U izveštaju agencije za nekretnine RE/MAX Europe je navedeno da je više od jednog od 10 Evropljana prošle godine moralo da smanji troškove za hranu i druge svakodnevne potrepštine kako bi platili troškove stanovanja.

Istraživanjem spomenute agencije je utvrđeno da su prosečni troškovi stanovanja u prethodnih 12 meseci u Evropi porasli za 54 odsto. Više od jedne trećine stanovnika Starog kontinenta ili 37 odsto je reklo da su se snalazili kako bi platili troškove stanovanja. Skoro jedna petina ili 19 odsto reklo je da se bore da sastave kraj s krajem.

Evropska domaćinstva u proseku troše 38 odsto svojih ukupnih prihoda za stanarinu, ratu kredita i komunalije. Kada je u pitanju taj trošak u svakoj državi pojedinačno, najveći je u Sloveniji (43 odsto), a zatim u Portugaliji (42 odsto). S druge strane, taj trošak je bio najmanji u Švajcarskoj (30 odsto).

Kako bi mogli pokriti ostale troškove stanovanja, 80 odsto ispitanika je reklo da su počeli da smanjuju ostale troškove.

Najviše su smanjili troškove za društvene aktivnosti, kao što su izlasci (41 odsto), a zatim za putovanja i luksuzne stvari (40 odsto), odeću i obuću (30 odsto), pretplatničke usluge (27 odsto), elektronske uređaje (25 odsto), sportske aktivnosti (23 odsto) i svakodnevne stvari (16 odsto).

Nadalje, 20 odsto je onih koji tvrde da uopšte nisu morali da „režu“ kućne budžete kako bi platili troškove stanovanja.

Potrebno je naglasiti da je 16 odsto Evropljana koji su smanjili troškove za hranu. Kada je u pitanju smanjivanje tog troška u svakoj državi pojedinačno, ono je najviše iznosilo u Austriji i Finskoj (26 odsto).

Spomenutim istraživanjem agencije za nekretnine RE/MAX Europe je utvrđeno da je 15 odsto Evropljana izjavilo da su bili primorani da pribegnu nekom obliku zaduživanja kako bi pokrili troškove stanovanja. Ovaj trend je bio najizraženiji u Turskoj (32 odsto), Bugarskoj (22 odsto) i Rumuniji (20 odsto).

Francuska vlada planira najkasnije do početka nastave 2025. da uvede opštu zabranu upotrebe mobilnih telefona u školama.

„Mislim da postoji hitnost na nacionalnom nivou. Govorimo i o zdravlju naših mladih, to je misija u kojoj nemamo prava da ne uspemo“, rekao je ministar zadužen za školski uspeh Aleksander Portije, za televiziju CNews/Europe 1.

On je rekao da se ne bi razumelo kad vlada ne bi bila u stanju da sprovede tu „digitalnu pauzu“ najkasnije do početka iduće školske godine, u septembru 2025.

Ministar je dodao da su svi koji su do sada testirali zabranu dali vrlo dobre ocene.

„To će dozvoliti mladima da se potpuno posvete nastavi“, rekao je Portije i dodao da je to neophodno jer ne može biti uspeha u školi ako se u njoj ne stvori klima potpuno posvećena učenju.

Od početka ove školske godine, u skladu sa predlozima komisije, po želji predsednika Emanuela Makrona, oko 180 škola u Francuskoj testiraju „digitalnu pauzu“, odnosno potpunu zabranu mobilnih telefona. Svaka škola sama utvrđuje način sprovođenja eksperimenta.

Deca, škola, računar, lap top (Freepik)

Na primer, u nekim školama đaci ostavljaju telefone u kasetama ili kutijama i uzimaju ih na kraju nastave.

Od 2018. godine, u Francuskoj je zakonom zabranjena upotreba moblilnog telefona u osnovnim školama i nižim razredima srednjih škola, ali đaci mogu da imaju aparate u svojim torbama ako su ugašeni i sklonjeni. Ne moraju da ih ostave na ulazu.

Portije je rekao da zakon, izglasan pre šest godina, još nije sproveden zbog nedostatka političke volje jer, kako je rekao, strahovalo se da se ide do kraja.

I druge zemlje testiraju taj sistem. U Mađarskoj na primer prema nedavnom ukazu đaci ostavljaju svoje telefone profesorima na početku dana.

Islandska privreda nadmašila je većinu evropskih zemalja nakon uvođenja kraće radne sedmice u celoj zemlji bez smanjenja plate, pokazalo je najnovije istraživanje.

Između 2020. i 2022. godine, 51 odsto tamošnjih radnika prihvatilo je ponudu kraćih radnih sati, uključujući četvorodnevnu radnu sedmicu utvrdila su dva „think tanka“, ističući kako je verovatno da je taj procenat danas još i viši.

Prošle godine Island je zabeležio brži ekonomski rast od većine evropskih zemalja, a stopa nezaposlenosti jedna je od najnižih u Evropi, saopštili su Autonomy Institute iz Velike Britanije i Islandsko udruženje za održivost i demokratiju (Alda).

„To istraživanje pokazuje da je u pitanju istinski uspeh: kraće radno vreme postalo je široko prihvaćeno na Islandu, a ekonomija je snažna prema brojnim pokazateljima“, rekao je predstavnik Alde.

U dva velika eksperimenta sprovedena između 2015. i 2019. godine, zaposleni u javnom sektoru na Islandu radili su 35 do 36 sati nedeljeno bez smanjenja plate. Mnogi od njih su do tada radili 40 sati sedmično.

Blagostanje radnika „drastično“ poboljšano

Eksperimenti su obuhvatili 2.500 ljudi, više od jedan odsto radno aktivnog stanovništva Islanda, i bili su usmereni na održavanje ili povećanje produktivnosti uz poboljšanje ravnoteže između poslovnog i privatnog života.

Utvrđeno je da je produktivnost u većini radnih okruženja ostala ista ili se povećala, dok se blagostanje radnika „drastično“ poboljšalo u nizu faktora, od percipiranog stresa i sagorevanja do zdravlja i ravnoteže između posla i privatnog života.

Nakon eksperimenata, islandski sindikati su pregovorima osigurali smanjenje radnih sati hiljadama svojih članova širom zemlje.

Prošle godine islandska ekonomija porasla je pet odsto, što je druga najviša stopa rasta među bogatim evropskim privredama, odmah nakon Malte, prema najnovijem Svetskom ekonomskom pregledu Međunarodnog monetarnog fonda. Istovremeno je znatno viša od prosečnog rasta Islanda od oko dva odsto u deceniji između 2006. i 2015. godine.

VAŠINGTON – Ako se geološki procesi kakvi se sada odvijaju nastave moglo bi doći do pojave šestog okeana na Zemlji, čime bi afričke zemlje kao što su Zambija i Uganda imale sopstvenu obalu, uprkos tome što trenutno nemaju izlaz na more.

Počelo je formiranje šestog okeana na Zemlji u geološkom fenomenu, iako će možda proći milioni godina pre nego što se taj proces završi, javio je američki časopis Geophysical research letters, preneo je Unilad, javlja Tanjug.

Poslednjih godina, istraživači su otkrili da se dva dela afričkog kopna razdvajaju, što je proces, ako se nastavi, koji bi doveo do toga da između njih počne da se pojavljuje novi okean.

Novi okean bi doveo do toga da afrički kontinent počinje da se deli na pola, a pukotina se nalazi na granicama afričke, arapske i somalijske tektonske ploče.

Morski geofizičar i profesor sa Univerziteta u Kaliforniji Ken Mekdonald je, govoreći o otkriću u celini, rekao da će „Adenski zaliv i Crveno more preplaviti region Afar i istočnoafričku dolinu rascepa i postati novi okean“.

„Taj deo istočne Afrike će postati sopstveni odvojeni mali kontinent“, rekao je Mekdonald.