Jedan od protivnika Srbije u grupnoj fazi u sjajnoj formi dočekuje kontinentalni šampionat.
“Orlovi” moraju da budu oprezni, Danska bez poraza dolazi na EURO
Vilander: Za mene je Novak i dalje najbolji, nepobediv je kad uđe u “Đoko režim”
Tokom Rolan Garosa dogodila se smena na čelu ATP rang-liste.
Mats Vilander, nekadašnji švedski teniser i teniski analitičar, izjavio je da Novak Đoković prema njegovom mišljenju ostaje najbolji teniser sveta.
Đoković je bio primoran da odustane od četvrtfinala drugog grend slema sezone zbog povrede medijalnog meniskusa desnog kolena.
Samim tim, ostao je i bez prve pozicije na svetu, koju će od ponedeljka držati Janik Siner iz Italije.
Nekadašnji “broj 1” i osvajač sedam grend slem titula, ipak smatra da je i dalje sve u rukama Đokovića.
“Znam vrlo dobro da je Siner imao sjajan prvi deo sezone i da kompjuter ne laže”, počeo je Vilander.
“Ali, takođe ne zaboravljam da je Novak i dalje branilac titule na Ju-Es openu i Završnom turniru u Torinu i da je bio finalista Vimbldona prošle godine. Dokle god je tako, za mene ostaje najbolji.”
Šveđanin ističe da Srbin nije izgubio prvo mesto na terenu i da, kada je na vrhunci, i dalje nema dostojnog protivnika.
“Videli smo i na kraju meča protiv (Fransiska) Serundola da, uprkos povredi, ulazi u svoj ‘Đoko režim’. Gotovo je nepobediv tada. Zapravo, pao je na drugo mesto zbog zdravstvenih problema. Ne zbog poraza”, zaključio je Vilander.
Novak bi mogao da padne i na treću poziciju na ATP rang-listi, ukoliko Karlos Alkaraz pobedi Sašu Zvereva i osvoji Rolan Garos.
Programeri “jure” prosek od 300.000 dinara: Većina zaposlenih radi za tu platu četiri meseca
Posle zaposlenih u sektoru računarskog programiranja, najveće plate imaju radnici u proizvodnji duvanskih proizvoda koji mesečno zarade oko 80.000 dinara manje od njih, odnosno oko 208.895 dinara.
Nastavnik, trgovac, poštar i krojač ukupno mesečno u proseku zarade kao jedan programer. Zaposleni u sektoru informacionih tehnologija su, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u martu primili oko 289.450 dinara. Za njihovu platu, nastavnik radi tri meseca, a prodavac više od četiri meseca.
Posle zaposlenih u sektoru računarskog programiranja, najveće plate imaju radnici u proizvodnji duvanskih proizvoda koji mesečno zarade oko 80.000 dinara manje od njih, odnosno oko 208.895 dinara. U vrhu po primanjima su i naučnici sa prosekom od 205.547 dinara, dok su kontrolori leta, piloti i stjuardese na četvrtom mestu i imaju oko 192.074 dinara. Peti po visini primanja su zaposleni na eksploataciji sirove nafte sa prosečnom platom od oko 183.692 dinara.
Miloš Turinski iz “Infostuda” kaže za RT Balkan da plate najboljih stručnjaka u informacionim tehnologijama doprinose ovako visokom proseku za ovaj sektor, ali i da značajno doprinose visini republičkog proseka.
“Početničke pozicije, opet u zavisnosti od tehnologije kojom se bave idu negde od 800 evra. To je početna plata koju mogu da očekuju, ali zarada raste spram znanja, iskustva, doprinosa i godina staža. Mediori imaju, po našim podacima, oko 1.700 evra. Postoje i zaista visoke zarade, a najveće su na Novom Beogradu, gde ima i najviše IT kompanija. Zarade seniora, softver inženjera, po nekim našim saznanjima, idu i do 8.000 evra”, navodi Miloš Turinski.
Prosečna neto zarada u Srbiji je u martu bila 96.913 dinara, dok je medijalna neto zarada iznosila 72.979 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa, odnosno da za programersku platu rade minimum četiri meseca.
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da je prosečna plata više politički nego ekonomski parametar i da, prema njegovoj analizi, gotovo 70 odsto onih koji primaju dohodak imaju ispod prosečne zarade.
“Ocena standarda je i medijalna zarada, a ona je trenutno ispod 73.000 dinara. To znači da 50 odsto onih koji primaju neki dohodak primaju manje od toga, a to je 1,2 miliona zaposlenih. Prava slika statističkih veličina jeste da potrošnju generiše 600.000 do 700.000 primaoca dohotka plus oni koji ostvaruju značajne dobiti od kapitala ili imovine”, kaže Milićević za RT Balkan.
Kada je u pitanju zvanična statistika o prosečnim zaradama i standardu stanovništva, on podseća na latinsku izreku koja glasi da treba sve čitati, ali ne i svemu verovati.
Republički zavod za statistiku je nedavno objavio i podatke po sektorima delatnosti, prema nivoima kvalifikacije, a u obračun su uzete prosečne plate iz septembra 2023. godine. Kada se visina primanja pretoči u procente situacija je sledeća – čak 24,3 odsto zaposlenih u Srbiji zarađuje manje od 45.000 dinara, dok 19,4 odsto prima platu do 60.000 dinara, a još 20,4 odsto manje od 80.000 dinara.
Između 80.000 i 100.000 dinara zaradi 15,6 odsto radnika u Srbiji, dok je najmanje onih sa najvećim primanjima. Više od 100.000, a manje od 120.000 dinara dobija 7,2 odsto zaposlenih.
Onih za koje plata od 1.000 evra više nije nedostižna ima svega 13,1 odsto. Više od 120.000 dinara dobija 5,3 odsto zaposlenih, dok platu veću od 150.000 dinara ima 3,5 odsto zaposlenih u Srbiji. Najveće zarade, iznad 200.000 dinara prima svega 4,3 odsto zaposlenih.
VREME EKSPERIMENATA JE PROŠLO, ZA SRBIJU DANAS POČINJE EVROPSKO PRVENSTVO
Orlovi iz Švedske hvataju zalet za Nemačku
Šest dana pre svečanog otvaranja Evropskog prvenstva, a osam uoči premijere na kontinentalnoj smotri protiv Engleske, Srbija će odigrati poslednju kontrolnu utakmicu i kroz sparing sa Švedskom se zagrejati za takmičenje koje smo čekali 24 godine.
Susret u Solni, zakazan za danas od 18 časova, prilika je da selektor Dragan Stojković uklopi poslednje delove slagalice, kao i da definiše koncept i filozofiju kojima će se Orlovi voditi u Nemačkoj. Iz te perspektive, dragocenu lekciju selektoru Srbije mogla bi da predstavlja utakmica odigrana pre četiri dana u Beču.
Poraz od Austrije (1:2) rezultatski nije nosio sa sobom posledice, međutim predstavljao je propuštenu šansu da Srbija podigne samopouzdanje i zategne redove. Umesto da sparing 12 dana pred povratak na scenu na kojoj nismo bili tokom prethodnih pet ciklusa, iskoristi da pobedom rasplamsa euforiju i otkloni eventuelne poslednje nedoumice, selektor Stojković je bečki poligon upotrebio da testira segmente koji su morali da budu jasno definisani značajno pre poslednjih provera.
(2,50) Švedska (3,45) Srbija (3,00)
Dva neuspela pokušaja bila su nedovoljna da strateg Orlova odustane od formacije sa četiri igrača u poslednjoj liniji, te je Srbija i na megdan Austriji izašla u postavci koje je morala da se odrekne i pre nego što su akteri susreta stigli da se oznoje.
Ne samo da je naša reprezentacija još jednom izašla na megdan u postavci 4-4-2, već su bočne pozicije u defanzivi pripale Spajiću i Pavloviću koji se u tim ulogama nisu nikada ranije našli, te i ne čudi kazna Austrijanaca u vidu dva brza gola.
Neuspeli eksperiment i iskustvo u Beču bili su dovoljni da Stojković precrta ideju o igri sa četvoricom fudbalera u poslednjoj liniji (mada je formacija morala da bude znatno ranije definisana), pa će Srbija danas na megdan Švedskoj izaći u sistemu koji je jedini davao rezultate.
Istraživanja i isprobavanja u pretposlednjoj nedelji pred veliko takmičenje ne bi trebala da budu isključena samo kada je u pitanju raspored igrača na terenu, već i za sve druge veće promene. Logika nalaže da bi jasan koncept morao da postoji znetno pre generalnih provera, kojima bi svrha trebala da bude podizanje samopouzdanja i otklanjanje poslednjih, najsitnijih dilema.
Iz te perspektive, današnja utakmica protiv reprezentacije koja nije izborila plasman u Nemačku, morala bi da bude lišena eksperimanata i da fudbalskoj javnosti donese demonstraciju najboljeg što fudbalska Srbija ima.
Pobeda nad Švedskom ne nosi bodove, ali bi mogla da ima dragocen efekat na polju samopouzdanja igrača i optimizma fudbalske javnosti, te se može reći da sa Orlove Evropsko prvenstvo počinje danas.
Protiv Šveđana, koji utakmicu dočekuju uz fokus usmeren ka oproštaju Zlatana Ibrahimovića (koji će imati svojih pet minuta u vidu ceremonije nakon poslednjeg sudijskog zvižduka), praktično se nameće imperativ ubedljivijeg izdanja nego pre četiri dana u Beču i eventualne pobede koja bi predstavljala zamajac pred izlazak na megdan Englezima.
Gledajuči kroz tu prizmu, za očekivati je da se u tim vrati Nikola Milenković, kao i da Saša Lukić doboije minute, dok postoje nagoveštaji da bi uloga najisturenijeg igrača mogla umesto Dušanu Vlahoviću da pripadne Aleksandru Mitroviću.
Izbor napadača, deo je slatkih muka i odluka koja će zavisiti od različitih faktora, od utakmice do utakmice, ali među aksiomima koji ne smeju da se dovode u pitanje, osim formacije je i uloga Dušana Tadića. Orlovi su u Beču pokazali limite u ofanzivi bez kapitena, te je izvesno da će se iskusni fudbalski arhitetkta naći u startnoj postavi.
Konačno, vreme za isprobavanja odavno je prošlo, fudbalska javnost zasslužuje da posle 24 godine gleda Srbiju u najjačem izdanju, bez eksperimenata i uz euforiju, jer šta je fudbal bez euforije i nadanja.
Krokodil dobio zavoj oko kolena: ,,Lacoste“ podržao Novaka Đokovića (FOTO)
Kompanija „Lacoste„, tehnički sponzor Novaka Đokovića, pružila je podršku najboljem teniseru sveta na duhovit način nakon njegove operacije kolena.
Miroslav Vujović Grafa je krokodilu stavio zavoj oko kolena, što je rezultiralo promenom logotipa kompanije „Lacoste“.
Novi logo brzo je postao viralan. Na svom profilu ga je podelio Thierry Guibert, izvršni direktor francuske kompanije.
„Brzo se oporavi i vrati u punu snagu. Hvala Grafi na kreativnosti“, piše na zvaničnom profilu brenda „Lacoste“.
Sam Novak Đoković takođe je okačio novi logo svog tehničkog sponzora.
Đoković se nada da će se vratiti na teniski teren „što je pre moguće” nakon što je ranije ove nedelje operisao koleno.
Đoković je imao bolove u desnom kolenu tokom pobede u pet setova protiv Fransiska Serundola na Otvorenom prvenstvu Francuske, a kasnije je odustao od četvrtfinala protiv Kaspera Ruda.
Novak je u četvrtak potvrdio da je pokidao meniskus, kada je igrao protiv Serundola i da zato mora na operaciju.
„Proteklog dana morao sam da donesem neke teške odluke… Još uvek to sve obrađujem, ali sa zadovoljstvom vas obaveštavam da je operacija prošla dobro“, napisao je Đoković na društvenim mrežama.
Znate li šta je zajedničko rendgenu, čokoladi, dijamantu i grafitu? Irena je kristalograf i ona zna
Znate li šta je zajedničko rendgenu, čokoladi, dijamantu i grafitu? Tačan odgovor je – kristali kojima se bavi kristalograf, a jedan od retkih u Srbiji je Irena Petrović Prelević, glavni specijalista za mineraloška istraživanja na odeljenju za stene u kompaniji NIS.
Za kristale smo svi čuli, za kristalografiju – malo ko. Kada je 80-ih godina prošlog veka upisivala fakultet, Irena Petrović Prelević odabrala je kristalografiju. Kako?
„Kristalografija se studira na Rudrasko geološkom fakultetu, a nastala je na Prirodno matematičkom fakultetu. Nisam imala pojma o kristalografiji kada sam upisivala fakultet. Ja sam htela mineralogiju da studiram, što je samo po sebi bilo dovoljno egzotično. Ali onda sam se na prvoj godini upoznala sa kristalografijom i tu mi se sve kristalizovalo“, priča ona kroz osmeh za BIZlife.
To je bilo egzotično zanimanje tada, a egzotično je i danas.
“ Tih 80-ih godina prošlog veka sa profesijom kristalografa niste mogli praktično da nađete zaposlenje nigde osim na fakultetu, gde sam i radila – prvo kod nas, onda i u Nemačkoj. Posle sam došla u NIS“, priča Petrović Prelević i napominje da je tokom karijere radila i na rimskoj keramici za arheološka ispitivanja, da je ispitivala margarine, kao i da je analizirala zubni materijal iz kljova pustinjskih i prašumskih slonova, što najbolje pokazuje širinu primenjivosti ove nauke.
kompanija NIS
Šta je kristalografija?
Kristalografija je interdisciplinarna nauka koja koristi saznanja iz različitih baznih nauka, fizike, hemije, fizičke hemije, matematike, mineralogije i sve to kako bi ispitala strukturu nekog kristalnog materijala, odnosno kako su atomi raspoređeni i u kakvoj vrsti veze su u toj kristalnoj materiji.
„Znamo svi za grafit i dijamant – grafit je tamne boje, neprovidan i prilično mekan, a za razliku od njega dijamant je providan, jako tvrd, najtvrđi mineral. U suštini i jedan i drugi su ugljenik, samo ugljenik i ništa više, ali su ti atomi ugljenika drugačije raspoređeni u strukturi. Kod dijamanta imamo kraće i jake veze, a kod grafita imamo neku slojevitu strukturu. Kada mi pišemo i kada grafit ostavlja trag na papiru, ustvari se slabe veze između slojeva kidaju. Zbog toga je kristalografija jako važna, jer vidimo koliko se razlikuju karakteristike čvrstog materijala u zavisnosti od toga kako su atomi raspoređeni“, pojašnjava naša sagovornica.
Ima još jedan primer interesantniji i slađi.
„Na primer – čokolada. Kakao maslac je glavni sastojak čokolade i on može da kristališe u šest različitih formi, ali samo u jednoj toj formi se polako topi u ustima i ima prijatan ukus, ali ona nije baš stabilna i nakon nekog vremena i na povišenoj temperaturi, ona prelazi u neku drugu formu. Svi smo imali prilike da vidimo kada se na čokoladi stvori bela skrama i kada ona u ustima deluje kao neki sitni pesak. Srećom, taj proces prelaska iz jedne forme u drugu nije tako brz, pa imamo prilike da uživamo u čokoladi pre nego što do njega dođe“, objašnjava ona za BIZLife..
Kristalografija jako važna i primenjiva u raznim životnim oblastima – u svim indsutrijama koje koriste bilo kakav kristalni materijal i zato je jedna od najvažnijih analitičkih tehnika za razumevanje sveta oko nas.
kompanija NIS
Zašto je kristalografija važna za NIS?
„Za NIS je kristalografija jako bitna u geološkom smislu, ovde prevashodno ispitujemo mineraloški sastav ekstrahovanog nabušenog stenskog materijala. Određujemo mineraloški sastav celokupnog uzorka, a i posebno minerale glina koji su veoma važni u ovoj oblasti, ali su specifični i imaju karakterističnu strukturu. Radimo još i taloge koji se neminovno naprave u opremi, u nekoj pumpi se nataloži neki materijal, kolege nam donesu uzorak, mi ga ispitamo i kažemo o kom materijalu se radi, pa oni tačno znaju čime treba da deluju da to otklone i da postrojenje opet počne da radi“, pojašnjava nam kristalograf.
Informacije do kojih u kompaniji NIS obradom materijala dolazi kristalograf bitne su, na primer, za kolege iz petrofizike, za istraživanje ležišta, jer oni dobijene podatke sklapaju u neku veću slagalicu.
Kako se rade analize?
„Do nas stiže kao puder sprašeni stenski materijal koji se pod blagim pritiskom stavlja u nosač uzorka. Takav jedan preparata se postavi u posebnu mašinu (difraktometar) gde imamo rendgensku cev iz koje rendgendsko zračenje pada na uzorak, odakle se difraktuje i beleži u brojaču impulsa. Analiza traje do deset minuta i onda dobijamo rezultat – difraktogram. Tu nije kraj, jer zatim sledi detaljna analiza difraktograma kada svaki pik biva dodeljen određenoj fazi. Na osnovu intenziteta pikova date faze određuje se njena zastupljenost u uzorku. To je rezultat koji je ovde potreban kolegama“, pojašnjava Irena.
U NIS-u radi samo jedan kristalograf, a ni u Srbiji ih nema previše.
„Meni je sada žalosno to što moje kolege na fakultetu imaju godišnje jednog, dva brucoša…a nekada ih nema uopšte. Postoje razne industrije kojima smo potrebni“, priča naša sagovornica koja je u kristalografiji više od 35 godina.
„, Da, 35 godina i nikada nije dosadno. Svaki uzorak je priča za sebe, od svakog morate da napravite jednu dobru slagalicu. To što znam da neko čeka moje rezultate je jako motivišući faktor, jer se na fakultetu bavite čistom naukom, a ovaj rad je upotrebljiv u praksi i imate osećaj da ste korisni“, kaže.
Na pitanje ima li naslednike, odgovara:
Za sada, na žalost ne, ali radimo na tome.
Vatromet lepote: Maybelline New York donosi glamur Njujorka u Beograd
Njujorški glamur je dominirao Beogradom na spektakularnom lansiranju nove maskare Maybelline New York-a – Lash Sensational Firework. Prelepi ambijent krovne terase šoping centra Galerija bio je savršeno mesto za okupljanje beauty influensera, poznatih ličnosti, ljubitelja kozmetike i predstavnika najvećih medijskih kuća u Srbiji.
Svi prisutni uživali su u atmosferi koja je verno dočarala čaroliju njujorških rooftop zabava, donoseći dašak „Velike jabuke“ u srce Beograda.
Veče je bilo ispunjeno elegancijom i autentičnim stilom, uz priliku da gosti isprobaju novu maskaru i uvere se zašto će Firework postati neizostavan deo svake make-up rutine. Zvanice su uživale u ekskluzivnim „make-up separeima“ dizajniranim za savršene fotografije, dok su sa oduševljenjem isprobavali novu maskaru koja obećava izvanredan volumen i definiciju trepavica.
Ono što Lash Sensational Firework maskaru čini posebnom jeste njena SuperSparkTM četkica i formula obogaćena Pro Vitaminom B5 koja pruža 360° impresivan efekat, pun volumen i jasno definisane trepavice. SuperSparkTM četkica, inspirisana vatrometom, dizajnirana je da zahvati i razdvoji svaku trepavicu, a formula maskare obavija trepavice od korena do vrha, bez grudvica i razmazivanja. Maskara pruža neverovatan izgled – ultra-voluminizirane, izuzetno duge i savršeno uvijene trepavice. Uz ovu maskaru doživećete vatromet na svojim trepavicama.
Maybelline
Maybelline New York je udružio snage sa kraljicom samopouzdanja, Emily Ratajkowski, kako bi pokazala kako se to radi i unela svoju magnetsku energiju u ovu maskaru. Dizajnirana za dinamičnu gradsku devojku sa magnetskom FIREWORK IT energijom, ova revolucionarna dopuna kultnoj Lash Sensational porodici maskara stvara neodoljiv spoj stava, samopouzdanja i neosporivog stila, i slavi ženu današnjice koja zrači energijom i sjajem.
Upravo bi „energija i sjaj“ mogli da opišu veče na krovu Galerije, gde su sve zvanice u Firework pink dress kodu potvrdile da uz pomoć Firework maskare možete ostaviti nezaboravan utisak i privući pažnju gde god se pojavite. Čak je i kula Beograd zasijala u pink sjaju. Njujork je te večeri stigao u Beograd. A sa njim i Lash Sensational Firework.
Maybelline
O Maybelline New York
Maybelline New York je vodeći svetski brend kozmetike, prisutan u više od 120 zemalja. Kombinujući tehnološki napredne formule sa aktuelnim trendovima i jedinstvenim duhom Njujorka, Maybelline New York nudi inovativne, pristupačne i jednostavne kozmetičke proizvode za svaku ženu. U 2020. godini, Maybelline je pokrenuo program Brave Together, dugoročnu inicijativu za podršku osobama sa anksioznošću i depresijom, pružajući kritičnu podršku, donaciju od 10 miliona dolara tokom narednih pet godina globalnim i lokalnim organizacijama, online edukativni centar i razne programe za destigmatizaciju razgovora o mentalnom zdravlju. Za više informacija posetite www.maybelline.com ili www.maybelline.com/bravetogether.com.
Srbija od 1851. zapažen učesnik EXPO izložbi
Iako se EXPO prvi put organizuje u našoj zemlji, a i na čitavom Zapadnom Balkanu, Srbija ima dugu i uspešnu istoriju učešća na svetskim izložbama. Istorija našeg učešća počinje davne 1851. godine na prvoj svetskoj izložbi, organizovanoj u Londonu, kada smo zajedno sa Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Austrijom, Kanadom, Španijom i mi imali paviljon od 125 kvadratnih metara, koji je mogao da primi 302 izlagača.
176 godina kasnije, Srbija će biti domaćin najvažnije izložbe za ceo region – Specijalizovane izložbe EXPO, sa izložbenim prostorom od 25ha, koji će za tri meseca trajanja, ugostiti više od 3 miliona posetilaca i 120 zemalja učesnica.
Šta su EXPO izložbe?
EXPO izložbe predstavljaju globalno okupljanje nacija posvećeno pronalaženju rešenja za izazove našeg vremena. Ove izložbe posebno su zanimljive jer su se na njima prvi put javnosti predstavila neka od najvećih tehnoloških i naučnih dostignuća svog vremena, kao što su naizmenična struja, telefon, touchscreen tehnologija i mnoga druga, ali i umetnički pravci kao što je Art deko. Takođe, EXPO izložbe su ostavile svetu trajna arhitektonska nasleđa i neke od najpoznatijih građevina na svetu kao što su Ajfelov toranj u Parizu ili Atomium u Briselu, Okeanarijum i novi sajam u Lisabonu.
Iako su ishodi i nasleđa dosadašnjih EXPO izložbi uglavnom bile infrastrukturne građevine, naučna i tehnološka dostignuća, proteklih godina teme EXPO izložbi se, pored ovog aspekta, veoma pažljivo bave izazovima čovečanstva, odnosno društveno važnim temama, kao što je održivi razvoj, hrana ili energija. Danas, više nego ikad, svetu je potreban pozitivan i svež pogled na budućnost. Svetske EXPO izložbe su, po svom konceptu, sjajna mesta za diskusiju i podsticanje da svi, pojedinačno i zajedno, učinimo svet boljim mestom za buduće generacije.
Srbija i EXPO
Još jedna izložba, na kojoj je naša zemlja zapaženo učestvovala, bila je u Parizu 1900. godine, na reci Sena, gde su predstavljeni naši proizvodi (hrana, minerali, tkanine) na specijalno izgrađenom paviljonu, veličine 550 m2, u obliku srpsko-vizantijske crkve. Budući da je tada bilo nagrađivanja za izložbenost, dobili smo čak 19 zlatnih, 69 srebrnih i 98 bronzanih medalja.
Potom smo imali zapaženo učešće na izložbi u Briselu, 1958. godine, zbog koje je izgrađen Atomijum, koji je danas i simbol Brisela i Belgije, a kada smo kao Jugoslavija dobili ogromnu pažnju zbog, opet, jedinstvenog paviljona, sagrađenog od kombinacije gvožđa i stakla.
Godine 1967. u Montrealu, 90 zemalja je napravilo svoj paviljon, a arhitektura našeg paviljona pričala je i spoljašnjom strukturom i unutrašnjim sadržajem priču o nama. Paviljon je spoljašnjim izgledom imao elemente Đerdapa na Dunavu i mosta „Gazela“ u Beogradu.
Od 2000. godine, Srbija je učestovala još na tri izložbe – u Šangaju 2010. godine, u Milanu 2015. i u Dubaiju 2021. godine. Šangaj je po posećenosti oborio sve rekorde, a mi smo imali impozantan paviljon veličine čak 1000 kvadratnih metara sa fasadom koja je bila inspirisana čuvenim pirotskim ćilimom. Dok smo u Milanu učestvovali sa fokusom na hranu, kao tadašnjom temom, u Dubaiju u postkovid periodu Srbija je svojim impresivnim nastupom privukla pažnju više od milion posetilaca. Tokom predstavljanja na Expo 2020 Dubai, Srbija je ostvarila više od 10.000 poslovnih kontakata i postala tema svetskih medija zahvaljujući nauci i inovacijama, kao i našim proslavljenim umetnicima i sportistima koji su bili deo naše postavke.
Tema Specijalizovane izložbe u Beogradu „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve“ pružaju zemljama učesnicama veliki broj mogućnosti da na najbolji način predstave svoje kulture i nasleđe, ali sigurno je da će Beograd biti uspešan kao domaćin, podjednako kao i učesnik prethodnih izložbi.
Kinezi našli novi gen koji bi mogao da pobedi starenje
Naučnici širom sveta godinama pokušavaju da otkriju tajnu starenja, odnosno da saznaju može li se ovaj proces usporiti, pa i poništiti. Tim istraživača iz Kine otišao je jedan korak bliže tome, utvrdivši da pojačavanje jednog ljudskog gena može usporiti brzinu trošenja ćelija. Naime, kineski akademici su pronašli nalaz dok su proučavali DNK voćnih mušica, kada su otkrili da je jedan gen insekta utvrdio da li su umrle mlade. Proveli su gen kroz bazu podataka ljudi i pronašli 93 odsto podudaranja sa ljudskim genom, poznatim kao DIMT1.
Izložili su ljudske ćelije zračenju kako bi izazvali štetu koja je donekle uporediva sa degradacijom u vezi sa starenjem koja se dešava kod ljudi. Utvrdili su da ćelije sa pojačanim DIMT1 genom stare 65 odsto sporije od nepromenjenih ćelija.
Mitohondrije ‒ elektrane ljudskog tela
Prema studiji koja je objavljena u časopisu „Nature Aging”. I ljudski gen i gen insekata menjaju oblik i strukturu svojih mitohondrija, što igra ulogu u balansiranju oksidacionog stresa koji pokreće proces starenja. Mitohondrije su odgovorne za proizvodnju energije (nazvane ATP), koja je potrebna ćeliji za funkcionisanje, što je poput elektrana u ljudskim telima koje snabdevaju ćelije energijom koja je potrebna za funkcionisanje. Ako naše ćelije ne dobijaju potrebnu energiju, tkiva ili telesni organi ne funkcionišu kako treba – i počinje proces starenja.
Putem od 1.283 segmenta DNK insekata
Da bi pronašao ove gene protiv starenja, tim naučnika je pogledao 1.283 segmenta DNK insekata, pronašavši nekarakteristični gen CG11837 koji reguliše njihov životni vek. Kada su istraživači povećali aktivnost gena, voćne mušice su živele do 59 odsto više. Koristeći bazu podataka „AlphaFold2”, VI predviđanje strukture proteina, tražili su slične gene kod ljudi. Otkrili su da je struktura CG11837 slična ljudskom genu DIMT1.
Izvršili su in vitro studije koristeći ljudske ćelije, poboljšavajući ih da proizvode više DIMT1. Modifikovane ćelije su porasle 2,4 odsto više od nepromenjenih ćelija. Dve grupe su stavljene pod rendgen, pokazujući poboljšane ćelije stare 65 odsto manje.
Izvršene su in vitro studije koristeći ljudske ćelije odraslog muškarca, poboljšavajući ih da proizvode više DIMT1 tokom tri dana. Modifikovane ćelije su rasle istom brzinom kao i nepromenjene, ali kada je tim izložio obe grupe rendgenskim zracima, koji oštećuju ćelije, tada su naučnici primetili razliku. Poboljšana grupa je imala 65 odsto manje i porasla je 24 odsto više od onih u kontrolnoj grupi.
Korak ka stvaranju genskih terapija
Kako prenosi „Dejli mejl”, ovaj tim naučnika veruje da je njihovo istraživanje korak ka stvaranju novih genskih terapija, koje su dizajnirane da promene gen osobe za lečenje ili lečenje bolesti.
Istraživači su otkrili da je tretman preokrenuo starenje kod miševa. Miševi kojima je ubrizgana eksperimentalna genska terapija živeli su 109 odsto duže nakon tretmana od miševa koji su primali placebo.
Ova genska terapija još nije dostupna ljudima, ali pretpostavlja se da bi to moglo biti izvodivo u roku od pet godina.
Osam jednostavnih načina da mala dnevna soba deluje veće
