Za jedini portret cetinjskog mitropolita sa kapom koju nose isključivo patrijarsi crnogorske vlasti su posle referenduma o nezavisnosti 2006. nudile basnoslovnu sumu novca, ali je ostao u vlasništvu Temišvarske eparhije SPC

Kragujevac – Petar Drugi Petrović Njegoš (1813–1851) i danas privlači veliku pažnju istraživača života i dela ovog vladara i vladike, diplomate i pesnika, državnika i filozofa. Povodom 210 godina od rođenja lovćenskog tajnovidca, direktor kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, etnolog i antropolog Nenad Karamijalković održao je posve zanimljivo predavanje u Istorijskom arhivu Šumadije, dajući na uvid gotovo neverovatne detalje o jedinom Njegoševom portretu na kome je cetinjski mitropolit prikazan sa obeležjem koje pripada isključivo patrijarsima – belom panakamilavkom sa krstom.

Karamijalković je podatke sakupio u Temišvaru, od kolega Stevana Bugarskog i Ljubomira Stepanova, prvim istraživačima jedinstvenog Njegoševog portreta oko kojeg su se plele i ljubavne priče i državne intrige, još od 1847, kada ga je nemački plemić i slikar Ludvig fon Bersuder doneo iz Beča i okačio na zid svog velelepnog zamka u Temišvaru.

Njegošev portret sa belom panakamilavkom i danas se nalazi u vlasništvu Eparhije temišvarske SPC, uprkos pokušajima crnogorskih vlasti da ga se domognu posle referenduma o osamostaljenju 2006. godine.

– I pre izlaska iz zajedničke države sa Srbijom, u Crnoj Gori su otvorena brojna identitetska pitanja iza kojih je najvećim delom stajala politika dukljanske akademije. Govorilo se da je srpska država okupirala Crnu Goru, a Njegošev portret sa belom panakamilavkom, kapom koju nose samo patrijarsi, postao je jedan od krunskih dokaza o starini crnogorske crkve i države koja je na osnovu toga htela da se domogne imovine Srpske pravoslavne crkve. Nakon referenduma o nezavisnosti 2006, nove crnogorske vlasti su nudile basnoslovnu sumu novca, samo da otkupe portret. Po priči mojih prijatelja i saradnika iz Saveza Srba u Rumuniji, portret su hteli da odnesu na Cetinje i nisu pitali za cenu. Naša strana je odbila sve ponude, tako da se Njegošev portret sa patrijaršijskom panakamilavkom i danas nalazi u vlasništvu Temišvarske eparhije Srpske pravoslavne crkve – navodi Karamijalković u razgovoru za „Politiku”.

Dugo se mislilo da je autor Njegoševog portreta sa belom panakamilavkom Ludvig fon Bersuder, bogati nemački plemić koji je sredinom 19. veka studirao slikarstvo u Beču. Savremena istraživanja su, međutim, pokazala da Bersuderovo umeće ni izdaleka nije bilo dovoljno da se naslika portret koji po umetničkim karakteristikama spada u sam vrh svetske umetnosti tog doba. Zabunu je unelo i to što je Njegošev portret upravo Bersuder doneo u Temišvar, kada se vratio sa studija 1847.

– Stručnjaci Banatskog muzeja likovne umetnosti u Temišvaru su pre dvadesetak godina utvrdili da Njegošev portret sa belom panakamilavkom nije mogao naslikati Bersuder, već neki mnogo veštiji majstor kičice. Ipak, iako se pretpostavlja da je delo nastalo u Beču, autor je do danas ostao nepoznat. To je još jedna enigma koja prati priču o Njegoševom portretu sa belom panakamilavkom, čiji se reprint našao na našoj novčanici od 20 dinara – podseća naš sagovornik.

Po upokojenju avanturiste i boema Bersudera, koji se nikad nije ženio, Njegošev portret sa belom panakamilavkom nasledila je njegova ljubavnica Gizela Šnajder. Posle Bersuderove smrti, rodila se velika ljubav između ove nemačke gospođice i udovca Đorđa Zvekića, potomka ugledne i bogate srpske porodice iz Temišvara. Problem je bio u tome što je do ušiju zaljubljeni Zvekić bio i protođakon Saborne crkve u Temišvaru, zbog čega naša crkva nije mogla da odobri njihov brak.

– Možemo samo da zamislimo koliko je Zvekić bio zaljubljen u Gizelu Šnajder kada je zbog braka s njom napustio crkvenu službu i prešao u katoličanstvo. Nakon smrti supruge, tužni Zvekić se pokajao i vratio u pravoslavlje, sa odobrenjem naše crkve kojoj je u znak zahvalnosti poklonio Njegošev portret sa belom panakamilavkom. Portret se sada čuva u Zbirci crkvene umetnosti u Vladičanskom dvoru Temišvarske eparhije SPC – kaže Karamijalković, navodeći da se sedište naše eparhije u Temišvaru nalazi na Trgu ujedinjenja, koji se do 1918. godine zvao Srpski trg.

Njegošev portret sa belom panakamilavkom, veličine 125 sa 95 centimetara, jedan je od dva koji su naslikani uljanim bojama. Drugi je nastao u Trstu i nalazi se u privatnoj kolekciji jedne beogradske porodice, ali na svim portretima, kada je bio u vladičanskoj odori, Njegoš je prikazan sa crnom vladičanskom kamilavkom, baš kao i na najpoznatijem portretu Jozefa Tomnica iz 1837.

Njegoš se zavladačio 1833. godine u Petrogradu, kada je hirotonisan za mitropolita. Otkud onda na portretu sa belom patrijaršijskom panakamilavkom?

– U vreme Osmanskog carstva, posle ukidanja Pećke patrijaršije 1766. godine, od naše crkve ostale su samo Cetinjska i Karlovačka mitropolija, budući da su njihove teritorije fizički bile nedostupne Turcima. Cetinjska je delovala u slobodnoj Crnoj Gori, a Karlovačka u Austrijskom carstvu, s tim da je Cetinjska mitropolija, kao naslednica Zetske eparhije koju je Sveti Sava osnovao u 13. veku, bila pet vekova starija. Iako su faktički delovale samostalno, obe mitropolije su, svaka na svoj način, težile obnovi Pećke patrijaršije, istovremeno čuvajući identitet Srpske pravoslavne crkve koja se ponovo ujedinila posle Prvog svetskog rata, 1920. godine. Njegoš jeste nosio belu panakamilavku u svoje vreme, ali se nikad nije deklarisao kao patrijarh, dok su se karlovački mitropoliti potpisivali kao patrijarsi, ali nikad nisu nosili belu panakamilavku – objašnjava Karamijalković.

S početka izgradnje kontroverznog Njegoševog mauzoleja na Lovćenu 1974. godine, kada su komunisti uklonili Njegoševu kapelu, stručnjacima je bilo dozvoljeno svega nekoliko sati tokom jednog dana da izvrše osteološke i antropološke analize posmrtnih ostataka. Na osnovu dužine butne kosti, utvrđeno je da je Njegoš bio visok između 191 i 194 centimetra. Pesnički gorostas, pisac „Luče mikrokozme” i „Gorskog vijenca”, sasvim izvesno je u svoje vreme mnogima izgledao kao pravi gorostas, budući da je prosečna visina muškaraca u Evropi sredinom 19. veka bila svega oko 165 centimetara.

Prilikom ispitivanja uočena je i velika devijacija na lobanji, na čeonoj kosti iznad leve obrve. Govorilo se da je ožiljak nastao od udarca sabljom, a Njegošev biograf i prijatelj Milorad Medaković je zapisao da je vladiku Rada, kako je Njegoša zvao narod, još kao dečaka od pet godina udarila mazga.

I mozak „najmudrije srpske glave”, kako pesma kaže, imao je fascinantne razmere: bio je težak 1.995 grama i za oko pola kilograma teži od mozga Alberta Ajnštajna.

Tokom 2023. godine, do 28. decembra, u saobraćajnim nezgodama u Srbiji poginulo je 489 ljudi, rekao je Branko Stamatović, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.

– Nismo zadovoljni dok se i jedan ljudski život izgubi u saobraćaju, ali prvi put ove godine broj žrtava je manji od 500, ako ne računamo 2020. godinu kada je usled pandemije kovida taj broj takođe bio manji od pet stotina – rekao je Stamatović na svečanosti upriličenoj u Beogradu povodom Dana Agencije za bezbednost saobraćaja, čiji zaposleni rade na ostvarenju „Vizija nula” – da u Srbiji nema poginulih u saobraćajnim nezgodama.

Stamatović je istakao da su ove godine usvojene izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kao i Nacionalna strategija bezbednosti saobraćaja, što je rezultat predanog i posvećenog rada Nacionalnog koordinacionog tela, na čijem je čelu ministar unutrašnjih poslova.

Još nekoliko važnih akcija sprovedeno je tokom ove godine. Podeljeno je više od 4.600 zaštitih ramova za traktore, u saradnji sa Ministarstvom saobraćaja, građevine i infrastrukture, uz podršku MUP-a i Vlade Srbije. Pripremljena je podela još 3.600 ramova, pa se očekuje da će Agencija u 2024. godini podeliti ukupno preko 11.000 zaštitnih ramova za traktore.

– Ove godine Agencija za bezbednost saobraćaja organizovala je međunarodnu konferenciju, zajedno sa Svetskom federacijom za puteve, koja je u Beogradu okupila više od stotinu međunarodnih stručnjaka iz oblasti bezbednosti saobraćaja, a ukupno više od tri stotine učesnika. Naši stručnjaci su sa ove konferencije poneli važna međunarodna iskustva, sa ciljem da primene aktivnosti na ostvarivanju „Vizije 0 poginulih u saobraćaju” u narednom periodu – rekao je Stamatović.

Agencija sprovodi aktivnosti na kontinuiranoj edukaciji dece i mladih.

– Zajednički cilj svih nas jeste sticanje pozitivnih stavova i navika dece u saobraćaju. Manifestacija „Pažljivkova smotra” obeležila je 2023. godinu, a takođe i edukacija roditelja i podela dečjih auto-sedišta. Više od 90.000 dece je samo ove godine učestvovalo u takmičenju „Pažljivkova smotra”. U narednoj godini želimo da zajedno sa Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, uz podršku Ministarstva prosvete, delove saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja implementiramo u redovan obrazovni sistem u Srbiji – naglasio je Branko Stamatović.

Veoma dobre rezultate tokom ove godine dala je kampanja „Vozi odmoran”, jer je zabeleženo značajno smanjenje stradanja tokom letnjih meseci i sezone pojačanog saobraćaja. Agencija je pokrenula i važan projekat psihološke podrške žrtvama saobraćajnih nezgoda. Na veoma upečatljiv način obeležen je Svetski dan sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda. Stamatović je posebno zahvalio udruženju roditelja čija su deca stradala u saobraćaju, a koji sarađuju sa Agencijom u cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja u Srbiji.