Svetski “broj 1” je poslednjih sedmica nekoliko puta izjavljivao da još nije doneo konačnu odluku o glavnom treneru
Zimonjić je sa Novakom u Rimu uprkos “pričama”, saradnja bi mogla da bude na duži period
Pep Gvardiola predvodi listu najboljih fudbalskih trenera, nema srpskih stručnjaka među 50
Trener Mančester sitija Pep Gvardiola našao se na vrhu liste 50 najboljih fudbalskih trenera, prema specijalizovanom časopisu “For-for-tu”
Pep Gvardiola je prošle sezone osvojio sa Sitijem čak pet trofeja, što ga je stavilo na čelo liste eminentnih fudbalskih stručnjaka.
Španski stručnjak odbranio je titulu šampiona Engleske, a protiv gradskog rivala Junajteda okitio se trofejom u FA kupu.
Siti je prvi put u istoriji kluba osvojio titulu šampiona Evrope, da bi kasnije tim se “Etihada” došao do Uefinog Superkupa, kao i trofeja na klupskom šampionatu sveta.
“Građani” su ove sezone eliminisani u četvrtfinalu Lige šampiona, ali i dalje imaju lepe šanse da osvoje titulu u Engleskoj, što bi bila četvrta uzastopna za Pepovu ekipu.
Na drugom mestu nalazi se Jirgen Klop, koji će na kraju sezone napustiti Liverpul posle devet godina provedenih na “Enfildu”.
Treće mesto na listi najboljih fudbalskih trenera zauzeo je Ćabi Alonso, koji je ove sezone Bajeru iz Leverkuzena doneo prvu nacionalnu titulu u istoriji kluba, a njegov tim je i dalje bez poraza od početka takmičarske godine.
Na četvrtom mestu je Karlo Ančeloti, trener madridskog Reala – “kraljevski” klub osvojio je titulu u Španiji, dok je i dalje u konkurenciji za osvajanje trofeja u Ligi šampiona.
Pomalo neočekivano, na petoj poziciji našao se Unaj Emeri, koji ove sezone čini čuda sa Aston Vilom – tim iz Birmingema je trenutno na poziciji koja vodi u Ligu šampiona, a očekuje ga i revanš meč polufinala Lige konferencije.
Listu najboljih trenera do desetog mesta kompletiraju šestoplasirani Mikel Arteta (Arsenal), Simone Inzagi (Inter), Luis Enrike (PSŽ), Dijego Simeone (Atletiko Madrid) i Julijan Nagelsman (Nemačka).
Na listi 50 najboljih trenera nema nijednog fudbalskog stručnjaka iz Srbije.
Zbog sve strožih propisa, razvija se nova verzija švajcarskog noža – bez noža
Više od jednog veka bio je nezaobilazan komad opreme za kampere, planinare i avanturiste, ali će švajcarskom nožu biti oduzet njegov najelementarniji deo – sečivo. Švajcarska kompanija “Viktorino” razvija nove alatke koje neće sadržati nož.
Odluku je donela “Viktorino”, švajcarska kompanija koja proizvodi poznati nož, kao odgovor na strože propise koji ograničavaju nošenje noževa u mnogim zemljama širom sveta, piše britanski “Telegraf”.
Kompanija umesto toga planira da napravi alate za sklapanje koji neće imati sečivo, ali za koje se nadaju da će se ipak svideti nekim kupcima – na primer biciklistima.
“Zabrinuti smo zbog sve strožih regulacija noževa, (koje su uvedene) zbog nasilja u svetu”, rekao je Karl Elsener, izvršni direktor švajcarske kompanije.
Na nekim tržištima, nož “stvara sliku oružja”, dodaje on. “Imamo na umu stvaranje alata koji bi bio koristan za bicikliste. Biciklisti imaju potrebu za određenim alatima, ali ne nužno i za nožem”, rekao je Elsner, dodajući da već imaju alatke specijalno za golfere.
Firma je u ranoj fazi razvoja proizvoda i još nije objavljen datum lansiranja.
Elsener je rekao u da je u Engleskoj i određenim azijskim zemljama “ponekad dozvoljeno da nosite nož samo ako je to potrebno za obavljanje posla ili ako ste na otvorenom“.
Prema propisima u Ujedinjenom Kraljevstvu je dozvoljeno nošenje noževa samo ako je sečivo kraće od tri inča, odnosno oko 7,62 centimetra.
Sve ostale noževe je zabranjeno nositi u javnosti bez dobrog razloga. To može uključivati korišćenje noža za posao, nošenje kao deo nacionalne nošnje ili iz verskih razloga, kao što je zakrivljeni kirpan nož koji nose neki Siki.
To nije prvi put da ta kompanija mora da se adaptira na promene u svetu, navodi “Telegraf”. Prodaja švajcarskih noževa opala je za 30 odsto nakon terorističkih napada 11. septembra, kada je uvedena zabrana nošenja oštrih predmeta u avione.
Vežbanje nakon praznika: Tri vrste kretanja koja su našem telu potrebna svakoga dana
Nakon praznika, koji uglavnom uključuju konzumiranje ukusne (ali i kalorične) hrane, mnogi odluče da je vreme za “novi početak”, a neki pokušavaju da se “vrate u formu” i nastave sa treninzima koje su praktikovali pre odmora. Ipak, ovakav prelaz nije uvek baš jednostavan. Zato je dobro da se, za početak, osvrnemo na tri vrste svakodnevnih pokreta koje stručnjaci preporučuju za svakoga, bez obzira da li ste iskusni u svetu fitnesa ili ne.
Često možemo da čujemo upozorenja na preterivanje u ishrani nakon prazničnog posta, kako da se postepeno prilagodimo konzumiranju mesa i drugih namirnica, kako da se naviknemo na povratak svakodnevnom životu i obavezama… Iako je sve ovo važno, tu je i jedan faktor koji lako zapostavljamo: fizička aktivnost.
Nekima su dani odmora idealno vreme za fitnes, dok drugi vole da ih koriste isključivo za uživanje u jelu i opuštanju. Ali kada se završe, vreme je za promenu i vežbanje postaje prioritet. To ne znači da bi trebalo da što pre “uđemo u rutinu” i sebe guramo do fizičkih granica, u nadi da ćemo “nadoknaditi” nedostatak vežbanja, već da postepeno uvedemo više kretanja u dnevni raspored.
“Naši životi su postali toliko zauzeti – putujemo do posla, sedimo po ceo dan, a onda smo iscrpljeni uveče, tako da se zbog kratke šetnje osećate kao da ste uradili neku veliku stvar”, rekala je lični trener Melisa Bojd za Si-En-En. Ona navodi tri osnovna pokreta koja bi svako trebalo da uključi u život:
Prvo je pokret koji vaše telo zahteva svaki dan, kao što su hodanje, istezanje i savijanje. Drugo je atletsko kretanje, koje možete raditi nekoliko puta nedeljno, da biste poboljšali svoju kondiciju ili trenirali za neki sport. Treće je društveno kretanje, koje radite iz zabave ili da biste se povezali sa drugima, kao što je ples ili sportovi sa loptom.
Naša tela treba da se kreću na mnogo različitih načina
Za početak, hodanje je odlično – to je osnovni pokret koji vašem telu treba da bi dobro funkcionisalo, da bi pokrenuo cirkulaciju i varenje… Ali to je samo jedan, jednosmerni oblik kretanja, a našim telima je potrebno više da bi bila funkcionalna, smatra dr Karl Ćirino, hirurg sportske medicine.
Na primer, tu je istezanje – ljudi koriste mišiće i tetive u svojim telima pri savijanju, uvrtanju i rotaciji koje rade u svakodnevnom životu, tako da moraju da ih istežu u mnogo različitih pravaca. Joga i pilates su dve aktivnosti koje su veoma efikasne i zdrave za ove vrste pokreta, a i klasično istezanje je takođe neverovatno lako, jer je nešto što možete da uradite kada se probudite i pre nego što odete u krevet, bez opreme. Vežbe snage mogu biti deo čišćenja doma, odlaska u prodavnicu (podizanje tereta)…
Kada svakodnevno praktikujete ove pokrete, vremenom ćete imati više ravnoteže i stabilnosti, što pomaže u sprečavanju padova i povreda u svim drugim oblicima fizičke aktivnosti, rekao je on. Takođe je dobro povećati broj otkucaja srca nekoliko puta nedeljno za zdravlje kardiovaskularnog sistema.
Slobodni trenuci u danu su vreme za ove pokrete
U idealnom slučaju, trebalo bi da napravite plan koji uključuje ove svakodnevne “obavezne” pokrete, kao što su hodanje i istezanje, zajedno sa nekim treningom snage i društvenim aktivnostima tokom nedelje.
Međutim, nije uvek lako napraviti ovu vrstu rasporeda, tako da stručnjaci preporučuju raspoređivanje ovih pokreta u nekoliko slobodnih trenutaka u svakodnevnici.
Na primer, svaki put kada odete u kupatilo možete da uradite 20 čučnjeva, ili svaki put kada odete po vodu uradite 10 sklekova uza zid, možete da se opredelite za stepenice umesto lifta… Takođe, ako ove “trenutke kretanja” povežete sa drugim fizičkim aktivnostima koje već radite, to vam lakše mogu postati navika. Preporučljivo je i da pronađete oblik kretanja u kome potpuno uživate, posebno ako ne volite klasične vežbe. To može biti bilo koji sport sa loptom, vožnja bicikla, ples…
Postepen napredak
Važno je imati na umu da kreiranje plana vežbi ne zahteva brzu i veliku promenu u vašem načinu života, posebno nakon perioda odmaranja. Štaviše, bolje je da imate lagan početak, kako biste se navikli na novu rutinu i izbegli premor ili povrede.
Nestvaran podvig ruskog “strongmena” – Denis vukao voz težak 650 tona!
Denis Vovk potvrdio je da je jedan od najjačih ljudi na svetu i postavio novi svetski rekord.
Ruski “strongmen” i bloger je u Sankt Peterburgu vukao voz “Sapsan” koji je težak 650 tona.
Vovk je na pruzi u ruskom gradu uspeo da za 37 sekundi pomeri voz za 1,48 metara i time postavi novi najbolji rezultat.
On je inače poznat po svojim podvizima, pa mu nije strano da vuče avione, kamione, brodove…
FOLKLOR SPASAVA SRBE
Evropska smotra srpskog folklora dijaspore, koja je održana u Novom Sadu, potvrdila je da je KUD „Stevan Mokranjac“ iz Beča najbolji, a da nas pesma i igra čine besmtrnim.
Osmi put Srpski kulturni centar iz Beča i njegov folklorni ansambl „Stevan Mokranjac“ su postali prvaci Evrope. Na 25. Evropskoj smotri srpskog folklora dijaspore, koja je održana u novosadskom „Spensu“, mlade srpske Bečlije su pobedile sa nedostižnih 99,99 bodova.
Ova smotra srpskih pesama i igara u izvođenju folklornih grupa iz dvadeset zemalja Starog kontinenta, održana pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije, bila je pravi sabor srpskog kulturnog stvaralaštva. Na njemu su prikazani pesme i igre srpskog naroda iz otadžbinskih zemalja, Srbije, Republike Srpske, BiH, Crne Gore i Hrvatske.
Izvođene su kao muzičko-scenske predstave, kao oro i kolo, kao baleti i operete, kao veselje sa pevanjem i igranjem. Folklorni ansambl „Stevan Mokranjac“ se predstavio sa igrama iz centralne i istočne Srbije. Prikazao je ne samo igru i pesmu već i raskošnu srpsku nošnju, koju šiju sami članovi u radionici Srpskog kutlrunog centra u Beču.
SERBIANNEWS/CANADA
Bedem pravoslavlja u srcu Kanade
Manastir posvećen Preobraženju Gospodnjem nalazi se na centralnoj lokaciji između Toronta, Hamiltona, Nijagare i Kičenera, u kojima žive stotine hiljada ljudi srpskog porekla
Toronto – Na blagom uzvišenju, između zelenih brežuljaka južnog Ontarija, skriven od svakodnevne vreve, nalazi se manastir Svetog Preobraženja, jedini srpski manastir u Kanadi. Smešten nedaleko od Miltona, na Uskrs postaje centar duhovnog okupljanja pravoslavnih vernika iz čitave regije.
Približavajući se manastiru, posetilac prvo zapazi obilje šume, a onda manastirsku zgradu, koja se potpuno uklapa u pejzaž. Uz zvuke zvona koja pozivaju na molitvu, atmosfera postaje svečano mirna i ispunjena očekivanjem.
Vladika kanadski Mitrofan, koji je i iguman manastira, bio je na službi kada smo bili u manastiru, pa o proslavi Vaskrsa u ovoj svetinji razgovaramo sa sveštenikom Jovanom Marjancem. Otac Jovan je sekretar Kanadske eparhije i uvek je spreman za razgovor sa gostima.
Vaskršnja liturgija u manastiru Svetog Preobraženja počinje rano ujutru. Vernici se okupljaju mnogo ranije, pre nego što svane, svečano obučeni u čast velikog praznika.
Liturgiju će i ove godine predvoditi vladika Mitrofan, čiji će glas voditi vernike kroz molitvu pružajući osećaj zajedništva i duhovnog mira.
„Nakon liturgije vernici međusobno čestitaju jedni drugima praznik pozdravom ’Hristos vaskrse’ i odgovorom ’Vaistinu vaskrse’, posle čega sledi deljenje osveštanih vaskršnjih jaja, simbola Vaskrsa i novog života. Jaja su obično ofarbana u crveno, što simbolizuje krv Hristovu, a njihovo lomljenje predstavlja otvaranje Hristovog groba”, objašnjava otac Jovan Marjanac.
Posebna pažnja posvećuje se i vaskršnjem ručku koji se organizuje u prostorijama manastira. Stolovi su bogato postavljeni, sa tradicionalnim jelima. Ručak je takođe prilika za dalje druženje među vernicima.
Manastir posvećen Preobraženju Gospodnjem je na centralnoj lokaciji između Toronta, Hamiltona, Nijagare i Kičenera.
„Manastir gravitira ka ovim gradovima, gde žive stotine hiljada ljudi našeg porekla. Udaljeni smo svega sedamdeset kilometara od Toronta, najvećeg kanadskog grada. Mnogi među našim ljudima ne znaju srpski jezik, ali su pravoslavni vernici”, priča naš sagovornik.
U manastirskom bratstvu je monah koji je četvrta generacija srpskog porekla. Rođen je u Bafalu u Njujorku, ali je Srbin, preziva se Medaković, zna da je poreklom iz Like, ali su čak i njegovi roditelji rođeni u Americi.
„On je čovek u šezdesetim godinama, slabo govori srpski, ali uči i trudi se, služi službu na srpskom. Drugi monah je rođen u Republici Srpskoj, mlađi je i sveštenički sin, koji je došao ovde da bude s nama”, objašnjava otac Jovan Marjanac.
Šta za kanadske Srbe znači da imaju svoj manastir?
Naš sagovornik kaže da je ovo duhovno središte srpske crkve u Kanadi i da je manastir veoma značajan za našu zajednicu.
„Ovo je centralno bogoslužbeno mesto Srpske pravoslavne crkve u Kanadi. Ovde se često okupljamo, svake godine se održava najveći skup Srba – eparhijski dan. Ovde je i rezidencija episkopa kanadskog i kancelarije eparhije, tako da se administracija naših crkava u Kanadi ovde vodi. Tu se odvija monaški život, imamo jedino srpsko pravoslavno groblje ovde. Umirovljeni bivši kanadski vladika Georgije živi ovde, odmah pored manastira, u jednom domu i ovde, kad nije u Srbiji, učestvuje u bogosluženjima”, objašnjava sveštenik.
Hram je osveštao patrijarh Pavle, u njemu je služio i patrijarh Irinej, a na jesen već očekuju da im u goste dođe i patrijarh Porfirije.
„Ovo mesto i ovaj hram je lice srpskog pravoslavnog bića u Kanadi. U njemu se redovno služi liturgija, u njemu se redovno ljudi sjedinjuju s Hristom kroz sve tajne. Ono je u stvari i živo mesto, ne samo zgrada s finim slikama i duborezom i pozlaćenim predmetima”, kaže sveštenik Jovan Marjanac.
Dok se dan polako spušta, porodice i prijatelji se rastaju, noseći sa sobom osećanje obnove i zajedništva koje su zajedno delili. Manastir Svetog Preobraženja ostaje, kao i uvek, miran bedem pravoslavlja u srcu Kanade, simbol vere i tradicije koja prevazilazi granice i generacije.
SERBIANNEWS/CANADA
Istraživači otkrili zbog čega hladno pivo ima bolji ukus
Pivo zapravo ima bolji ukus kada se servira u, recimo, smrznutoj krigli, prema studiji koja je nedavno objavljena u naučnom časopisu Matter.
Istraživači sa Kineske akademije nauka otkrili su da alkoholna pića imaju više ili manje ukus ,,nalik etanolu“ na različitim temperaturama.
Oni su saznali da temperatura tečnosti menja način na koji se formiraju voda i etanol (ili alkohol) – stvarajući klastere u obliku lanca ili piramide na molekularnom nivou, što zauzvrat utiče na ukus pića.
Pri niskim koncentracijama, alkohol formira više struktura u obliku piramide oko molekula vode. U većim koncentracijama, alkohol počinje da se ređa u lanac.
Konkretno, bilo je primetno povećanje lančanih struktura u pićima sa 5 odsto do 11 odsto alkohola kada se serviraju na 41°F – poput piva.
Tipično, svetla piva imaju između 4 i 5 odsto alkohola, dok obična imaju između 5 i 6 odsto.
„Na niskoj temperaturi, tetraedarski (u obliku piramide) klasteri su u malim koncentracijama. Zato pijemo hladno pivo“, rekao je glavni autor i naučnik Lei Jiang.
Piće, pivo (Pixabay)
Slučaj hladnog piva nije jedini koji istraživači dovode u pitanje
„Jedno alkoholno piće dovoljno je da izazove mamurluk kod nekih ljudi, dok drugi mogu mnogo da piju i u potpunosti izbegnu mamurluk“, rekla je Sandra Arevalo, portparol Akademije za ishranu i dijetetiku koja nije bila povezana sa studijom.
Generalno, stručnjaci su saglasni da je intenzitet mamurluka više određen time koliko je neko popio i brzinom kojom konzumira, piše New York Post.
Bez obzira na ukus hladnog piva, alkohol može da izazove dehidraciju, loš san, glavobolju, lupanje srca, stomačne probleme, mučninu i povraćanje, kao i upale u jetri, pankreasu, mozgu, gastrointestinalnom traktu i u drugim organima. Telo se bori da izbaci toksine i povrati hranljive materije.
Ali život je prekratak da bismo pili toplo pivo.
Nokia posle 25 godina OŽIVLJAVA još jedan model – vraća se i čuvena „zmijica“
Iako možda nije dostigla isti legendarni status kao njen naslednik, Nokia 3310, Nokia 3210 iz 1999. svakako predstavlja još jedan ključni deo istorije finske kompanije, perioda kada je Nokia bila na vrhuncu.
Kompanija HMD, nosilac licence brenda, priprema lansiranje još jednog klasičnog, ali „ponovno osmišljenog“ telefona, čije je originalno izdanje predstavljeno pre tačno 25 godina.
Moguće je da se nije se pozicionirala kao njen naslednik s brojem 3310, prva Nokia 3210 iz 1999. godine svakako je ključno obeležje skandinavske kompanije iz vremena njenog procvata. Ovaj model se ističe kao prvi masovno proizvođeni telefon s unutrašnjom antenom.
Nažalost, za razliku od moderne verzije 3310, nova Nokia 3210 ne izgleda kao original, već je njen dizajn mnogo više sličan novoj verziji modela 6310 za 2024. godinu.
U svojoj promociji, HMD opisuje novi model kao kombinaciju modernog redizajna s retro interfejsom. Kao i original, novi 3210 dolazi s najlegendarnijom igricom za mobilne telefone s kraja ’90-ih i početka 2000-ih – Zmijicom.
Pored 3210, HMD je takođe objavio i promotivnu sliku na kojoj su prikazana još tri potpuno nova telefona, koja nemaju nikakve veze s prethodnim Nokia nasleđem. To su modeli Nokia 215 4G, 225 4G i 235 4G.
Ime Nokia 215 je do sada korišćeno dva puta, jednom 2015. i jednom 2020. godine, dok se naziv Nokia 235 prvi put upotrebljava.
S obzirom na specifikacije, i 215 i 235 dolaze s IPS ekranom dijagonale 2,8 inča, ali dok 235 ima kameru od 2MP, 215 uopšte nema kameru. Model 225 ima manji IPS LCD ekran od 2,4 inča i kameru od 2MP, prenosi SmartLife.
Međutim, ove promotivne slike, koje su prvobitno prikazane na HMD-ovom događaju u Keniji, a kasnije postavljene i na društvenu mrežu X, kasnije su odatle uklonjene, što sugerira da HMD još uvijek nije potpuno spreman da predstavi nove telefone i sve njihove funkcije.
Da li ste primetili ovu „MANIPULACIJU“ na sajtovima za kupovinu?
Uz brze ponude, gejmifikaciju (Gamification) i najniže cene, kupci smatraju da je sajtu za online kupovinu, Temu gotovo nemoguće odoleti. U čemu je njegova tajna?
Kada se Lusi Klark iz Mančestera prvi put prijavila na maloprodajnu aplikaciju Temu 2023. godine, osećala se kao da je u virtuelnom kazinu. Roulet točak koji se vrti i promoviše primamljive nagrade, tajmeri za odbrojavanje obećavaju besplatnu isporuku i munje koje reklamiraju flash popuste, prošarale su se po njenom ekranu.
„Čula sam za Temu na TikTok-u, gde su ljudi pokazivali svoje porudžbine i delili promotivne kodove“, kaže 27-godišnja direktorka marketinga. „Svi koje poznajem su bar jednom bili na Temu i pogledali taj sajt. Nisam tražila ništa posebno.“
Preplavljena zbunjujućim nizom jeftinih kućnih sprava, elektronskih uređaja i noviteta, Klark je odlučila da kupi neke igračke za psa, francuskog buldoga njene majke. Koštaju samo delić cene koju bi platila u maloprodajnim objektima ili čak na Amazonu.
Temu
Nije bila zabrinuta zbog Temuovog dvonedeljnog roka za isporuku – predugačkog po standardima Amazona, ali realnog prema njenom iskustvu sa Šeinom, gde je Klark kupovala nekoliko godina. „Mogla bih da platim dodatno da to ubrzam“, kaže Klark, „ali nikada nisam toliko očajna za stvarima koje naručujem.“
Temuov eklektičan emporijum stvari je upravo to – retko su neophodne, ali ima za svakog ponešto. Ako ste nešto zamislili – a možda čak i ako niste – Temu to ima.
Lusi zna da kvalitet nije zagarantovan, ali ona to otpisuje kao samo deo iskustva kupovine. „Ili ćete dobiti nešto stvarno dobro i apsolutno jeftino. Ili ćete dobiti nešto što je malo loše, ali to zapravo nećete vratiti, jer je manje od 10 funti, tako da nije vredno vašeg vremena“, kaže ona.
„Gamification“
Temuov pristup cenama i načinu na koji promoviše proizvode, kažu stručnjaci, je nameran – pritiskanje tačnih dugmadi psihologije potrošača neophodnih da bi kupci mogli da poručuju. A „gejmifikacija“ – praksa implementacije elemenata povezanih sa igrama u iskustvo e-trgovine – je sve češća. Kupci se podstiču da nastave sa kupovinom uvođenjem bonusa i kupona koji oponašaju nagrade koje možete da akumulirate u video igrici.
Sada, brendovi širom sveta pokušavaju da unovče ovaj fenomen, uključujući funkcije okretanja točka na sreću, kvizove i razrađene sisteme preporuka na svojim sajtovima. Čak su i kultni brendovi kao što su Starbucks i Sephora dodali gejmifikovane elemente u svoje programe onlajn nagrađivanja; Lacoste ima igru lova na krokodile u kojoj kupci otključavaju nagrade na njihovoj virtuelnoj prodavnici.
Online kupovina (Pixabay)
Međutim, nekoliko brendova radi sve ove stvari istovremeno tako upadljivo kao Temu. Kineska platforma za kupovinu vredna milijardu dolara je dizajnirana da pokrene mozak potrošača na sve cilindre i podstakne mahnitu kupovinu po kojoj su sada poznati. Šta je Temuova tajna – i da li njgova formula postavlja pozornicu za budućnost kupovine?
„Bolesno slatko“
„Temu izaziva zavisnost kao i šećer“, kaže analitičar maloprodaje Nil Saunders. „Iskustvo i niske cene daju potrošačima malo dopamina i teraju ih da se vraćaju po još.“ Redovne promocije povećavaju angažovanje, dodaje on, a haotični interfejs web-sajta stvara iluziju za potrošače da mogu da „urone“ i preturaju okolo da bi otkrili mnogo toga.
Temu često koristi animirane elemente kako bi privukao pažnju potrošača, više nego Shein i Wish.
Mark Grifits, profesor bihejvioralne zavisnosti na Univerzitetu Notingem Trent, Velika Britanija, se slaže. „Zaista su dobro pomešali kupovinu i gejmifikaciju. Temuova marketinška strategija znači da bukvalno morate da pretražujete da biste dobili svoje nagrade.“
Online kupovina (Pixabay)