Brzi pregled menadžmenta 100 najvećih preduzeća u Srbiji, sasvim očekivano, pokazuje da su muškarci u ubedljivom vođstvu. Samostalno ili u društvu kolega, tek žene učestvuju u rukovođenju 22 preduzeća iz kruga firmi sa najvećim prihodima. Možda nije zanemarljivo, ali su najuspešniji još daleko od evropskih očekivanja, po kojim bi dame trebalo da se pitaju u skoro još toliko firmi.

Zvanična evidencija, kako pokazuju poslednji podaci Agencije za privredne registre, govore o nešto većem broju direktorki. Pregled iz marta prošle godine pokazuje da ih je više nego u 2022. Promene su u promilima, pa u privredi Srbije žene vode 24,4% biznisa, dok je godinu pre udeo bio 24,2 odsto. Učešće žena među osnivačima i vlasnicima udela u privrednim društvima je 25,8 odsto.

Od 300.250 tada registrovanih preduzetnika, više od trećine su žene, dok kod privrednih društava četvrtinu čine žene koje su registrovane kao osnivač, odnosno vlasnik udela i direktor, navodi se u izveštaju APR.

Od najvećih trgovinskih lanaca do proizvodnje aluminijuma

Trgovinski lanac Delez Srbija prvi je po prihodima firmi na čijem čelu su dame. U 2022. godini su inkasirali 134,5 milijardi dinara, što je dovelo do profita od 6,7 milijardi dinara. To je ujedno i firma sa najvećim brojem radnika, 11.426, kojom upravlja žena. Gorica Jovović odnedavno je na poziciji izvršne direktorke. Ona je nasledila Jana Vilijema Dokhera, koji se povukao 4. januara ove godine.

Najveću dobit među preduzećima u čijem upravljanju učestvuju žene ostvario je Tigar tajers. Sa prihodom od 134 milijarde dinara, upisali su dobit od 8,8 milijardi dinara. Firmu vodi troje direktora – Igor Sergvič Zim iz Francuske, Dimitar Grigoriev Spasov iz Bugarske i Milena Tošić iz Srbije.

Na čelu Merkator S su Nikola Ćorsović i Violeta Kovačević. Predsednica Henkela u Srbiji, od 2014. je Gordana Brašić. Do tada je bila direktorka službe ljudskih resursa. Među uspešnim kompanijama koje su vođstvo poverile slabijem polu je i Impol Seval. Menadžerski tim su dvoje izvršnih direktora Dušan Prtenjak i Sanja Bosiljčić, dok je generalni direktor Ninko Tešić.

„Put postanka menadžera je veoma zahtevan, a ostanak na menadžerskoj poziciji duži niz godina je još zahtevniji“, kaže Sanja Bosiljčič za Forbes Srbija. „Biti menadžer u bordu velike kompanije je veoma velika odgovornost i privilegija, jer pokazuje poverenje onih koji o tome odlučuju. To poverenje se stiče znanjem, upornim radom i učenjem, posvećenošću i poštenim odnosom prema svima“.

Shutterstock/SFIO CRACHO

U Sanjinom slučaju još neobičnije je što radi u tradicionalno muškoj branši.

„Deo sam kompanije koja pripada metalskom kompleksu, a on se po nekakvoj logici više vezuje za muški deo populacije. Međutim, u strukturi zaposlenih u Impol Sevalu, značajan deo pripada ženama, koje obavljaju veoma širok spektar odgovornih poslova, od najnižeg do najvišeg ranga. Žene i muškarci su različiti po prirodi, poseduju svoje vrline i svoje mane. Ali, put do menadžerske pozicije je podjednako težak za žene i muškarce“.

Feniks Farma, sa 62 milijarde dinara prihoda, na čelu ima bord od pet direktora u kome su i dve Jelene – Jergović i Vrejić. Centrosinergiju vodi Andrijana Đorđević. Na čelu Robert Boša je Jovanka Jovanović.

Metalfer iz Sremske Mitrovice vodi petočlani menadžment. Uz četiri muškarca, tu je i dama Jelena Zakonović. Na čelu Tetra Pak prodakšn, uz dva muškarca, su i dve žene – Julia Jakovleva i Lindsi Džejn Lojden-Edvards.

Beograd na vodi vodi Zorana Burlić, dok je u tročlanom bordu Dijamanta Anastasia Cvetković-Čululis. I Atlantik brends ima muško-žensku postavu. Dame predstavlja Aleksandra Popović. Direktor IM Matijević je Branka Grubor, koja je prema podacima iz registra APR u v. d. statusu.

Žena je na čelu i glavne firme u automobilskom kompleksu – FCA Srbija. To je Silvia Verneti Blina. DM drogerije vode dve dame – Aleksandra Olivera Korichi i Vesna Stojanović. Farmalogist vodi Danijela Radmanović, a Aptiv mobiliti servis, uz Iona Muldovneja, i Biljana Pandovska.

U četvoročlanom bordu TX RS je Ivana Vuletić. Novka Tomić je direktor Magna farmacije. Forma Ideale vode tri direktora, a među njima je Milanka Đolić. U tročlanom bordu Sport vižn su dve žene – Dušica Savić i Ivana Živković.

Daleko od evropske preporuke

Iako se pripadnice slabijeg pola pitaju za sudbinu više od petine najvećih kompanija u Srbiji, u Udruženju poslovnih žena veruju da bi taj procenat trebalo da bude i veći.

„U slučaju preduzetnica, broj žena osnivača se tokom poslednje decenije povećao i sada čine 32 odsto vlasnica, suvlasnica ili menadžera“, objašnjava Sanja Popović Pantić, koja je na čelu Udruženja poslovnih žena. „U slučaju kompanija, čini mi se da učešće nije dovoljno. Postoji direktiva Evropske unije po kojoj u upravljačkom bordu treba da su sa najmanje 40 odsto zastupljene žene. Naše kompanije su još prilično daleko od toga”.

Prema njenim rečima, to pravilo najčešće poštuju internacionalne kompanije.

„Neke međunarodne kompanije u Srbiji imaju izrađene strategije za uvođenje rodne ravnopravnosti”, dodaje Sanja. „Podržavaju žene da dođu na mesto odlučivanja. Imaju konkretne ciljeve i mehanizme kako to postižu. O tome izveštavaju i svoje centrale. Njihov primer je dobar, jer je veće učešće žena ušlo u korporativnu kulturu“.

Kada je reč o pokretanju vlastitog biznisa, slabiji pol već tradicionalno nailazi na problem na samom početku.

„Da bi započela posao, žena treba da ima vlasništvo nad nekom neketninom zbog zaduživanja, a žene su u manjini vlasnice nekretnina“ dodaje Sanja Popović Pantić. „U poljoprivredi je situacija mnogo gora. Retko su vlasnice gazdinstva, a značajno doprinose proizvodnji“.

I u korporativnom svetu se dame susreću sa čestim predrasudama.

„Postoji stereotip da se ženama manje veruje u poslovnom svetu ako su mlade i na neki način početnice“, ističe Sanja. „Potrebno je minimum 10 godina da bude u poslu kako bi bila prihvaćena kao ravnopravna. To se pripisuje patrijarhalnoj kulturi i dominaciji muškog pristupa u biznisu“.