MENISNC
Pretraga
15.8 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 433

Kanađani donose kući MNOGO manje novca nego pre

Od
Dara Milovanović
-
0

Smatrate li da vaš bankovni saldo nije kao što je bio? Prema najnovijim podacima, to je poznat osećaj širom zemlje, jer Kanađani zarađuju MNOGO manje novca nego pre.

Statistički zavod Kanade objavio je u utorak svoj najnoviji izveštaj o prihodima porodica i pojedinaca, a nalazi su depresivni.

Agencija kaže da je srednji porodični prihod Kanađana nakon oporezivanja bio 60.800 dolara u 2022., što je za 2,5% više u odnosu na 2021.

Međutim, nakon prilagođavanja za inflaciju po godišnjoj stopi od 6,8%, srednji porodični prihod nakon oporezivanja u 2022. bio je zapravo 4% manji nego u 2021.

Smanjenje srednjeg dohotka nakon prilagođavanja inflaciji uočeno je u svim pokrajinama i teritorijama. Najznačajniji pad zabeležen je u Nunavutu (-8,4%), Severozapadnim teritorijama (-7,2%) i Novoj Škotskoj (-5,6%).

Statistics Canada

Ko je najteže pogođen s manje novca? Mladi ljudi.

Prema StatCan-u, među svim porodicama grupisanim po godinama, porodica sa jednim roditeljem, u kojoj je roditelj mlađi od 25 godina zabeležila je najveći pad srednjeg prihoda, koji je pao za 15,1% od 2021. na 24.690 dolara u 2022. godini.

Kanađani mlađi od 25 godina sledeći su zabeležili najveći pad srednjeg prihoda, koji je pao za 12,9% na 17.650 dolara u 2022. To je ujedno i najniže u svim porodičnim grupama.

Za porodicu u braku, mlađe od 25 godina srednji prihod smanjen je za 9% na 45.070 dolara u 2022.

StatCan kaže da su razlike između mlađih i starijih porodica i dalje evidentne kada se posmatraju stope niskih primanja.

SERBIANNEWS/CANADA

Stopa inflacije u Kanadi pada na 2,5%, čime se otvara put za još jedno smanjenje kamatnih stopa

Od
Dara Milovanović
-
0

OTTAWA –Godišnja stopa inflacije u Kanadi pala je prošlog meseca na 2,5 %, poklapajući se s prognozama ekonomista i učvršćujući očekivanja za treće uzastopno smanjenje kamatnih stopa u septembru.

Izveštaj o indeksu potrošačkih cena od utorka kaže da su cene turističkih putovanja, putničkih vozila i električne energije doprinele smanjenju brojki.

U međuvremenu, troškovi stanovanja i dalje su glavni pokretač inflacije jer se Kanađani suočavaju sa znatno višim rentama i plaćanjima hipoteka.

Federalna agencija je, međutim, napomenula da je rast cena stanovanja usporio prošlog meseca na 5,7% u odnosu na prethodnu godinu, što je pad sa 6,2% u junu.

Inflacija je ostala ispod tri procenta od januara i u stalnom je trendu niže, naglašavajući značajan napredak postignut u borbi protiv visoke inflacije.

„Ima još toga što se tiče postizanja stabilnosti cena, jer Kanađani osećaju problem i povlače potrošnju“, napisao je Andrew DiCapua, viši ekonomista u kanadskoj privrednoj komori.

„Ali mislimo da će Banka Kanade nastaviti svoj put smanjenja kamatnih stopa i ponovo krenuti u septembru, dajući prioritet ekonomskom rastu kako inflacija bude umerena.

Poboljšanje globalnih lanaca snabdevanja i efekat visokih kamata pomogli su u hlađenju rasta cena u celoj ekonomiji.

Cene namirnica, koje su u jednom trenutku rasle dvocifrenom godišnjom stopom, sada rastu znatno skromnijim tempom. Prošlog meseca cene prehrambenih proizvoda porasle su za 2,1 posto u odnosu na prethodnu godinu.

Cene mnogih dobara, kao što su odeća i obuća, drastično su pale u odnosu na prethodnu godinu.

I tržište nekretnina je ostalo relativno prigušeno, uprkos strahovima ranije ove godine da bi smanjenje kamatnih stopa moglo podstaći nalet aktivnosti.

Međutim, i dalje postoje određeni pritisci na cene, posebno u sektorima koji proizvode usluge.

Cene usluga porasle su za 4,4 posto u odnosu na pre godinu dana, što je trend za koji ekonomisti kažu da odražava visok rast plata.

Ipak, s obzirom na sveukupno usporavanje rasta cena, prognostičari uglavnom očekuju da će Banka Kanade nastaviti s smanjivanjem kamatnih stopa na uzastopnim sastancima.

Guverner Tiff Macklem je signalizirao da je centralna banka sve više zabrinuta zbog rizika da će kamatne stope zadržati previsoke predugo.

Prilikom poslednje objave kamatnih stopa, Macklem je rekao da je upravni savet odlučio smanjiti svoju referentnu kamatnu stopu, delom kako bi pomogao privredi da ponovo ubrza.

Ključna kamatna stopa sada iznosi 4,5 posto.

Centralna banka bi trebalo da održi narednu objavu kamatnih stopa 4. septembra.

Pored najnovijih podataka o inflaciji, centralna banka će krajem meseca imati na raspolaganju podatke o bruto domaćem proizvodu za drugi kvartal.

Dok većina prognostičara očekuje da će centralna banka smanjiti svoju ključnu stopu za četvrtinu procentnog poena u septembru, ekonomista RBC-a Claire Fan rekla je da bi slabiji od očekivanog otisak BDP-a mogao podstaknuti centralnu banku da umesto toga smanji za pola procentnog poena.

„Ukoliko bi se ekonomski uslovi pogoršali brže nego što su očekivali, mislim da je potpuno razumno misliti da bi mogli (smanjiti) bržim tempom“, rekao je Fan.

Prema svojim najnovijim prognozama, centralna banka očekuje da će privreda rasti po godišnjoj stopi od 1,5 odsto između aprila i juna.

SERBIANNEWS/CANADA

MALOJ MILI IZ KANADE SRBIJA – NAJMILIJA: U Banatu održana osma likovna kolonija “Dušen Kerkez”

Od
Dara Milovanović
-
0

NADOMAK Kikinde, u Banatskom Velikom Selu, minuli vikend obeležila je osma likovna kolonija “Dušan Kerkez Džev”, organizovana u znak sećanja na prerano preminulog studenta slikarstva

A, među tridesetak slikara iz Beograda, Novog Sada, Niša, Sremskih Karlovaca, Subotice i grada domaćina, bila je devojčica Mila Jerković iz Kanade, koja je iskoristila šansu koju su organizatori dali talentovanoj – da stvaraju sa iskusnim umetnicima. Mila je u Kikindu došla sa roditeljima, jer joj je otac iz ovog grada, a u radu kolonije u Velikom Selu je učestvovala drugi put.

– Pre dve godine sam debitovala, lane smo se ranije vratili u Kanadu, a sada sam se mnogo obradovala kada sam čula da mogu ponovo da učestvujem. Po čitav dan sam bila tamo i slikala, družila se sa novim drugaricama i iskreno uživala – prenosi Mila na besprekornom srpskom, jer roditelji nisu želeli da njihova jedinica odrasta ne poznajući maternji jezik.

Inače, Mila će u oktobru napuniti 12 godina i njenu sklonost ka crtanju i slikanju primetila je i njena učiteljica. U Banatskom Velikom Selu posebno se obradovala jer je ponovo srela mentorke koje su je podučavale i pre dve godine, slikarke Tanju Đaković i Smiljanu Šalgo.

– Ovu devojčicu najbolje opisuje njeno ime. Mila je i komunikativna, ume da pokaže radost i zahvalnost, čak i kad to ne očekujete, a njena druželjubivost oduševila je i odrasle učesnike kolonije… Inače, deca su veoma radoznala i samo je potrebno otkriti temu koju vole da crtaju, pratiti kako rade i, kad osetite potrebu, usmeravati ih ka cilju. Jer, kada otkriju neku novu mogućnost u likovnoj tehnici, njihova radost je neopisiva – objašnjava Smiljana Šalgo.

Jedan od ciljeva pomenutog umetničkog okupljanja je i da ostavi što više slika koje prikazuju Banatsko Veliko Selo, pa su slikari dosad na platna prenosili arhitekturu mesta vidljivu na starim zgradama i porodičnim kućama, a ove godine su mogli da ovekoveče i motive koji podsećaju na kolonizaciju.

– Želimo da novijim generacijama ostavimo te slike, kao podsećanje na dolazak kolonista iz Bosanske Krajine u naše mesto, posle Drugog svetskog rata iz – objasnio je Marko Đaković, predsednik ovdašnjeg udruženja likovnih i književnih stvaralaca “Džev”.

Foto: R. Šegrt/Smiljana Šalo i Mila Jerković

 

Novi zamah projekta Beograd na vodi

Od
Viktor
-
0
a view of a body of water with a bridge in the background

Iz­me­na­ma plan­skog do­ku­men­ta pred­vi­đe­no je ši­re­nje stam­be­no-po­slov­nog kom­plek­sa na pro­stor Be­o­grad­skog saj­ma, no­vo­be­o­grad­ski Blok 18a i deo ne­ka­da­šnjeg bro­do­gra­di­li­šta, blo­ko­ve od Ka­ra­đor­đe­ve do Te­ra­zij­ske te­ra­se…

Фото: М. Спасојевић

Pla­ni­ra­ne su tri osnov­ne ško­le za ko­je je pred­vi­đe­no oko 3,94 hek­ta­ra, za pred­škol­ske usta­no­ve re­zer­vi­sa­no je oko 1,17 hek­ta­ra, par­ce­la za dom zdra­vlja je oko 3.350–10.000 kva­dra­ta, a po­vr­ši­na te usta­no­ve bi­će iz­me­đu 2.500 i 7.500 kva­dra­ta.

Par­ko­vi Bri­stol, Te­ra­zij­ska te­ra­sa, Sav­ski park, deo par­ka kod „Ga­ze­le” i deo Top­či­der­skog par­ka bi­će za­dr­ža­ni, kao i Sav­ski trg, Trav­nič­ki skver, ze­le­ne po­vr­ši­ne u pri­o­ba­lju Sa­ve, broj­ni spo­me­ni­ci kul­tu­re…

Be­o­grad na vo­di, stam­be­no-po­slov­ni kom­pleks na de­snoj oba­li Sa­ve ko­ji se gra­di već de­vet go­di­na iz­me­đu Bran­ko­vog mo­sta i „Ga­ze­le”, bi­će pro­ši­ren. Nje­go­va eks­pan­zi­ja ob­u­hva­ti­će par­ce­le na Ču­ka­ri­ci, No­vom Be­o­gra­du, Sav­skom ven­cu i Sta­rom gra­du, od­no­sno ši­ri­će se na pro­stor Be­o­grad­skog saj­ma ko­ji se iz­me­šta u Sur­čin­sko po­lje, na pod­ruč­je ne­ka­da­šnjih re­zer­vo­a­ra i tan­ko­va NIS-a ko­je je deo pro­stor­ne kul­tur­no-isto­rij­ske ce­li­ne Top­či­der i u ne­po­sred­noj je bli­zi­ni spo­me­ni­ka kul­tu­re Sta­ra še­će­ra­na ko­ja je ne­dav­no pro­da­ta i za­sad ni­je ob­u­hva­će­na iz­me­na­ma Pro­stor­nog pla­na pod­ruč­ja po­seb­ne na­me­ne (PPPPN) ure­đe­nja de­la pri­o­ba­lja gra­da Be­o­gra­da – pod­ruč­je pri­o­ba­lja re­ke Sa­ve za pro­je­kat Be­o­grad na vo­di či­ji je ela­bo­rat za ra­ni jav­ni uvid pred oči­ma jav­no­sti još su­tra. Na le­voj oba­li Sa­ve u gra­ni­ca­ma pla­na ko­ji se sa­da me­nja na osno­vu od­lu­ke Vla­de Sr­bi­je do­ne­te na sed­ni­ci 5. apri­la ove go­di­ne, a na­ru­či­la ga je kom­pa­ni­ja „Be­o­grad na vo­di”, na­la­zi se Park „Re­pu­bli­ka Srp­ska” sa de­lo­vi­ma blo­ko­va 18a i 69 i deo pro­sto­ra ne­ka­da­šnjeg bro­do­gra­di­li­šta „Be­o­grad”. U na­stav­ku je pro­stor že­le­znič­kog ze­mlji­šta sa mo­stom, ko­je se tran­sfor­mi­še u par­kov­sku po­vr­ši­nu.

– Kao deo vod­nog ze­mlji­šta, u Ču­ka­rič­kom ru­kav­cu na­la­zi se ma­ri­na „Ma­li vra­nac” i uliv Top­či­der­ske re­ke. Gra­ni­com je ob­u­hva­će­na tra­sa pla­ni­ra­ne re­gu­la­ci­je Top­či­der­ske re­ke ko­ja je deo pro­stor­ne kul­tur­no-isto­rij­ske ce­li­ne Top­či­der. U ob­u­hva­tu pla­na su po­je­di­ni blo­ko­vi duž Sav­ske uli­ce, Ka­ra­đor­đe­ve i Bu­le­va­ra voj­vo­de Mi­ši­ća, pla­ni­ra­ni za objek­te jav­ne na­me­ne, sta­no­va­nje i ko­mer­ci­jal­ne sa­dr­ža­je, kao i blo­ko­vi od Ka­ra­đor­đe­ve do Te­ra­zij­ske te­ra­se – na­ve­de­no je u ela­bo­ra­tu za ra­ni jav­ni uvid či­ja je iz­me­na po­ve­re­na Ur­ba­ni­stič­kom za­vo­du Be­o­gra­da ko­ji je iz­ra­dio PPPPN Be­o­gra­da na vo­di, usvo­jen 2015, i ko­ji je bio osnov za tran­sfor­ma­ci­ju Sav­skog am­fi­te­a­tra gde su po­dig­nu­ti obla­ko­de­ri ko­ji su svo­jom vi­si­nom i po­lo­ža­jem do ne­pre­po­zna­tlji­vo­sti iz­me­ni­li ne sa­mo tu lo­ka­ci­ju, ne­go i sta­ri deo gra­da.

Ak­tu­el­nim iz­me­na­ma ob­u­hva­će­no je oko 330 hek­ta­ra, što je za 153 hek­ta­ra vi­še ne­go što je to pred­vi­đao ini­ci­jal­ni PPPPN za Be­o­grad na vo­di – 177 hek­ta­ra od ko­jih je 116 hek­ta­ra Sav­skog am­fi­te­a­tra na de­snoj oba­li Sa­ve, dok je osta­tak uklju­ču­ju­ći i deo le­ve oba­le re­ke ma­hom akva­to­ri­ja i gde ta­da ni­je pla­ni­ra­na iz­grad­nja. Na no­vim par­ce­la­ma zi­da­će se do­dat­nih bez­ma­lo mi­li­on kva­dra­ta (854.919 kva­drat­nih me­ta­ra) bu­du­ći da će ukup­na po­vr­ši­na kom­plek­sa od na­ci­o­nal­nog zna­ča­ja bi­ti oko 3,02 mi­li­o­na kva­dra­ta, ka­ko je to na­ve­de­no u ela­bo­ra­tu za ra­ni jav­ni uvid.

Pod­ruč­je pla­na po­de­lje­no je na 14 pro­stor­no-funk­ci­o­nal­nih ce­li­na, od­no­sno ur­ba­ni­stič­kih, od ko­jih je jed­na od naj­zna­čaj­ni­jih ce­li­na se­dam – pro­stor Be­o­grad­skog saj­ma oko či­je sud­bi­ne se me­se­ci­ma lo­me ko­plja u jav­no­sti jer je sa­mo Ha­la je­dan za­šti­će­na kao spo­me­nik kul­tu­re. Za­to je vi­še od 350 ar­hi­te­ka­ta i in­že­nje­ra raz­li­či­tih pro­fi­la pro­le­tos pot­pi­sa­lo de­kla­ra­ci­ju ko­jom zah­te­va­ju da i ha­le dva, tri i če­ti­ri bu­du pro­gla­še­ne spo­me­ni­kom kul­tu­re, a ne da se ru­še. Istog mi­šlje­nja je Iz­vr­šni od­bor SA­NU ko­ji je na­veo da „nad­le­žni or­ga­ni mo­ra­ju da pro­na­đu re­še­nje ko­jim će se sa­ču­va­ti Be­o­grad­ski sa­jam kao ar­hi­tek­ton­ska ce­li­na sa svo­jim ha­la­ma i na­me­nom ko­ja će bi­ti pri­me­re­na ne­spor­nim vred­no­sti­ma ovog zna­čaj­nog zda­nja”.

– Ima­ju­ći u vi­du iz­me­šta­nje Be­o­grad­skog saj­ma na lo­ka­ci­ju u okvi­ru pod­ruč­ja Na­ci­o­nal­nog fud­bal­skog sta­di­o­na, pla­ni­ra se pot­pu­na tran­sfor­ma­ci­ja pro­sto­ra Be­o­grad­skog saj­ma i stva­ra­nje no­vog iden­ti­te­ta pro­sto­ra kao kon­ti­nu­i­tet raz­vo­ja be­o­grad­skog pri­o­ba­lja za­po­čet pro­jek­tom Be­o­grad na vo­di.

Spo­me­nik kul­tu­re, Ha­la 1, sa no­vim kon­tek­stom do­bi­ja i no­vu funk­ci­ju kao obje­kat kul­tu­re. Za­dr­ža­va vi­sok ste­pen atrak­tiv­no­sti i sa no­vom pri­stu­pač­no­šću i pla­ni­ra­nim sa­dr­ža­ji­ma sav­skog pri­o­ba­lja i pro­me­na­de ge­ne­ri­še kon­cen­tra­ci­ju ak­tiv­no­sti i iz­gra­đe­no­sti – na­ve­de­no je u ela­bo­ra­tu za ra­ni jav­ni uvid iz­me­na PPPPN za Be­o­grad na vo­di u ko­jem nig­de ni­je iz­ri­či­to re­če­no da će sve ha­le Saj­ma osim Ha­le je­dan bi­ti po­ru­še­ne ka­ko bi se oslo­bo­dio pro­stor za no­ve stam­be­ne kva­dra­te, što ne zna­či da se to ne­će, upr­kos pro­ti­vlje­nju stru­kov­nih or­ga­ni­za­ci­ja, i do­go­di­ti.

Ur­ba­ni­stič­ke ce­li­ne pet i de­set ob­u­hva­ta­ju le­vu oba­lu re­ke Sa­ve: blok 56 u okvi­ru ko­jeg je pla­ni­ra­no oču­va­nje i una­pre­đe­nje po­sto­je­ćeg par­ka „Re­pu­bli­ka Srp­ska” i ze­le­nih po­vr­ši­na u pri­o­ba­lju, kao i pro­ši­re­nje par­ka sa ju­go­za­pad­ne stra­ne, i de­lo­ve no­vo­be­o­grad­skih blo­ko­va 18a i 69.

– Ce­li­na de­set pred­sta­vlja ti­pič­nu bra­un­fild lo­ka­ci­ju, atrak­tiv­nog po­lo­ža­ja, za­po­sed­nu­tu ne­a­de­kvat­nom pri­vred­nom ak­tiv­no­šću (šljun­ka­re, be­ton­ske ba­ze). Pla­ni­ra­njem na­me­na: me­šo­vi­ti grad­ski cen­tri, sport i jav­ne ze­le­ne po­vr­ši­ne ovom pro­sto­ru da­ju mo­guć­nost re­a­li­za­ci­ja ši­ro­kog spek­tra funk­ci­ja i sa­dr­ža­je. Do­da­ni kva­li­tet i atrak­tiv­nost ovom pro­sto­ru da­je i pe­šač­ki most, kao ve­za be­o­grad­ske i no­vo­be­o­grad­ske oba­le re­ke Sa­ve – pi­še u ela­bo­ra­tu za ra­ni jav­ni uvid ko­jim je po­tvr­đe­no, iz­me­đu osta­log, i to da će Sta­ri že­le­znič­ki most bi­ti re­kon­stru­i­san ta­ko da po­sta­ne pe­šač­ka ve­za le­ve i de­sne oba­le Sa­ve. Ce­li­na 12 ko­ja či­ni vod­no ze­mlji­šte pla­ni­ra­na je za ma­ri­ne u Ču­ka­rič­kom ru­kav­cu i ma­ri­nu „Ma­li vra­nac” kao spe­ci­ja­li­zo­va­ne pri­hvat­ne objek­te na­u­tič­kog tu­ri­zma…

Stam­be­ni i ko­mer­ci­jal­ni kva­dra­ti, kao i me­šo­vi­ti grad­ski cen­tri do­mi­ni­ra­će, kao i do sa­da, Be­o­gra­dom na vo­di.

Pla­ni­ra­ne su tri osnov­ne ško­le za ko­je je pred­vi­đe­no oko 3,94 hek­ta­ra, a okvir­na po­vr­ši­na obje­ka­ta te na­me­ne je oko 12.480 kva­drat­nih me­ta­ra. Za pred­škol­ske usta­no­ve re­zer­vi­sa­no je oko 1,17 hek­ta­ra „ne ra­ču­na­ju­ći obez­be­đe­ne slo­bod­ne i ze­le­ne po­vr­ši­ne u okvi­ru par­ce­la/blo­ko­va gde su pla­ni­ra­ni de­pan­dan­si”. Bu­du­ći objek­ti pred­škol­skih usta­no­va ima­će oko 10.720 kva­dra­ta. Par­ce­la za dom zdra­vlja je oko 3.350–10.000 kva­dra­ta, a po­vr­ši­na te usta­no­ve bi­će iz­me­đu 2.500 i 7.500 kva­dra­ta.

Pre­po­ru­ka (ali ne i oba­ve­za) je­ste da se „pla­ni­ra po­vr­ši­na za pra­vo­slav­ni hram”. Osim po­sto­je­ćih bi­ci­kli­stič­kih sta­za, pred­vi­đe­na je i ona u Bro­dar­skoj uli­ci (i u pro­du­žet­ku ove uli­ce ka Mo­stu na Adi), po­sto­je­ća duž le­ve oba­le re­ke Sa­ve (pre­ko ula­za u ru­ka­vac biv­šeg bro­do­gra­di­li­šta i da­lje pre­ma Sav­skom ke­ju) bi­će pro­du­že­na, a sve one po­ve­za­ne…

Branka Katić – majstor nonšalancije i virtuoz radovanja

Od
Viktor
-
0
a close-up of a machine

Kuća Branke Katić u Londonu je uvek puna, a suprug, reditelj i producent Džulijan Farino, u šali govori da je uz suprugu dobio i čitav paket Srba

U svoju biografiju upisala je 75 naslova, a njena neobična glumačka harizma donosi radost igranja, i ispred kamera, i na pozorišnoj sceni. Svedeno, a strasno i raskošno, uvek sa iskrenom, detinjom zaigranošću odigrala je sve te role. Branka je majstor nonšalancije i virtuoz radovanja. Ovako je opisuje urednica redakcije za kulturu RTS-a i autorka „TV feljtona”, Olivera Milošević. Ova emija je danas na programu RTS 2, u 17.55.

Sa 14 godina je debitovala u filmu „Nije lako sa muškarcima“, a nakon diplomiranja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi Radeta Šerbedžije, nastupala je na pozorišnim scenama u Subotici, Novom Sadu i Beogradu. Živi u Londonu, ali je možemo sresti i na beogradskim ulicama, gde se često vraća svojima da ponekad i ovde radi.

Njene značajne uloge su u filmovima: „Mi nismo anđeli“, „Tamna je noć“, „Ubistvo s predumišljajem“, „Falsifikator“, „Jagoda u supermarketu“… Bila je jedna od naših najangažovanijih glumica. Nakon filma „Crna mačka, beli mačor“ Emira Kusturice počinje inostrana karijera koju pažljivo gradi brojnim ulogama u filmovima i serijama, radeći i sa velikim holivudskim zvezdama kao što su Džoni Dep ili Rejf Fajns.

Pozorišna karijera Branke Katić nije velika, ali je značajna. Pamtimo njene uloge iz devedestih godina prošlog veka, u predstavama „Trinidad“ i „Bliže“. U Londonu je igrala u Rojal kort i Glob teatru.

Od 2000. godine živi u inostranstvu. Udata je za britanskog reditelja i producenta Džulijana Farina, imaju sinove Luija i Džoa. Njihova kuća je uvek puna, a suprug u šali govori da je uz nju dobio i čitav paket Srba.

– Branka Katić je jedna topla, srdačna i draga osoba. Izuzetno je neposredna, odmerena i odgovorna prema svakoj izgovorenoj reči. Skromna je i nenametljiva, iskrena i saosećajna. Intervju smo snimale u Muzeju savremene umetnosti gde je nakon snimanje pokazala veliko interesovanje za tada izložena dela naših umetnka. Fotografiju na kojoj smo nas dve je ona snimila kao selfi. Sećam se da je pažljivo i znalački odabrala mesto sa najboljim svetlom za fotografisanje.

– Kada vam ukaže poverenje onda je to zauvek. Nakon ove emisije naš svaki susret bila je radost. Branka je velika glumica i divna osoba – prenosi nam utiske sa snimanja Olivera Milošević.

Najavljene veće subvencije za pčelare

Od
Viktor
-
0
shallow focus photography of bees flew in mid air

Aleksinac proglašen za prvu pčelarsku opštinu u Srbiji, koja broji više od 600 proizvođača meda

EPA-EFE/Sascha Steinbach

SPOS ponudio konkretno rešenje za prodaju falš meda koje će se ubrzo razmatrati i ističu da se nadaju adekvatnom rešavanju ovog problema.

Srbija je samo u 2024. godini kroz nacionalne mere izdvojila 83 milijarde dinara za pomoć domaćim poljoprivrednicima. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović, tokom obilaska domaćinstva koja se bave pčelarstvom u Aleksincu, ukazao je na to da je pčelarstvo važna grana srpske poljoprivrede za koju se izdvajaju značajna sredstva u vidu subvencija. On je pozvao proizvođače meda, ali i sve druge poljoprivrednike da se prijave na javne pozive koje raspisuje Uprava za agrarna plaćanja.

Martinović je ocenio da su pčelari zadovoljni merama države za ovaj vid poljoprivredne proizvodnje i poručio da će ministarstvo nastojati da u narednom periodu poveća podsticaje za pčelarstvo.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović, koji je učestvovao u obilascima pčelara u Aleksincu, ukazao je na to da je upravo Aleksinac proglašen za prvu pčelarsku opštinu u Srbiji, koja broji više od 600 pčelara.

Predstavnici SPOS-a već su se nedavno sastali s ministrom poljoprivrede i izneli aktuelne probleme sa kojim se suočavaju pčelari.

Kako je navedeno u saopštenju ove organizacije, posebno detaljno su obrađene teme falsifikovanja meda, problema sa plasmanom u inostranstvo zbog enormnog pada cena usled preplavljivanja tržišta falsifikatima, registracije pčelarskih vozila, ali i aplikaciji „Apisens”, čija primena bi donela veće subvencije pravim pčelarima.

Živadinović je naglasio i problem uvoza meda, kako je rekao, krajnje sumnjivog kvaliteta, čija se prirodnost ne kontroliše ili se neadekvatno i nekompletno kontroliše. Navodi se i da je SPOS ponudio konkretno rešenje za ovaj problem koje će se ubrzo razmatrati i ističu da se nadaju adekvatnom rešavanju ovog problema. Tvrde da se trenutno devet od 10 tegli meda u trgovinama proda, a da to nije pčelinji med shodno zakonskim propisima.

Srpski teniser Filip Krajinović završio igračku karijeru

Od
Viktor
-
0
yellow and white tennis racket

Srpski teniser Filip Krajinović saopštio je danas da je završio igračku karijeru.

Krajinović je poslednji meč u karijeri odigrao jutros u prvom kolu kvalifikacija za poslednji grend slem turnir sezone, US Open. On je u prvom kolu kvalifikacija za US Open poražen od Austrijanca Jurija Rodionova 6:4, 6:2.

“Potičem iz malog grada na severu Srbije, Sombora. Tenis je u mojoj porodici uvek bio deo svakodnevnog života; moj otac, brat i oba strica odrasli su na terenima Teniskog kluba Žak Sombor. Otac me je svakodnevno vodio sa sobom da gledam kako igraju, učeći me prvim koracima u tenisu, ni ne sluteći da će to postati moja prva i najveća ljubav”, napisao je Krajinović na svom nalogu na Instagramu.

“Reket je bio veći od mene, ali moja želja da svaki dan provedem na terenu bila je veća od reketa. Proveo sam divno i nezaboravno detinjstvo na tim prelepim terenima, gde sam stekao prijatelje koji su i danas najvažniji u mom životu”, dodao je nekadašnji srpski teniser.

  On je podsetio da je prvi turnir odigrao sa osam godina.

“Vratio sam se kući sa peharom u rukama. Kasnije sam postao državni prvak u kategorijama do 10, 12, i 14 godina, nakon čega me je moj teniski put odveo u Ameriku”, naveo je Krajinović.

On je potom izrazio veliku zahvalnost Teniskoj akademiji Bolitijeri i menadžeru Olivijeu van Lindonku.

“Proveo sam pet nezaboravnih godina u njihovom okruženju, tokom kojih sam osvojio nekoliko prestižnih juniorskih turnira i stigao do polufinala na dva juniorska grend slema, što me je svrstalo među top osam juniora sveta i omogućilo mi prelazak u seniorske vode sa 16 godina”, naveo je Krajinović

 Krajinović je istakao da je ostvario svoj dečački san, pošto se takmičio sa najboljim igračima u istoriji tenisa.

 “Kao i u svakom sportu, usponi i padovi su sastavni deo puta. Moj put bio je turbulentno, zanimljivo, i ponekad, mnogima pa i meni, nelogično iskustvo. Iako ostaje žal za neosvojenim ATP turnirom, ponosan sam na svojih pet ATP finala, uključujući finale Mastersa u Parizu i prestižnog turnira u Kvinsu, što me je dovelo do mog najboljeg ranga, 26. mesta na svetu. Naravno, tu je i najlepši deo moje karijere, a to je Dejvis kup, gde mi je bila izuzetna čast da punih 15 godina delim svlačionicu sa šampionskom generacijom”, istakao je Krajinović.

Kada se osvrnem na sve što sam postigao i na sve što mi je tenis pružio, neizmerno sam zahvalan i srećan što sam bio na ovom putu, gde sam stekao najbolje prijatelje i doživeo nezaboravne trenutke, dodao je nekadašnji srpski teniser.

“Želim da se zahvalim svojoj porodici, svim trenerima i sponzorima, koji su bili uz mene do poslednjeg trenutka, do odluke da stavim tačku na ovo prelepo poglavlje života i započnem novo. Teška srca želim da objavim kraj moje profesionalne teniske karijere. Hvala tenisu i svim navijačima na podršci. Zauvek ćete biti u mom srcu”, zaključio je Krajinović.

Srpski teniser je pre nekoliko dana na društvenim mrežama objavio poruku “Poslednji ples” i najavio da će US Open da bude njegov poslednji turnir u karijeri.

 Krajinović (32) je igračku karijeru završio kao 633. teniser sveta, a najbolji plasman imao je u aprilu 2018. kada je bio 26. igrač na ATP listi. On je u karijeri u singl konkurenciji ostvario 123 pobede, a zabeležio je 131 poraz, prenosi Tanjug.

Važan korak ka eliti

Od
Viktor
-
0
Foto: FK Crvena Zvezda

Večeras na severu Evrope u gradu Bode „crveno–beli” u novoj sezoni dočekuju važan evropski ispit, Glimt najavljuje agresivnu borbu. – Milojević: Važno je da ostanemo pribrani. – Sudi Slovak Kružliak, početak u 21 čas

Crvena zvezda je juče krenula sa puno optimizma na dalek put od preko dve hiljade kilometara (vazdušnom linijom) do norveškog Bodea, rešena da na najbolji način savlada važnu prepreku, koja joj stoji ka Ligi šampiona. Za takav podvig biće joj potrebno puno znanja a i mudrosti, jer Bode Glimt je ekipa koja se iz godine u godinu nalazi u stalnom usponu. Njihov ubedljiv trijumf u prethodnoj rundi kvalifikacija nad šampionom Poljske, pokazao je da i ove godine imaju najviše ambicije.

Večeras (21 č)as na programu je prvi meč u kome naša Crvena zvezda ulazi sa ulogom favorita. Ne samo zbog daleko boljeg rejtinga u Evropi, dabome i ostvarenih rezultata na međunarodnoj sceni, već i kao tim što na sever Norveške stiže sa jakom fudbalskom družinom, trenerom koga sreća prati i odanom grupom navijača, koja ponovo ima tu privilegiju da joj Crvena zvezda obezbedi čarter let do krajnjeg cilja.

Uz Crvenu zvezdu će naravno biti i navijači koji žive u skandinavskim zemljama, pa otuda na tribinama stadiona „Aspmira” skromnog kapaciteta (oko 8.000 stolica) treba očekivati i oko 400 navijača beogradskog kluba.

Kada se ponovo vratio u staro fudbalsko jato Vladan Milojević je najavio novi pohod ka Evropi. Još su u prijatnom sećanju ostali mečevi koje je ovaj mladi stručnjak predvodio protiv Liverpula i ostalih evropskih velikana. Zvezda je protiv engleskog tima, koji je pao na kolena u Beogradu, golovima  Milana Pavkova pokazala da i te kako može da se nosi sa najboljim klubovima. Ali, i da joj ponekad nedostaje malo više sportske sreće.

Za trenera našeg fudbalskog prvaka ovakve utakmice puno znače.

– Važno je da ostanemo pribrani, da pokušamo da nametnemo našu igru, iako znamo da Bode igra vrlo agresivno kod kuće. Brzina i snaga su danas važni, bez tih načela nema uspeha. Poznato je da su Norvežani istrajni na svakom sportskom putu. Zvezda u Bode stiže sa jasnim ciljem – kaže Milojević.

Omri Glazer je prošle godine bio jedan od najvažnijih fudbalera u Zvezdinom timu. Nažalost, izraelski čuvar mreže je morao da ostane u Beogradu zbog povrede, pa je ova utakmica veliki ispit za Marka Ilića. I činjenica da Aleksandar Katai nije potpuno spreman za najveća iskušenja zadaje dodatnu glavobolju treneru gostiju.

– Imam ogromno poverenje u svakog pojedinca koji je sa nama krenuo na ovaj put. Ova utakmica će biti veoma zanimljiva, ali se pobednik neće znati sve do revanša u Beogradu. Zato treba biti oprezan ovde u Norveškoj i sve karte baciti na revanš – smatra strateg našeg prvaka.

Vanja Drkušić je pre dva dana stigao u redove Crvene zvezde, ali je mala verovatnoća da će večeras biti među starterima. Zato treba očekivati da će Milojević dati šansu Spajiću i Đigi, koji se dobro poznaju, dok bi slovenački reprezentativac mogao od starta da zaigra 28. avgusta kada Norvežani stižu na revanš kada će i biti odlučeno pitanje pobednika u nokaut-fazi. Trijumf nad Bodeom doneo bi u klupsku kasu najmanje 20 miliona evra i gledano sa tog aspekta, veoma je važno da se preskoči ova nemala prepreka.

– Zvezda će dati svoj maksimum u ovih 180 minuta borbe. Mislim da znamo kako da igramo ovako važne utakmice. Tokom leta smo se dobro spremili a utakmice u domaćem šampionatu su bile u službi ovog dvomeča. Smatram da se forma postiže samo kada imate takmičarske utakmice. Kao što znate, doveli smo veliku grupu novih igrača, sada sve to treba dobro ukomponovati – ističe Vladan Milojević.

Uefa je suđenje meča poverila Slovaku Ivanu Kružliaku, koji je na međunarodnoj sudijskoj sceni već dvanaest godina.

Na put bez prvog golmana

Šampion je juče sa beogradskog aerodroma „Nikola Tesla”  krenuo na važan evropski meč u Norvešku bez svog prvog golmana, koji se još oporavlja od povrede. Izostanak Omrija Glazera mogao bi da bude ozbiljan hendikep, jer je na kraju odlučeno da izraelski golman bude pošteđen a da na put krenu mladi čuvari mreže Marko Ilić, Ivan Guteša i Vuk Draškić. Ostali članovi Zvezdine fudbalske ekspedicije su  Ognjen Mimović, Urooš Spajić, Vanja Drkušić, Naser Điga, Nemanja Stojić, Stefan Leković, Jung Vu Seol, Milan Rodić, In Bom Hvang, Dalsio Gomeš, Timi Maks Elšnik, Gelor Kanga, Nikola Knežević, Mirko Ivanić, Luka Ilić, Jovan Šljivić, Puma Rodrigez, Jegor Prucev, Lazar Jovanović, Piter Olanjinka, Feliks Milson, Aleksandar Katai, Bruno Duarte i Šerig Ndiaje.

Knutsen: Šanse su pola-pola

Iskusni stručnjak već nekoliko godina sa klupe predvodi Bode Glimt. Za njega kažu da je čovek koji je maksimalno posvećen poslu, da ima potpuno odrešene ruke u kreiranju tima. Drugim rečima, da je gazda kluba. Ljudi koji vode klub imaju samo jednu obavezu, a to je da obezbede novac za pojačanja, da se igračima redovno izmiruju dugovanja. Reklo bi se da je to formula uspeha u današnjem modernom fudbalu. Otuda i ne čudi što je Bode Glimt danas daleko ispred Rozenborga, Tromza, Vikinga…

Pred večerašnju utakmicu sa srpskim prvakom trener norveškog tima je rekao:

– Dobro znamo da naš rival ima bogato međunarodno iskustvo, da je reč o nekadašnjem šampionu Evrope. S druge strane, nama se pruža prilika da igramo na istorijskom stadionu u Beogradu. Znamo da Zvezda dobro igra u prvenstvu, da ima dominantnu ulogu ali i pokoju manu. Iskreno, veliki sam optimista, iako su šanse u ovom trenutku pola-pola. Što se nas tiče utakmica dolazi u dobrom trenutku. Moja ekipa spremno dočekuje evropski izazov – istakao je trener Bode Glimta.

Inače, Crvena zvezda je do sada igrala protiv četiri tima iz Norveške. Dva puta protiv čuvenog Rozemborga, potom protiv Vikinga, Tromza i Lilestrema. Zanimljivo je da su u oba meča sa Rozemborgom (1986/87) briljirali Bora Cvetković i Mitar Mrkela, sadašnji sportski direktor, koji su norveškoj ekipi dali čak sedam golova.

Beograd u novembru domaćin teniskog ATP turnira

Od
Viktor
-
0
a river with trees and a city in the background

Asocijacija teniskih profesionalaca (ATP) saopštila je danas da će od 3. do 9. novembra ove godine u Beogradu biti održan turnir iz serije 250.

Turnir će biti održan u Beogradskoj areni.

“Zahvalni smo što smo dobili priliku da organizujemo još jedan ATP 250 turnir, ovog puta na tvrdoj podlozi. Beograd je imao uspešnu istoriju turnira na tvrdoj podlozi, jer su neki od najuzbudljivijih mečeva i finala Dejvis kupa ovde odigrani pre mnogo godina. Uzbuđeni smo što ćemo da nastavimo sa ovom tradicijom i da pokušamo da sve učinimo još uzbudljivijim i boljim, ovog puta sa ATP turnirom”, rekao je direktor turnira Beograd open Đorđe Đoković, javlja Tanjug.

ATP je naveo da je turnir prvobitno trebalo da bude odigran u španskom Hihonu, ali je zbog nepredviđenih operativnih problema premešten u glavni grad Srbije.

Turnir će naredne dve godine biti odigran u Beogradu.

Nagradni fond turnira iznosi 579.320 evra.

Ova oblast u Kanadi ima najveću koncentraciju puma na svetu

Od
Dara Milovanović
-
0

Najveća kanadska mačka, puma, poznata je kao jedna od najmisterioznijih i najtajnovitijih životinja na svetu. Kao rezultat toga, malo je verovatno da ćete je ikada videti u divljini.

Međutim, postoji jedna oblast koje se može pohvaliti kao ona sa najvećom šansom da naiđete na jednog od ovih grabežljivaca, a to je ostrvo Vancouver u BC, na kojem je zabeležena najveća koncentracija puma na planeti.

Procenjuje se da samo u BC živi oko 4.000 puma, a 600 do 800 živi na ostrvu Vancouver. Pume koje žive na ostrvu Vancouver je vlastita podvrsta, Puma concolor vancouverensis, što u prevodu znači puma sa ostrva Vancouver. Oni su vitalni deo divljine i ekosistema.

Ali iako se možda plašimo susreta s ovim mačkama licem u lice, one zaista ne žele ništa da rade sa nama.

Čak su se i istraživači borili da nauče mnogo o njima i njihovom broju, jer su neuhvatljive. Ono što oni znaju je da je uprkos velikom nastojanju iskorenjivanja 1960-ih, njihov broj danas dovoljan da se ne smatra ugroženim.

“Pume ima u izobilju u zapadnoj Kanadi, s potvrđenim populacijama u Britanskoj Kolumbiji, Alberti i Saskatchewanu. Prisustvo pume je potvrđeno na teritoriji Yukon, severozapadnim teritorijama i Manitobi, za koje se ne smatra da su unutar istorijskog raspona pume”, napisala je Vlada Kanade 2015. u svojim nalazima Puma concolor (Cougar).

“Ovo sugerise da se populacije pume na zapadu šire prema istoku i severu, verovatno nakon širenja populacije jelena. Veličinu populacije je teško proceniti zbog neuhvatljive prirode pume. Procenjuje se da sadašnja kanadska populacija iznosi između 7.000 i 10.000 jedinki.”

Napadi pume u BC-u

Puma vidi Viktoriju

Finn Steiner/Shutterstock

Prema Univerzitetu Viktorije, u poslednjih 100 godina u BC-u, smrtonosni napadi pume bili su izuzetno retki, sa pet zabeleženih smrtnih slučajeva, a većina se dogodila na ostrvu Vancouver.

Poređenja radi, pčele svake godine ubiju više od tri Kanađana, kaže Ministarstvo životne sredine .

“Susret sa pumom je poslednja stvar koju ljudi žele, kada su vani uživajući u divljini, kampovima i plažama ostrva Vancouver. Ali kako ljudi sve više koriste divljinu za rekreaciju, razvoj i šumarstvo, povećala se šansa da naiđete na ove povučene grabežljivce”, navodi se delom na web stranici UV.

Međutim, nesmrtonosni napadi na ljude su dvocifreni, pri čemu je najveća verovatnoća da će biti povređeni oni mlađi od 16 godina, a najveći udeo tih napada se dogodio na ostrvu Vancouver.

“Čini se da pume privlače deca , verovatno zato što njihov visoki glas, mala veličina i nepravilni pokreti otežavaju pumama da ih identifikuju kao ljude, a ne kao plen”, kaže Vlada BC.

Najveći broj napada zabeležen je u kasno proleće i leto kada mlade pume postaju nezavisne od svojih majki i lutaju okolo.

To takođe čini mnogo verovatnijim susret s pumom tokom planinarenja po ostrvu, posebno trenutno, a posebno ako se nalazite u južnom ruralnom području.

Kako preživeti napad pume

Laurenne Karmel/Daily Hive

Važno je prvo zapamtiti da ste možda na teritoriji pume.

“Pume su grabežljivci i zauzimaju širok spektar staništa gde su vegetacija i topografija povoljni za ovu vrstu lova”, navodi kanadska vlada.

Uopšteno, pume su grabežljivci koji se uglavnom hrane jelenima i malim sisarima, a ne ljudima. Ali da biste izbegli susret ili napad pume, evo nekoliko saveta dok planinarite i što učiniti ako naiđete na pumu, navodi WildSafeBC .

Tokom planinarenja:

  1. Putujte u grupama i pravite buku kako ne biste iznenadili pumu

  2. Uvek držite decu blizu sebe

  3. Nosite medveđi sprej

  4. Poput medvedića, ako naletite na mačiće pume, odmah napustite područje jer će ženka biti blizu i braniće svoje mlade

  5. Držite kućne ljubimce na povodcu

  6. Ne ostavljajte hranu ili ostatke hrane na sebi

Ako naiđete na pumu:

  1. Ako u daljini vidite pumu, nemojte trčati i nemojte joj okretati leđa.

  2. Ako se čini da puma nije svesna vašeg prisustva, okupite decu i kućne ljubimce blizu, polako i oprezno se povucite i napustite područje.

  3. Ako puma šišti i reži ili pozorno bulji u vas i prati vaše pokrete, nemojte bežati i nemojte se praviti mrtvi. Učinite da izgledate veliki i govorite glasno.

  4. Ako puma uspostavi kontakt, uzvratite i ne odustajte. Koristite sva sredstva koja su vam na raspolaganju.

  5. Takođe je ključno ne hraniti nikakve divlje životinje kako biste sprečili pume i druge grabežljivce da uđu u vaš komšiluk.

1...432433434...1.527Stranica 433 od ukupno 1.527

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković