Foto: Shutterstock/RasulovKošarkaši Crvene zvezde pobedili Lokomotivu
Košarkaši Crvene zvezde pobedili su danas Lokomotivu Kubanj sa 86:76 (23:16, 22:27, 20:16, 21:17), u drugom meču VTB Superkupa u Rusiji.
Zvezdu su do pobede predvodili Ognjen Dobrić sa 20, Uroš Plavšić sa 16, Kodi Miler Mekintajer sa 11 i Jago Dos Santos sa 10 poena.
Kod Lokomotive najefikasniji su bili Bi-Džej Džonson sa 19 i Patrik Miler sa 16 poena.
Zvezda će u meču za treće mesto na turniru igrati protiv poraženog iz duela Zenit-Uniks.
Košarkaši Partizana ubedljivo pobedili AEK
Košarkaši Partizana pobedili su danas grčki AEK rezultatom 93:60, u prijateljskoj utakmici odigranoj na Beogradskom sajmu.
Utakmica se odigrala na otvorenom, u Hali 3 Beogradskog sajma.
Najefikasniji u ekipi Partizana bili su Tajrik Džons i Sterling Braun sa po 12 i Ife Lundberg sa 10 poena, dok su ekipu AEK-a predvodili Si Džej Brajs sa 11 poena i Gajos Skordilis sa sedam poena.
Partizan je danas prvi put igrao u novoj garnituri dresova.
Partizan sledeću utakmicu igra protiv Pariza u nedelju, dok će AEK sa Parizom igrati u subotu. Obe utakmice će se takođe odrigrati u Hali 3 Beogradskog sajma.
Partizan će 20. i 21. septembra igrati prijateljski turnir „Pavlos Janakopulos“ u Atini, na kome još učestvuju Panatinaikos, Makabi Tel Aviv i Anadolu Efes. Finale turnira će se igrati na otvorenom, na drevnom stadionu Panatinaiko, sa kapacitetom od 40.000 mesta.
AEK će u utorak proslaviti stogodišnjicu postojanja kluba utakmicom protiv Fenerbahčea u Atini.
Otvorena izložba Saše Marjanovića „Zašto sam ja baš ja, a ne ti“
U Galeriji RTS-a otvorena je izložba Saše Marjanovića „Zašto sam ja baš ja, a ne ti“. Deca zauzimaju posebno mesto na izložbi, a uglavnom je reč o crtežima ugljenom.
Slikarstvo Saše Marjanovića odlikuje svojevrsna melanholična zapitanost nad životom, nad fenomenom postojanja i pre svega nad fenomenom detinjstva. Doživljaji detinjstva nisu romantizovanje, idealizovanje, punoća življenja već sagledavanje sveta i analiza vlastitog Ja.
„Čini mi se da Saša Marjanović hoće da uhvati onaj trenutak kada dete iz detinjstva prelazi u svet odraslih, zapravo onu krhku i nesigurnu ravnotežu, kako kaže Ivo Andrić, koja postoji između sveta detinjstva i sveta odraslih. Dete je još uvek dete, fascinirano i začuđeno životom ali jednom nogom je zakoračilo u svet odraslih, gde ga čekaju brige, odgovornosti. Svi oni zamršeni odnosi kakve mi poznajemo“, istakao je Vojislav Karanović, likovni esejista.
Realizam koga prati mističnost, figurativno slikarstvo i fotografska preciznost likovni su izraz Saše Marjanovića. Predstavio se crtežima, uljem na platnu i video-animacijom. Dela predstavljaju dijalog autora sa lirskim monolozima i filmovima koji su ga inspirisali kao vid prožimanja umetnosti.
„Kod određenih autora sam nalazio vezu poput književnosti, recimo kod Marsela Prusta gde on govori o Svanu, Svanovom detinjstvu. To mi je bio jedan impuls u jednom trenutku. Onda sam, otkrivajući različite autore kao što je Tarkovski gde on govori u filmu Ogledalo, to je potpuno autobiografski film. Ustvari vidite da možete da budete i lični a i negde da obuhvatite jedan univerzalni problem koji se konstantno pojavljuje kroz vreme“, objašnjava likovni umetnik Saša Marjanović.
Dela su crnobela i predstavljaju svojevrsnu igru svetlosti i senke. Kolorit je prisutan na samo dve slike gde je uljanim bojama prikazan dečji beg od sadašnjosti.
Branko Radujko imenovan za novog generalnog sekretara FSS-a
Izvršni odbor Fudbalskog saveza Srbije (FSS) imenovao je Branka Radujka za novog generalnog sekretara.
Branko Radujko imenovan za novog generalnog sekretara FSS-a
U prostorijama Sportskog centra Fudbalskog saveza Srbije u Staroj Pazovi održana je sednica Izvršnog odbora kojom je predsedavao predsednik Fudbalskog saveza Srbije Dragan Džajić.
Kao što je najavljeno, Izvršni odbor je imenovao Branka Radujka za novog generalnog sekretara Fudbalskog saveza Srbije.
Odluka je doneta jednoglasno, poštujući zakone Republike Srbije i uz saglasnost i regulative Evropske fudbalske unije (Uefa), saopštio je FSS.
Radujko je na funkciji zamenio Jovana Šurbatovića, koji je početkom septembra razrešen dužnosti generalnog sekretara.
Biografija Branka Radujka
Branko Radujko je od 2021. godine obavljao posao direktora Uprave carina u okviru Ministarstvu finansija Republike Srbije.
Pre toga, od 2012. do 2021. godine radio je u kompaniji NIS u okviru jedne od najvećih energetskih kompanija na svetu “Gasprom”, kao izvršni direktor za maloprodaju odnosno direktor za jadransku regiju.
Kao generalni direktor kompanije Telekom Srbija od 2008. do 2012. godine, predvodio je proces transformacije kompanije i sa svojim timom pokrenuo IP televiziju i razvoj multimedijalnih usluga sa fokusom na kreiranje sportskih sadržaja i programa.
Sa FSS i Zajednicom prvoligaša tokom 2011. i 2012. godine obnovio je i unapredio stratešku saradnju u cilju unapređenja fudbalske infrastrukture i stvaranja uslova za odigravanje utakmica u marketinški atraktivnim večernjim terminima uz novu dimenziju praćenja i prenosa domaćih fudbalskih takmičenja na većem broju kanala i značajan rast prihoda od televizijskih prava za sve klubove.
Pored podrške sportskim klubovima i nacionalnim savezima kroz sponzorske i poslovne projekte, od 2010. godine učestvovao je u rukovođenju i organima upravljanja Fudbalskog kluba Crvena zvezda, Fudbalskog kluba Grafičar i Atletskog saveza Srbije.
Pre korporativne poslovne karijere, radio je u vladinom i nevladinom sektoru odnosno na samom početku karijere u uglednoj beogradskoj advokatskoj kancelariji.
Rođen je u Kninu 1974. godine. Diplomirao je 1998. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Podgorici. Zvanje master menadžmenta stekao je 2013. godine na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu. Govori engleski i ruski jezik. Živi u Beogradu sa suprugom Aleksandrom i sinovima Stefanom i Aleksom.
Gotove poslednje pripreme “orlova” za Grčku u “Pioniru”
Teniska reprezentacija Srbije odradila je pred publikom poslednji trening u hali “Aleksandar Nikolić” pred meč protiv Grčke u Dejvis kupu Svetske grupe I.
Novak Đoković, Dušan Lajović, Miomir Kecmanović i Hamad Međedović trenirali su u nekadašnjem “Pioniru”, u prisustvu selektora Viktora Troickog.
Novak Đoković i Viktor Troicki
Duel između tenisera Srbije i Grčke biće odigran u subotu i nedelju u dvorani “Aleksandar Nikolić”.
Prvi na teren izlaze Miomir Kecmanović i Aristotelos Tanos u subotu od 15 časova, posle njih igraće Novak Đoković i Janis Ksilas.
U nedelju će se od 13 časova igrati dubl, za koji su prijavljeni Novak Đoković i Hamad Međedović, odnosno Petros Cicipas i Demetris Azoides. Posle parova, igraće se dva preostala singla.
Novak Đoković
Prema rasporedu, Đoković će igrati protiv Tanosa, dok će se Kecmanović sastati sa Ksilasom.
Reprezentacija koja prva dođe do tri pobede plasiraće se u Svetsku grupu Dejvis kupa za 2025. godinu.
Konzumerizam i klimatska kriza – pretnja čovečanstvu
Čovečanstvo bi moglo da ima prosperitetnu, pravednu budućnost, ali prostor za takav razvoj se brzo smanjuje pod pritiskom bogate manjine ultrapotrošača, pokazala je revolucionarna studija. Nade ima – smanjenjem trošenja resursa 15 odsto najvećih emitera i brzim usvajanjem politike obnovljive energije i drugih održivih tehnologija. Što se promene više odlažu, to će problem biti veći u godinama koje su pred nama, posebno u pogledu klime.
Konzumerizam i klimatska kriza – pretnja čovečanstvu
Stalna degradacija životne sredine i klimatska nestabilnost gurnuli su Zemlju izvan granica bezbednosti, kažu autori studije, članovi Komisije za dobrobit Zemlje, globalnog tima naučnika. Njihova misija je da se definiše siguran i pravedan put ka budućnosti za ljude i našu planetu.
Međutim, kako ističu, i dalje postoji mogućnost da se obezbedi budućnost u kojoj bi svi mogli da napreduju. Taj utopijski ishod zavisio bi od radikalne transformacije globalne politike, ekonomije i društva kako bi se obezbedila pravednija raspodela resursa, brzog ukidanja fosilnih goriva i širokog usvajanja niskougljeničnih, održivih tehnologija i načina života, navodi se u saopštenju.
To bi verovatno značilo da se moraju postaviti ograničenja na višak potrošnje i da se porez mora koristiti za rešavanje nejednakosti i povećanje prihoda za ulaganja u tehnologiju i infrastrukturu.
Razmere neophodnih promena uznemiriće mnoge vlade, priznao je jedan od vodećih autora studije. „To neće biti dočekano sa odobravanjem. Donekle, to je zastrašujuće, ali pokazuje da još uvek postoji prostor za ljude i druge vrste“, rekla je Džojita Gupta, bivša kopredsedavajuća Komisije za Zemlju i profesorka životne sredine i razvoja na globalnom jugu na Univerzitetu u Amsterdamu.
Rad je „misaoni eksperiment“ od 62 stranice na kojima međunarodni tim od 65 stručnjaka prirodnih i društvenih nauka nastoji da opiše kako bi 7,9 milijardi ljudi na svetu moglo da ima pristup neophodnim količinama hrane, vode, energije, skloništa i transporta. Zatim predviđa kako bi se ovo moglo promeniti do 2050. godine, kada će na planeti verovatno biti 9,7 milijardi ljudi.
Objavljen u naučnom žurnalu Lancet Planetary Health, rad najpre navodi elementarne delove standardizovanog života, definisane kao 2.500 kalorija hrane, 100 litara vode i 0,7 kilovatčasova struje, zajedno sa stambenim prostorom od 15 kvadratnih metara i godišnji prevoz za pređenih 4.500 kilometara.
Naučnici su zatim izračunali koliko prostora ima između ovog i „sigurnosne granice“, definisane granicama planete, koje predstavljaju procenu koliko čovečanstvo može da izvrši pritisak na klimu, ekosisteme, hranljive materije i izvore fosfora i vode a da se pri tome ne destabilizuju Zemljini sistemi.
Tone nove garderobe završe svake godine na deponijama
Rezultati su pokazali da je uz važeće izuzetno nejednake društvene i ekološke uslove, koji uključuju intenzivno korišćenje fosilnih goriva, nemoguće obezbediti da svi ljudi žive u zdravoj sredini u okvirima bezbedne i pravedne raspodele resursa. To naglašavaju i prethodne studije koje pokazuju da je sedam ili osam planetarnih granica već probijeno.
Što siromašniji to ugroženiji
U radu se identifikuju lokacije širom sveta na kojima je stanovništvo najugroženije zbog klimatskih poremećaja, gubitka biodiverziteta, zagađenja i nestašice vode.
Ovo uključuje Indiju, gde otprilike milijardu ljudi živi na degradiranom zemljištu; Indoneziju, gde je 194 miliona ljudi izloženo nedozvoljenim nivoima azota; i Brazil, gde je 79 miliona ljudi izloženo vazdušnom zagađenju. U Kini, Indiji i Pakistanu, više od 200 miliona ljudi je takođe izloženo opasno visokim temperaturama uz globalno zagrevanje između jednog i dva stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.
Još ima nade za spas
Sve ovo bi se moglo izbeći. U studiji se navodi da je bezbedan i pravedan prostor i danas teoretski moguć smanjenjem upotrebe resursa 15 odsto najvećih emitera i brzim usvajanjem politike obnovljive energije i drugih održivih tehnologija. Što se promene više odlažu, to će problem biti veći u godinama koje su pred nama, posebno u pogledu klime.
„Ako se sada ne izvrše značajne promene, do 2050. godine neće biti bezbednog i pravednog prostora. To znači da, čak i kada bi svi na planeti imali pristup resursima za elementarne delove standardizovanog života 2050. godine, klimatske granice Zemlje biće probijene i to mnogo“, upozorava se u izveštaju.
Prema rečima Johana Rokstroma, kopredsedavajućeg Komisije za Zemlju i direktor Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime, manevarski prostor je skoro nepostojeći.
Rokstrom je istakao da ovaj „šokantan“ rezultat treba iskoristiti kao podsticaj za hitne popravne mere.
Veća pravičnost je ključna komponenta predloženih rešenja. „Ograničavanje onoga što je moguće za neke ljude omogućava otvaranje mogućnosti za druge“, navodi se u izveštaju.
Napominje se da pojedinci u ekonomskim sistemima koji daju prioritet javnom zdravlju, jednakosti i demokratiji obično imaju niže nivoe potrošnje. Ograničavanjem potražnje, procenjuje se da bi emisije mogle da se smanje za 40 do 80 odsto i da imaju uglavnom pozitivne efekte po dobrobit ljudi.
U toku je potraga za načinima za dostizanje ovih ciljeva, uz mere koje uključuju progresivno i primenljivo oporezivanje, postepeno određivanje cena resursa, planiranje korišćenja zemljišta, zelene tehnologije i subvencije za održive proizvode.
Najbolja šansa za promene u bliskoj budućnosti, naglašava se u radu, je na nivou grada i biznisa, koji su često spretniji od nacionalnih vlada i manje privrženi korporativnim interesima. Ali, dugoročno gledano, naučnici pominju pozive generalnog sekretara UN za globalni pakt solidarnosti i reformu UN u efikasnije regulatorno telo za upravljanje Zemljom koje bi kvantifikovalo minimalna prava pristupa resursima i razvilo sigurne i pravedne smernice.
Autori su naglasili da trenutna globalna situacija pogoršanja nejednakosti i rastuće nacionalističke politike možda ne izgleda kao pogodna za postizanje pravednog i bezbednog plana koji je postavljen, ali da vlade mogu da se promene, kao i javno mnenje – posebno u vreme intenziviranja klimatske krize.
„Zato je ova nauka važna da podseti sve da pravdu treba shvatiti ozbiljno, jer će u suprotnom ona uzvratiti u smislu društvene nestabilnosti, migracija i sukoba. Ako ste patriota koji želi da smanji migracione tokove, onda je bolje da ozbiljno shvatite globalnu pravdu“, zaključio je Rokstrem dodajući da je pravda sastavni deo bezbednosti, a bezbednost sastavni deo pravde.
Prinosi smanjeni zbog manjka padavina, šteta i do 80 odsto – kada se proglašava elementarna nepogoda zbog suše
I veliki i mali proizvođači hrane jedinstveni su u oceni da će ovu sezonu završiti sa gubicima. Zbog toga deo poljoprivrednika već duže vreme traži da država proglasi sušu i posledice visokih temperatura na useve elementanom nepogodom. Ovoj zahtev nedavno je resornom ministarstvu uputio i Zadružni savez Vojvodine tražeći da država pomogne proizvođačima da ublaže nastalu štetu i omogući im ulaganja u jesenju setvu.
Prema podacima koje je objavio RHMZ u Južnobačkom okrugu ispunjeni su uslovi da se proglasi elementarna nepogoda zbog suše, tvrdi Miloš Vuković, predsednik UO ZSV i direktor ZZ “Zadrugar” iz Bača. Zbog toga je sa još jednim kolegom iz druge zadruge u njegovom kraju, takav zahtev uputio lokalnoj samoupravi.
Posledica saharskih uslova na kukuruzu više od 50 odsto
“Na području opštine Bač 2. jula palo je 34 litre kiše po kvadratnom metru. Do prve dekade jula usevi su izgledali fantastično, pa smo očekivali izuzetno dobre prinose. Međutim, usledio je period ekstremno visokih temperatura. Sledeća kiša bila je 20. jula i to samo dve litre, dok je 3. avgusta pao litar kiše po kvadratnom metru. Još dve litre padavina zabeležene su 29. avgusta. To je ukupno 5 litara za dva meseca”, objašnjava Vuković.
U trenutku kada je temperatura vazduha na mernoj stanici bila 40 stepeni, kaže, na njivi je prelazila pedeseti podeok, a takve uslove biljka teško da može da preživi.
“Palmerov indeks izračunavanja suše, a koji koristi i RHMZ, ima sedam kategorija. Ekstremna suša je njen najgori oblik. Karakteriše se kao saharski uslovi i izražava se ako je ocenjena preko 4. U Južnobačkom okrugu taj indeks iznosio je od 5 do 5,9”, kaže Vuković.
Prinosi zbog suše smanjeni i do 80 odsto
Posledica saharskih uslova na šećernoj repi je 70-80 procenata štete. Toliko je, kaže, i na soji, dok je na kukuruzu više od 50 odsto. Najgore od svega je, dodaje, što je ovo četvrta sušna godina za redom u tom delu zemlje.
“Prve dve godine nekako smo rezervama prevazišli nastalu situaciju. Prošla godina je bila teška, a ove godine ne znamo šta ćemo. U prethodnom periodu dug poljoprivrednika prema nama se nagomilao, ali mi moramo da finansiramo naše seljane kako ne bi propali i kako bi taj dug jednom počeli da vraćaju. Najveći priliv novca u budžet opštine Bač dolazi od poljoprivrede”, ističe Vuković.
Zadruga, ističe, nije moćna. Koliko je mogla do sada je radila, ali više ne može. U ovom trenutku ne govori o propasti zadruga, već sela kao takvog.
“Ne očekujemo od države da nam nadoknadi štetu, ali apelujemo da pomogne koliko može. Od poljoprivrede će u Srbiji ove godine biti jako mali priliv novca”, upozorava naš sagovornik.
ZSV: Sušu proglasiti elementarnom nepogodom
Zadružni savez Vojvodine uputio je zahtev da se što hitnije suša proglasi elementarnom nepogodom i da država preduzme mere kako bi proizvođači preživeli ovu sezonu i mogli da započnu jesenju setvu.
“Suština je da se poljoprivrednici i zemljoradničke zadruge oslobode plaćanja poreza i doprinosa, uključujuči one za navodnjavanje i odvodnjavanje, na svim nivoima. Naš zahtev je i da se omogući reprogram kratkoročnih i dugoročnih kredita kod poslovnih banaka uključujući i kamate”, kaže Jelena Nestorov Bizonj, predsednica ZSV.
I vlasnici porodičnih poljoprivrednih gazdinstava širom Srbije navode da su ove godine u nezavidnom položaju, zbog čega čekaju reakciju i pomoć države. U suprotnom će, kažu, biti ugrožen čitav sektor proizvodnje hrane.
“Neophodno je da se krediti prolongiraju, da vidimo kako će proizvođači da reše dugovanja prema organizatorima proizvodnje i kako će da dođu do repromaterijala i potrebnih sredstava za zasnivanje proizvodnje za narednu godinu”, kaže Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.
Kako država može da pomogne
Činjenica je, navodi, da smo imali elementarnu nepogodu, jer u određenim delovima zemlje kap kiše nije pala duže od 40 dana. Ipak, ne zna šta bi se tačno proglašenjem tog stanja dobilo i da li bi samo tako država mogla da donese mere koje bi pomogle poljoprivrednicima ili može i bez toga da im izađe u susret.
“Ako se poljoprivrednici ne budu razdužili kod ugovarača proizvodnje, oni će otići u stečaj i onda može da dođe neko da ih pokupuje. To će neminovno voditi monopolu, a svi znamo šta znači kada neko ima monopol na tržištu. Jedna firma će formirati i cenu naših proizvoda i cenu repromaterijala koju ćemo plaćati”, dodaje naš sagovornik.
“Predlagali smo nadležnima da zbog velike suše i niskih otkupnih cena, država uplati određena sredstva proizvođačima nezavisno od subvencija. Da to bude za kukuruz, suncokret, soju, repu doplata određenog iznosa po kilogramu proizvedene robe”, kaže Jakšić.
Prinosi smanjeni zbog manjka padavina, šteta i do 80 odsto
Proizvođači kažu da bi država mogla da im pomogne i zaštitnom cenom strateških proizvoda.
“Ako je država zaštitnom cenom na neki način izašla u susret malinarima, može naći rešenje i za zaštitnu cenu, recimo, pšenice i kukuruza. Na taj način bi se izbegla sadašnja situacija u kojoj primarne ratarske proizvode proizvodimo ispod njihove cene koštanja”, kaže Vojislav Mrkšić, direktor ZZ “Mrkšićevi salaši” iz Srpskog Itebeja.
Podseća da su uvoznici repromaterijala svoje cene formirali kada je cena žitarica bila gotovo dvostruko veća i da one i danas važe.
“To znači da su nam inputi preskupi, a naši proizvodi više nego jeftini. Još nas je zadesila i suša. Stalno se priča da će biti dovoljno hrane da se prehrani domaće stanovništvo. Ali, da li će hrane biti naredne godine i da li ćemo mi moći da uradimo jesenju setvu je pitanje svih pitanja”, dodaje.
Kada se proglašava elementarna nepogoda zbog suše
Iako u sektoru poljoprivrde ima više od 50 godina iskustva, agroekonomski analitičar i nekadašnji pomoćnik saveznog sekretara za poljoprivredu Milan Prostran kaže da se ne seća da je na nivou države ili veće oblasti u Srbiji ikada bila proglašena elementarna nepogoda u poljoprivredi. Lokalno, međutim, jeste, pa je i ovoga puta, smatra, velika odgovornost na lokalnim samoupravama.
Prema njegovom sećanju samo je 1986. godine postojao predlog da se elementarna nepogoda u poljoprivredi proglasi na teritoriji Vojvodine.
“Te godine u julu imali smo olujni vetar koji je u području od Bezdana do Bele Crkve duvao jačinom od 180 kilometara na čas. Tadašnja Jugoslavija je bila sastavljena od šest republika. Pokušali smo argumentima da se izborimo za proglašenje elementarne nepogode, ali nismo uspeli, jer nismo mogli da ubedimo ljude u Bosni i Hrvatskoj da je Vojvodina zaista pretrpela ozbiljnu štetu”, priseća se Milan Prostran.
Šteta na šećernoj repi između 70 i 80 procenata
Da bi se suša proglasila elementarnom nepogodom, kaže, potrebno je da postoje jasni kriterijumi i metodologija za utvrđivanje štete, a kako mu se čini, oni su javnosti za sada nepoznati.
“Te 1986. jedan od kriterijuma je bio da se elementarna nepogoda proglašava kada je šteta veća od 10 odsto BDP-a. U našem slučaju to je bilo 10 procenata BDP pokrajine. Po nekoj logici procene štete bi trebalo da urade lokalne samouprave, pa da se vidi da li u nekoj lokalnoj samoupravi, okrugu ili na nivou čitave zemlje ima razloga za proglašenje elemetarne nepogode ili nema. I to ne samo za ratarske useve, već i za voće i povrće, jer su i oni stradali ove godine. Još je važnije saopštiti šta sledi iza toga tj. da li će biti odlaganja ili otpisa obaveza koje poljoprivrednici imaju”, dodaje.
Razmatra li država mogućnost proglašenja suše elementarnom nepogodom ili načine kako bi pomogla proizvođačima i obezbedila nacionalnu prehrambenu sigurnost, u resronom ministarstvu nismo uspeli da saznamo.
Završena prva privatna šenja svemirom
Astronauti SpejsIks, Džared Ajzekmen i Sara Gilis, završili su svoju prvu svemirsku šetnju, u cilju testiranja nove linije svemirskih odela. Dvojica astronauta su bila vezana za svemirsku letelicu Kru Dragon (Crew Dragon) u svemirskom vakuumu, dok su druga dvojica posmatrala iznutra, stotinama kilometara od Zemlje.
Milijarder Džared Ajzekmen, 41, prvi je izašao, a za njim je krenula inženjerka iz SpejsIks-a Sara Gilis, 30, čime su postali prva dva pojedinca izvan vladinih organizacija koja su izvela ovakvu misiju u svemiru. Sve njihove manevre prenosila je uživo kompanija na svom sajtu.
Kako navodi Skaj njuz, oni su imali 13 minuta da obave testiranje, dok su snimci uhvaćeni iz kapsule Dragon pokazivali Zemlju iza astronauta. Čini se da je misija uspešno testirala revolucionarnu opremu, uključujući tanka svemirska odela i proces potpune dekompresije kabine letelice Kru Dragon – tehnologiju koja bi mogla biti korišćena u budućim privatnim svemirskim misijama, prenosi Rojters.
Ovo je bila jedna od najrizičnijih misija kompanije predvođene Ilonom Maskom, u cilju pomeranja granica komercijalnih svemirskih letova, jedinu privatnu firmu koja šalje ljude u Zemljinu orbitu i vraća ih nazad.
“Kod kuće nas čeka mnogo posla, ali odavde Zemlja izgleda kao savršen svet,” rekao je Ajzekmen nakon što je izašao iz letelice, dok se njegova silueta ocrtavala naspram poluosvetljene planete koja je blistala 700 km ispod njega.
Šetnja je bila zakazana za 11 časova po srednjeevropskom vremenu, a počela je dva sata kasnije, što je bilo drugo odlaganje testiranja danas.
Ajzekmen je prvi boravio u orbiti, a nakon njegovog povratka u kapsulu, na visinu od 700 kilometara je izašla i Gilis. “Prelepo je”, prokomentarisao je Ajzekmen tokom svog boravka u orbiti.
Džared Ajzekmen, pilot i milijarder, osnivač kompanije za elektronsko plaćanje Shift4, finansira misiju Polaris, kao i svoj Inspiration4 let sa SpejsIks-om 2021.
On je odbio da kaže koliko plaća misije, ali se pretpostavlja da koštaju stotine miliona dolara, navodi Rojters.
Na ovoj misiji se nalaze i pilot Skot Potita i inženjerka Ana Menon.
Svemirska letelica Dragon je u sredu obišla Zemlju najmanje šest puta u orbiti ovalnog oblika, koja se proteže čak 1.400 km, što je najdalje što su ljudi putovali u svemiru od poslednje američke misije Apolo 1972.
Vučić primio srpske heroje iz Pariza – iste nagrade kao olimpijcima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je učesnike Paraolimpijskih igara u Parizu i članove njihovih stručnih štabova
Paraolimpijski tim Srbije je na POI, koje su održane od 28. avgusta do 8. septembra, osvojio šest medalja.
Prijemu u Predsedništvu Srbije prisustvovali su i ministar sporta Zoran Gajić, predsednik Paraolimpijskog komiteta Srbije Zoran Mićović, kao i državni sekretar u Ministarstvu sporta Marko Kešelj.
Dragan Ristić je osvojio zlato u parastreljaštvu. Parastonoteniserka Borislava Perić Ranković osvojila je dve srebrne medalje, po jednu u singl konkurenciji i u dublu u paru sa Nadom Matić.
Do srebrnog odličja stigao je i paraatletičar Nebojša Đurić u bacanju kugle.
Parastonoteniser Mitar Palikuća je osvojio bronzanu medalju u singl konkurenciji, kao i paraatletičar Željko Dimitrijević u bacanju čunja.
“Hoću vam reći veliko hvala, pre svega i dobrodošli u svoju kuću jer ovde je mesto da uvek obeležimo vaše fantastične rezultate, vaš ogromni trud i borbenost. Mislim da nikada toliko medijski nije bilo prikazano u celom svetu, kako su se odigravale Paraolimpijske igre i ko je kakve rezultate ostvarivao”, rekao je Vučić u Predsedništvu.
On je istakao da je jako ponosan na paraolimpijce i na svih šest medalja.
“Ponosan sam na svakog od vas koji ste učestvovali na ovim igrama i na sve to što ste doneli svojoj Srbiji i svima nama. I ne samo da ste nas učinili ponosnima svojim viteškim držanjem, već ste stvarali rezultate koji će ostati urezani u našim srcima. Svaka od medalja koje ste osvojili nosi priču o nesalomivoj volji, borbi i trudu.”
Zlatni srpski paraolimpijciFOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIĆ/ bg
Kako je dodao, i zlatna medalja Dragana Ristića je dokaz da nema nepremostivih prepreka.
“A Nebojši Đuriću i toj srebrnoj medalji, već legendarnoj, koju su mu otimali, uzimali, a on je nije i borio se i izborio, pokazuje kolika je snaga ljudskog duha bolje i više nego bilo što drugo i bilo ko drugo. Draga Borislava, još dve medalje, ne znam ni šta da kažem, veliko hvala, dve veličanstvene srebrne medalje. Draga Nada Matić, uvek se pitam kako možete tako brzo da odigrate i kad pogledam te snimke, za mene je neverovatno da imate takve reflekse i da tako reagujete. Ali vam čestitam, znam koliko je truda, rada, borbe i volje u to uloženo.”
Čestitao je i Željku Dimitrijeviću na bronzanoj medalji u bacanju čunja, dodajući da je pokazao neverovatnu rešenost, neverovatnu istrajnost, kao i Mitru Palikući na uspehu u parastonom tenisu.
Potvrdio je da je vlada donela odluku da paraolimpijci koji su osvoji medalje na igrama dobiju nagrade u istom iznosu kao i olimpijci.
“Uputio sam zahtev još juče, Vlada Srbije je donela odluku u isplati sredstava. Za zlatnu medalju 200.000 evra, za srebrnu medalju 100.000 evra i za bronzanu medalju 60.000 evra. Isto onoliko koliko dobijaju i olimpijici”, rekao je Vučić.
