Poražen od Engleske i mršavog, ali zbog tajminga izvojevanog, ipak, zadovoljavajućeg boda u Minhenu, Dragan Stojković je osetio potrebu da istupi kao komandant ovog sastava. Da kaže šta ga – i ako – mori, s kakvim dilemama se suočava pred završni susret Grupe C i vidi li prostor za napredak selekcije. Ovo što je Srbija pokazala u Nemačkoj nije dovoljno.

„Do duboko u noć smo analizirali dešavanja. Utisci su pomešani, jer smo mogli da izgubimo, a nismo. Učinili smo sve da pobedimo, a ni to nismo učinili, jer nismo bili na nivou prilikom realizacije. Stvorili smo veliki broj špansi, što je dobro na ovakvom turniru, mada čak i kad vidite da lopta ide u mrežu ne mora da se desi da u njoj završi. I dalje smo u igri. Ako želimo da idemo napred, moramo jednu utakmicu da pobedimo. Gol Luke Jovića, u poslednji čas, ostavio nas je u trci za prolaz“, prva je poruka selektora Stojkovića iz baze Orlova u Augzburgu.

Šef stručnog štaba reprezenztacije, zalgedan u statističke podatke, osetio je potrebu da ih predoči javnosti, iako rezultat ne potkrepljuje izrečeno.

„Imali smo već posed lopte (56:44), uputili 15 udaraca, napravili 540 pasova, čak 200 više od Slovenije, što govori o dominaicji, od toga je 480 dodavanja bilo tačno. Znate li koliko centaršuteva – 33? To govori da želimo da budemo ofanzivni. Bilo bi zabrinjavajuće da smo završili kao tim koji ne šutira na gol. U Podgorici smo dobili 2:0, maltene bez šuta na gol. To je bilo zabrinjavajuće, dok brojevi iz Minhena znače da smo ponosni na momke i njihov voljni momenat“.

Dok je izgovarao tu rečenicu selektor je podsetio da je utakmica počela u tri popodne.

„Nekoliko naših igrača je kolabriralo posle prvog dela. Pavlovića smo vraćali u život… Ma, nije mu ništa bilo, malo je folirao“, okrenuo je Piksi na šalu, da bi se brzo uozbiljio. „I Slovenci su govorili da će se onesvestiti. Inače su pretrčali dva kilometra više od nas, zato što smo mi imali loptu i terali ih da trče“.

Možda u drugom delu. Prvo smo, kao i protiv Engleza, bacili.

„Naš početak je konfuzan. Radi se o prvih 15 ili 20 minuta, ne bih rekao poluvreme. Imamo problem da „uhvatimo“ igru, da pas da bude tečniji, korisniji. Radimo na tome i očekujem da protiv Danske budemo na nivou svih 90 minuta. I protivnik želi da dominira, kontroliše zbivanja na terenu, a najbitnije je da pronađemo stil i gradimo akcije koje nam daju mogućnost za ugrožavanje protivnika“.

“DA VLAHOVIĆ NE IGRA, ODMAH BISTE ME PITALI ZAŠTO?”

Ako je nešto pohvalno u izdanjima Orlova onda je to učinak odbrane. Najviše smo se pribojavali tog dela, ali je Piksi još u Beogradu obećao da će biti bolja, čvršća, sigurnija i deluje da stvarno jeste. Počev od Predraga Rajkovića, ali ako nam je golman najbolji pojedinac dosadašnjeg toka turnira, onda…

„Ta konstatacija da je kompliment Rajkoviću, zato i brani, a ne zato što se zove drugačije. Drago mi je da je u formi i da posao obavlja kvalitetno. Odbrana je odigrala fenomenalno, poštovali su momci sve zahteve, izgaralii, bili koncentrisani, a nije lako igrati protiv dva brza napadača kakvi su Šeško i Šporar. Na turniru ne postoji ekipu koju biste smeli da potcenite. U našoj grupi je sve plus-minus jedan gol. Sviđa mi se što smo takmičarski raspoloženi i što se ne predajemo, što verujemo do kraja. Podigli smo nivo shvatanja obaveza, izgledamo kao tim koji se takmiči i ne želi da se preda. To je pozitivno, dopada mi se, insisitraću da se niko ne štedi, da se svako žrtvuje. Da u teškim trenucima znamo da patimo. Svi veliki timovi znaju kako da pate, jer je i to deo igre. Ne možete 90 minuta dominirati, jer danas svi igraju fudbal, trče“.

Jedna od centralnih polemika u javnosti tiče se odluke stručnog štaba da na obe utakmice starteri u špicu budu Aleksandar Mitrović i Dušan Vlahović. Da li su kompatibilni, mogu li napokon da sarađuju kao što nisu dosad i da li bi eventualna selidba jednog od njih dvojice na klupu automatski značila poboljšanje, jer je utisak da zajedno teško da mogu.

„Igramo hrabro, sa njima dvojicom, ali ne da bih vama dokazivao ne znam šta. Nisu to bila dva klasična špica, Vlahović je imao drugačiju ulogu, kao povučena devetka. Problemi su nam se pojavljivali kad bi se lopta gubila u poslednjoj trećini terena na lak način, onda bismo ostajali sa dvojicom u sredini, a njima nije lako da pokriju prostor. Tako bivate kažnjeni, tako i mi kažnjavamo rivala. Kako da se ljutim na Mitrovića što nije postigao gol? Uradio je sve što je mogao. Ima trenutaka kad lopta neće u mrežu i zato će mu se to vratiti protiv Danske. Razmislićemo dobro u kojoj formaciji ćemo početi poslednji meč u grupi. Imam u glavi sliku kako bi trebalo da izgledamo, mada nema potrebe pričati o tome četiri dana pred utakmicu“.

Opet, da li je moguće da Mitrović i Vlahović na ovom nivou, protiv jakih rivala, počnu istovremeno?

„Sve je stvar procene. Ako Vlahović ne bi počeo pitali biste me što je tako. Isto bi pitanje bilo ako Mitrović ne bi krenuo. Sad igraju zajedno. Da li su mogli bolje – jesu. Korisnije – moglo je, naravno. Imamo vremena da dobro razmsilimo šta i kako dalje. Sve zavisi od situacija. Da li su kompatibilni? Da je Mitar postigao gol, dva ili tri niko me to ne bi pitao. Kad ideja ko počinje bude zazrela onda niko ne može da promeni moju odluku. Kao selektor ću Srbiju pripremiti u formaciji za koju smatram da je najkorisnija. Da li sa jednim ili opet sa dvojicom napadača, možda trojicom… Jedino nema sumnje da će Srbija izaći hrabro“.

Nisu (samo) napadači problem. Ako su uopšte problem. Pod lupom je i igra Dušana Tadića, naročito posle sad već legendarne izjave da je „najbolji i najspremniji igrač ovog tima“. Zbog problema u organizaciji igre i u završnoj trećini terena, kao i utiska da su Veljko Birmančević i Lazar Samardžić ostavili povoljan utisak kad su ušli pred kraj meča na stadionu Bajerna, deo javnosti bi voleo da ih vidi od prvog minuta na narednoj utakmici. Samo što nema baš garancija da bi isto pokazali u drugačijim ulogama od epizodnih.

„Moj posao je da odlučujem ne zato što volim ili ne, nego što to moram. Profil momaka koji su ušli protiv Slovenije je bio izuzetno ofanzivan. Drago mi je zbog obojice. Možemo da računamo na njih, a vrlo je moguće da će neko od njih da krene protiv Danske“.

Našoj reprezenataciji ostala je još jedna šansa da se domogne osmine finala, u utorak, opet u Minhenu, samo protiv Danske, koja je u četvrtak odolela Engleskoj.

„Igrali smo pre 15 meseci prijateljski meč, dobro izgledali, ali smo izgubili. Danska je dobra ekipa, redovan na velikim takmičenjima, ali nije nedodirljva. Nećemo ništa menjati po pitanju motivacije, radićemo kao dosad. Nemojte sumnjati da ćemo biti na najvišem nivou. Nego šta nego ćemo ići na pobedu, kako ste drugačije mislili? Nisu Danci pali s Marsa, ne lete, pa da ne možemo s njima. Odlučujemo o sebi, ja to volim, ne očeklujem da iko igra za nas. Poslednju kap ćemo znoja i krvi ćemo ostaviit na Areni u Minhenu da bismo došli do prolaza. Ne priznajem da su Danci bolji. Ne mogu to da prihvatim. Verujte u nas, morate da nas podržite, jer mi verujemo“, dodao je Dragan Stojković.