Отава (Pixabay)
U Kanadi uvode dodatni porez na električna vozila, evo i zašto
Dodatno objašnjenje vlasti je da je 200 dolara iznos koji prosečni vlasnik klasičnog automobila sa SUS motorom plati kroz davanja na gorivo
Foto: Tanjug/AP
U mnogim zemljama vlasnici električnih automobila su imali brojne povlastice, a neretko ih imaju i dalje. Međutim, Alberta u Kanadi je izuzetak. Ta provincija je donela odluku prema kojoj vlasnici električnih automobila moraju da plate poseban godišnji porez u iznosu od 200 dolara.
Vlasti Alberte objašnjavaju da će se dodatni prihod iskoristiti za obnovu saobraćajnica. Naime, uvođenje poreza polazi od činjenice da su električna vozila teža od ekvivalentnih vozila pogonjenih fosilnim gorivom te se pretpostavlja da više utiču na trošenje asfaltne podloge.
Dodatno objašnjenje vlasti je da je 200 dolara iznos koji prosečni vlasnik klasičnog automobila sa SUS motorom plati kroz davanja na gorivo. Međutim, to je i dalje kap u moru, navodi Index.hr.
Auto News Canada izveštava da će porez doneti oko milion dolara prihoda u ovoj fiskalnoj godini. To će se povećati na 5 miliona dolara u periodu 2025.-2026. i 8 miliona dolara u periodu 2026.-2027. Radi se o zanemarivim iznosima u poređenju i s 1.4 milijarde dolara za koje se očekuje da će biti prikupljeno u narednom fiskalnom periodu (2024./2025.) samo kroz poreze na gorivo.
Više informacija o porezu biće poznato do jeseni, a uvešće ga najkasnije 1. januara 2025. godine. Očekivano, klaster proizvođača automobila (Canadian Vehicle Manufacturers’ Association) se ne slaže s ovom odlukom uz objašnjenje da će uvođenjem poreza biti još teže postići ciljanu prodaju električnih vozila.
AUTORSKI TEKST AMBASADORA SRBIJE U KANADI: Odlazak Malrunija, srpskog prijatelja i zeta
Dejan Ralević, ambasador Srbije u Kanadi, napisao je autorski tekst za Kurir povodom smrti Brajana Malrunija (85), bivšeg premijera Kanade:
– Kanadu i svet je pogodila vest o odlasku jednog od najcenjenijih i, slobodno mogu da kažem, najuspešnijih kanadskih premijera. Takvu ocenu njegovog premijerskog mandata možete da čujete u medijima, među političarima različitog profila, kao i među običnim Kanađanima. Brajan Malruni je bio 18. premijer Kanade, koji je, kao lider Konzervativne partije, vodio državu od 1984. od 1993. godine. Rođen je u mestu Be Komo, u Kvebeku, 1939. godine i bio je sin irskih doseljenika. Po vokaciji pravnik, tokom karijere, osim politikom, bavio se i biznisom. Uspešno je vodio pregovore o slobodnoj trgovini sa Sjedinjenim Američkim Državama, koji su rezultirali potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini (The Canada – United States Free Trade Agreement, koji je kasnije prerastao u The North American Free Trade Agreement – NAFTA), a kasnije i s Meksikom.
Na unutrašnjem planu pomogao je građenju mostova između anglofone i frankofone Kanade, doprinevši da se Kvebek, kao i posebni interesi i specifičnosti tog regiona bolje razumeju u ostatku države. Svojim zalaganjem u velikoj meri je doprineo da se tenzije između anglofonog i frankofonog stanovništva artikulišu u konstruktivan politički proces. Bio je izuzetno cenjen lider na međunarodnoj sceni, a posebno je važno što je uspostavio čvrste odnose, pune međusobnog razumevanja i uvažavanja, s najvažnijim kanadskim susedom – SAD. Treba pomenuti da se unutar Komonvelta odlučno i u kontinuitetu zalagao protiv aparthejda, kao i za oslobađanje južnoafričkog lidera Nelsona Mandele.
FOTO: AP JUSTIN TANG
Malruni je bio oženjen Milicom – Milom (devojačko Pivnički), poreklom iz ugledne srpske porodice, koja je došla u Kanadu iz Novog Bečeja. Poslednji put je boravio u Srbiji 2019. godine, kad je Mila Malruni dobila priznanje za humanitarni rad – zvanje viteza Svetosavskog ordena diplomatskog pacifizma u Ministarstvu spoljnih poslova. Tada je i on imao priliku da se detaljnije upozna s domovinom svoje supruge i da oda poštu svom tastu, koga je izuzetno cenio. Tokom boravka u Beogradu Malruni se obratio članovima Spoljnopolitičkog odbora parlamenta i govorio o gotovo vekovnom savezništvu dve zemlje i naroda.
Pokojni kanadski premijer je imao posebno poštovanje prema srpskoj zajednici, a naročito prema onoj u Montrealu, gde je Milin otac, dr Dimitrije Mita Pivnički, bio jedan od lidera posvećen očuvanju srpskog identiteta i kulture. Dr Pivnički je bio jedan od osnivača Crkve Svete Trojice u Montrealu i izuzetno poštovan doktor i profesor na Univerzitetu Makgil u Montrealu.
Podsećanja radi, period u kom je B. Malruni bio kanadski premijer nije bio jednostavan za tadašnju Jugoslaviju, koja se borila kako sa ekonomskom krizom, tako i s političkim nesuglasicama među republikama. Pozicija premijera, iako je bio srpski zet, nije mu omogućavala zauzimanje posebnog “prosrpskog” stava, ali je, u razgovoru koji smo vodili prošlog septembra u njihovoj rezidenciji u Montrealu, objasnio da je pokušavao da “učini najbolje u zadatim uslovima”. Podvukao je da je slanje kanadskih mirovnih trupa i generala Makenzija u misiju UN u BiH bila važna i potrebna odluka. Iako je već tada bio narušenog zdravlja, to nimalo nije uticalo na razgovor, niti na njegovu izvanrednu moć da opčini sagovornika svojom erudicijom i ogromnim političkim iskustvom.
Kanada i svet će se oprostiti od Brajana Malrunija 23. marta u Montrealu, gde će biti organizovane državna sahrana i komemoracija.
Muškarac u Nemačkoj vakcinisan protiv kovida 217 puta, posledica nema
Tokom perioda od 29 meseci, 62-godišnji muškarac iz Nemačke je, protivno preporukama lekara, vakcinisan 217 puta protiv kovida. Stručnjaci kažu da nema naznaka da je pacijent ovako intenzivnom imunizacijom naneo sebi neku štetu.
Bizaran slučaj nemačkog pacijenta koji je baš želeo da se zaštiti od kovida i primio više od 200 vakcina, dokumentovan je u stručnom časopisu The Lancet Infectious Diseases.
Muškarac star 62 godine vakcinisan je 217 puta. Vakcine su kupljene i date privatno u roku od 29 meseci. Čini se da čovek nije pretrpeo nikakve posledice, kažu istraživači sa Univerziteta Erlangen-Nirnberg koji su za neobičan slučaj saznali iz novinskih članaka.
„Kontaktirali smo ga i pozvali da se podvrgne raznim testovima u Erlangenu. Bio je veoma zainteresovan za to“, rekao je dr Kilijan Šober, sa odeljenja za mikrobiologiju Univerziteta Erlangen-Nirnberg.
Čovek je dao sveže uzorke krvi i pljuvačke. Istraživači su takođe analizirali neke smrznute uzorke krvi ovog pacijenta koji su čuvani poslednjih godina.
„Uzeli smo uzorke krvi kada je čovek tokom studije na sopstveno insistiranje podvrgnut daljoj imunizaciji. Koristili smo te uzorke da utvrdimo tačno kako imuni sistem reaguje na vakcinaciju“, objasnio je dr Šober.
Dokaze o 130 uboda prikupio je javni tužilac grada Magdeburga, koji je pokrenuo istragu o navodnoj prevari, ali krivična prijava nije podneta.
Vakcine protiv kovida ne mogu izazvati infekciju, ali mogu naučiti telo kako da se bori protiv bolesti.
Imuni sistem i mRNA tehnologija
Vakcine sa informacijskom RNK (mRNA tehnologija) rade tako što pokazuju ćelijama tela deo genetskog koda virusa. Imuni sistem bi tada trebalo da prepozna koronavirus i zna kako da se bori protiv njega pri stvarnom susretu.
Dr Šober brinuo je da bi hiperstimulacija imunog sistema ponovljenim dozama vakcine mogla da zamori određene ćelije. Međutim, istraživači nisu pronašli dokaze o tome kod 62-godišnjaka. Takođe, nije bilo znakova da je ikada bio zaražen koronavirusom.
Istraživači kažu da je izuzetno važno naglasiti da ne podržavaju hipervakcinaciju kao strategiju za jačanje adaptivnog imuniteta.
Rezultati analiza kojem su podvrgli ovog 62-godišnjaka nisu bili dovoljni za donošenje dalekosežnih zaključaka, a kamoli preporuka za širu javnost.
„Trenutna istraživanja pokazuju da vakcinacija sa tri doze, zajedno sa redovnim dopunskim vakcinama za ranjive grupe, ostaje pristup koji se preporučuje“, navode naučnici u tekstu na veb-sajtu univerziteta i dodaju da nema naznaka da je potrebno više od preporučenog broja vakcina.
Vakcine protiv kovida mogu imati neželjene efekte. Najčešće se javlja bol u ruci nakon primanja injekcije.
Džoker i Furioza na terenu – Novak Đoković u dublu sa Šarliz Teron uoči Indijan Velsa
Uoči učešća na Indijan Velsu, Novak Đoković se pojavio i na dobrotvornoj manifestaciji „Dezert smeš“ gde je sa oskarovskom Šarliz Teron igrao u dublu.
Na iznenađenje posetilaca manifestacije, na kojoj filmske i muzičke zvezde prikupljaju novac za humanitarne svrhe, pojavila se i srpska teniska legenda da podrži glumicu Šarliz Teron i njenu fondaciju.
Đoković i oskarovka su se ne samo dobro zabavili, već i prilično namučili na egzibicionom meču.
„Došao sam da podržim Šarliz, baš me je naterala da se pomučim danas“, rekao je Đoković posle meča.
Srpski teniser prethodnih dana boravi u SAD, gde čeka da počne masters u Indijan Velsu, a učestvovao je u nizu aktivnosti. Prisustvovao je meču „Lejkersa“ i „Denvera“, gledao utakmicu „LA galaksija“ družio se sa američkom skijašicom Lindzi Von, a sada je igrao i tenis sa Šarliz Teron.
Glumica, poznata po ulogama u Monstrumu i Pobesnelom Maksu, bila je duboko zahvalna Đokoviću što je podržao.
„Iz Južne Afrike sam i veoma sam ponosna na to. Projekat Charlise Theron African Outreach je način da podržim mnoge organizacije koje obavljaju neverovatan posao u Južnoj Africi“, navela je Šarliz Teron.
Real i Siti za potvrdu plasmana među osam najboljih u Ligi šampiona
Fudbaleri Real Madrida odigraće revanš meč osmine finala Lige šampiona protiv nemačkog Lajpciga. Duel počinje u 21.00, a direktan prenos je na Prvom programu RTS-a. U drugoj utakmici večeri sastaju se Mančester siti i Kopenhagen. Najvažnije detalje pratite na našem portalu.
Real i Siti za potvrdu plasmana među osam najboljih u Ligi šampiona
Postava Kopenhagena
A Flourish sports visualizationTim Lajpciga
Sastav Real Madrida
Evropska fudbalska unija donela je odluku o novom formatu klupskih takmičenja – Lige šampona, Lige Evrope i Lige konferencija, koji će početi da se primenjuje sledeće sezone.
Najkvalitetnija evropska klupska takmičenja će naredne sezone imati po 36 ekipa, umesto dosadašnje 32. U Ligi šampiona svaki tim će odigrati po osam utakmica.
Osam najboljih klubova u ligaškom delu takmičenja obezbediće plasman u osminu finala, dok će preostalih 16 ekipa igrati baraž za popunu preostalih osam mesta. Timovi koji se nađu od 25. do 36. pozicije završiće takmičenje.
Večerašnji protivnici
Ančeloti ima bolji međusobni skor od Rozea
Ančeloti i trener Lajpciga Marko Roze susreli su se pet puta, Italijan ima tri pobede, a Nemac dve. Pre prošlosezonskih utakmica između Lajpciga i Madrida i jednog ovogodišnjeg duela, treneri su se nadmetali u osmini finala Lige Evrope 2018/19, Ančelotijev Napoli je pobedio ekipu Salcburga koju je trenirao Roze rezultatom 4:3.
Ančeloti je najavio da će Real morati da bude na vrhuncu kako bi uspeo da dobije Lajpcig.
“Moraćemo da pokažemo najbolju verziju sebe. Posao još nije gotov. Ocenili smo prvu utakmicu, pronašli smo dobre stvari i oblasti u kojima možemo da napredujemo. Mislim da smo spremni. Lajpcig je veoma opasan tim u tranzicijama”, naveo je trener Real Madrida.
Marko Roze je istakao da Lajpcig ima šanse za dalji tok takmičenja.
“Uvereni smo da možemo. Odlazimo s uverenjem da ćemo ostvariti fenomenalan rezultat. Treba nam malo sreće, ali možemo podstaknuti stvari. U prvoj utakmici smo pokazali Real Madridu da možemo da igramo sa njima. Evo nas, spremni smo da to ponovo pokažemo”, istakao je strateg Lajpciga.
Sigurna pobeda 3:1 u derbiju Mančestera nad Junajtedom pokazala je da je Siti u dobroj formi. Odrađen je dobar posao pobedom 3:1 u Danskoj, tako da je tim Pepa Gvardiole već tada “završio posao”.
Aktuelni prvak Evrope je trenutno višem fokusiran na borbu sa Liverpulom za prvo mesto Premijer lige. Žreb im je dodelio možda i naslabijeg rivala od svih timova plasiranih i već u prvom meču se pokazala očigledna razlika u kvalitetu.
Sem Džeka Griliša, Gvardiola ima sve igrače na raspolaganju. Od sastava tog kvaliteta se očekuje ubedljiv trijumf, uprotivnom će se naći mesta za kritiku.
Kopenhagen ima još veće poteškoće na domaćoj sceni. Dolaze na “Etihad” posle teškog poraza od Mitjelanda u duelu u kom pobednik ide na prvo mesto. Tim iz prestonice Danske je trenutno treći sa tri boda manjka u odnosu na Mitjeland i dva u odnosu na Brondbi.
Na sve to, ni tradicija im nije saveznik. Nikad nisu slavili u Engleskoj u Ligi šampiona. Šta više, prethodni put su u Ligi šampiona slavili kao gosti u decembru 2016. godine. Iskusniji igrači se sigurno još uvek gorko sećaju kako su poslednji put prošli protiv Sitija na “Etihadu”. Bilo je 5:0.
Autsajderi se uvek uzdaju na rasterećnost. Nek to bude glavni pokretač Danaca, pa da ljubitelji fudbala mogu da uživaju u kompetitivnom duelu.
OPŠIRNIJE
Real je neporažen na svom terenu na 11 uzastopnih evropskih mečeva. Lajpcig je spreman da se suoči sa španskim timom – ulog je četvrtfinale Lige šampiona.
Brahim Dijaz je golom u Nemačkoj u prvom meču doneo trijumf madridskoj ekipi. Ipak, gol prednosti nije nešto zbog čega tim Karla Ančelotija može biti potpuno spokojan.
Revanš osmine finala za Real Madrid dolazi na prekretnici sezone. Tri remija u poslednjih pet mečeva u La Ligi pokazuju da španski tim nije nedoriljiv. S druge strane, pozitivno je što Ančelotijeva ekipa ima ponovo okosnicu tima u dobroj formi, a italijanski stručnjak je nagovestio povratak Edera Militaa i Tiba Kurtoe početkom sledećeg meseca.
Međutim, apsolutni prioritet sada je, bez sumnje, plasman u četvrtfinale Lige šampiona. Simbolično, na ruku Madriđanima ide i to što Lajpcig na poslednjih šest nokaut utakmica u elitnom takmičenju nije uspeo da zabeleži pobedu.
Lajpcig je tim koji je u stanju da dođe do povoljnog rezultata protiv najboljih timova. To su pokazali u petom kolu grupne faze protiv Mančester sitija, istini za volju samo u prvom poluvremenu kada su imali 2:0. Na kraju je meč završen trijumfom prvaka Evrope – 3:2.
Real će imati priliku da dođe do 20. četvrtfinala Lige šampiona i četvrtog uzastopnog.
OPŠIRNIJE
Raspored utakmica osmine finala Lige šampiona
Bajern Minhen i Pari Sen Žermen su prvi četvrtfinalisti Lige šampiona. Večeras će biti poznata još dva kluba.
Kina kao najveća globalna industrijska sila današnjice: Zapad protiv kineskog čuda
Kineska industrijalizacija je bez presedana. Gledajući od 1995, ova zemlja je trku započela malo ispred Kanade, Britanije, Francuske i Italije. Već tri godine kasnije prestigla je Nemačku, 2005. Japan, a 2008. SAD. Od te godine zaključno sa 2020. Kina je više nego udvostručila svoj svetski udeo, dok je učešće Amerike smanjeno za tri procentna poena. Industrije Indije i Nemačke jedva da su rasle tokom 21. veka, dok je dodata vrednost kineske industrije ostvarila skokovit napredak, dostižući četiri puta veći obim od industrija ove dve države. Drastični privredni uspon Kine dovodi u pitanje postojeći globalni poredak, i trenutni trgovinsko-tehnološki rat Vašingtona protiv Pekinga je samo posledica toga. Za Kinu je od krucijalnog značaja da viškove svoje industrijske proizvodnje plasira na tržištima Amerike i EU, što je postala „Ahilova peta“ Pekinga, i možda poslednja nada Zapada u pokušaju da promeni politički kurs kineskog rukovodstva.
Predstavljanje prve komercijalne primene veštačke inteligencije za rudarsku industriju u Jinanu, provincija Šandong, Kina, jula 2023.
Kao što je Amerika vodeća globalna vojna sila čija je potrošnja na odbranu veća nego što je zbir vojnih izdataka sledećih deset rangiranih zemalja, sličan je status Kine u svetskoj industriji, ubedljivo najvažnijoj grani privrede. Naime, industrijska proizvodnja Kine, koja čini oko trećine svetske, je tri puta veća od američke i premašuje produkciju devet sledećih najvećih industrijskih proizvođača zajedno.
Pored toga, status industrijske supersile ima snažan uticaj na globalne lance snabdevanja, što se posebno videlo tokom njihovih poremećaja izazvanih pandemijom Kovida. Dodatno, kao što pokazuje nedavni uspeh u domenu proizvodnje električnih vozila, široka industrijska baza pomaže Pekingu da stekne konkurentsku prednost u gotovo svim industrijskim sektorima, izuzevši pojedine veoma sofisticirane industrijske grane, poput proizvodnje poluprovodnika, gde Amerika i „saveznici“ dominiraju.
Tajna uspeha
Drastični privredni uspon Kine dovodi u pitanje postojeći globalni poredak, i trenutni trgovinsko-tehnološki rat Vašingtona protiv Pekinga je samo posledica toga. Posledično, nije iznanađujuća zaokupljenost brojnih ekonomista, sociologa, politikologa Kinom, koji se pitaju kako se desilo da jedna zemlja u relativno kratkom razdoblju postigne takav spektakularni razvojni skok – do sada neviđen u istoriji civilizacije.
Dinamika učešća Kine i devet preostalih najbolje rangiranih zemalja u svetskoj bruto industrijskoj proizvodnji 1995-2020.
Za početak valja odbaciti česte spekulacije poput onih da je kineski faktički dvocifreni rast BDP-a dug četiri decenije posledica niskih nadnica koje je ta zemlja kao diktatura uspela da nametne svojim radnicima, kao i one o jeftino stečenoj zemlji koja je potom dala konkurentsku prednost kompanijama koje su do nje došle. Sličan slučaj je i sa tezom da je snažno subvencionisanje izvozno orijentisanih industrijskih korporacija osnova kineskog dramatičnog uspona.
Suprotno navedenim tezama, kineske zarade, iako niže od onih u EU ili SAD, zapravo su više od plata u većini zemalja u razvoju. Takođe, Kina ne dozvoljava zemljište u slobodnom vlasništvu, već samo 40-godišnji zakup. Dalje, ako su subvencije dovele do spektakularnog kineskog rasta, odakle novac da se subvencionišu tako ogromne potrebe, uz istovremeni dramatičan rast deviznih rezervi centralne banke?
Kinesko ekonomsko čudo je u osnovi posledica eksternih efekata njene veličine, odnosno dejstva „ekonomije obima“. Za početak, modernizacija koju je započeo Deng Sjaoping nije sledila tradicionalni model fokusiranja na proizvodnju, već na urbani razvoj – stvaranje novih modernih gradova i integrisanih industrijskih zona u veoma velikim oblastima veličine provincija. Kao referentna tačka korišćena su zapadna merila kvaliteta, zakoni i prakse, dok je njihova implementacija bila olakšana time što su identični standardi već decenijama bili primenjivani u teritorijama gde žive Kinezi (Hong Kong, Tajvan, Singapur).
Upravo je eko-sistem atraktivnih velikih industrijskih zona, lakih uslova za život, kao i niza urbanih javnih dobara sličnih onima na Zapadu, uz dobar tretman stranih investitora, tj. kompanija bez obzira na njihovu politiku, napravio a i dalje čini Kinu tako neodoljivom. Jednostavno, inostrane korporacije su dolazile da započnu biznis u ovim novim gradovima/industrijskim zonama koje su nudile veoma povoljne uslove za poslovanje.
Industrijski park Dongfang Lingang u južnoj kineskoj provinciji Hainan. 2022.
Vremenom se dogodio impresivan transfer tehnologije u raznim sektorima preko ogromnog broja kineskih radnika, inženjera, supervizora koji su radili i time stekli znanje u firmama u stranom vlasništvu, što će naknadno omogućiti stvaranje domaćih kompanija. U suštini, (ne)nameravani, transfer ino-tehnologije je ono što je Kinu učinilo ekonomskim džinom.
Dramatičan industrijski uspon
Brojna istraživanja ukazuju da je u inicijalnoj razvojnoj fazi ubedljivo najbolji način da se poveća produktivnost rast industrijske proizvodnje. Naime, većina stanovništva je nekvalifikovana, a mašine koje se koriste u industriji najbrže povećavaju ukupnu produktivnost.
Sve države koje su u 19. i 20. veku napravile snažne ekonomske iskorake i postale zemlje sa visokim prihodima – od Britanije, Holandije, Nemačke, SAD, do Japana, Tajvana, Južne Koreje i Kine, učinile su to zahvaljujući snažnoj ekspanziji industrije.
Slično su pokušale i zemlje istočne Evrope koje su socijalističkim modelom razvoja probale da kopiraju ovaj pristup oslanjajući se na enormno visoke nivoe investicija u industriju. Međutim, dostignuća su bila ograničena dobrim delom usled blokiranog pristupa najnovijim tehnologijama i velikim tržištima, koja su se nalazila na Zapadu.
Predesednik SAD Džimi Karter i kineski lider Deng Sjaoping tokom tokom Dengove posete Americi, Vašington, januara 1979.
Kina je takođe praktikovala ovaj model razvoja od 1949, ali je nakon tri decenije, zbog percepcije u Vašingtonu da je nužno razdvojiti Peking od Moskve, te usled reformatorski nastrojenog Deng Sjaopinga, Kina došla u situaciju da ono što je nedostajalo Sovjetima dobije bez ikakvih većih uslovljavanja: naprednu tehnologiju i otvoreno tržište zemalja Zapada.
Uspeh se već tada onima koji su pratili (praktično identični) model razvoja „istočnoazijskih čuda“ (Japana, Koreje, Tajvana, Singapura) mogao učiniti kao zagarantovan. Tako je i bilo. Od proizvođača jeftinog tekstila i robe široke potrošnje 1980-ih, Kina je brzo postala zemlja sa uspešnom i velikom industrijom automobila, brzih vozova, brodogradnje, mašina, elektronike, hemikalija i preciznih instrumenata.
Naravno, u početku su kineski proizvodi bili relativno lošeg kvaliteta, ali se to s vremenom menjalo. Naime, dok nemačke firme nude samo najviši kvalitet po visokoj ceni, kineske kompanije mogu da obezbede proizvode različitog kvaliteta po različitim cenama.
Fabrika električnih automobila BYD u Čangdžouu, provincija Đangsu, Kina
U svojim specijalnim ekonomskim zonama, Kina je ponudila besplatnu infrastrukturu koja je omogućavala brzi izvoz proizvoda, jeftine kredite, (u početku) ultra-nisko plaćenu radnu snagu koja se nije mogla sindikalno organizovati. Obećanja potencijalnim investitorima od strane provincijskih vlada, kao i partijskih službenika, su skoro uvek bila ispunjavana.
Stoga nije čudno da su u periodu 1985-2005. godišnji prilivi stranih direktnih investicija u proseku iznosili skoro 3% BDP-a, što je bilo čak šest puta više nego u Južnoj Koreji i Tajvanu tokom njihovih uporedivih era visokog rasta. Budući da su strani kupci, uglavnom locirani u SAD i Zapadnoj Evropi, zahtevali visok kvalitet proizvoda, to je posredno podizalo tehnološki nivo industrijske proizvodnje u „Srednjem Kraljevstvu“.
Za domaće, ali i strane firme u Kini od velikog značaja bile su implicitne subvencije države, a najvažniji modalitet ove podrške odigravao se preko jeftinih inputa. Budući da je Kina većinu firmi u oblasti rudarstva, posebno energetike, zadržala u javnom sektoru, to je značilo da su kompanije iz prerađivačke industrije mogle doći do struje, energenata, sirovina po veoma niskim cenama.
Brana “Tri klisure” na reci Jang Ce u kineskoj provinciji Hubej, najveća hidroelektrana na svetu, završena 2008. godine
Dodatni vid državne podrške išao je preko vrlo jeftinih kredita. Ovo je bilo moguće jer su tokom 1990-ih u zemlji bile dominantne četiri banke koje su bile pod praktičnom kontrolom države. One su mogle da ponude veoma povoljno kreditiranje budući da su plaćale praktično nulte kamate na depozite (tačnije –0,3% u periodu 2004-2013!), dok se spremnost Vlade u Pekingu da ih spasi u slučaju da krediti sa lošim performansa dramatično narastu de fakto nikada nije dovodila u pitanje. Pored toga, domaći proizvođači su dobili i pristup veoma jeftinom kapitalu preko vladinih fondova za promovisanje razvoja visoke tehnologije.
Ipak, čini se da je izgradnja dobre infrastrukture bila ključni faktor podrške industriji. Na primer, ako provincija gradi lokacije za stanovanje i kolektivnu ishranu i zabavu za radnike, preduzećima je lakše da zadrže uposlene jer će oni moći da po potrebi rade duže, bivajući mnogo produktivniji. Dodatno, savremeni lučki kapaciteti i železnica do fabričkih pogona, čije cene usluga su bile konstantno ispod tržišnih, su bile nemali finansijski podstrek korporacijama širom Kine.
Pokazatelji globalne industrijske dominacije Kine
Da bi plastično ukazali na značaj i kvantitet supremacije Kine u ukupnoj svetskoj industriji koristićemo dva uobičajena pokazatelja. Prvi se odnosi na udele industrija posmatranih zemalja u globalnoj bruto industrijskoj proizvodnji (koja obuhvata i među-inpute), dok se drugi referiše na učešća pojedinih država u dodatoj vrednosti u industriji.
Udeo najvećih industrijskih sila u svetskoj bruto industrijskoj proizvodnji i globalnoj dodatoj vrednosti u industriji 2020.
Kada je reč o globalnoj bruto industrijskoj proizvodnji, udeo Kine od čak 35% je tri puta veći od američkog, šest puta viši od japanskog i devet puta veći od nemačkog. Nešto je manje upečatljiva domanicija „Srednjeg Kraljevstva“ ako se pogleda dodata vrednost u industriji, gde je učešće Kine 29%, naspram 16% za SAD, 7% za Japan, te 5% za Nemačku. Iako su podaci na koje se oslanjamo iz 2020, parcijalna statistika kojom raspolažemo iz 2022. ukazuje da se Kina stabilizovala na dostignutom nivou, dok udeo zemalja Zapada blago opada u korist država na tzv. Globalnom Jugu.
Kineska industrijalizacija je svakako bez presedana. Gledajući od 1995, ova zemlja je trku započela malo ispred Kanade, Britanije, Francuske i Italije. Već tri godine kasnije prestigla je Nemačku, 2005. Japan, a 2008. SAD. Od te godine zaključno sa 2020. Kina je više nego udvostručila svoj svetski udeo, dok je učešće Amerike dodatno smanjeno za tri procentna poena.
Poređenje sa susednom Indijom i Nemačkom, vodećom industrijskom silom Evrope, takođe otkriva razmere ovog neverovatnog uspona. Naime, mereno u tekućim dolarima, industrije Indije i Nemačke jedva da su rasle tokom 21. veka, dok je dodata vrednost kineske industrije ostvarila skokovit napredak, dostižući četiri puta veći obim od industrija ove dve države!
Najveća azijska izložba tehnoloških trendova i inovacija u IT industriji , Bangalor, Indija, novembra 2023.
Indikativan je i pad udela Britanije, koja je neposredno do pred Prvi svetski rat i verovatno duže od dva stoleća bila svetski lider, kada je to mesto ustupila SAD, koje su narednih stotinak godine držale vodeću poziciju.
Kineska dominacija takođe je izražena, ali ipak ne tako drastično, u globalnom industrijskom izvozu. Dok je 1995. kineski izvoz činio tek 3% svetskog industrijskog izvoza, četvrt veka kasnije udeo te države povećan je na čak 20%.
Zgodno, iako pojednostavljeno merilo konkurentskog profila zemlje je njen trgovinski bilans po sektorima, i to industriji, poljoprivredi, ekstraktivnim delatnostima i uslugama. Kina je neto izvoznik industrijskih proizvoda i neto uvoznik svega ostalog – karakteristično za države sa višim dostignutim nivoom razvoja.
Tendencije udela Kine i devet preostalih najbolje rangiranih zemalja u svetskom industrijskom izvozu 1995-2020.
Stvar se pozitivno promenila i sa samom strukturom ino-plasmana industrijskih roba. Naime, dok je do sredine 2000-ih bila tipična ofšor destinacija, zaključno sa 2020. Kina postaje veliki neto izvoznik i intermedijarnih i finalnih proizvoda.
Posmatrano sektorski, Kina je brzo prešla sa oslanjanja na izvoz jednostavnih roba poput tekstila i odeće do proizvoda iz sofisticiranih sektora (elektronika, osnovni i gotovi metalni proizvodi, hemikalije, farmaceutika).
Postoji mit da se vodeća pozicija Kine u globalnoj industriji može pripisati njenom liderstvu u izvozu. Istina, tokom uspona do statusa industrijske supersile, to je bilo tačno. Naime, udeo industrijskih proizvoda plasiranih u inostranstvu od strane svih kompanija iz Kine je skoro udvostručen do 2004, dostižući čak 20%, što je bio period izvozno vođenog rasta.
Sektorska struktura industrijskog izvoza Kine 2020. i 1995.
Međutim, od te godine taj indikator stalno opada, te je 2020. godine (sa nepunih 13%) bio tek blago viši nego 1995. Ukratko, kineska industrija više ne zavisi od izvoza kao što mnogi veruju.
Naime, industrijska proizvodnja je rasla daleko brže od izvoza, implicirajući da je plasman na domaćem tržištu postajao relativno važniji u poređenju sa izvozom – iako su i domaći i inostrani plasmani u apsolutnim iznosima konstantno rasli. Dakle, već od 2004. najbolji kupci industrijskih roba postali su kineski potrošači, kako intermedijarni tako i finalni.
Za i protiv „dekaplinga“
Spoznaja o tako izraženoj dominaciji Kine u glavnoj privrednoj grani izvesno utiče na stavove političara na Zapadu, od kojih mnogi i pored toga zagovaraju odvajanje (dekapling), čije bi sprovođenje, u najmanju ruku, bilo bolno. Percipirani strateški interes koji se naglašava, poslednjih pola decenije intenzivno oblikuje ekonomske politike („ekonomski nacionalizam“) ne samo zapadnih zemalja, pre svega kroz povećani protekcionizam.
Trenutna trajektorija, koja je posledica dominacije političke volje nad interesima biznisa, ukazuje da će se pogoršanje trgovinskih, odnosno ekonomskih veza Vašingtona sa Pekingom nastaviti. Povratak u fokus na ekonomskim analizama baziranih politika trenutno je teško očekivati.
Klupa u obliku bombe sa oslikanom američkom zastavom u Pekingu, 2018.
Na kraju, a povezano s tim, treba pogledati međusobnu zavisnost, tj. isprepletanost američke i kineske industrije. Očekivano, SAD su 2020. uvozile skoro tri puta više industrijskih inputa iz Kine nego što su u nju izvozile (debalans EU je nešto manji). Međutim, ono što je daleko važnije je da se Kina još uvek daleko više oslanja na prodaju Americi (i EU) nego obrnuto.
Iako se ta vrsta zavisnosti znatno smanjila u odnosu na početak 21. veka, ona je ipak kritična, što motiviše Vašington da ekonomskim pritiskom na Peking pokuša da promoviše (geo)političke ciljeve.
Ukratko, to što je za Kinu od krucijalnog značaja da viškove svoje industrijske proizvodnje plasira na tržištima Amerike (i EU) postala je „Ahilova peta“ Pekinga, i možda poslednja nada Zapada u pokušaju da promeni politički kurs kineskog rukovodstva. Sudeći prema stamenosti i jedne i druge strane, ozbiljniji kompromisi nisu na pomolu.
Nije prvoaprilska šala: Evo šta će poskupeti u Kanadi od 1. aprila
Ako mislite da je cena proizvoda i namirnica u Kanadi već visoka, pripremite se da platite još više za nekoliko stvari u narednim sedmicama. Počevši od 1. aprila, neki troškovi će se povećati širom zemlje, što nije dobra vest za vaš novčanik.
Prema nedavnom izveštaju kanadske federacije poreskih obveznika (CTF), Kanađani će plaćati više po litri benzina i po kubnom litru prirodnog gasa od 1. aprila, jer će federalno povećanje poreza na ugljenik dovesti do povećanja cene benzina sa 14,3 centa po litru na 17,6 centara po litru u celoj zemlji.
Poskupljenje benzina i gasa će se neznatno razlikovati za Kanađane, u zavisnosti od toga u kojoj provinciji žive.
Očekuje se da će ljudi u Britanskoj Kolumbiji plaćati više 17 centi po litru benzina, 21 cent po litru dizela i 15 centi po kubnom metru prirodnog gasa u okviru novih povećanja poreza, napominje CTF.
Komparativno, poreski obveznici u Quebecu su pod posebnim sporazumom o porezu na ugljenik , što znači da će plaćati nešto manje, a porezni obveznici u Saskatchewan-u neće morati plaćati porez na ugljenik za električnu grejanje.
U februaru je savezna vlada rebrendirala popust na porez na ugljenik u kanadski popust na ugljenik i najavila nove iznose rabata za narednu godinu.
Kanadski rabat na ugljenik vraća prihode od naknade za gorivo Kanađanima u provincijama koje su se u potpunosti ili delimično odlučile za savezni plan.
BC , Severozapadne teritorije i Kvebek imaju svoje teritorijalne i pokrajinske sisteme, ali nastavljaju da ispunjavaju stroge zahteve savezne mere.
Kanađani takođe mogu očekivati da će plaćati više za alkohol, uz povećanje poreza za pivo, vino i žestoka pića. Počevši od 1. aprila 2024. godine, doći će do povećanja federalne akcize na alkohol za 4,7 posto, za koju se procenjuje da će poreske obveznike koštati oko 100 miliona dolara u narednoj godini.
Osim povećanja poreza, zapamtite da je april i poreski mesec. Ne zaboravite podneti svoje poreske prijave do 30. aprila.
SERBIANNEWS/CANADA
U susret 172. večitom derbiju: Ko su bili strelci na obe strane Topčiderskog brda u istoj sezoni?
Foto: Predrag Milosavljevic/Starsport
U subotu, u 17 časova, Crvena zvezda i Partizan se sastaju na Marakani 172. put u državnom prvenstvu.
Istorija večitog derbija rivala s Topčiderskog brda dobiće novu stranicu, a možda još jednom radost navijačima donesu strelci iz prethodnog okršaja, koji je u poslednjem meču jesenjeg polugođa pripao crno-belima s 2:1. Tada su i stekli bod prednosti u odnosu na višestrukog uzastopnog prvaka.
Senegalac Šerif Ndiaje, osporavani napadač crveno-belih, a na suprotnoj strani Izraelac Bibras Natho i Brazilac Mateus Saldanja, najbolji golgeter Superlige s 15 golova, imaju priliku da upišu svoje ime u galeriju junaka najveće utakmice našeg fudbala, koji su tresli mrežu i u Humskoj i u Ljutice Bogdana u istoj sezoni. Među njima su bili i inostrani fudbaleri.
U podsećanju na te istaknute pojedince granična godina je 1963, jer su se tada, u 33. derbiju, 17. novembra, pred 75.000 duša, dva fudbalska diva sreli prvi put na novom, još nedovršenom stadionu Crvene zvezde, u ambijantu s rekordnim brojem gledalaca za ono vreme.
Utakmica je zato zaslužila mesto u fudbalskoj istoriji i pre nego što je odigrana.
Domaćin, u čijoj je odbrani plenio Velibor Vasović, koji je posle tri uzastopne šampionske titule s Partizanom prešao u redove najljućeg rivala, pobedio je s 1:0.
U anale je ušao centarfor Zoran Prlinčević golom u 5. minutu.
Potkraj te sezone, 3. maja 1964, odigran je pred 50.000 posmatrača večiti derbi i na Stadionu JNA.
Crvena zvezda je postigla vrlo dragocen uspeh (2:0) u trci koja će je odvesti na tron. Oba pogotka postigao je – Prlinčević.
U dve sezone se desilo da isti strelci budu na oba derbija. Partizanov golgterski barjak je u sve četiri utakmice držao Momćilo Vukotić.
Jedinstven primer je Milko Đurovski, s obzirom na to da je nosio oba dresa.
Zatresao je mrežu i u oba derbija u prvoj sezoni po ogorčenom odlasku iz Zvezde (1986/87).
Na Stadionu JNA novi miljenik Partizanovih navijača, a nevera u očima zvezdaša, presudio je dojučerašnjem klubu topovskim udarcem s bele tačke u 66. minutu. Stevan Stojanović, koji je u prvom poluvremenu odbranio penal Fadilju Vokriju, bio je nemoćan.
U drugom derbiju mlađi od dva brata Đurovski je postigao samo utešni pogodak.
Pregled obuhvata i sezone sa po tri okršaja večitih rivala, kao što će biti slučaj i u ovoj, jer osam prvoplasiranih nastvaljaju borbu za prvaka kroz plej-of, ali ne i one sa po četiri (1993-96, 2006/07).
DVA DERBIJA U SEZONI
1963/64: Zoran Prlinčević (C. zvezda)
C. zvezda – Partizan 1:0
1:0 Prlinčević (5)
Partizan – C. zvezda 0:2
0:1 Prlinčević (38), 0:2 Prlinčević (39)
1964/65: Josip Pirmajer (Partizan)
C. zvezda – Partizan 2:2
0:1 Pirmajer (9)
Partizan – C. zvezda 1:2
1:1 Pirmajer (40)
1966/67: Dragan Džajić (C. zvezda)
Partizan – C. zvezda 1:1
1:1 Džajić (57)
C. zvezda – Partizan 3:2
2:1 Džajić (30)
1975/76: Sead Sušić (C. zvezda)
C. zvezda – Partizan 2:0
1:0 Sušić (47)
Partizan – C. zvezda 1:4
0:1 Sušić (20)
1977/78: Zoran Filipović (C. zvezda)
C. zvezda – Partizan 1:3
1:2 Filipović (33)
Partizan – C. zvezda 3:2
1:2 Filipović (52)
1977/78: Momčilo Vukotić (Partizan)
C. zvezda – Partizan 1:3
0:2 Vukotić (8)
Partizan – C. zvezda 3:2
1:0 Vukotić (24), 3:2 Vukotić (71)
1980/81: Srebrenko Repčić (C. zvezda)
Partizan – C. zvezda 3:1
3:1 Repčić (90)
C. zvezda – Partizan 1:1
1:1 Repčić (70)
1980/81: Momčilo Vukotić (Partizan)
Partizan – C. zvezda 3:1
3:0 Vukotić (88)
C. zvezda – Partizan 1:1
0:1 Vukotić (2)
1981/82: Milko Đurovski (C. zvezda)
C. zvezda – Partizan 1:0
1:0 M. Đurovski (5)
Partizan – C. zvezda 1:4
0:1 M. Đurovski (5)
1982/83: Dragan Mance (Partizan)
C. zvezda – Partizan 1:1
0:1 Mance (37)
Partizan – C. zvezda 3:2
2:0 Mance (61), 3:1 Mance (76)
1984/85: Milko Đurovski (C. zvezda)
Partizan – C. zvezda 2:1
2:1 M. Đurovski (75)
C. zvezda – Partizan 2:0
2:0 M. Đurovski (70)
1986/87: Milko Đurovski (Partizan)
Partizan – C. zvezda 2:0
2:0 M. Đurovski (penal 66)
C. zvezda – Partizan 3:1
3:1 M. Đurovski (90)
1992/93: Predrag Mijatović (Partizan)
C. zvezda – Partizan 1:1
0:1 Mijatović (75)
Partizan – C. zvezda 1:0
1:0 Mijatović (45)
1998/99: Mateja Kežman (Partizan)
Partizan – C. zvezda 2:1
2:1 Kežman (87)
C. zvezda – Partizan 2:2
2:1 Kežman (34)
1999/00: Mateja Kežman (Partizan)
Partizan – C. zvezda 2:0
2:0 Kežman (87)
C. zvezda – Partizan 2:1
2:1 Kežman (73)
2002/03: Branko Bošković (C. zvezda)
Partizan – C. zvezda 2:2
0:1 Bošković (3)
C. zvezda – Partizan 2:0
1:0 Bošković (29)
TRI DERBIJA U SEZONI
1996/97: Niša Saveljić (Partizan)
C. zvezda – Partizan 1:3 (prvi)
0:2 Saveljić (29)
Partizan – C. zvezda 3:0 (drugi)
1:0 Saveljić (41)
1996/97: Goce Hristov (Partizan)
C. zvezda – Partizan 1:3 (prvi)
0:1 Hristov (18)
Partizan – C. zvezda 2:1 (treći)
1:0 Hristov (32)
1997/98: Perica Ognjenović (C. zvezda)
C. zvezda – Partizan 2:0 (prvi)
1:0 Ognjenović (43), 2:0 Ognjenović (81)
C. zvezda – Partizan 4:0 (treći)
2:0 Ognjenović (19)
1997/98: Dejan Stanković (C. zvezda)
Partizan – C. zvezda 1:2 (drugi)
1:2 Stanković (82)
C. zvezda – Partizan 4:0 (treći)
1:0 Stanković (10), 3:0 Stanković (53)
2008/09: Lamin Dijara (Partizan)
C. zvezda – Partizan 0:2 (prvi)
0:1 Dijara (56)
Partizan – C. zvezda 2:0 (treći)
1:0 Dijara (12)
2015/16: Ugo Vijeira (C. zvezda)
C. zvezda – Partizan 3:1 (prvi)
1:0 Vijeira (26), 2:1 Vijeira (49)
Partizan – C. zvezda 1:2 (drugi)
1:2 Vijeira (31)
2016/17: Leonardo (Partizan)
Partizan – C. zvezda 1:0 (prvi)
1:0 Leonardo (89)
C. zvezda – Partizan 1:3 (treći)
0:1 Leonardo (21), 1:3 Leonardo (79)
2018/19: Rikardo Gomes (Partizan)
Partizan – C. zvezda 1:1 (prvi)
1:0 Gomes (33)
C. zvezda – Partizan 2:1 (treći)
2:1 Gomes (penal 90)
2021/22: Aleksandar Katai (C. zvezda)
Partizan – C. zvezda 1:1 (prvi)
1:1 Katai (83)
C. zvezda – Partizan 2:0 (drugi)
2:0 Katai (43)
Najgori aerodrom na svetu nalazi se u Evropi: „Svi stoje kao stoka na premalim kapijama Terminala 1“
Ilustracija, arhivska fotografija Foto: N1
Britanski Biznis fajnensing (Business financing) proglasio je, na osnovu ankete putnika, belgijski aerodrom Šarloa (Brussels South Charleroi Airport) najgorim na svetu.