Getty © NurPhoto

Još jedan skandal priredili su fudbaleri tzv. Kosova, ovoga puta u Ligi nacija protiv Rumunije u petom kolu Lige nacija grupe C.

Meč između Rumunije i tzv. Kosova prekinut je u 93. minutu pri rezultatu 0:0, kada su fudbaleri gostujuće ekipe napustili teren.

Rumunski navijači su uzvikivali: “Srbija, Srbija”, nakon čega su se gosti povukli u tunel i odbili da nastave meč.

Arbitri i fudbaleri Rumunije čekali su nešto više od sat vremena da se gostujuća ekipa vrati na teren, ali se to nije desilo.

Kako prenose lokalni mediji, danski sudija Morten Krog pokušao je da ubedi fudbalsku reprezentaciju tzv. Kosova da se vrati na meč, a kada ovi to nisu uradili ni posle sat vremena, odsvirao je kraj susreta u Bukureštu.

Rumunski mediji navode da je namera gostiju bila je da izdejstvuju pobedu za “zelenim stolom” tako što se neće vratiti na teren pod izgovorom da se ne osećaju bezbedno.

Naravno, sudije i delegati nisu imale takvu procenu, pogotovo ne nakon pražnjenja određenih delova tribina stadiona u Bukureštu.

Zato su organizatori i arbitri tražili od gostiju da se vrate na teren, što ovi nisu želeli da urade.

Još uvek nije zvanično potvrđeno, ali se očekuje da epilog čitavog haosa bude službena pobeda Rumuna i potvrda prvog mesta u grupi, te prolaz u viši rang Lige nacija.

Patrijarh Pavle je ispunio svaku reč Hristovih apostola i usvojio svaki podvig Hristove crkve, rekao je patrijarh Porfirije povodom 15 godina od upokojenja patrijarha Pavla. Tokom sednice Sinoda SPC, patrijarh Porfirije istakao da je siguran da se patrijarh Pavle i danas moli za svoj narod.

U Patrijaršijskom dvoru u Beogradu održana je sednica Arhijerejskog Sinoda SPC kojoj je predsedavao patrijarh Porfirije, a bila je posvećena patrijarhu Pavlu, koji je umro na današnji dan pre 15 godina.

Petanaest godina upokojenja patrijarha Pavla

Poglavar SPC je tom prilikom rekao da je patrijarh Pavle ispunio svaku reč apostola Hristovih i usvojio svaki podvig Crkve Hristove.

Sednica Sinoda je počela služenjem pomena, tokom kojeg je patrijarh Porfirije poručio da je patrijarh Pavle ostavio za sobom neizbrisiv trag u srcu svakog čoveka koji je imao priliku da se s njim sretne, da čuje njegovu propoved, da pročita neku njegovu misao.

“Siguran sam da se patrijarh Pavle i danas moli za svoj narod, a zbog njegove skromnosti i smirenja, zato što nije jedno govorio, a drugo tvorio, zbog toga što je bio svedok ljubavi Hristove, duboko verujem da Gospod čuje i prihvata njegovu molitvu za svoj narod”, naveo je patrijarh Porfirije.

Savezna vlada obezbediće više od 574 miliona dolara kao pomoć za izgradnju oko 950 domova za iznajmljivanje u Vankuveru.

Vlada kaže u saopštenju za javnost da je projekat na 42. aveniji jedna od četiri lokacije koje primaju sredstva kroz program za izgradnju stanova, koji nudi otplative zajmove sa niskom kamatom kako bi se podstaklo više zgrada za iznajmljivanje za srednju klasu Kanađana.

Navodi se da je lokacija, koju gradi Marcon Developments Ltd., dobila 110 miliona dolara preko fonda za izgradnju 211 stanova različitih veličina, uključujući i dvosobne jedinice.

Vlada kaže da se lokacija nalazi unutar centra Oakridge-a i da je na pešačkoj udaljenosti od javnog prevoza Canada Line.

Tri druge lokacije u Vancouveru takođe su dobili kredite iz programa, koji uključuje 185,4 miliona dolara za 1099 Harwood Street, 184 miliona dolara za 1066 Harwood Street i 94 miliona dolara za 1317 Richards Street.

Harjit Sajjan, ministar zadužen za pacifički ekonomski razvoj Kanade, kaže da potreba za izgradnjom više stambenih objekata postaje sve važnija kako gradska populacija raste, a ovi projekti su “suštinski deo rešenja”.

“Kada bude završen, ova četiri projekta će ponuditi preko potreban smeštaj za porodice i pojedince koji su blizu posla, usluga i pogodnosti u zajednici”, kaže on u saopštenju.

SERBIANNEWS/CANADA

Jedan od najpoznatijih svetskih jutjubera Džejk Pol i legendarni Majk Tajson će odmeriti snage u bokserskom spektaklu koji je na rasporedu u noći s petka na subotu.

Cene ulaznica su zaista jako visoke, a ko želi VIP mesto koje se nalazi odmah uz borce, moraće da izdvoji fantastičnih 1,9 miliona evra.

U AT&T stadionu postoje i VIP karte koje koštaju oko 5 hiljada evra, a neka mesta je moguće kupiti i za 7.500, dok se mesta bliže ringu plaćaju i do 20.000 evra.

Ipak, ukoliko želite bukvalno biti rame uz rame s borcima, to će koštati čak 1,9 miliona evra.

Zasad se ne zna ko je tačno kupio navedeno mesto, ali je objavljeno kako je račun izdat na jednu poznatu advokatsku firmu iz Los Anđelesa.

VIP loža s dva mesta će biti snimana i za potrebe Netfliksa, a ovo će biti najbliže borcima što je ikada dozvoljeno pravilima, piše u saopštenju organizatora.

U ovaj paket ulazi i mogućnost da se bude na pozornici kada bude mereni borci kao i prisustvo u svlačionicama oba boksera neposredno pre meča.

Takođe, uključeno je i fotografisanje nakon borbe, a dobiće i nekoliko pari rukavica s autogramima. Uz to dolaze i lični vozač, obezbeđenje te dve noći u luksuznom hotelu kao i brojni drugi luksuzni sadržaji.

Iz ljubavi prema kozama i uz starinski bakin recept, Kikinđanin Željko Zeljković je pre više od decenije i po započeo proizvodnju sapuna od kozijeg mleka, rešavajući problem plasmana mleka koje nije moglo da pronađe put do tržišta.

Kada se pojavila prepreka sa prodajom kozjeg mleka, jer mlekare nisu bile zainteresovane, a količine su bile suviše male za industrijsku preradu ali prevelike za prodaju sirovog mleka, Zeljković je počeo da traga za alternativama. Rešenje je pronašao u ideji da kozje mleko iskoristi u proizvodnji domaćeg, prirodnog sapuna.

„Tragajući za proizvodima gde bi se moglo iskoristiti kozje mleko, došao sam na ideju da kod starog babinog recepta umesto vode u proizvodnji sapuna koristim kozje mleko,“ objašnjava Zeljković, prisećajući se kako je recept star generacijama dobio novu, savremenu primenu.

Njegovo verovanje u kvalitet sapuna bilo je čvrsto od samog početka, jer je upravo on sam prvi korisnik ovog proizvoda. Godinama se borio sa ekcemima na rukama koje industrijski sapuni nisu mogli da izleče, ali je nakon korišćenja sapuna od kozjeg mleka i jestivih ulja primetio potpuni oporavak.

“Shvatio sam da mi u stvari smeta sintetika koja se koristi u industrijskoj proizvodnji sredstava za higijenu. Prirodne dodatke koje sam ubacio u sapun su dodatno poboljšale kvalitet sapuna.“ – objašnjava naš sagovornik i dodaje: „Minimalna cena koju sam odredio na samom početku je bila faktor koji je ohrabrio korisnike da probaju sapun, a znao sam na osnovu ličnog iskustva I povratnih informacija od osoba koje su imale slične probleme da će biti stalni korisnici“.

Tako je započet put ovog sapuna, koji danas, posle sedamnaest godina, broji preko dva miliona prodatih komada. Kako bi osigurao kontinuiranu proizvodnju sapuna tokom cele godine, Zeljković je napravio značajan korak u partnerstvu za nabavku mleka:

”Morao sam da, kako se kaže moderno, ’autsorsujem’ proizvodnju mleka i pronađem pouzdanog partnera koji ima kapacitete da mi obezbedi kozje mleko. S obzirom na to da su koze sjarene tokom zime, odnosno od novembra do marta kada se ne muzu, morao sam da mleko zamrzavam. Na ovaj način imam obezbeđene sirovine za sapune tokom cele godine. Moj snabdevač je po ugledu na mene takođe napravio veliki zamrzivač, tako da ukoliko bi se pojavila potreba za povećanjem proizvodnje, mleka uvek imamo.“

Iako je sapun brzo pronašao svoje mesto kod potrošača, Zeljković se suočava i sa izazovima nelojalne konkurencije. U industriji prirodne kozmetike pojavili su se proizvodi koji samo u tragovima sadrže kozje mleko, ali se reklamiraju kao da im je to glavni sastojak.

“Tržište prepozna pravi kvalitet, pa tako i kod sapuna od kozjeg mleka. Možete nekoga prevariti jednom ali ne i više puta, a pogotovu ne možete varati sedamnaest godina. Naši sapuni su kontrolisani u Zavodu za javno zdravlje u Kikindi, u Nemačkoj u Hamburgu, u Hrvatskoj, u Sloveniji, Mađarskoj i Slovačkoj. Da biste izvezli kozmetički proizvod u zemlje Evropske unije, morate da dobijete CPNP broj. Taj broj se dobije kada licencirani farmaceut iz EU zemlje uradi testiranje i analizu kozmetičkog proizvoda. Na osnovu tog broja proizvod može da se stavi u promet. Mi imamo urađene analize i elaborate u svim navedenim zemljama.” – objašnjava Željko Zeljković.

“Mi smo prva registrovana sapundžijska radnja za ručno rađene sapune u Srbiji nakon drugog svetskog rata.” – s ponosom ističe naš sagovornik i dodaje: “Puno je bilo reportaža o našoj proizvodnji gde su mnogi pomislili da je to posao gde se može na brzinu zaraditi veliki novac. Istom brzinom su se takve proizvodnje i gasile. Jednostavnom računicom kojom se rashodna i prihodna strana uporede može se zaključiti da bez masovne proizvodnje nema računa da se ulazi u ovaj posao. Tada mnogi posežu za nekim nečasnim radnjama, pri čemu rizikuju da ugroze nečije zdravlje ili da korisnike dovedu u zabludu da koriste sapun od kozjeg mleka.”

Na početku karijere, Zeljković je imao i ideju da okupi odgajivače koza i ovaca iz Kikinde i okoline kroz Udruženje kozara. Cilj je bio da zajedno lakše pronađu partnere za otkup mleka, mesa i kože. Međutim, ubrzo se suočio sa otporom i nerazumevanjem unutar udruženja, što je crpelo njegove resurse i energiju.

“Međutim ljudska sujeta, neznanje i egoizam je doveo da se ubrzo udruženje ugasilo i skoro svi članovi su prestali vremenom da se bave odgojem koza i ovaca. Probao sam da neke mlađe edukujem, da ih savetujem da ne ulaze prebrzo u proširenje stada dok ne obezbede tržište, kao i da se više posvete mesnim rasama koza koje su na tržištu Balkana veoma tražene, a nema ih. Napisao sam i jedan mali biznis plan sa proizvodnim i ekonomskim pokazateljima, gde je računica jasna da na 100 koza mesnate rase može da se ostvari preko 1000 eura mesečne zarade, bez puno truda, jer nema svakodnevne muže. Delim to svima nesebično ali do sada niko nije ni pokušao. Nisam u tome uspeo i to mi je možda najveća žal.”

Danas Zeljkovićev sapun od kozijeg mleka može se pronaći u gotovo svim prodavnicama zdrave hrane i apotekama u Srbiji, kao i na njihovim webshop stranicama ili društvenim mrežama:

“Nema kontinenta na koji nije stigao naš sapun. Obično ga naši ljudi ponesu ali ima dosta primera da su turisti obilazeći našu zemlju kupovali sapun i odneli u svoju domovinu. Imali smo izvoz na Tajvan, poslali smo uzorke u Kinu i Japan na zahtev potencijalnih klijenata. Izvezli smo na Kanarska ostrva, zemlje EU i zemlje bivše Jugoslavije.”

Željko kaže da je posebno ponosan je na recenzije korisnika, među kojima mu najviše znače one roditelja čije bebe imaju probleme sa ekcemom i alergijama na sintetičke sapune, a ističe i to da jedan njegov poznanik, koji je lekar dermatolog, sapun redovno kupuje za sopstvenu upotrebu ali ih preporučuje i pacijentima. Kao priznanje za dugogodišnji trud i posvećenost kvalitetu, trenutno radi na proširenju plasmana svojih sapuna na nova tržišta.

“Trenutno radimo sapune za naše domaće i za Slovačko tržište gde je uvoznik jedan mlad i vredan momak, koji je uspeo da plasira sapune u njihovu najveću kozmetičku trgovinu, a očekujemo da proširi trgovinu i na Češku. Takođe je nakon ukidanja zabrane kupovine robe iz Srbije i dugogodišnji partner iz Uroševca sa Kosova I Metohije poručio je veću količinu, pa moramo da radimo i prekovremeno.” – objašnjava naš sagovornik.

Inače, Željko Zeljković je oženjen, otac dve ćerke, odavno je postao i deda, ali mlad duhom i energijom, on nikad nema mira kada je reče o biznis idejama. Kako kaže, od samog starta je bio uveren da će sapundžijski zanat uspeti, pa je svojevremeno napustio siguran i dobar državni posao u Telekomu, gde je radio komercijalista za regionalno tržište Vojvodine. I oni koji ga lično poznaju, znaju da je večiti optimista I pozitivac, pa zato ni ne čudi da je u tom duhu i sa nama priveo razgovor kraju rečima “Ne žalimo se, samo neka nas zdravlje služi.”

Srpska tehnološka kompanija Softech Solutions koja razvija inovativna softverskih rešenja za automatizaciju prodajnih procesa zauzela je visoko 18. mesto na ovogodišnjoj rang listi najbrže rastućih tehnoloških kompanija u Centralnoj Evropi (CE Technology Fast 50), sa četvorogodišnjim rastom prihoda od 1340% (2020-2023), objavila je konsultantsko-revizorska kompanija Deloitte.

U kategoriji „Kompanije u usponu“, kompanija Abstract, tehnološka kompanija koja se bavi unapređenjem cyber bezbednosti, zauzela je 13. mesto ostvarivši trogodišnji rast prihoda od 389% (2021-2023) dok je kompanija Bridgewater Labs, savremena softverska kompanija, specijalizovana za razvoj kompleksnih ERP rešenja uz primenu veštačke inteligencije, kao i specijalizovanih web i mobilnih aplikacija, na 23. mestu uz trogodišnji rast od 136%.

Takođe, u kategoriji „Zvezde pozitivnog uticaja“ (Impact Stars), koja prepoznaje kompanije sa pozitivnim uticajem u oblastima kao što su društvo, poslovna zajednica, inovativnost, okolina i raznolikost, izdvojene su kompanije Bridgewater Labs, Pierre Enterprises i Bakson, koje etičke vrednosti postavljaju u srce svojih poslovnih modela.

„Biti prepoznati kao jedna od najbrže rastućih kompanija u Centralnoj Evropi kroz program Deloitte Fast 50 CE za nas je veliki uspeh i potvrda stabilnog poslovnog modela koji nas motiviše da ostanemo u vrhu evropskog inovacionog ekosistema.

Ovo priznanje znači da smo dokazali da možemo da se takmičimo sa najboljima na međunarodnom nivou.Razvijamo inovativno softversko rešenje koje automatizuje prodajne procese, donoseći kompanijama značajan rast prodaje. Poslovni model B2B omogućio je kontinuirani rast prihoda i stabilno poslovanje, što nas je dovelo na visoko 18. mesto 50 najbrže rastućih kompanija u Centralnoj Evropi.

Kada je reč o našem proizvodu, ovo je jasan pokazatelj da smo stvorili tehnologiju koja je relevantna i koja donosi pravu vrednost našim korisnicima širom Evrope.

Što se tiče budućeg rasta kompanije, uveren sam da će nam ovo priznanje omogućiti lakši pristup novim investicijama i proširenje saradnje sa ključnim partnerima. Sa kancelarijama u Beogradu i Madridu i prisustvom u 12 evropskih zemalja, verujem da imamo solidnu osnovu da nastavimo naš brzi rast i dodatno ojačamo našu poziciju na tržištu.

Hvala našem timu, klijentima i partnerima što su verovali u nas i što su deo naše priče,“ ističe Ognjen Lukić, osnivač Softech Solutions doo.

Zoran Dobrosavljević, osnivač i direktor Abstract doo i Seif.ai, naglašava: „Mi u Abstractu radimo na unapređenju cyber bezbednosti kako bismo omogućili pojedincima i kompanijama da budu sigurni u digitalnom svetu. Osvešćujemo važnost zaštite, pomažemo u očuvanju podataka i poslovanja, i svakodnevno prenosimo svoje znanje drugima. Naša platforma Seif.ai podiže nivo zaštite i čini cyber bezbednost dostupnom svima. Pomogli smo mnogim firmama da se oporave nakon cyber napada i danas smo često prvi kontakt kada je potrebna pomoć. Naš cilj je da nastavimo sa pružanjem sigurnosti i znanja koji su osnov za dugoročni uspeh u digitalnom okruženju.”

Nikola Obradović, direktor kompanije Bridgewater Labs, ističe: „Izuzetna nam je čast što nas je Deloitte prepoznao kao kompaniju sa visokim potencijalom za rast i pozitivan uticaj na širu zajednicu. Naša misija od samog početka jeste unapređenje poslovnih procesa kroz tehnologiju, a ovo priznanje u kategorijama ‘Companies to Watch’ i ‘Impact Stars’ samo potvrđuje našu viziju. Verujemo da je ovo samo početak i da ćemo nastaviti da pravimo razliku u svetu tehnologije i šire.”

Slobodan Ćirić, lider CE Technology Fast 50 programa u Srbiji ponosan je na prisustvo domaćih kompanija na ovogodišnjoj rang-listi. „Izuzetno mi je drago što ove godine imamo jednu kompaniju među 50 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u Centralnoj Evropi i dve u kategoriji Kompanije u usponu. To su mlade kompanije sa vizijom, koje svojim inovacijama doprinose stvaranju bolje budućnosti. U vremenu punom izazova, ohrabrujuće je videti ovakvu posvećenost i rast. Nadam se da ćemo sledeće godine na ovoj prestižnoj listi imati još više kompanija iz Srbije, koje su predvodnici u inovacijama i transformaciji tržišta.“

Činjenice i podaci

Ove godine, Poljska i Češka su imale najveći broj kompanija koje su ostvarile plasman u glavnoj kategoriji Najbržih 50, sa po 17 kompanija. Hrvatska i Slovačka su zauzele poziciju sa po 4 kompanije, Rumunija i Bugarska sa po 3, dok su Srbija i Letonija imale po jednu kompaniju među plasiranim.

Softverske kompanije i dalje dominiraju rang listom, sa 28 učesnika, a slede ih fintech kompanije, kompanije iz oblasti medija i zabave, kao i one iz sektora zdravstva i nauka o životu. Softverske kompanije iz Češke, Oddin.gg i MAGU, zauzele su prvo, odnosno drugo mesto, dok je treće mesto pripalo fintech kompaniji SIA JEFF iz Letonije.

Oddin.gg je kompanija koja nudi inovativna rešenja za klađenje na esports mečeve, pružajući usluge operaterima kladionica širom sveta. Koristeći mašinsko učenje, unapređuju kvote za klađenje na esports događaje i sisteme za upravljanje rizikom. Kompanija kombinuje sopstvene statističke modele, mašinsko učenje i naprednu data nauku, uz stručnost trejdera, od kojih su mnogi bivši esports igrači.

Na čelu liste „Kompanije u usponu,“ za kompanije koje su premlada za plasman među Najbržih 50, nalazi se češka fintech kompanija Patron GO, koja je razvila aplikaciju za lične finansije. Aplikacija pomaže korisnicima da bolje upravljaju troškovima i ostvaruju uštede, koristeći algoritme za učenje kako bi pružila personalizovane savete i analize, podržavajući ih u postizanju finansijskih ciljeva. Patron GO se fokusira na finansijsko obrazovanje, čineći upravljanje budžetom jednostavnijim i mudrijim.

Ovo je treća godina kako Deloitte Central Europe i Google Cloud dodeljuju posebnu nagradu CE Tech Rocketship kompaniji koja je najviše doprinela razvoju visokokvalitetnih, skalabilnih rešenja koja zadovoljavaju i najzahtevnije klijente.

Ovogodišnji pobednik je rumunska softverska kompanija DRUID, osnovana sa ciljem da premosti jaz između poslovnih sistema i ljudi, omogućavajući organizacijama prirodnu komunikaciju sa tehnologijom. DRUID omogućava povezivanje sa različitim sistemima, automatizaciju i upravljanje procesima, osnažujući timove i revolucionizujući interakciju sa klijentima.

Kompanija koristi veštačku inteligenciju i obradu prirodnog jezika, što omogućava fluidne i prirodne razgovore sa korisnicima.