima na zdravlje ljudi u budućnosti.
Predlaže vladama da poboljšaju sisteme za hitne reakcije na ekstremne vremenske prilike i uključe znanje i spremnost lokalnog stanovništva za razvoj odgovora na situaciju i plan evakuacije.
Nadalje, predlaže prelaz na kulturu podrške otpornim šumskim ekosistemima umesto suzbijanja požara podržavanjem spaljenih prostora, sadnjom šuma biodiverziteta i još mnogo toga.
Takođe, kaže se da vlade treba da razviju bolje prakse za komuniciranje zdravstvenih rizika povezanih sa indeksima kvaliteta vazduha kako bi bolje informisale javnost i institucije poput škola i vrtića.
“Nema sumnje da sada moramo delovati kako bismo smanjili našu zavisnost o gorivima koja emituju ugljenik. Moramo se osvrnuti na to da radimo praksu koja je mnogo zdravija za nas lično.
„Svakako, u CMA-u se fokusiramo na udubljivanje u obrazovne procese za lekare i zdravstvene sisteme, ali obrazovanje za opštu populaciju će biti potrebno ako želimo mobilizovati našu vladu u akcije kako bismo promenili naše budućnost u zdravu i održivu budućnost za sve Kanađane.”
SERBIANNEWS/CANADA
Rekonstrukcija autoputa preko Coquihalle završena 2 godine nakon razornih poplava
Popravke na autoputa Coquihalla 5 su završene, nakon što su razorne novembarske poplave 2021. zbrisale nekoliko mostova na autoputu 5.
Ministarstvo saobraćaja i infrastrukture (MoTI) navodi da su radovi na oporavku od poplava na autoputu završeni nakon 17 meseci.
U rekonstrukciji autoputa i njegovih mostova uloženo je više od 500.000 sati rada, a usput je zasađeno 4.500 stabala i žbunja.
Autoput je desetkovan tokom atmosferskog nevremena koje je počelo 13. novembra 2021. i trajalo dva dana.
Serija velikih kišnih oluja zahvatila je BC, uzrokujući klizišta i katastrofalne poplave koje ne samo da su zbrisale taj autoput, već su i odnele železničku prugu i prekrile velike delove doline Fraser vodom.
Pet ljudi je poginulo u blizini Lillooeta, uz stotine miliona dolara gubitaka i šteta, uključujući stoku i useve u teško pogođenoj dolini Sumas.
Približno 15.000 hektara zemljišta pogođeno je na nekadašnjem koritu jezera, a 1.100 imanja pod naredbom za evakuaciju ili uzbunom.
MTI kaže da je kao deo napora za otpornost na novorekonstruisane mostove, takođe produžio neke mostove kako bi omogućio mogućnost dodatnog protoka vode, povećao temelje na šipovima – pri čemu je najduži ukopan 15 spratova u zemlju.
Šest raspona je sada završeno na mostu Bottletop, 50 kilometara južno od Merritta, mostu Jessica, 20 kilometara severno od Hopea, i mostu Juliet, 53 kilometra južno od Merritta, koji je završen ranije ove godine.
“Autoputevi otporni na klimu ključni su za Britansku Kolumbiju. Pokrajina je poboljšala infrastrukturu kako bi se u budućnosti nosila sa češćim ekstremnim vremenskim prilikama”, rekao je Rob Fleming, ministar saobraćaja.
SERBIANNEWS/CANADA
Kanadski premijer Džastin Trudo poručio Izraelu da prestane “ubijati bebe”
Kanadski premijer Džastin Trudo pozvao je Izrael da prestane “ubijati bebe”, što je izazvalo besan odgovor izraelskog kolege Benjamina Netanyahua.
Trudo je u utorak rekao da “ubijanje žena, dece, beba” u opkoljenom Pojasu Gaze mora prestati. Netanyahu je uzvratio, insistirajući na tome da je Hamas odgovoran za smrt civila dok izraelske snage nastavljaju napadati enklavu.
“Pozivam vladu Izraela na maksimalnu suzdržanost”, rekao je Trudo u svojoj najoštrijoj kritici Izraela od izbijanja rata u Gazi pre više od pet sedmica. “Svet gleda, na televiziji, na društvenim mrežama, slušamo svedočanstva doktora, članova porodica, preživelih, dece koja su izgubila roditelje.
“Svet svedoči ovom ubijanju žena, dece, beba. Ovo mora prestati”, rekao je na konferenciji za novinare u Britanskoj Kolumbiji.
Nemilosrdno bombardovanje
U objavi na platformi X upućenoj Trudou rano u sredu, Netanyahu je rekao: “Nije Izrael taj koji namerno cilja civile, nego Hamas koji je odrubljivao glave, spaljivao i masakrirao civile u najgorim užasima počinjenim nad Jevrejima od Holokausta.”
“Snage civilizacije moraju podržati Izrael u pobedi nad varvarstvom Hamasa”, nastavio je Netanyahu.
Kanada je tvrdila da se Izrael ima pravo braniti od Hamasa nakon što je palestinska grupa 7. oktobra napala južni Izrael, ubivši 1.200 ljudi.
Ali takođe je izrazila sve veću zabrinutost zbog rastućeg broja žrtava u pretrpljenoj i opkoljenoj enklavi, gde je Izrael ubio više od 11.200 Palestinaca od početka sukoba.
“Cena pravde ne može biti kontinuirana patnja svih palestinskih civila”, rekao je Trudou u utorak. “Svi ratovi imaju pravila. Svaki nevini život ima jednaku vrednost, izraelski i palestinski.”
Oko 350 kanadskih državljana, stalnih stanovnika i članova porodica evakuisano je iz Gaze, dodao je.
Međunarodni pozivi na istragu
Kanadski čelnik takođe je pozvao Hamas da prestane koristiti civile kao živi štit i da “odmah i bezuslovno” oslobodi sve taoce koje je uzeo 7. oktobra.
Na platformi X, Netanyahu je rekao da “Izrael čini sve kako bi civile držao izvan opasnosti”, čak i dok njegova vojska nemilosrdno bombarduje Gazu.
U sredu su izraelski vojnici upali u bolnicu al-Shifa koju napadaju danima. Hiljade pacijenata i raseljenih Palestinaca zarobljene su unutra, uključujući desetke prerano rođenih beba koje se bore za svoje živote.
Međunarodne grupe za ljudska prava rekle su da bi izraelske napade na bolnice “trebalo istražiti kao ratne zločine”.
Prošle sedmice je Trudo pozvao na značajnu humanitarnu pauzu u sukobu kako bi se omogućilo oslobađanje svih taoca i isporuka dovoljno pomoći za rešavanje civilnih potreba u Gazi.
SERBIANNEWS/CANADA
Rajakovićevi trikovi, reči za veliki preokret Reptorsa
