Danica Crnogorčević, pevačica verske i eto muzike, danas je, 8. januara, na drugi dan Božića objavila pesmu “Za život Srpske”, pesmu koja je snimila u čast Dana Republike Srpske.

Pesmu koju je napisao i komponovao njen suprug Ivan, inače sveštenik, Danica će sutra, 9. januara premijerno izvesti.

U nastavku teksta pročitajte tekst pesme koja je, kako je Ivan rekao, nastala iz ljubavi prema našem narodu:

“Kad za slavu Svetog Stefana

Ti se sjetiš moga imena

Tad upali svijeću za mene

I za moje vjerne drugove

Čuvaj sine srpsku slogu

Srpsko ime i slobodu

Zavjet naših hrabrih očeva

I najhrabrijih srpskih sinova

Za svaki pedalj zemlje ove

Dali su živote svoje

Ginuli su kao vitezi

Slavom su se ovjenčali”

Podsetimo, Crnogorčević je naveo da je pesmu stvarao sa velikom emociju i ganutošću kojima je pesma i prožeta.

-Pesma može da simbolizuje i odnos muža i žene. Muža koji je otišao u rat i koji je ostavio život za Republiku Srpsku. Tako da će se pronaći, manje više, svi u toj pesmi – rekao je Crnogorčević, koji je sveštenik Crkve Svetog Dimitrija na Kruševcu u Podgorici.

On je istakao da pesma ne pominje nikoga u negativnom kontekstu, nego je inspirisana emocijama koje simbolizuju zavjet da se mora čuvati ono što je mukom stvarano kako na prostoru Republike Srpske, tako i u drugim srpskim zemljama.

-Pesma nema nikakvu negativnu poruku prema bilo kome. Pesma nema nikakve ratne, nikakve šovinističke konotacije – naglasio je Crnogorčević za agenciju “Srna”.

Direktor Aerodroma Srbije Mihajlo Zdravković najavio je danas da će u drugoj polovini godine na niškom aerodromu “Konstantin Veliki” biti završena izgradnja nove terminalne zgrade, koja može da opsluži 1,5 miliona putnika godišnje.

“U završnoj fazi su građevinski radovi, raspisana je javna nabavka za instalaciju opreme i sistema i ukoliko sve to bude kako treba očekujemo da negde u drugoj polovini godine imamo operativnu novu terminalnu zgradu koja će moći da primi putnike. Nakon toga krenućemo sa renoviranjem dela postojeće zgrade odnosno sa rušenjem drugog dela i izgradnjom potpuno nove na tom mestu”, rekao je Zdravković.

Kako je naveo, nova zgrada predviđena je za 1,5 miliona putnika, dok je sadašnja napravljena 1986. godine za 100.000 putnika, ali je primala i do tri puta više.

On je naveo da se paralelno sa tim radi na izradi projektno- tehničke dokumentacije za proširenje parkinga za vazduhoplove sa četiri na devet parking mesta.

“Radili smo na projektu za uređenje prilaza samom aerodromu na površini od osam hektara. Napomenuo bih da imamo i građevinsku dozvolu za izgradnju novog kontrolnog tornja i za rekonstrukciju poletno-sletne staze u dužini od 2.500 metara. Takođe, radili smo i na projektu izgradnje rulne staze. Kada govorimo o projektno – tehničkoj dokumentaciji, spremni smo za jednu potpunu rekonstrukciju aerodroma i nadamo se da ćemo uz pomoću našeg osnivača Vlade Srbije i nadležnog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, uspeti da te projekte i realizujemo”, naglasio je on.

Kada je reč o aerodromu “Morava”, u 2023. godini završen je postupak delimične eksproprijacije, koja je počela u 2022. godini na prostoru između postojećeg tornja i terminalne zgrade.

“Radili i na projektu proširenja platforme za parkiranje sa postojećih dva na sedam parking mesta, sa jedne strane, kao i na izgradnji tehničkog bloka za smeštaj vatrogasne jedinice i ostale opreme koja sada tamo ne postoji i na proširenju parkinga za putnike. Za ove projekte delom su ishodovani lokacijski uslovi, delom su dobijane saglasnosti revizionih komisija i očekujemo da negde polovinom 2024. godine budemo spremni i za realizaciju tog projekta”, dodao je on.

Za aerodrom “Morava”, dodaje Zdravković, ostalo je još sa resornim ministarstvom da se izradi planski akta, koji će omogućiti razvoj potpuno nove kargo zone.

Kada je reč o aerodromu “Ponikve” kod Užica, Zdravković je rekao da je završena studija procene uticaja na životnu sredinu i da su dobili pozitivan ishod kako bi se dalje išlo u postupak za dobijanje građevinske dozvole.

“Građevinska dozvola za svih pet faza, koja obuvata delom rekonstrukciju, delom izgradnju potpuno nove poletno – sletne staze, kao i parking mesta za dva vazduhoplova kodnog slova 4C. Dakle, to će omogućiti prihvat i opremanje vazduhoplova koji su sada u upotrebi kod low-cost kompanija, ne bismo li i taj aerodrom pokušali da učinimo konkurentnim za taj deo Srbije”, naglasio je on.

Radi se i na izradi projektno-tehničke dokumentacije za izradu druge faze radova na aerodroma “Rosulje” kod Kruševca, koja podrazumeva, kako je rekao Zdravković, produžetak poletno- sletne staze sa sadašnjih 820 metara na 1.225 metara.

“To će biti dovoljno da prihvati vazduhoplov tipa ATR koji se koristi u regionalnom međunarodnom saobraćaju i sve ono što je prateće – parking poziciju za dva takva vazduhoplova i terminalnu zgradu koja će omogućiti razmenu putnika”, rekao je on.

Dodao je da se u prethodnoj godini radilo i na izradi projektno – tehničke dokumentacije za izgradnju aerodroma “Trebinje”.

“U 2023. godini završili smo aeronautičku studiju koja je pokazala da se operacije na tom aerodromu mogu odvijati bez uticaja na aerodrome u okolini. U završnoj fazi je izrada studije, procene uticaja na zaštitu životne sredine koja će nam takođe pokazati da li je moguće graditi aerodrom na toj planiranoj poziciji. Podsetiću vas da smo krajem 2022. dobili lokacijske dozvole za izgradnju aerodroma i takođe smo tokom 2023. završili sva idejna rešenja. Nakon završetka studije, odlučićemo se o daljim koracima kada govorimo o tom projektu”, dodao je on.

Zdravković je rekao da je 2023. godina svakako oborila postavljene rekorde iz 2019. godine po broju putnika koji su prevezeni na aerodromima “Konstantin Veliki” i “Morava”.

“Na aerodromu ‘Konstantin Veliki’ u prethodnoj godini prevezeno je više od 444. 000 putnika, što je u odnosu na 2019. godinu, koja je bila rekordna, povećanje jer je tada zabeleženo 422.255 putnika. Kada govorimo o aerodromu ‘Morava’, na njemu će biti 200 putnika više u odnosu na prethodnu godinu. Dakle, u zavisnosti od mogućnosti, ali verujemo da će, uz postavljanje nekih novih destinacija i sa tog aerodroma, biti jednako značajno povećanje u narednim godinama”, naveo je on za Tanjug.

Rekao je da su u stalnim pregovorima sa avio-kompanijama i da se nada da će ti pregovori rezultirati otvaranjem novih linija.

Zdravković je podsetio da nacionalna avio-kompanija Er Srbija (Air Serbia) iz Niša leti do Frankfurt-Hana, Kelna, Istanbula, Beograda, što je značajno zbog daljih konekcija, Ljubljane i preko leta do Tivta i Atine.

“Kada govorimo o našim low-cost kompanijama, dakle, kompanija Viz Er (Wizz Air) leti do Memingena, Dortmunda, Bazela i Beča, a kada govorimo o kompaniji Rajaner (Ryanair), ona leti do Beča takođe, do Stokholma, a tokom letnje sezone, do Krfa i Malte”, rekao je on.

Zdravković je prokomentarisao i pokretanje nove linije između Niša i Dablina i istakao da ne postoji još uvek zvanična potvrda avio-kompanije o pokretanju linije.

“Svaka nova linija za nas znači nove putnike, nove mogućnosti, dakle, nove prihode za našu kompaniju i stvarno se trudimo da svakim svojim potezom poboljšamo privlačnost i atraktivnost svih naših aerodroma kako bi to avio-kompanije prepoznale i kako bi pojačale intenzitet saobraćaja sa naših, odnosno nekih novih linija”, istakao je on.

Kada je reč o aerodromu “Morava”, Zdravković podseća da on ima tokom cele godine sezonsku liniju do Istanbula dva puta nedeljno, a kada je u pitanju letnja sezona, tu su i Solun i Tivat takođe dva puta nedeljno.

Zdravković je prokomentarisao i poziciju aerodroma u Srbiji i istakao da aerodrom “Nikola Tesla” beleži značajne rezultate i prerasta u lidera na Balkanu.

“Iako je pozicija manjih aerodroma u Srbiji nemerljiva, ona je ipak značajna, u smislu da je aerodrom ‘Konstantin Veliki’ alternativa aerodromu ‘Nikola Tesla’ i da imamo odličnu saradnju”, dodao je on.

Na pitanje da li možemo da očekujemo otvaranje drugih aerodroma u Srbiji, Zdravković je rekao za Tanjug da ono što je svakako važno jeste da resorno ministarstvo radi na jednoj strategiji izrade razvoja aerodromske infrastrukture koja će pokazati kojim regionima u Srbiji tačno treba aerodrom.

“Deluje apstraktno da Srbija treba da ima na primer 10, 12 aerodroma, ali verujte da je praksa u svetu da na nekih 50 kilometara imate aerodrom funckionalnog tipa. Rastom standarda, rašće i potreba za razvojem generalne i sportske avijacije, i za svim pratećim aktivnostima koje zahtevaju postojanje aerodroma. I naravno, svi delovi Srbije zaslužuju da imaju aerodrome”, rekao je Zdravković.

“Do kraja godine će biti završena brza pruga od Novog Sada do Subotice”, rekao je generalni direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan.

Šurlan je najavio i da će se u narednih pet do šest godina raditi na unapređenju celokupne mreža srpskih železnica, na gradnji novih i rekonstrukciji i obnovi postojećih pruga.On je rekao da je pruga od Novog Sada do Subotice, duga 108 kilometara, deo projekta brze pruge od Beograda do Budimpešte i da tu deonicu grade kineske kompanije, kao i da je ukupna ugovorena vrednost radova 1,16 miljardi dolara.

“Radovi su počeli odmah kada smo završili prugu do Novog Sada i ugovorni rok je avgust 2025. godine. Međutim, na inicijativu predsednika Vučića, koji je tražio skraćenje tog roka, kineski izvođači su izašli u susret i dali obećanje da će do kraja ove godine završiti sve radove”, rekao je Šurlan za Tanjug.

On je naveo da se uskoro očekuju tenderi za izvođače radova na deonicama dvokolosečne pruge od Beograda do Niša, dužine 230 kilometara, koja će na više od 50 odsto te dužine biti projektovana za brzine od 200 kilometara na sat.

“Projekat je podeljen na tri sekcije. Prva sekcija je od Resnika do Velike Plane, druga sekcija od Velike Plane do Paraćina i treća sekcija od Paraćina do Trupala. Za sekcije dva i tri očekujemo idejne projekte da budu završeni u junu ove godine, a za sekciju jedan da bude gotova u novembru”, rekao je Šurlan.

On je dodao da je Infrastruktura železnice Srbije, zajedno sa Ministarstvom građevinarstva i Ministarstvom finansija, za radove na toj pruzi obezbedila sredstva u ukupnom iznosu od 2,75 milijardi evra, u vidu kredita Evropske investicione banke i Evropske banke za razvoj, pri čemu je Evropska unija za taj projekat dala 600 miliona evra granta.

Šurlan je podsetio da je Infrastruktura železnice Srbije u 2023. godini izvela radove u vrednosti od približno milijardu i po evra i istakao da su dobili finansijska sredstva za projekte na osnovu kojih će biti moguće izvođenje radova u narednih pet do šest godina, kada planiraju da kompletno unaprede mrežu srpskih železnica.

Prema njegovim mišljenju, Infrastrukturi železnice Srbije je ukazano poverenje, pa su tako dobili finansije za projektovanje novih projekata, na osnovu kojih će se izvoditi radovi i narednih godina.

“Ukupna vrednost tih radova se kreće od pet do šest milijardi za koridorske pruge i još od jedne do tri milijarde za regionalne pruge. To je ukupan obim, za koji nisam siguran da ćemo obezbediti kompletna sredstva, ali u velikoj meri sam siguran da ćemo odraditi te poslove”, rekao je Šurlan.

On je ocenio da je pažnja javnosti koju je izazvalo puštanje u rad brze pruge Beograd – Novi Sad dodatno ulila stimulans ljudima u Infrastrukturi železnice Srbije za nove projekte.

“Brza pruga već skoro tri godine funkcioniše i nismo imali ozbiljniji poremećaj rada te pruge, što sa jedne strane govori u pravcu kvaliteta izvedenih radova, a sa druge strane i sve bolje obučenosti našeg ljudstva, otpravnika vozova, ljudi koji su na terenu, koji se bave upravljanjem saobraćajem”, rekao je Šurlan.

On je napomenuo da je gotovo projektovanje rekonstrukcije barske pruge, od Valjeva do Vrbnice, na deonici dugačkoj 210 kilometara. “I to će biti takođe jedan od veoma zahtevnih projekata, s obzirom da na tih 210 kilometara ima veliki broj mostova, tunela i jednokolosečna je pruga, tako da će opet morati da se radi u tim zatvorima (saobraćaja)”, rekao je Šurlan.

On je posebno istakao još jedan projekat koji je u fazi izvođenja, gradnju Jedinstvenog dispečerskog centra za koji kaže da je jedan od najvažnijih projekata na srpskim železnicama, koji bi trebalo da objedini funkcije četiri regionalna centra koja trenutno postoje, u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Užicu.

Šurlan je objasnio da u klasičnom sistemu postoje otpravnici vozova, koji na stanici u četiri smene upravljaju saobraćajem, dok su na drugom nivou upravljanja na koridorskim prugama uspostavljeni dispečeri, koji mogu da daljinski upravljaju stanicama.

“Kada napravimo ovaj Jedinstveni dispečarski centar, mozak celog sistema, mi ćemo imati i treći nivo upravljanja sa našim prugama. Tako da u slučaju da bilo koji od ovih sastavnih delova ne može da funkcioniše, postoji uvek mogućnost prelaska na drugi. Imaćemo sistem koji će biti mnogo sigurniji”, rekao je Šurlan Tanjugu.

Zajedno sa Jedinstvenim dispečerskim centrom jako je bitna i instalacija signalno-sigurnosne i telekomunikaciona mreže, koji su kao nervi koji napajaju mozak, smatra Šurlan.

“Kada napravimo nove pruge i priključimo na taj jedinstveni centar, odnosno mozak operacija, mi ćemo imati jedan sistem koji je mnogo bolji, mnogo sigurniji. Siguran sam da će srpska železnica biti transformisana i na evropskom nivou, a ja bih voleo da budemo i bliže vrhu”, naveo je Šurlan.

On je dodao da je plan da se u ovoj godini završi rekonstrukcija pruge Niš-Brestovac i podsetio da su u novembru prošle godine sa bugarskom firmom “Trace” ugovoreni radovi na pruzi od Sićeva do Dimitrovgrada u dužini od 88 kilometara i vrednosti od 170 miliona evra.

Prema njegovim rečima, otpočelo je i izvođenje još jednog relativno manjeg projekta, tunela na potezu Stalać–Đunis.

Očekuje da pripremni radovi krenu početkom godine, a puni radovi polovinom ove godine. Šurlan je naveo da je u procesu tenderisanja pruga Sobovica–Lužnica, dužine 15 kilometara, finansirana iz budžeta, koja treba da poveže tzv. Majnd park, železnički čvor gde se nalazi fabrika Simensa za železnička vozila, sa prugom Lapovo–Kragujevac–Kraljevo.

On je rekao i da u ovoj fazi postoje i dva projekta finansirana od Evropske unije, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, a to su obilaznica oko Niša u dužini od 22 kilometra, kao i “Lot 2” pruge Stalać–Đunis, dužine 15 km. Šurlan je rekao i da EU kroz “Vestern Balkans Infrastrakčer frejmvork” finansira projektovanje četiri projekta, prugu Beograd–Šid, prugu Niš–Preševo u dužini od 140 kilometara, Stalać–Kraljevo–Rudnica i na kraju prugu Batajnica–Ostružnica, koja će biti pruga za teretni saobraćaj, kako bi se izbegao prolazak teretnih vozova kroz sam Beograd.

On je dodao i da je iz budžeta Srbije finansirano projektovanje dve regionalne pruge u Vojvodini, Pančevo–Zrenjanin–Subotica i Vrbas–Sombor, čijom izgradnjom će se rastereti buduća brza pruga od Beograda do Subotice.

Šurlan je naveo da Infrastruktura železnica Srbije zajedno sa Putevima Srbije radi projekat sektora C obilaznice oko Beograda, od Bubanj Potoka do Pančeva, u okviru koga će biti jedan veliki tunel i jedan kombinovani most za železnički i putnički saobraćaj, a čijom izgradnjom će se rešiti pitanje transporta opasnih materija kroz Beograd.

Kada su beogradski projekti u pitanju, on je naveo izradu saobraćajne studije koja treba da ukaže na načine povezivanja beogradskog železničkog čvora i budućeg metroa, koju su ugovorili Saobraćajni fakultet i CIP, a takođe su urađeni tenderi za projektovanje tri stanice, u Makišu, na Karaburmi i na Novom Beogradu.

Šurlan je rekao da je Svetska banka zajedno sa Francuskom razvojnom agencijom (AFD) odobrila kredit Srbiji u vrednosti od 400 miliona dolara, čija se prva faza od 88 miliona dolara odnosi na četiri železnička projekta: sređivanje vračarskih tunela i kompletna zamena koloseka u njima, sređivanje desnog koloseka pruge Beograd-Pančevo, projekat “Trijangl” u Bogojevu i na kraju sređivanje Prokopa ispod kote 105.

On je dodao da će Svetska banka finansirati i projektovanje pruge Pančevo–Vršac, a očekuje da se tako finansira i projektovanje pruge Ruma–Šabac–Loznica.

Kada je sređivanje pružnih prelaza u pitanju, Šurlan je naveo da je iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj ugovoreno uređivanje 35 prelaza, od čega je skoro pola završeno u 2023. godini i dodao je da je planirano da se iz kredita Svetske banke i AFD-a, ukoliko dođe do dogovora, čak 600 pružnih prelaza uredi.

“Pošto su bile izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja, gde se uvodi potreba stavljanja semafora na sve pružne prelaze, to će biti naš fokus, da obezbedimo da što veći broj prelaza bude obezbeđeno semaforima”, rekao je Šurlan.

Kada je uređivanje staničnih zgrada u pitanju, Šurlan je podsetio da je prošle godine uređeno 27 stanica i dodao da je ove godine planirano sređivanje još 16.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će do maja stići još dva širokotrupna aviona Erbas A330 za Er Srbiju.

Srpski avio-prevoznik je postao najbrže rastuća i najdinamičnija avio-kompanija u regionu, a o tome kako je radila prošle godine, kada je država preuzela 100 odsto vlasništvo, pokazuje podatak da je prevezla 4,1 milion putnika, što je treći najbolji rezultat nacionalne avio-kompanije u Srbiji, rekao je Mali.

Ministar očekuje da će brojke pokazati da je Er Srbija ostvarila profit od 35 miliona evra u 2023. godini.

Prema njegovim rečima, razvoj srpske avio-kompanije će se nastaviti i ove godine, kada se očekuje da će stići dva širokotrupna aviona, A330, čija nabavka je u toku i koji bi trebalo da stignu u Srbiju do maja.

„Naša nacionalna avio-kompanija, odnosno tadašnji JAT je samo dva puta i to 1987. i 1988. godine, dakle pre kriza i ratova, prevezao više putnika nego Er Srbija ove godine. Nije bez značaja ni činjenica da je treći najbolji rezultat postignut u industriji koja se još oporavlja od pandemije“, rekao je Mali za Tanjug.

Simbol oporavka srpske privrede od 2013.

Kao posebno važno, naglasio je da Er Srbija stalno povećava broj destinacija na koje leti među kojima su i one daleke

„Otvaramo liniju za Šangaj, za Gvandžou, već nam rade linije za Tjenđin i Peking, zatim do Njujorka, Čikaga, tako da jedna mala, ali uspešna zemlja, kao što je Srbija, ima nacionalnu avio-kompaniju koja leti i na Istok i na Zapad“, naveo je Mali.

Ocenio je da je Er Srbija pravi primer i simbol oporavka srpske privrede od 2013. pa nadalje.

Mali je naglasio da se pokazalo da javna preduzeća, ukoliko imaju profesionalni menadžment mogu da ostvare dobre rezultate na dobrobit budžeta i svih građana Srbije.