Redakcija SERBIANNEWS-a svim čitaocima i pratiocima želi srećnu Novu 2024 godinu!
Pobeda Partizana u Baru za srećan kraj godine, Smit na debiju kao na šuterskom treningu
Košarkaši Partizana ubedljivo su pobedili Mornar u Baru rezultatom 98:76 u utakmici 14. kola regionalne ABA lige. Za crno-bele je debitovao Džejlin Smit.
Pobeda Partizana u Baru za srećan kraj godine, Smit na debiju kao na šuterskom treninguPartizan je ubedljivom pobedom u Baru prekinuo seriju od tri poraza u svim takmičenjima i upisao 10. trijumf u regionalnoj ABA ligi – poslednji u 2023. godini.
Usred gustog rasporeda i pred duplo kolo Evrolige, koje sa sobom nosi i večiti derbi, Željko Obradović je večeras raspodelio minutažu tako da su najviše vremena na parketu proveli Tristan Vukčević, Balša Koprivica i Danilo Anđušić.
Partizan je igrao sa 11 igrača pošto u timu nije bilo povređenih ili nedovoljno spremnih Alekse Avramovića, Uroša Trifunovića i Alensa Smailagića, ali ni Zeka Ledeja koji je večeras odmarao.
Priliku da debituje u crno-belom dresu dobio je večeras Džejlin Smit, donedavno košarkaš Virtusa koji je pojačao bekovsku liniju Partizana. Kao na šuterskom treningu, uspeo je Smit u Baru da ispali čak 11 šuteva za tri poena, od kojih je pogodio tri. Utakmicu je završio sa 11 poena i šest asistencija.
Sve je to sebi Partizan mogao da priušti protiv najslabijeg tima regionalnog takmičenja ove sezone, koji se trudio da pokaže zube, ali nije dorastao da ozbiljno parira crno-belima. I nakon 14 odigranih kola u ABA ligi, Mornar je ostao na svega jednoj pobedi, zakucan za dno tabele.
Delovalo je da će gosti pitanje pobednika rešiti već u prvoj četvrtini, pošto su, poenima Pantera i Kabokla, otvorili utakmicu vođstvom 8:0, a ubrzo su stekli i 13 poena prednosti – 15:2.
Ipak, kao da ih je uljuljkao silovit početak, crno-beli su odigrali nekoliko smušenih napada, prestali su da pogađaju sa distance, pa su dozvolili Mornaru da napravi seriju 14:0 i povede prvi i jedini put večeras (16:15).
Konsolidovao se Partizan nakon tajm-auta Željka Obradovića i odgovorio serijom 7:0, pa je na kraju prvog perioda imao plus četiri (18:22).
Kako je počeo prvu, otvorio je Partizan i drugu četvrtinu – sa dve pogođene trojke, ovaj put Kaminskog i Nanelija. Brzo su se gosti ponovo odlepili na plus devet, ali se pravo niotkuda ukazao Entoni Luis koji je pogodio tri trojke za svega nekoliko minuta i sveo zaostatak svog tima na tri poena (32:35).
Ipak, ispostavilo se da je to poslednje što je Mornar napravio večeras, pošto nakon treće trojke Luisa tri i po minuta nije mogao da proturi loptu kroz obruč. Partizan je iskoristio “prazne minute” domaćih da napravi seriju 9:0 i ode na veliki odmor sa opipljivih plus 12.
Vraćao se Mornar u nekoliko navrata tokom trećeg kvartala na jednocifren zaostatak, šunjao se uglavnom između minus devet i minus 13, ali je definitivno kapitulirao čim je počela poslednja četvrtina jer je prednost Partizana brzo premašila 20 poena i povratka nije bilo.
Najefikasniji u pobedničkom timu bio je Danilo Anđušić sa 17 postignutih poena (3/5 za tri). Vukčević je ubacio 13, a Koprivica i novajlija Smit po 11.
Među igračima Mornara istakao se Luis sa 17 poena, a jedan manje upisao je Veders. Dvocifren je bio još samo Gavrilović sa 12.
Ne prvi put ove sezone, košarkaši Partizana su i na gostovanju imali glasnu podršku brojnih navijača.
KRAJ – pobeda Partizana 98:76
Postoje li ekološki troškovi za EV baterije o kojima političari ne govore?
Uz velika nedavna proizvodna ulaganja u tehnologiju električnih vozila (EV) i razgovore o zelenijoj, budućnosti bez ugljen-dioksida, postoje i neki ne baš zeleni problemi.
U svom najnovijem izveštaju New Energy Finance , Bloomberg News predviđa da će do 2040. godine biti oko 730 miliona električnih vozila. Godinu ranije, Bloomberg je predvideo da će polovina svih američkih prodatih vozila biti električna do 2030. godine.
I u Kanadi se govori o velikom ekonomskom napretku prelaskom na električna vozila – uključujući 250.000 radnih mesta i 48 milijardi dolara godišnje pridodanih nacionalnoj ekonomiji kroz stvaranje domaćeg lanca nabavke.
Vlade su već uložile desetine milijardi u dve fabrike za proizvodnju baterija za električna vozila u jugozapadnom Ontariju. Međutim, fabrike dolaze sa ekološkom dilemom šta da rade sa milionima EV baterija kada dođu do kraja svog životnog veka.
Dileme oko mrtvih baterija
“Pravila ne postoje”, rekao je Mark Winfield, profesor na Univerzitetu York u Torontu i kopredsedavajući školske Inicijative za održivu energiju. „Nema nikakvih vesti dok razgovaramo sa agencijama sa obe strane granice, kao i na sa federalnog, pokrajinskog, državnog nivoa.
“U slučaju Ontarija, odgovor je zapravo bio da mi nemamo ideju ništa učiniti po tom pitanju.”
Na ovo pitanje, Ministarstvo za životnu sredinu, očuvanje i parkove Ontarija nije odgovorilo za komentar od CBC Newsa.
Winfield je rekao da je zabrinjavajuća činjenica da ne postoji javna politika o odlaganju EV baterija jer su brojne hemikalije i komponente koje se koriste za proizvodnju EV baterija, kao što su kadmijum, arsen i nikl, navedene kao toksične prema kanadskom zakonu o zaštiti životne sredine (CEPA). ) i jednostavno se to ne može to baciti na deponiju.
„Mogli biste pomisliti s obzirom na prirodu ovih proizvoda i razmere potencijalnog problema koji se nazire, kao što znate, kada se prodaja električnih vozila pomakne na desetine miliona i svaki od njih će na kraju dovesti do kraja – vek trajanja baterije. Očekivalo bi se da regulatori budu malo dalje ispred scenarija.”
Kritični minerali dolaze s troškovima
Ekološki troškovi zelenije budućnosti u transportu ne zaustavljaju se na istrošenim baterijama. Ako zemlja sprovede svoj plan za izgradnju domaćeg lanca snabdevanja kritičnim mineralima potrebnim za proizvodnju EV baterija, to bi moglo značiti razvoj ogromnog dela netaknute prirode na severu Ontarija.
Da bi dobila kritične minerale potrebne za izgradnju EV baterija, Kanada će morati razviti Vatreni prsten, nalazište minerala otkriveno na krajnjem severu Ontarija 2007. godine – ono koje se nalazi usred ekološki značajnog područja zvanog Hudson’s Bay Lowlands.
„Govorimo o ogromnoj močvarnoj zemlji“, rekla je Dayna Scott, profesorka na Pravnom fakultetu Osgoode na Univerzitetu York i školskoj katedri za istraživanje prava životne sredine i pravde u zelenoj ekonomiji.
“Najveća netaknuta borealna šuma preostala na svetu i takođe ogromno skladište ugljenika.”
U nizinama Hudsonovog zaliva, procenjuje se da postoji 35 milijardi tona ugljenika , služi kao glavna stanica za milijarde ptica selica i dom je mnogih životinja kao što su karibu i jezerske jesetre — koje se smatraju ugroženim od strane savezne vlade.
Skot je godinama proučavala društvene, ekološke i pravne implikacije razvoja nizine Hudsonovog zaliva i njihov uticaj na prava i interese tamošnjih udaljenih domorodačkih zajednica.
“Oni imaju inherentnu jurisdikciju da budu donosioci odluka za te zemlje. Oni takođe imaju pravo na slobodan, prethodni i informisani pristanak, koji dolazi iz međunarodnog prava. To znači da [vlade] moraju dobiti pristanak svih zajednica na koje će uticati ova velika nepovratna promena njihovog načina života.”
Autohtone zajednice potpadaju pod Džejms Bej sporazum, ili Ugovor 9, i dok se neki zalažu za razvoj, drugi se protive .
Kako bi zadobili svoju naklonost, oni za i protiv razvoja koriste klimu i okolinu da opravdaju svoj cilj, rekla je Scott.
Ona je rekla da oni koji žele kopati kritične minerale u tom području tvrde da bi to dovelo do smanjenja emisija i spasila planetu, dok oni koji žele da ostave područje netaknuto tvrde da bi uništavanje jednog od najvećih svetskih skladišta ugljenika razvojem samo poništilo sva ta smanjenja emisija iz EV baterija.
Iako je nemoguće reći ko je u pravu, Scott je rekla da je vladama potrebna odobrenje svake prve nacije u području Ugovora 9, dakle ništa na silu.
„Mnogi ljudi koji su zainteresovani za kupovinu električnog vozila ne žele sebe da vide kako učestvuju u procesu oduzimanja imovine starosedeocima“, rekao je Skot. „Ako su ljudi suočeni po kojoj ceni ćemo dobiti ove minerale, mogu da se zapitaju, da li želimo da to uradimo uprkos prigovorima starosedelaca?
SERBIANNEWS/CANADA
Vozači u Ontariju plaćaće od februara više za korištenje deonice autoputa 407
Vozači koji koriste autoputa 407 imaće povećanje putarine sledeće godine.
Putarina na ekspresnoj ruti dugoj 108 kilometara, koja se proteže od Burlingtona do Pickeringa, zamrznuta je od 2020. kao odgovor na pandemiju COVID-19.
To će se uskoro promeniti od februara 2024.
Autoput 407 ETR, kompanija odgovorna za naplatu putarine, saopštila je da će novi raspored tarifa biti uveden prvog u mesecu. Kao razlog za okončanje četvorogodišnjeg zamrzavanja, naveli su povratak na normalan saobraćaj nakon pandemije.
Vozači lakih vozila, uključujući većinu putničkih automobila i lakih kamiona, plaćaće skuplju putarinu između jednog i 11 centi po kilometru u zavisnosti od doba dana i zone kojom se putuje.
Agencija kaže da bi povećanje moglo rezultirati mesečno oko od 5 dolara za prosečnog putnika.
Postoje četiri zone duž ekspresne rute, a svaka ima različitu stopu u zavisnosti od doba dana. Na primer, kada putuju između QEW-a i autoputa 401 oko 7 sati ujutru radnim danima, vozačima se naplaćuje oko 49 centi po kilometru na zapad i 55 centi na istok.
Od 1. februara 2024. ta ista udaljenost koštaće oko 58 centi na zapad i oko 60 centi na istok.
Potpuni pregled tarifnog rasporeda možete pronaći na web stranici Highway 407 ETR.
SERBIANNEWS/CANADA
Ministar saobraćaja BC-a obećava “najstrože moguće” kazne nakon što je kamion udario u nadvožnjak
Ministar saobraćaja BC-a obećava da će nametnuti “najteže kazne u zemlji” nakon što je opet, kamion koji je prevozio težak građevinski materijal udario u nadvožnjak u Delti, BC, u četvrtak, zatvorivši ka jugu autoput 99.
DriveBC kaže da je incident, koji se dogodio južno od Vancouvera nešto posle podne, blokirao saobraćaj u oba smera na nadvožnjaku 112. ulice. Put je bio privremeno zatvoren, ali je otvoren u četvrtak kasno uveče.
Zamenik šefa vatrogasne i spasilačke službe Delta Dejv Vud kaže da je sudar izazvao ” nesreću” u kojoj je učestvovalo još jedno vozilo. Hitna zdravstvena služba BC potvrdila je da je jedna osoba prebačena u bolnicu u stabilnom stanju.
To je najnoviji u nizu sudara sa nadvožnjacima, koji su naveli pokrajinu da ranije ovog meseca najavi strožije kazne za kompanije i vozače.
“Ovo treba da prestane”, rekao je ministar saobraćaja Rob Fleming u saopštenju od četvrtka uveče. “Znamo da velika većina komercijalnih vozača u BC-u radi sigurno i odgovorno. Međutim, neki operateri ne shvataju poruku.”
Fleming je rekao da je ogranak BC-a za sigurnost i nadzor komercijalnih vozila suspendovao sertifikat za Chohan Freight Forwarders Ltd. sa sedištem u Aldergroveu. Cela flota od 65 komercijalnih vozila neće moći raditi u BC-u od 16:30 u petak, u očekivanju ishoda istrage, rekao je ministar.
Kamioni Chohan udarili su u nadvožnjake šest puta u zadnje dve godine, prema Flemingu, što predstavlja gotovo više od 20% svih nesreća sa nadvožnjacima u pokrajini zabeleženih od decembra 2021.
“Ova suspenzija je rezultat nespremnosti ili nesposobnosti kompanije da bezbedno radi u provinciji”, rekao je Fleming.
“Vozač i odgovorni prevoznik će se suočiti sa najstrožim kaznama u zemlji. Ishod istrage mogao bi da dovede do daljih akcija.”
U izjavi koju je u četvrtak poslao e-poštom za CBC News, Chohan je rekao da sledi sve sigurnosne protokole i da sarađuje sa svim agencijama koje istražuju.
Kompanija je za nesreću u četvrtak okrivila grešku vozača i saopštila da osoba koja je vozila kamion nije bila zaposlena.
“Nažalost, jedan od naših kamiona kojim upravlja vlasnik operater doživeo je nesreću danas u Delti”, navodi se u izjavi za CBC News. “Vozač, koji nije vozač kompanije, nije čekao da dobije dozvolu i uputstva za rutu za svoj preveliki teret.”
“Otprilike u 12.22 sati, u našu službu sigurnosti je vozač dobio telefonski poziv da je njegov teret prevelik. Naš menadžer za sigurnost je savetovao vlasnika operatera da sačeka dok dobije dozvolu.
“U roku od osam minuta, menadžer sigurnosti je dobio poziv od vlasnika operatera koji mu je rekao da je udario nadvožnjak.”
Fotografije nakon incidenta koje je pregledao CBC News pokazuju velike nosače na prikolici kamiona.
U ranijem saopštenju u četvrtak, predstavnik Flemingovog ministarstva rekao je da početna procena izvođača radova “izgleda da pokazuje značajnu štetu na nadvožnjaku”.
“Kada se dogode ovakve nesreće, one imaju ogroman uticaj: odlažu put ljudi na posao, utiču na kretanje robe i mogu ometati one koji prvi reaguju”, navodi se u saopštenju.
Prethodni udari kamiona Chohan na nadvožnjak
Pokrajinski izveštaj o nesreći na mostu/nadvožnjaku komercijalnih vozila kaže da je vozilo Chohan udarilo u isti nadvožnjak 17. februara 2022. i da mu je izdata prekršajna kazna i naloženo je da se predoči sigurnosni plan nakon što je istraga utvrdila da vozač nije sledio odobrenu rutu .
Chohan špediteri su rekli da ima “uzornu ocenu sigurnosti” i da je u skladu sa svim sigurnosnim propisima.
U BC-u je zabeleženo 16 sličnih udara na nadvožnjak u 2023. godini, navodi pokrajina.
Kazne za vozila prekomerne visine povećaće se na 575 dolara, sa 115 dolara.
SERBIANNEWS/CANADA
Srbija je na ivici investicionog rejtinga, to je fantastičan rezultat
Srpska ekonomija je stabilna, „pliva” i ima rezultate, ocena je stručnjaka u specijalnoj emisiji Radio Beograda 1 „Ekonomija u 2023. godini”, emitovanoj juče.
Na pitanja kako se srpska ekonomija suočava sa brojnim izazovima koje je donela ova godina – poskupljenjima, inflacijom, geopolitičkim prilikama, kakvi su ekonomski rezultati na kraju godine i šta se očekuje od sledeće, šta za našu privredu i građane znači aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om te da li je srpska ekonomija na putu rasta i kakav je standard građana odgovarali su profesor Ekonomskog fakulteta i član Svetske akademije nauka i umetnosti Dragan Đuričin, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Slobodan Minić, i profesor Milan Nedeljković, dekan fakulteta FEFA.
Đuričin je istakao da je srpska ekonomija iznad vode, da je ostvaren ekonomski rast, rast zaposlenosti.
„Makroekonomski fundamenti se poboljšavaju, pre svega izvoz. Stabilnost kursa nije posledica ove politike, ona je pretpostavka ove politike”, ocenio je Đuričin.
On je dodao da sa ovim rezultatima uz apsolutni i relativni rast plata i penzija, uz stopu rasta i držanje duga na nivou koji je bio i uz makro i mikro likvidnost ekonomije može da se kaže „da se brod još uvek drži iznad vode”. Kako je istakao, Srbiji pohvale MMF-a puno znače zbog cene kapitala i kada je u pitanju otplata spoljnog duga zemlje ali i troška kapitala u domaćoj ekonomiji.
„Srbija ima solidan rejting, na ivici investicionog, to je fantastičan rezultat, uloga MMF-a u održavanju kredibiliteta naše ekonomije je u očima stranih investitora ekstremno važna, oni usisavaju najveći deo rizika i samim tim smanjuju cenu kapitala”, rekao je Đuričin i dodao da se odnos MMF-a prema Srbiji promenio nakon decembra 2014. godine kada je na godišnjoj Skupštini MMF-a i Svetske banke podržan program fiskalne konsolidacije Srbije baziran na smanjenju plata i penzija u prvoj fazi posle na restrukturiranju javnog sektora. Kako je istakao, od tada do danas imamo konstantno dobar odnos sa ovim institucijama, sprovodimo reforme, ne kvarimo performanse i imamo isti investicioni rejting u svetu.
„Za ekonomiju koja je u usponu i krenula je sa niske visine održavanje kreditnog rejtinga zemlje koja nije članica EU, dakle van velikih regionalnih asocijacija je, to je jako važan rezultat i odnos koji se održava sa ovim institucijama je ekstremno važan”, poručio je Đurin.
On je obrazložio da MMF pre svega kontrološe likvidnost poverioca, pritom su, kako je rekao, srpske devizne rezerve porasle, što znači da je štednja države i stanovništva porasla i da u našem ekonomskom sistemu postoje sigurnosni baferi.
„Imamo visoku dozu sigurnosti da će se isplaćivati dugovi. Strategiju i politiku budžeta vodi vlada. Suština promena nastupila je kada se shvatilo da nivo investicija u BDP-u mora biti veći i da se do tog povećanja investicija mora doći preko povećanja takozvanih strukturnih politika i impakt investicija koje forsira država i preko stvaranja ambijenta i vertikalnih strukturnih politika za ulazak stranih direktnih investicija”, objasnio je profesor.
Na liniji sa profesorom Ekonomskog fakulteta je i dekan FEFE, Milan Nedeljković koji je istakao da srpska ekonomija „pliva u moru sa dosta valova”.
„Postignuti su rezultati u domenu rasta BDP-a sa tendencijom razvoja i izvoza uluga u vezi sa IT sektorom”, rekao je Nedeljković upozoravajući na inflaciju kao trenutno ekonomski najveći problem.
On je ocenio da sporazum Srbije sa MMF-om podrazumeva kontinuirano praćenje fonda, što znači da su kriterijumi postavljeni u programu ispunjeni.
„Odnos sa MMF-om je neophodan, omogućava da se postigne bolja prepoznatljivost kod stranih investitora, smanjivanje troškova kapitala za nas. Mi smo sad jedan nivo ispod investicionog rejtinga koji podrazumeva stabilnost finansija u dužem periodu”, objasnio je Nedeljković.
Kako je rekao, očekuje usporavanje inflacije sledeće godine te ocenjuje da ne očekuje da ona bude iznad projekcija Narodne banke Srbije od tri odsto plus/minus 1,5.
I specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Slobodan Minić ocenio je inflaciju kao najveći problem ove godine.
„Privredni rast prošle godine je bio nizak, ove godine je počeo oporavak. Vidljiva dešavanja koja su relativno optimističan, isto važi za spoljotrgovinska kretanja. Fiskalna politika i fiskalna kretanja bila su bolja nego što se očekivalo zbog bolje naplate prihoda, ove godine deficit će biti oko dva odsto a rebalansom je bilo predviđeno 2,8 odsto”, rekao je Minić.
On je ocenio da je Srbija „relativno u redu”. Kako je istakao Vlada je naučila da je nizak deficit jako bitan za javne finanasije.
Pripreme za Dan Republike – ulice ukrašene trobojkama; Na najveći praznik – koračajmo zajedno!
Pripreme za obilježavanje Dana republike, 9. januara uveliko su počele. Uprkos svim pritiscima i pokušajima da se ospori Dan Republike, građani su jednoglasi – slavili smo i slavićemo dok postojimo.
Pripreme za Dan Republike SrpskeFoto: RTRS
Republika Srpska sprema se za obilježavanje 32. rođendana. Dan Republike će i ove godine biti svečano obilježen, uprkos brojnim pritiscima koji dolaze iz političkog Sarajevo i Zapada. Građani nemaju dvojbu, Dan Republike će se obilježavati dok je Srpske i dok je srpskog naroda.
Svečani defile biće održan u Banjaluci. U glavnoj ulici Kralja Petra Karađorđevića postavljaju se trobojke.
Građani Srpske poručuju da ih nikakve prijetnje neće spriječiti da obilježavaju 9. januar.
Povodom Dana Republike pjevač Mirko Pajčin, poznatiji kao Baja Mali Knindža, predstaviće pjesmu posvećenu 9. januaru. Kaže da kroz pjesme želi da prenese ljudima da znaju ko su, šta su i odakle su im preci.
– Skupo je koštala naša sloboda i nije nastala iz hira, onaj što prijeti predstavu nema u kakvu svetinju dira. Za mene je ovo prava država i nije mali entitet, onaj što nas ne voli nema legitimitet – ističe Pajčin.
Svečanoj proslavi Dana Republike, 9. januara u Banjaluci pristustvovaće veliki broj građana i brojne zvanice iz iz Srpske , država okruženja i prijatelji Srpske širom Evrope.
Tragom inicijative Andrije Mandića: Dug put do dvojnog državljanstva za građane Crne Gore
Više je praktičnih razloga da se razgovara o temi dvojnog državljanstva, ali treba birati povoljan tajming kada ona neće biti zloupotrebljena i politizovana od strane protivnika, smatra Vladimir Dobrosavljević.
Već sama najava dijaloga o dvojnom državljanstvu i mogućih izmena postojećeg Zakona o crnogorskom državljanstvu dočekana je u delu crnogorske političke javnosti, posebno među snagama starog režima, očekivano, kao – prst u oko.
Iako je predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić pominjući moguće pokretanje ove inicijative, u želji da makar malo ublaži oštricu očekivanog udara sa druge strane, rekao da je skoro bio u Turskoj, da je tamo razgovarao sa crnogorskim iseljenicima, da oni “vole Crnu Goru” i da je iz razgovora sa njima shvatio da bi oni “želeli da dobiju pasoše Crne Gore”, svima u Crnoj Gori odmah je bilo jasno da su u čitavoj priči o dvojnom državljanstvu crnogorski iseljenici u Turskoj najmanji problem, da je kvaka, naravno, na drugoj strani.
Među prvima, na Mandićevu inicijativu koju je ubrzo podržao i Milan Knežević, reagovao je poslanik DPS-a Andrija Nikolić koji je u Skupštini, na premijerskom satu, pitao premijera Milojka Spajića šta misli o mogućnosti “mijenjanja Zakona o crnogorskom državljanstvu”.
Sam Nikolić prokomentarisao je da “zahtevi crnogorskih iseljenika nisu pravi razlozi” i podsetio da je “pre referenduma 2006. tadašnji srpski premijer Vojislav Koštunica evropskom komesaru za proširenje Oliju Renu predao listu 264.000 Crnogoraca koji žive u Srbiji za koje je tražio da glasaju na referendumu o nezavisnosti Crne Gore”.
“Jasno je koja je logika rukovodila Koštunicu. Jednako kao što su naše sumnje opravdane da Andriju Mandića, kao dijela parlamentarne većine, rukovodi ista logika”, rekao je Nikolić.
Nije dugo trebalo, reakcije su stigle i sa druge strane, sa zapadnih adresa, kroz jednostavan zaključak da je “dvojno državljanstvo put ka političkoj dominaciji Srba u Crnoj Gori”.
Kuća svih nas
Politički konsultant Vladimir Dobrosavljević u razgovoru za RT Balkan kaže da verovatno i jeste logično pokretanje te teme u Crnoj Gori u ovom trenutku, odmah po završenom popisu. On dodaje da, međutim, treba praviti razliku između nacionalnog pristupa toj temi i uslovno rečeno političkog kog prosto indukuje činjenica da neko želi da poentira na procesima koji će nakon popisa postati veoma vidljivi a oni su da je broj Srba u Crnoj Gori svesno, jednom vrstom identitetskog inžinjeringa bio minimalizovan prethodnih nekoliko popisa”.
“Sa druge strane ne treba zaboraviti da samo u Srbiji živi više od 250.000 državljana Crne Gore koji više nemaju pravo glasa jer nemaju prebivalište u toj državi ali su rođeni u Crnoj Gori. Činjenica je i da u ovom trenutku, a po nezvaničnim podacima blizu 100.000 građana Crne Gore imaju i pasoš Srbije i pasoš Crne Gore. Iz razloga olakšavanja života građanima, njihove međusobne povezanosti, činjenice su da su Srbija i Crna Gora u mnogo čemu bliske države, koje dele zajedničke interese, imaju zajedničku istoriju, jezički su bliske, identitetski, kulturno, bezbednosno, ekonomski, to je pitanje što bi trebalo da se reši”, mišljenje je Dobrosavljevića.
On, sa druge strane, smatra da bi pitanje dvojnog državljanstva trebalo rešavati u situaciji “kada se identitetske, etničke tenzije u Crnoj Gori potpuno smire i potpuno splasnu”.
“Insistirati sada na tome može izazvati kontrareakciju druge strane, što je u ovom trenutku u Crnoj Gori, posle 2020, posle smene režima Mila Đukanovića, napokon održanog popisa, nepotrebno dizanje tenzija. Dakle, da, ta tema treba da dođe na dnevni red, više je praktičnih razloga da se razgovara o toj temi, ali, treba birati povoljan tajming kada ona neće biti zloupotrebljena i politizovana od strane protivnika”, kaže Dobrosavljević.
U međuvremenu, Milan Knežević, jedan od lidera bivšeg DF-a, rekao je da će sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarati o dvojnom državljanstvu, dodajući da njegova partija ostaje privržena “ideji kuće svih nas, da se pomire pravoslavni Srbi i Crnogorci, da se pomirimo zbog budućnosti naše dece”.
Praktični i pragmatični
Vladimir Dobrosavljević veruje da će prvi i najglasniji protivnici same mogućnosti da se razgovara o toj temi biti pre svega predstavnici starog režima i njihovi sateliti.
“Sa druge strane, pretpostavljam da će protiv biti čak i neki delovi uslovno rečeno nove vlasti koji ne žele da se ta tema otvara i da se rešava. Iz tog razloga treba biti praktičan i pragmatičan, ta tema svakako jednom mora doći na red u Crnoj Gori, zbog interesa građana Crne Gore koji imaju gomile otvorenih pitanja po temi dvojnog državljanstva pre svega sa Srbijom, ali treba birati dobar tajming”, kaže Dobrosavljević.
Komentarišući prve reakcije sa Zapada na Mandićevu inicijativu, naš sagovornik podseća da je politika bivšeg režima u Crnoj Gori dobrim delom nailazila na podršku zapadnih političkih i intelektualnih elita.
“Problemi u emocionalnom odnosu zapadnih političkih elita i nekadašnjih vlasti u Crnoj Gori nastali su kada se u sve umešao kokain, odnosno trgovina kokainom. To je bilo nešto što zapadni saveznici nisu blagonaklono gledali i zato mi od 2017. imamo očigledno potpuno drugačiju politiku prema vlastima Crne Gore. To je period kada počinju da padaju ogromni tovari kokaina prevoženi brodovima pod crnogorskom zastavom, od Filadelfije, Roterdama, Hamburga. Sa druge strane ne treba imati iluziju, većina zapadnih političkih krugova želi nastavak identitetske politike i geopolitičke pozicije kakvu je zastupao nekada DPS, ali bez kriminalizacije i bez kokaina. Ovo što je na neki način tolerisan ulazak srpskih predstavnika u vlast ne znači da je u toku medeni mesec srpskih predstavnika i zapadnih saveznika, već da su zapadni saveznici shvatili da je, kakva god da je situacija, bolje sarađivati sa Srbima nego sa narko kartelima”, kaže Dobrosavljević.
Kakva je procedura
Inače, samo sticanje crnogorskog državljanstva je veoma restriktivno. Propise u sticanju državljanstva donela je 2008. vlast Mila Đukanovića, oni su podrazumevali 15 godina boravka u Crnoj Gori, ali su ovi uslovi 2021. donekle relaksirani odlukom vlade Zdravka Krivokapića, skraćivanjem roka boravka na 10 godina. I tada je bilo žestokih reakcija i u Crnoj Gori i na Zapadu, ocena da bi lakše sticanje crnogorskog državljanstva moglo da se odrazi na strukturu biračkog tela.
Sagovornik RT Balkan očekuje ozbiljnije otvaranje ove teme u Skupštini Crne Gore i moguće donešenje novog zakona “u nekom trenutku”, ali, u ovom – ne.
“Crna Gora i nova vlada sastavljena nakon izbora u junu mesecu sada imaju neke druge prioritete što se tiče posebno socijalne politike, ekonomije ali pre svega borbe protiv organizovanog kriminala i visoke korupcije. Dakle, protiv tog višedecenijskog, simbiotičkog odnosa bivših struktura, narko kartela i donosilaca političkih odluka. To smo dobro videli u ovoj sada dekriptovanoj Skaj aplikaciji u kojoj se vidi da ljudi iz sudstva, tužilaštva, narko kartela, bezbednosnog sektora i vrha vlasti, zapravo između sebe komuniciraju i usaglašavaju planove. I sada je borba protiv toga prioritet novim vlastima i političkim elitama, a kada se stišaju tenzije po tom pitanju, i kada Crna Gora dobije funkcionalne i nezavisne institucije onda se može očekivati da druge teme dođu na red pa i pitanje dvojnog državljanstva”, smatra Dobrosavljević.
Protivnici čak i otvaranja ove teme potenciraju ovih dana da na oko 540.000 birača u Crnoj Gori svaka promena može imati ključnu ulogu u osvajanju vlasti i podsećaju da se u avgustu 2020. rezultat lomio na dve-tri hiljade glasova i da je slično bilo i na izborima 2016. kada je nekoliko hiljada glasova DPS-u donelo još četiri godine vlasti.
Dvojno držaljanstvo u Crnoj Gori po aktuelnim propisima je nezakonito.
VIRTUS SE NUDIO U ZAVRŠNICI ZA INFARKT, PARTIZAN NIJE UMEO TO DA ISKORISTI
%20(1).jpg)