Studija iz 2012. pokazuje da je redovna konzumacija ovih semenki povezana sa smanjenim rizikom od karcinomna dojke kod žena u postmenopauzi.
Kako se kretao javni dug Srbije u proteklih 20 godina i šta se predviđa do 2026.
Država Srbija je, prema podacima Ministarstva finansija, zadužena 35,2 milijarde evra, što je 50,9 odsto BDP. Trošak njegovog servisiranja će se iduće godine, samo za kamate i prateće troškove zaduživanja, uvećati za 34,8 milijardi dinara na ukupno – 183,57 milijardi dinara.
Država, kroz revidiranu Fiskalnu strategiju, predviđa da se učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu smanji sa 55,6 odsto u 2022, preko 53,3 odsto koliko je predviđeno za kraj ove godine – do 50 odsto na kraju 2026.
Fiskalni savet ukazuje da je kretanje javnog duga u srednjem roku značajno korigovano u odnosu na nacrt Fiskalne strategije, što je, ističu – potrebno obrazložiti.
„Prema projekciji iz nacrta Fiskalne strategije, javni dug je trebalo postepeno da se smanjuje sa 55,6 odsto BDP, koliko je iznosio na kraju prošle godine, na 51,9 odsto BDP u 2026. – dakle, ukupno za 3,7 procentnih poena BDP. Fiskalni savet je u oceni ovog dokumenta izrazio sumnju u ovu procenu i ukazao na to da bi uz date makro-fiskalne pretpostavke javni dug trebalo da opada brže u odnosu na projekcije Vlade. U revidiranoj Fiskalnoj strategiji uočene nelogičnosti su dobrim delom otklonjene, i prema novoj zvaničnoj projekciji javni dug bi trebalo da padne na 50 odsto BDP u 2026. godini – što je već blisko našoj proceni (oko 49 odsto BDP)“, navodi se u analizi.
Stanje duga na dan 13. oktobar 2023.
Preliminarno stanje javnog duga Republike Srbije na dan 13. oktobar 2023. godine iznosi 4.151.636.847.995 dinara, objavila je Uprava za javni dug.
Dobro je to što je, kako se konstatuje – nova projekcija kretanja javnog duga u srednjem roku bolje usklađena sa opštim makro-fiskalnim okvirom koji je dat u ovom dokumentu.
„Međutim, s obzirom na to da se osnovne pretpostavke za izradu projekcije duga nisu promenile (osim blagog smanjenja očekivanog deficita u ovoj godini sa tri odsto na 2,8 odsto BDP), smatramo da bi Vlada trebalo detaljnije da obrazloži poprilično veliko odstupanje između aktuelne i prethodne prognoze duga za period 2024-2026. (na kraju perioda razlika je skoro dva procentna poena)“, navodi se u analizi.
Fiskalni savet ističe da je, u ovom trenutku, svakako najvažnije „to što nema suštinskog neslaganja oko budućeg kretanja javnog duga, koji će u odsustvu većih poremećaja skoro izvesno biti na silaznoj putanji u narednim godinama“.
„Međutim, ovakve situacije su razlog zašto već duže vreme pozivamo Vladu da u Fiskalnoj strategiji detaljno obrazlaže pretpostavke koje koristi pri izradi srednjoročnih projekcija javnog duga. Imajući u vidu to da od 2025. počinje da se primenjuje novo fiskalno pravilo, po kome će se dozvoljeni deficit utvrđivati na osnovu trenutnog i prognoziranog nivoa zaduženosti, za kontrolu poštovanja ovog pravila neophodno je srednjoročne projekcije javnog duga učiniti transparentnijim“, upozorio je Fiskalni savet.
Javni dug kroz dve decenije
Pre 20 godina javni dug Srbije bio je 11,02 milijarde evra, što je činilo 58,2 odsto tadašnjeg bruto domaćeg proizvoda.
Dug je, potom, 2004. godine smanjen na 9,68 milijardi evra, 2005. otišao na 10,28 milijardi evra, pa opet pao da bi tek 2010. godine ponovo premašio 10 milijardi evra. Poslednjeg dana decembra te godine stanje duga bilo je 12,16 milijardi evra, dok je udeo u BDP bio 39,5 odsto.
Najniži udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu Srbije bio je 2008. godine, kada je 8,78 milijardi evra činilo 26,8 odsto BDP.
U narednim godinama dolazi do perioda rasta javnog duga.
Naime, od 2009. godine dolazi do rasta javnih rashoda – godinu pre su značajno uvećane penzije, za šta Fiskalni savet ukazuje da je „praktično urušilo javne finansije“.
„Ekonomski neopravdano povećanje penzija iz 2008. godine praktično je urušilo javne finansije Srbije – ukupno povećanje u toj godini bilo je nominalno preko 35 odsto, a realno, tj. korigovano za inflaciju, skoro 25 procenata. U godinama koje su sledile, penzije su zato bile privremeno umanjene, imale su periode zamrzavanja i sporog povećavanja, dok se njihov iznos napokon nije vratio na ekonomski održiv nivo“, ukazao je Fiskalni savet u Oceni Predloga rebalansa budžeta za 2023. godinu.
Ministarstvo finansija
Krajem 2015. godine javni dug Srbije dostigao je 24,82 milijarde evra i udeo u BDP od 70 odsto.
Od 2020. godine ponovo dolazi do rasta javnog duga – na 26,67 milijardi evra (57 odsto BDP).
Poslednji podatak koji je Ministarstvo finansija objavilo odnosi se na 31. avgust ove godine – javni dug dostigao je 35,21 milijardu evra uz udeo od 50,9 odsto u bruto domaćem proizvodu.
Veća izdvajanja na kamate
Budžet za 2024. predviđa da na otplatu kamata i prateće troškove zaduživanja sledeće godine izdvojimo 183.571.577.000 dinara.
Od tog iznosa na otplatu domaćih kamata ide 52,5 milijardi dinara, na strane kamate čak 109,7 milijardi dinara, dok na otplatu kamata po garancijama odlazi 7,8 milijardi dinara javnog novca i prateće troškove zaduživanja još 13,57 miljardi dinara.
Ovi iznosi tokom ove godine su bili niži – za otplatu kamata i prateće troškove zaduživanja u 2023. bilo je opredeljeno 148,76 milijardi dinara. To znači da su za dogodine planirana za 34,8 milijardi dinara veća izdvajanja za otplatu kamata i pratećih troškova.
Najveći rast, za 29,7 milijardi dinara, beleži se kod otplate stranih kamata – sa iznosa od 79,93 milijarde dinara u 2023. na 109,7 milijardi dinara u 2024. godini.
Dijetetičari objasnili zašto bi trebalo da jedemo semenke bundeve svaki dan
Imajući u vidu da su semenke bundeve bogate brojnim nutritivnim vrednostima kao što su zdrave masti, magnezijum i cink, dijetetičari preporučuju da ih jedemo što češće.
Imaju antiinflamatorno dejstvo
Semenke bundeve su bogate antioksidansima koji mogu da smanje upale i zaštite ćelije našeg tela od štetnih slobodnih radikala.
Iz tog razloga, konzumiranje hrane bogate antioksidansima, uključujući semenke bundeve, može pomoći u zaštiti od mnogih bolesti. Isto tako, studije pokazuju da imaju antiinflamatorni efekat.
Smanjuju rizik od karcinoma
Mnoge studije ukazuju na to da semenke bundeve mogu da sadrže biljna jedinjenja koja pomažu u zaštiti od razvoja različitih vrsta karcinoma.
Druga studija je pokazala da semenke bundeve ima potencijal da uspore širenje karcinoma prostate.
Snižavaju krvni pritisak i nivo šećera
S obzirom da su semenke bundeve bogate magnezijumom, redovna konzumacija ove namirnice mogla bi da pomogne u snižavanju krvnog pritiska i šećera u krvi.
Dijetetičari objašnjavaju koliko je zdrav nivo magnezijuma važan za naš krvni pritisak i nivo šećera u krvi.
Poboljšavaju zdravlje srca
Nekoliko studija je pokazalo da redovno konzumiranje semenki bundeve može da smanji nivo holesterola, koji je jedan od najvećih faktora za razvoj srčanih oboljenja.
Zbog toga će ljudi koji jedu semenke bundeve imati manji rizik od bolesti srca i krvnih sudova.
Kućni poslovi koji su zapravo gubljenje vremena
Za mnoge od njih je potrebno i vreme i novac. Gornji čaršaf na krevetu i razmicanje zavesa samo su neki od uzaludnih kućnih i svakodnevnih poslova.
Na primer, uštedite vreme na nameštanju kreveta i ne perite dodatnu posteljinu. Čaršafi iznad ili ispod ćebeta često je nešto što je apsolutno nepotrebno i zauzima prostor. Samo budite sigurni da redovno perete ćebe.
Neki drugi poslovi i navike sa kojima gubimo vreme:
Tražimo izgubljene čarape
Za sve je uvek misterija gde čarape nestaju posle pranja, ali jedna čarapa može da uđe u rupu između vrata mašine za pranje veša i bubnja. Stavite prljave čarape zajedno u veš mašinu.
Kupujemo kutije i korpe za odlaganje
Pored gubljenja vremena, gubićete i novac. Umesto bezbroj kutija, koristite nešto što već imate u kući kao što su kutije za cipele. Možete napraviti pregrade u fiokama i na policama od raznih materijala.
Držimo zavese razmaknute ceo dan
Otvaranje zavesa kako bi sunčeva svetlost ušla u sobu je omiljena jutarnja rutina mnogih. Ali ako ostavite zavese otvorene ceo dan, posebno ako je soba na južnoj strani, vremenomće vam izbledeti nameštaj od sunca.
Ljuštimo povrće koje nije potrebno ljuštiti
Osim ako se radi o povrću koje treba ljuštiti, nemojte trošiti vreme na ljuštenje šargarepe, krastavca ili krompira. Osim što ćete manje vremena trošiti na pripremu hrane, hranićete se zdravije jer njihova kora sadrži zdrava vlakna.
Ali ako niste sigurni u poreklo povrća i sumnjate da je tretirano pesticidima, preporučuje se skidanje kore.Isto važi i za jabuke.
Hodamo u cipelama po kući
Pravilo izuvanja je jednostavan način da kuća bude čista i doprinosi zdravlju ukućana. Čak 85 odsto prljavštine u našim domovima potiče od cipela. Ako hodamo u cipelama, samo ćemo sebi dati dodatni posao, svakodnevno ćemo usisavati.
Idemo u banku ili poštu da platimo račune
Ako već niste, uštedite vreme i plaćajte račune putem internet bankarstva umesto da fizički idete u banku ili poštu.
Odeću kačimo na metalne vešalice
Kada preuzimamo odeću sa hemijskog čišćenja, ona obično stoji na metalnim vešalicama. Korišćenje takvih vešalica nakon peglanja može lako da izgužva odeću.
Umesto toga, uložite u drvene ili baršunaste vešalice kako biste bili sigurni da će vaša odeća ostati ravna nakon peglanja.
Pobeda Zvezde protiv Borca u Čačku
Košarkaši Crvene zvezde savladali su u Čačku ekipu Borca 93:87 u utakmici trećeg kola ABA lige.
Borac je od starta meča bio dobar rival, ali je Zvezda trojkama izborila pobedu u dinamičnoj utakmici.
Crveno-beli su vodili tokom čitave prve deonice, ali je domaća ekipa igrala koš za koš i održavala rezultatski priključak.
Druga četvrtina protekla je potpuno identično, Zvezda je ponovo održavala vođstvo, dolazila do lakih poena i dvocifrene prednosti, ali je domaća ekipa uspevala da se vrati na jednocifren zaostatak.
Isti trend ponovljen je i u trećem periodu, nakon kojeg je zvezda u odlučujuću četvrtinu ušla sa 10 poena prednosti.
Domaćin se ipak nije predavao. Konstantno je održavao priključak, prilazio na pet i četiri poena zaostatka, ali bi Zvezda trojkama ostajala u prednosti.
U redovima Zvezde Šabaz Nejpir je ubacio 18 poena, Gedrajtis je doprineo sa 16, Nedović sa 13, a Bolomboj iTeodosić sa po 10.
Čačane je predvodio Segu sa 23 poena, Birts je dodao 18, a Frenklin 11 poena.
Remi Srbije i Turske posle triler završnice
Ženska rukometna selekcija Srbije remizirala je sa Turskom u Ankari 29:29 u drugom meču kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.
Ženska rukometna selekcija Srbije remizirala je sa Turskom u Ankari 29:29 u drugom meču kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.
Turska je bolje ušla u meč, kontrolisali su igru u prvih 20 minuta održavajući prednost gol za gol.
Srbija je uspela da preokrene i povede sa 15:13 u 23. minutu, ali je do kraja doživela pad u igri što su Turkinje iskoristile da preokrenu.
Izabranice Uroša Bregara dobile su nekoliko isključenja u samom finišu poluvremena, što im je uz tri sedmerca dosuđena za domaćina otežalo igru.
Drugi deo igre Srbija je otvorila jako dobro, brzo su uspeli da naprave seriju i povedu sa dva poena prednosti, a onda je usledio neshvatljiv pad igre manifestovan promašenim sedmercima i greškama u koracima koji su Turkinje iskoristile da sa svojom 4:0 serijom ponovo dođu do vođstva.
Nakon prednosti do koje su došle domaće rukometašice usledio je period praztne igre obe selekcije.
Bregarove rukometašice mogle su do izjednačenja nekoliko puta, ali je promašen veliki broj zicera.
Uprkos tome u samom finišu, Srbija je dva puta vodila, ali je Čalishan svojim golovima donela izjednačenje Turkinjama.
Pomenuta Čalishan postigla je osam golova, Osgur je doprinela sa šest, Goktepte sa pet, a Šengun sa četiri.
U timu Srbije Sanja Radosavljević je bila najefikasnija sa šest golova, Raević i Bojčić postigle su po četiri, dok su Janjušević i Lazić doprinele sa po četiri pogotka.
Srbija bez sreće u Budimpešti, Mađarska ponovo slavila
Mađari kaznili greške porozne odbrane selekcije Dragana Stojkovića Piksija, Orlovi nisu imali ni sreće, dva puta pogodili stativu, VAR im poništio dva gola za poraz na „Puškaš areni“ – 2:1.
Posle poraza u Mađarskoj, drugog u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo od ove selekcije, Srbija je načinila korak unazad u borbi za plasman na kontinentalni šampionat.
I sebi je prilično zakomplikovala posao, s obzirom na to da će već duel protiv Crne Gore za tri dana na stadionu „Rajko Mitić“ imati epitet sudbonosnog.
Iznenadio je Dragan Stojković Piksi sa formacijom, iznenadio je sa izborom igrača Mađarsku i njenog selektora Rosija, ali ovako radikalne promene nisu se ispostavile kao dobro rešenje u jednom od odlučujućih mečeva za plasman na Evropsko prvenstvo.
Doduše, ne i sudbonosnom, takav bi mogao da bude onaj predstojeći, kad će Srbija na stadionu „Rajko Mitić“ ugostiti selekciju Crne Gore, jedinog konkurenta za drugo mesto i direktan plasman na kontinentalni šampionat.
Počeo je dakle Stojković meč bez kapitena Dušana Tadića, na klupi iznenađujuće ostavio i Filipa Kostića. I nije to delovalo loše u ofazivnom smislu, ali je odbrana Orlova očigledno itekako porozna. Videli smo to na gotovo svakom meču sa iole kvalitetnijim rivalom, a to Mađarska sigurno jeste.
Najava inicijative Srbije bila je šansa Gudelja u devetom minutu, šutirao je sa 20 metara, ali je lopta bila lak plen golmana Mađarske. A potom dve izrazito dobre prilike za Srbiju.
Najpre u 16. minutu, kad je Gaćinović po levoj strani umakao odbrani domaćina, ušao u šesnaesterac i želeo da bude nesebičan, ali je odbrana Mađarske otklonila opasnost. Potom, minut kasnije kontra „dva na jedan“. Živković je vukao loptu, potom pokušao da doda do Mitrovića, bilo je to koji sekund kasnije nego što je trebalo, i malo nepreciznije, dovoljno da golman Mađarske otkloni opasnost.
I brzo je stigla kazna, već u 21. minutu. Bila je to brza kontra Mađarske, Terzić je stao signalizirajući ofsajd, Nego je protutnjao po desnoj strani i potom odlično uposlio Vargu, koji je preciznim udarcem sa 14 metara savladao Vanju Milinković-Savića – 1:0.
Potpuno zasluženo Orlovi su izjednačili u 32. minutu, posle sjajnog centaršuta sa desne strane Živkovića najviši u skoku je bio Pavlović, koji je uspeo da donese izjednačenje gostima – 1:1.
Radost zbog gola i izjednačenje se gotovo nije ni stišala, a Mađarska je ponovo imala prednost. I to posle evrogola, Šalai je najpre petom primirio loptu, a potom šutirao sa više od 20 metara, Milinković-Savić je u ovoj situaciji bio nemoćan – 2:1.
Dobru priliku imala je Srbija u prvom od tri minta nadoknade prvog poluvremena, ovoga puta u ulozi asistenta se našao Mitrović, koji je centrirao, a Živković je glavom zahvatio loptu, no njegov udarac nije bio preterano opasan po gol Mađarske.
Priznao je svoju grešku Stojković na startu drugog poluvremena, umesto prilično loših Terzića i Erakovića na teren je poslao upravo Tadića i Kostića. I ponovo je Srbija imala vrlo dobar period igre, ali ne i dovoljno sreće da izjednači.
Srbija je u 50. minutu postigla gol, učino je to Mitrović nakon što mu je Sergej spustio loptu glavom, ali je asistent bio u ofsajd poziciji, pa je gol posle kratke VAR provere poništen.
Četiri minuta kasnije, Mitrović je ponovo zatresao mrežu Mađarske, posle dodavanja Tadića, ali je ovoga puta napadač Orlova bio u ofsajdu, sada su centimetri odlučivali.
„Preživeli“ su Mađari taj period igre, a potom spustili tempo, pokušavali da osujete napade Srbije, ali i da ukradu svaki sekund utakmice. Ujedno, čekala je Mađarska grešku Srbije i dočekala je, Varga je u 68. minutu krenuo u mnjevitu kontru, šutirao je i pogodio gornji deo prečke.
Srbija zaista nije imala sreće na meču u Budimpešti, u 70. minutu selekcija Dragana Stojkovića Piksija pogodila je dva puta stativu u jednom napadu. Najpre je to učinio Tadić, lopta se odbila u poslej, šutirao je i Pavlović, koji je takođe pogodio okvir gola.
Mogla je potom Mađarska možda i da reši meč u 71. minutu, ali je sada Srbija imala sreće. Bola je prelako umakao Kostiću, primirio je loptu i šutirao, zamalo pored gola Orlova.
Do kraja meča Stojković je na teren poslao još Đuričića, Radonjića i debitanta Petra Ratkova. Čim je ušao u igru, Ratkov je bio u šansi, najpre je spustio loptu glavom Tadiću, koji mu je vratio, a napadač Salcburga je iz prve šutirao sa 17 metara, snažno, ali iznad prečke gola Mađarske.
U nadoknadi vremena, Tadić je iznudio slobodan udarac, iskosa sa leve strane, odlično je ubacio loptu, Milenković je bio najviši u skoku, ali je njegov udarac odlično odbranio Dibuš.
Dronovi za transport laboratorijskih uzoraka između dve bolnice u Ontariju, po prvi put u Kanadi
Neki zdravstveni centri u Kanadi koriste vazdušne puteve, kako bi preneli zalihe i brže dobili laboratorijske rezultate.
Halton Healthcare je nedavno odobrio upotrebu dronova za transport medicinskih uzoraka i zaliha između dve bolnice u Ontariju, objavila je u četvrtak Drone Delivery Canada (DDC).
Novi sporazum između bolničke mreže i kompanije dronova dolazi četiri meseca nakon toga – savezni ministar transporta Omar Alghabra predložio je proširenje propisa o sigurnosti dronova za takvu upotrebu u Kanadi.
Dostava dronom pratiće dvosmernu transportnu vezu između okružne bolnice Milton i Memorijalne bolnice Oakville Trafalgar , koje su udaljene otprilike 13 kilometara.
Bespilotna letelica, nazvana Canary RPA, prenosiće razne kritične medicinske potrepštine između dve bolnice, uključujući analize krvi i urinokulture.
Ugovor Halton Healthcare i DDC-a počeo je u septembru i trebao bi trajati šest meseci.
To je prva upotreba dronova za medicinske isporuke između bolnica u Kanadi.
“Skraćivanjem vremena transporta i povećanjem sigurnosti medicinskih uzoraka, DDC poduzima ključni korak ka efikasnijim i pouzdanijim zdravstvenim uslugama”, navodi DDC u saopštenju za javnost.
Poboljšanja bolničkog rada i nege pacijenata
Hilary Rodrigues, potpredsednica Halton Healthcare-a, rekla je da korištenje dronova za isporuku medicinske opreme pruža značajnu priliku za poboljšanje ukupnih bolničkih usluga i nege pacijenata.
Bez ograničenja saobraćaja, bespilotne letelice mogu osigurati da primarne mrežne laboratorije u Oakvilleu dođu do kritičnih zaliha i uzoraka pre nego putem drugih metoda transporta, rekla je Rodrigues.
“Pacijenti koji čekaju rezultate svojih testova ponekad mogu biti stavljeni na čekanje zbog problema sa tranzitom. Dakle, što se pre rezultati mogu preneti, brže ćemo pružati negu”, rekla je Rodrigues za Global News.
Pandemija COVID-19 u velikoj je meri uticala na vreme rada mreže zbog nedostatka radne snage i povećane potražnje, rekao je. Dronovi su u stanju da popune neke od tih praznina.
„Pouzdani su i brži“, rekla je Rodrigues, koja je ujedno i korporativni direktor Halton Healthcare-a i glavni finansijski direktor.
Budući da je sporazum u suštini pilot projekat, Rodrigues je rekla da je najveća prepreka trenutno zadovoljavanje regulatornih tela.
“Trenutno samo testiramo ove rute i pokazujemo Transport Canada da su one u stvari održive. Ovde bi cilj bio da vidimo da se u bliskoj budućnosti (isporuke dronom) oslanjamo na to i da bi to bilo uobičajeno i, da bi se shvatilo da je sigurno za ljude, za našu zajednicu i da će dosledno pomagati bolnicama.”
Nedavne izmene propisa
Alghabra je u junu najavio predložena pravila o bespilotnim letelicama izvan vidne linije, kao deo amandmana na kanadske vazdušne propise .
Amandman omogućava manje rizične operacije dronova izvan vizuelnog vidnog polja, kao i rad dronova srednje veličine unutar vizuelnog vidnog polja.
Izvan vizuelne linije vida odnosi se na to kada je dron izvan direktne linije vidljivosti operatera.
Nova pravila su među prvima u svetu, navodi se u saopštenju Transport Canada .
“Ove predložene promene bi koristile Kanađanima jer bi omogućile operacije bespilotnih letelica kao što su isporuka paketa udaljenim zajednicama, operacije prve pomoći i istraživanja prirodnih resursa i divljih životinja – između mnogih drugih potencijalnih upotreba”, navodi se u saopštenju.
Letenje dalje može biti korisno u smislu troškova i efikasnosti, jer uklanja potrebu za resursima na zemlji.
Prvi skup pravila o dronovima u Kanadi objavio je Transport Canada 2019. godine, za dronove manje od 25 kilograma unutar vizuelnog vidnog polja.
U Kanadi je do danas registrovano skoro 90.000 dronova, navodi Transport Canada.
Global News se obratio sadašnjem ministru transporta, Pablu Rodriguezu, za daljnji komentar, ali nije dobio odgovor.
Halton Healthcare i DDC-ov projekat, koji pomaže Air Canada, uspešno su leteli bespilotnim letelicama izvan vizuelnog vidnog polja u prvoj fazi sporazuma. Prva faza dogodila se prošle godine i uključivala je isporuku radioizotopa dronom, koji se koriste za dijagnostičko snimanje.
Radioizotopi se smatraju opasnom robom od strane Transport Canada. Sticanje kvalifikacije za transport opasnih materija bila je prilično značajna prekretnica za partnerstvo, jer im je omogućilo da započnu ovu sledeću fazu transporta laboratorijskih uzoraka, rekla je Rodrigues.
Oni sada rade na dobijanju odobrenja od Transport Canada da lete van vizuelnog vidnog polja za medicinske isporuke.
Mogućnosti drona su ‘beskrajne’, kaže izvršni direktor DDC-a
Životna sredina takođe igra ulogu u prednostima isporuke dronova, rekao je Rodrigues.
„Zabrinuti smo zbog uticaja na životnu sredinu. Automobil koji ide poput taksija između bolničkih lokacija jednostavno nije efikasan”, rekao je.
Dronovi emituju 84 posto manje gasova od dizel kamiona, pokazalo je istraživanje objavljeno prošle godine.
Steve Magirias, izvršni direktor DDC-a, rekao je da sposobnost dronova da lete iznad saobraćaja stvara “beskonačne” mogućnosti. Pored transporta medicinskog materijala između bolnica, rekao je da dronovi mogu dostavljati stvari i u ruralnim zajednicama gde je pristup obično teži.
Godine 2021., Stellat’en First Nation i Univerzitet Britanske Kolumbije sproveli su jednogodišnju studiju koja je koristila bespilotne letelice za isporuku medicinske opreme udaljenim zajednicama.
Magirias je rekao da je projekat “dokaz” za šta su dronovi sposobni.
“Leteli smo iznad vodene površine. U nepristupačnim zajednicama sa nedovoljnim opsluživanjem, mislim da dronovi mogu zaobići mnogo toga kroz vazduh i isporučiti ono što je potrebno tim zajednicama u budućnosti”, rekao je Magirias za Global News.
Što se tiče zabrinutosti u pogledu dronova koji lete iznad glava ljudi, Magirias je rekao da se “nema čega bojati”.
Istaknuo je i sigurnosne karakteristike, kao što je padobran na najnovijem dronu Canary, koji mu omogućava da bezbedno preleti ljude u slučaju nužde.
“Većina ljudi je zabrinuta jer misle da ih dronovi špijuniraju ili snimaju. Mi smo kompanija za dostavu. Nemamo kamere koje aktivno snimaju ili prate dok letimo.”
SERBIANNEWS/CANADA
Istorijska krađa u Kanadi: Sa aerodroma nestali zlato i keš vredni 15 miliona dolara
Jedna američka kompanija za obezbeđenje tužila je Er Kanadu zbog krađe zlatnih poluga i keša u vrednosti od 15 miliona američkih dolara, koji su u aprilu nestali sa aerodroma u Torontu.
Brinks internešnl je optužio kanadsku avio-kompaniju da je bila nemarna i nije se potrudila da spreči krađu.
Zlatne poluge i novac su avionom Er Kanade iz iz Ciriha u Švajcarskoj stigli u Toronto, odakle su nestali.
Krađa se vodi kao jedna od najvećih u istoriji Kanade. Sa aerodroma je ukradeno 400,19 kilograma zlata u polugama i dva miliona američkih dolara u kešu. Slučaj je do danas ostao nerešen, a lopovi na slobodi.
Kompanija Brinks internešnl je u tužbi navela da je bila angažovana od strane banke i kompanije za vredne metale kako bi obezbedila transport. Zlatne poluge i novac su ukradeni 42 minuta pošto su istovareni iz aviona, navela je američka kompanija.
Prema optužnici, nepoznata osoba je ušla u skladište gde je roba čuvana. Brinks navodi da avio-kompanija nije imala bezbednosne protokole koji bi nadgledali i ograničavali pristup objektu.
Navodno je lopov uspeo da uđe u skladište tako što je zaposlenom Er Kanade pokazao dokument kojim treba da preuzme pošiljku. Avio-kompanija je tada izdala tovar osobi, koja je nestala s teretom, navodi se u tužbi.
Brinks navodi da osoblje Er Kanade ni na koji način nije pokušalo da utvrdi autentičnost tovarnog lista, a da je krađa mogla biti sprečena da je kompanija pratila bezbednosne protokole.
Od Er Kanade se traži da u potpunosti plati vrednost nestalog tovara.
Ovo je najveća krađa u istoriji Kanade. Pre nje, najvrednija roba koja je nestala je bio javorov sirup vredan 18,7 miliona dolara ukraden iz skladišta u Kvebeku.
Vlada iza leđa radne grupe menja zakon: Otvoreno favorizovanje TV sa nacionalnom frekvencijom
Vlada Srbije pokušala je da iza leđa radne grupe za Zakon o elektronskim medijima, promeni konačni tekst. U poslednji čas, dodata su dva stava u član 122, i to stava koji suštinski idu na štetu kablovskih operatora, a u korist emitera sa nacionalnom frekvencijom. Ta dva stava propisuju da ukoliko operator i emiter čije je emitovanje obavezno ne mogu da se dogovore o ceni, tu cenu određuje Regulatorno telo za elektronske medije (REM).
Pojedini članovi Radne grupe za Zakon o elektronskim medijima bili su šokirani. Tekst koji je bio na javnoj raspravi i koji su pisali, bez njihovog znanja obogaćen je za još dva stava u članu 122.
„Ja moram da kažem gledaocima da iako sam bio član radne grupe za izradu teksta zakona o elektronskim medijima, ja do sinoć nisam imao uvida u ovu poslednju verziju, niti sam bio pozvan na sastanak koji je održan sa predsednicom Vlade Anom Brnabić. I ja evo sada takođe vidim da su u članu 122, posle 7. stava dodata još dva člana koja uopšte nisu bili predmet razgovora i uopšte nemam informaciju ko je i zašto dodao ta dva stava, gde se govori da ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 7, onda regulator elektronskih medija može da odredi cenu usluge, ako se ne dogovore operator i pružalac te medijske usluge. I još jedan stav posle toga. I ja bih voleo da znam šta je obrazloženje i ko je ovo dodao u Zakon“, pita Rade Veljanovski, profesor FPN u penziji.
Iz dodatih odredbi, nije jasno kako se utvrđuje cena, ako operator i emiter ne mogu da se dogovore.
„To je suštinski veoma nezgodna situacija u koju se stavlja operator. Zato što vi zakonom određujete neki princip, zato što dajete ovlašćenja regulatoru da donese odluku kojom će naložiti da neki kanal bude ‘must carry’ – obavezan prenos. A tržištu prepuštate da odredi cenu i to tako da pružalac medijske usluge može da odredi cenu onako kako on misli da treba“, navodi advokat Junajted grupe Miloš Stojković.
Takav slučaj se već dogodio u oktobru 2022. kada je Kopernikus, vlasnik Prve i B92 tražio astronomsko povećanje cene od SBB-a za prenos svojih kanala.
„U tom, uslovno rečeno, sporu su predstavnici REM-a stali prilično otvoreno na stranu pružaoca usluga, jer su govorili da u Srbiji ne postoji ‘must carry’ regulativa koja bi obavezala operatora da prenosi nacionalne kanale, što je bio jedan vid favorizovanja“, navodi Stojković.
Ključna uloga daje se regulatoru, a u njegovom savetu će čak i ako se novi zakon usvoji – sedeti stari ljudi.
„Onda je moguće da on odredi iznos koji može biti na štetu jednog od ta dva ugovarača“, ocenjuje Veljanovski.
Nove konsutacije o Zakonu o informisanju i Zakonu o elektronskim medijima zakazane su za utorak 17. oktobar.