Imali smo dobro saradnju sa NR Kinom, i uvjeren sam da će biti i nastvljena, istakao je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, na prijemu koji je organizovao ambasador Kine Đi Ping povodom kineske Nove godine i njegovog odlaska iz BiH.
– Kina je uvijek uvažavala specifičnosti u BiH iza razliku od SAD nikada se nije miješala u unutrašnje stvari BiH. Zato smo zahvalni, Kini, njenom narodu i predsjedniku Si Đi Pingu na razumijevanju i podršci – istakao je Dodik.
Dodik je istakao značajana ekonomska ulaganja u Srpsku od strane NR Kine.
– Imali smo mogućnost da koristimo Platformu “Pojas i put” i da izgradimo Termoelektranu “Stanari”, a to je jedna od najvećih investicija ne samo poslije rata, već posljednjih 50 godina, koja je izgrađena kineskom tehnologijom koja se pokazala kao najbolja. I ne samo to, izgradnja puteva, bolnica – dodao je Dodik.
Ambasador Đi je istakao da prema kineskom lunarnom kalendaru, godina Zmaja samo što nije stigla, te je u ime Ambasade u BiH upituo iskrene čestitke svim Kinezima u BiH, kineskim preduzećima, učiteljima i studentima.
Na prijemu su pored Dodika bili i premijer Republike Srpske Radovan Višković, predsjedavajuća Savjeta ministara Borjana Krišto, predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Marinko Čavara i zamjenik ministra odbrane Aleksandar Goganović.
IZVOR: Sputnik/Alexei Druzhinin/Kremlin via REUTERS
Rusija i Ukrajina će se prije ili kasnije dogovoriti, saopštio je ruski predsjednik Vladimir Putin u intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu.
Putin je rekao da želi da se situacija u Ukrajini riješi putem pregovora.
– Ukrajinci se i dalje osjećaju kao Rusi, a to što se dešava je element građanskog rata. Zapad misli da su borbena dejstva u Ukrajini zauvijek odvojila jedan dio ruskog naroda od drugog, ali će do ponovnog ujedinjenja doći – rekao je ruski lider.
Putin je rekao da je državni udar u Ukrajini 2014. godine izvela oružana opozicija uz podršku CIA.
– Ukrajina je donijela odluku da odustane od pregovora sa Rusijom po nalogu iz Vašingtona, sada SAD treba da isprave tu grešku – rekao je predsjednik Rusije.
Kako je istakao, Ukrajina je počela rat, a cilj Rusije je da ga završi. Dodaje da NATO može da prizna kontrolu Rusije nad novim teritorijama, postoje opcije, ako postoji želja.
– Zapad je počeo da shvata da je nemoguć strateški poraz Rusije – neka razmisle šta dalje da se radi, mi smo spremni za dijalog – poručio je Putin.
On je naveo da je Rusija 2014. godine bila primorana da uzme Krim pod svoju zaštitu, jer je poluostrvo bilo u opasnosti.
– Izjave da će Amerikanci morati da ratuju sa Rusijom ako se obustavi pomoć Kijevu jeftina su provokacija – rekao je ruski lider.
On je podsetio da je Rusija prošle godine postala postala prva ekonomija u Evropi, bez obzira na sve sankcije i ograničenja.
Ukoliko neko želi da uveze putnički automobil u Etiopiju, to može biti samo vozilo sa električnim pogonom.
Ovu odluku donela je tamošnja vlada, a to Etiopija čini prvom zemljom na svetu koja je zabranila nove automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Odluka je verovatno olakšana činjenicom da zemlja nema domaću proizvodnju putničkih automobila.
Mada je tome doprinela i činjenica da je uvoz naftnih derivata preskup, treba pomenuti da je kao argument vlade navedena i tzv. zelena tranzicija.
Etiopija već nudi subvencije i poreske olakšice građanima koji kupuju električne automobile. Paralelno sa novom odlukom, Etiopija će sada više ulagati u brže širenje infrastrukture za punjenje u zemlji.
Rezolucije prođu i dođu, kaže premijerka Srbije, dok predstavnici prozapadne opozicije usvajanje još jedne negativne rezolucije Evropskog parlamenta slave kao svoju pobedu. Ima li nešto što ipak ostaje i da li će Srbija promeniti svoj odnos prema EU?
Evropski parlament, tik pred raspuštanje aktuelnog saziva, usvojio je još jednu rezoluciju o Srbiji. Sve ono što je prozapadna opozicija prethodnih meseci govorila o izborima na beogradskim ulicama evropski poslanici stavili su na papir i danas izglasali.
Iako prozapadna opozicija tvrdi da su tražili mere protiv vlasti, a ne protiv građana Srbije, u rezoluciji poslanici pozivaju Srbiju da sprovede međunarodnu istragu izbora, a ako vlast to ne učini ili ako se ispostavi da je bilo neregularnosti, Srbiji bi bili ukinuti pretpristupni fondovi koji pripadaju zemljama kandidatima za članstvo u EU.
Ovim je zakucan još jedan ekser na putu Srbije u Uniju, imajući u vidu da Brisel planira i da Ohridski sporazum, kojim se defakto priznaje nezavisnost Kosova i Metohije, uključi u pregovarački okvir, odnosno, zvanični uslov da Srbija postane članica EU biće srpsko priznanje nezavisnosti takozvanog Kosova.
Iako je današnja rezolucija neobavezujuća, ona predstavlja političku poruku koju Brisel šalje našoj zemlji.
U pitanju je zadiranje u suverenitet Srbije, kaže diplomata Zoran Milivojević i napominje da je to za Srbiju nedopustivo i neprihvatljivo.
“Rezolucija je posebno sporna u onim delovima koji se tiču međunarodne komisije, preispitivanje izbora na unutrašnjem planu je za Srbiju neprihvatljivo. To odudara od evropskih standarda i normi čak i za članice EU, a je Srbija samo kandidat”, ukazuje naš sagovornik.
Od kad je Srbija aplicirala za članstvo u EU, Brisel utiče na suverenitet Srbije, ukazuje publicista Igor Ivanović.
Milivojević kaže da, ne samo rezolucija, već ukupno uslovljavanje Evropske unije dovodi u pitanje celokupan odnos na relaciji Brisel-Srbija. Ipak smatra da Evropska komisija i Savet EU neće prihvatiti one sporne delove rezolucije koji bi mogli da ugroze odnose.
“Bez Srbije se ništa ne može na ovim prostorima, pa se dovode u pitanje strateški ciljevi Zapada. Sigurno je da će neke stvari morati da budu revidirane jer Srbija nema nameru ni na koji način da prihvati ultimatume niti da se tome prikloni na onaj način kako se to sugeriše u pojedinim tačkama rezolucije”, ocenjuje Milivojević.
Dodaje da je ovo poslednji potez odlazeće briselske strukture, koja je inače bila neprijateljski nastrojena prema Srbiji.
Ivanović ne smatra da će se promeniti odnos Brisela i Beograda nakon ove rezolucije, već će se još više promeniti odnos naše javnosti prema EU, a podsetimo da već godinama EU gubi podršku građana Srbije.
“EU je poslednja zajednica koja ima pravo nekome da prigovara regularnost izbora. Oni su prihvatili pobedu Bajdena, što je bila najspornija izborna radnja u poslednjih 50 godina”, ocenjuje naš sagovornik.
Milivojević ukazuje na to da posmatrači nisu imali zamerke na srpske izbore, ali su kasnije preuzeli zamerke srpske opozicije, što je uticalo i na tekst rezolucije, a to je potvrđeno i prisustvovanjem pojedinih opozicionih predstavnika danas u Strazburu prilikom glasanja.
Na pitanje zašto je EP bez izveštaja OEBS-a i ODHIR-a doneo rezoluciju koja se oslanja na primedbe nevladine organizacije CRTA, Ivanović kaže da svaka opkupaciona snaga mora da ima svoje poluge na terenu.
Smatra da bi sigurno imalo štošta da se prigovori izbornom procesu u Srbiji, ali je pitanje sa kim bi se to Srbija uporedila.
Kako kaže, to je tragedija srpskog društva i države, pogotovo imajući u vidu da u Evropskom parlamentu sede predstavnici iz Hrvatske koji negiraju genocid u Jasenovcu.
Prihodi od dolaska većeg broja rečnih brodova za krstarenje u Srbiju ove godine iznosiće oko 10 miliona evra, saopštila je Agencija za upravljanje lukama.
Predstavnici Agencije posetili su međunarodno putničko pristanište u Kostolcu, a postiće i ostala putnička pristaništa u Srbiji radi pripreme za „kruzing sezonu“.
Planirano je da ove godine budu otvorena još tri nova međunarodna putnička pristaništa – u Sremskim Karlovcima, Velikom Gradištu (Ram) i Apatinu.
Saopšteno je da se prošlogodišnja nautička sezona zavrila s 35 odsto putnika više u odnosu na 2022. godinu, tako da je Srbiju posetilo više od 180.000 turista sa „kruzera“.
Procene su da će ove godine broj putnika biti veći, što Srbiju približava rezultatima iz 2019. godine, kada je bilo 208.000 turista sa „kruzera“.
„Uspešnoj nautičkoj sezoni doprineće i nedavno usvojene izmene Uredbe o režimu graničnih provera stranih i domaćih plovila, koje predviđaju da kruzeri u Srbiji imaju samo jednu ulaznu i jednu izlaznu reviziju, za razliku od prethodnih godina kada se revizija vršila prilikom svakog pristajanja“, navela je Agencija za upravljanje lukama.
Granična provera obavljaće se na graničnom prelazu prvog, odnosno poslednjeg pristajanja u Srbiji, a posle obavljene provere brod može pristajati na međunarodnim putničkim pristaništima predviđenim planom putovanja.
Tako se stvaraju uslovi za pristajanje „kruzera“ u pristaništima koja nisu definisana kao granični prelazi kakav je Kostolac.
Selektor Srbije istakao da Orlove očekuju fudbalski spektakli u Ligi nacija
Srbija je večeras saznala rivale u Ligi nacija, a posle žreba na kojem se put Orlova ukrstio sa Španijom, Danskom i Švajcarskom selektor Dragan Stojković je sumirao utiske.
“Prvi utisci su da je grupa izuzetno teška, ali smo znali da će biti tako ko god bude u grupi. Zahvaljujući našim dobrim rezultatima u prethodnom periodu napravili smo veliki rezultat i našli se u Diviziji A, među 16 najboljih ekipa u Evropi. To smo želeli i dobili. U svakom slučaju, grupa je teška, kao i ostale”, rekao je Piksi i dodao:
“Danska je rival koji nas čeka i na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj, sa Švajcarskom smo ceć igrali, a Španija je po meni favorit s obzirom na kvalitet koji imaju. Učinićemo sve da napravimo što bolji rezultat, nećemo se predavati, ali o tom potom. Zadovoljan sam žrebom i ljubitelji fudbala će u septembru zaista uživati.”
Crvena furija je bez dileme favorit u borbi za prvo mesto, dok će fokus Srbije biti na starom rivalstvu sa Švajcarskom koja je Orlove pobedila na poslednja dva planetarna skupa.
“Sve utakmice će biti izazovi, ali sa Španijom će zaista biti duel lep za gledati. Poznajemo se dobro sa Švajcarcima i ovo je šansa da popravimo utisak što se rezultata tiče protiv njih i da pokušamo da te utakmice rešimo u svoju korist”.
U završnici žreba, reprezentacije iz četvrtog šešira gledale su samo kako da izbegnu Francusku, Italiju i Belgiju.
“Grupa u kojoj su Francuska, Italija i Belgija deluje kao najteža po imenima i kvalitetu. Nisam se plašio te grupe. Pred početak žreba sam rekao da želim najjače reprezentacije u našoj grupi, da priredimo spektakl u Beogradu i da u Srbiji budu gosti zaista najbolje ekipe. Nema straha, to je izazov i šansa da pokušate da parirate timovima koji su zaista vrhunski”, istakao je Stojković.
Organizacija Hjuman Rajts Voč (HRV) pozvala je kanadsku vladu da obustavi prodaju naoružanja Izraelu kako bi izbegla da bude saučesnik u potencijalnim ratnim zločinima.
HRV je u otvorenom pismu navela da zemlje koje ”prebacuju oružje u drugu zemlju za koju postoji verovatnoća da će ga koristiti u činjenju ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti ili genocida, rizikuju da budu saučesnici u tim zločinima”, prenosi Al Džazira.
U pismu se takođe navodi da je Međunarodni sud pravde nedavno saopštio da je ”verovatno” da Izrael čini genocid na Palestincima, što je ocenjeno kao dodatni razlog da se obustavi slanje oružja Izraelu, prenosi Tanjug.
Smatra se da je jabuka mekintoš najstarija kultivisana sorta koja se uzgaja i danas. Ona je jedan od nacionalnih simbola Kanade, a otkrio ju je Džon Mekintoš 1811. godine u voćnjaku na svojoj farmi u Ontariju, piše „Agroklub”.
Komercijalno je dostupna od osamdesetih godina 19. veka, a osim u Kanadi uzgaja se i na severoistoku SAD. Kožica ove jabuke srednje veličine uglavnom je jarko crvena, ali često uključuje zelene i bele površine. Meso je belo, hrskavo i oporog ukusa. Mekintoš je jedna od 10 najprodavanijih jabuka u Severnoj Americi. Raste u područjima koja imaju tople, sunčane dane i hladne noći. Vrlo je otporna na zimu, a može preživeti zimske temperature do minus 34 stepeni Celzijusa.
Džonov sin Alan zaslužan je za kalemljenje sorte otporne na zimske uslove. Do 1835. ih je gajio i prodavao na lokalnom tržištu kao i na severoistoku Amerike da bi 1870. krenuo sa komercijalnom proizvodnjom pod imenom mekintroš crveni. Portal navodi kako je izvorno stablo ove jabuke propalo 1906. nakon što ga je oštetio požar. Poslednje poznato, koje je kalemljeno od originalnog, osušilo se 2011, u njihovom voćnjaku u Ontariju. Njegov klon još i sada raste u okviru istorijskog muzeja u tom gradu. Zanimljivo je da su po ovoj jabuci ime dobili kompjuteri „mekintoš”, a koje je razvila američka kompanija „Epl”.
Bivši pripadnik rezervnog sastava kanadske nacionalne policije osuđen je na 14 godina zatvora zbog odavanja obaveštajnih podataka osumnjičenim kriminalcima.
Tužilaštvo tvrdi da je Kameron Ortis (51) dostavljao vladine tajne dokumente pripadnicima organizovanog kriminala, ali Ortis je to negirao tvrdeći da je u tajnosti radio na sprečavanju “ozbiljne bezbednosne pretnje Kanadi”, prenosi BBC.
Ovaj bivši pripadnik rezervnog sastava kanadske nacionalne policije osuđen je u novembru 2023. godine na sudu u Otavi nakon osmonedeljnog sudskog procesa, a sudija Robert Maranger rekao je danas da izrečena kazna uzima u obzir vreme koje je optuženi već proveo iza rešetaka i da će na kraju Ortis odležati još sedam godina.
Tužilaštvo je tražilo 28-godišnju zatvorsku kaznu za Ortisa ističući da bi blaga kazna poslala poruku saveznicima Kanade, uključujući SAD i Veliku Britaniju, da ta zemlja nije u stanju da zaštiti osetljive informacije.
Međutim, njegovi advokati su se zalagali za kraću kaznu u trajanju od sedam godina, navodeći da je Ortis već proveo tri godine iza rešetaka dok je čekao suđenje.
Sudija Maranger je rekao da je kazna od 14 godina “prikladna i pravična” kazna za Ortisa.
Jezero Monoun u Kamerunu 1984. godine je ekplodiralo.
U avgusta 1984. godine, 72-godišnji Abdo Nkanjouone vozio je bicikl uz obale jezera Monoun, jezera u obliku kosti u Kamerunu, kada je naišao na pikap parkiran pored puta. U kamionetu je bilo beživotan telo lokalnog sveštenika Luisa Kureajapa.
Nkanjouone se vratio na bicikl kako bi potražio pomoć. Malo dalje niz put, pronašao je još jedno mrtvo telo, ovog puta naslonjeno na motocikl. Potpuno prestrašeni Nkanjouone sišao je sa bicikla i nastavio peške. Oko krivine naišao je na stado ovaca, ovce su ležale u travi. Nisu bile žive. Malo dalje bilo je još parkiranih automobila, svi sa mrtvim putnicima.
Prvo su meštani sumnjali da su misteriozna ubistva na jezeru Monoun bila politički motivisana, ipak, američka ambasada je poslala vulkanologa Haraldura Sigurdsona da istraži jezero i okolinu.
Sigurdson nije pronašao dokaze o zločinu, iako nije mogao da pronađe ni dokaze o vulkanskoj erupciji. Nije bilo sumpornih jedinjenja u jezeru, niti je otkrio povećanje temperature vode ili poremećaje na dnu jezera. Međutim, otkrio je da voda na dnu jezera Monoun sadrži izuzetno veliku količinu ugljen-dioksida.
Slagalica je počela da se slaže, lokalni sveštenik, motociklista, ostali vozači i ovce nisu bili deo političke odmazde. Uguio ih je ugljen-dioksid iz jezera. Vlasti su bile uverene da Majka Priroda neće ponoviti ovu izuzetnu nesreću; Sigurdson nije bio tako siguran, piše Big Think.
Erupcija jezera Nios
Dve godine kasnije, dogodila se druga, veća i smrtonosnija erupcija na jezeru Nios, koje se nalazi 60 milja severno od Monouna. Efrim Če i Halima Sulej, dvoje preživelih, podelili su svoje iskustvo sa Smithsonian Magazineom. Oko 21:00, Če je čuo zvuk koji je ličio na klizište, nakon čega je počeo da se širi čudan beli dim sa jezera.
Čeova farma je gledala na jezero. Sulej, čobanica, bila je blizu obale kada se zvuk klizišta obrušio dolinom. Jak vetar je nosio beli dim sa vode, izgubila je svest.
Kada se probudila, plavo jezero je postalo mutno i crveno, jedan od obližnjih vodopada je presušio, a ptice pevačice i insekti su utihnuli.
„Okvirno 1.800 ljudi nastradalo je na jezeru Nios“, pretpostavlja Smithsonian Magazine. „Mnoge žrtve pronađene su tamo gde bi i obično bile oko 9 sati uveče, što je sugerisalo da su umrli na licu mesta. Tela su ležala pored vatri za kuvanje, skupljena u vratima i u krevetima.“ Bilo je to ponovno Monoun, ali u mnogo većem obimu.
Tela ovih 1.800 ljudi – uključujući i četvoro Sulejine dece i gotovo 1.000 stanovnika Čeovog sela – sahranjena su u masovnim grobnicama. Leševe stoke, niko nije pomerio, trupla 3.500 životinja trulila su godinama kraj jezera.
Oba jezera i Monoun i Nios, leže na krateru ruševina koje su nastale od prethodnih vulkanskih erupcija. Ugljen-dioksid jezera dolazi ili direktno iz ovih ruševina ili iz magme koja teče dublje ispod. Zbog kombinacije struja, pritiska i klime, ugljen-dioksid ne može da pobegne, što dovodi do njegovog nakupljanja na dnu jezera.
Časopis Smithsonian poredi jezero Nios sa gigantskom flašom gaziranog pića, koja je godinama mućkana bez otvaranja čepa. Kada je taj čep konačno uklonjen, procenjuje se da je oko 764,55 milijardi kubnih metara ugljen-dioksida iskočilo u vazduh i u okolnu oblast. Ljudi i životinje su umrli od gušenja – nedostatka kiseonika.
To ostavlja samo jedno pitanje: Šta je uklonilo čep? Če i Sulejina svedočenja sugerišu da je to bio klizište. Istraživači su primetili liticu pored jezera koja pokazuje znake nedavnog klizanja, a gigantsko kamenje koje je padalo na dno jezera je moglo da otvoriti put za izlazak ugljen-dioksida. Možda je priroda koristila sličan detonator i na Monounu.
