.jpg)
ZVANIČNO: Ljajić preuzeo Partizan, Mijatović i Lazović ponovo u Humskoj
.jpg)
“Da ne vidimo svetlost na kraju tunela, ne bismo ni radili sve ovo. Moraćemo da pravimo rezove. Nismo došli da budemo popularni, nego efikasni. Biće bolnih i teških rezova”
Otprilike istovremeno kada je počeo duel Novog Pazara i Partizana u gradu kraj Jošanice, u sportskom centru crno-belih u Zemunu završena je skupština kluba, na kojoj je izglasano novo – privremeno – rukovodstvo. Ono o čemu se priča već danima unazad pred novinarima je potvrdio Rasim Ljajić, koji će biti na čelu novoformiranog tela.
Među najbližim saradnicima biće mu nekadašnji fudbaleri Partizana, Predrag Mijatović i Danko Lazović.
“Imali smo sednicu. Izabran je novi privremeni organ. Nismo više mogli da krijemo. Pored mene tu će biti Predrag Mijatović, Danko Lazović, Vojin Lazarević, Dragan Milovanović, Milka Forcan i Boban Stanojević. Pred nama je teška finansijska konsolidacija kluba, zato su tu biznismeni, a tu je i advokat koji će se baviti institucionalnim problemima. Hvala posebno Predragu Mijatoviću, kao i svim ostalim članovima koji su tu. Razgovarao sam sa stotinu fudbalera, različitih sfera društvenog i javnog života, većina je izrazila podršku, ali svi su govorili ‘nemoj mene, ja ću kasnije’. Zato je ovo velika hrabrost da se velika fudbalska legenda kao Mijatović vrati”, rekao je Ljajić.
Najavio je Ljajić drastične promene unutar kluba.
“Da ne vidimo svetlost na kraju tunela, ne bismo ni radili sve ovo. Moraćemo da pravimo rezove. Nismo došli da budemo popularni, nego efikasni. Biće bolnih i teških rezova”.
Nije novi čelnik crno-belih dao konkretan odgovor na pitanje čime će se tačno baviti Mijatović i Lazović, već je najavio da će se i oni obratiti javnosti.
“Danka je bilo lako vratiti, Peđu teško. Znao je koliko je težak posao. Rekao je samo, Partizan je u pitanju,sad je momenat. Sutra će se obojica obratiti javnosti. Trudićemo se da uvek dajemo informacije. Ono što je ideja, to je da se sportski sektor ojača i da se smanji mogućnost grešaka u dovođenju igrača. Imamo 30 fudbalera, to ne bi izdržao ni Mančester Junajted”.
Najavljene su i promene na čelu Omladinske škole, kojom trenutno upravljaju Nenad Marinković i Miralem Sulejmani.
“Biće kadrovskih promena, pre svega na čelu. Lazović i Miajtović će odlučivati o tome. Naš proizvod je talentovan mlad igrač. Bez njih ne možemo”, istakao je Ljajić.
Rezultati izbora u Britanskoj Kolumbiji sa interaktivnom mapom
Stanovnici širom pokrajine izašli su na birališta za izbore 2024. BC da bi izabrali pobedničku stranku i poslanike provincijske skupštine (MLA).
U tabeli ispod, pronađite MLA nosioce i pobednike kako budu proglašavani širom pokrajine. Proveravajte redovno jer će se ažuriranja vršiti kako rezultati budu objavljeni.
Za potpuni detaljniji izvještaj o izborima kliknite ovde .
BC izborni rezultati:
*Gore navedeni brojevi uključuju izabrana i vodeća mesta, ukupan broj se može promijeniti
SERBIANNEWS/CANADA
Ovo je najmanje naseljeno ostrvo na svetu
Just Room Enough Island je ostrvo koje ima zvaničnu titulu najmanjeg naseljenog ostrva na svetu s površinom od 310 metara kvadratnih.
Nalazi se na području reke Sen Loren, koja teče na granici između SAD-a i Kanade. Pripada državi Njujork i jedno je nizu od 1.800 ostrva na ovoj reci.
On se prvobitno zvao Hub, a onda ga je pedesetih godina prošlog veka kupila porodica Sajzlend i preimenovala u Just Room Enough Island što u prevodu znači “Ostrvo dovoljno za jednu sobu”.
Vlasnici ostrva tada su posadili stablo i izgradili kućicu koja je zauzela gotovo celu površinu ostrvceta. Iako su je planirali kao vikendicu i beg od svakodnevice, to im nije uspelo. Naime, ostrvo je ubrzo postalo turistička atrakcija.
Nekih 150 metara dalje, na drugom ostrvu se nalazi dvorac Boldt, čuvena vila koju je miloner Džordž Boldt počeo da gradi 1900. godine.
Inače, titulu najmanjeg, a naseljenog ostrva nekad je nosio Bishop Rock, iako je Just Room Enough Island površinom znatno manji. Bishop Rock imao je samo svetionik, koji je automatizovan 1982. godine, zbog čega nije bilo potrebe da bude naseljen.
SERBIANNEWS/CANADA
Teški filmovi i lake priče
Priče Slobodana Todorovića u knjizi „Teški filmovi i lake priče” (u izdanju Službenog glasnika), predstavljene su u Glasnikovoj knjižari-galeriji, a o njima su govorili urednik izdanja Petar Arbutima i pesnik Aleksandar Marković. Po rečima Petra Arbutine, ove pripovesti pisao je autor koji pripada generaciji onih koji su svoj umetnički ukus formirali gledajući najbolja ostvarenja kinematografije. Te priče su, po njegovim rečima, neposredne i razuđene dramatičnim i često duhovitim doživljajima stvarnosti i raznolikih fabulativnih peripetija, dok nas vraćaju u sfere kolektivnog, ali i neposrednog sećanja i u iskustvu još neprevrelih događaja. Arbutina je posebno istakao Todorovićevu duhovitost, kao viši oblik duhovnosti, u junacima njegovih priča video je životnost ljudi koje možemo sresti svakoga dana. Oni, kako smatra, predstavljaju paradigmu balkanskog Robina Huda, a kao da su ovenčani simboličkim oreolom spoznaja pravog života, blago osvetljeni bioskopskom svetlošću.
– Otvorivši mogućnosti da diskurzivnim opaskama pojača sugestivnost o društvenim i istorijskim zakonomernostima, mentalitetu i podneblju i nedokučivosti čovekove prirode, Todorović je od svojih priča stvorio verističke slike, koje manje govore o samim događajima, a mnogo više o projekcijama raznolikih dešavanja na unutrašnji svet njegovih junaka. Živopisni i sugestivni likovi pozajmljeni iz stvarnosti u novim ulogama i okolnostima samo pojačavaju ovaj utisak. Možemo sa sigurnošću tvrditi da se u vremenu kada je medijska superiornost romana potisnula pripovedanje kao autentičan i primordijalni književni žanr, sa ovom knjigom priča vraća u književnost kao jedinstvo stilske i dramaturške posebnosti žanra – rekao je Arbutina.
Aleksandar Marković zapazio je da se Todorović poigrava najrazličitijim senzacijama pojavnog sveta, povremeno ih suprotstavljajući ustaljenim matricama, a subverzivno briše granice između izmaštanog i proživljenog, duboko ličnog i univerzalnog, stvarajući složenu i autentičnu prozu, koja se ne može sagledati samo iz jednog ugla.
– Priče Slobodana Todorovića ne odlikuje samo raznovrsnost tema, od odrastanja u provinciji, felinijevski živopisno opisanog, preko urnebesnog putešestvija vozom, pa sve do košmarnog kovida 19, već i višeslojni pristup svakoj od njih. Ove priče ukrštaju vremenske tokove, uvode elemente fantastike, ali i kosmopolitizma. Kosmopolitizam je glavna odlika Todorovićevog pisanja, a njegov jezik bogat je arhaičnim i lokalnim rečima i izrazima. Mnogo toga je u ovim pričama filmsko, i žanrovski i vizuelno, i obiluje detaljima i bogatstvom scena – zaključio je Marković.
Rajko Grlić: Film ne menja svet ali možda te podstakne da o njemu razmisliš
Reditelj Rajko Grlić izjavio je da je film „Svemu dođe kraj” ljubavna priča i krik o hrvatskoj stvarnosti, da mu se nakon komplikovane „Karaule” ne snima van Zagreba, da je po karakteru različit od svog saradnika Ante Tomića i da danas filmove treba da snimaju oni kojima je priča važna.
Grlić je rekao Tanjugu da je za film „Svemu dođe kraj”, koji je stigao i u naše bioskope, roman Miroslava Krleže „Na rubu pameti” bio pretekst, i da su on i koscenarista Ante Tomić od čuvenog književnika „uzeli bes i ljutnju prema vremenu”.
„Krenuli smo od njega zato što opisuje tridesete godine, a beskonačno liči na ono u čemu živimo danas – na novac, moć male nad velikom grupom, na malo bogatih i puno siromašnih, na fašizam koji se valja iza brda. Sve su to bile oznake onog i ovog vremena”, naveo je Grlić.
Prema njegovim rečima, „Svemu dođe kraj” je „ljubavna priča umočena u hrvatsku stvarnost”, gde politika ima ogroman uticaj i moć nad svakodnevnim životom, a kroz sudbine ljudi na margini društva se prelama i samo vreme.
Grlić je dodao da “pravi filmove da bi ostavio neke tragove na putu, neke kapsule vremena, koje ako nekad neko nađe i otvori, da vidi kako je to izgledalo u nekom trenutku”.
Svoja poslednja četiri filma„Karaula”, „Neka ostane među nama”, „Ustav Republike Hrvatske” i „Svemu dođe kraj”, Grlić je scenaristički radio sa Tomićem, a otkrio je da su napisali još jedan koji nisu snimili.
„Za koji mislimo da je najbolji scenario koji smo napravili. Možda jednog dana, za 20-30 godina, se dogodi”, rekao je Grlić. Napomenuvši da su potpuno različiti karakteri, Grlić je dodao da između njega i Tomića postoji ogromna razlika u godinama, kao i to da je on gradsko, a scenarista i pisac “seosko dete”.
„On je s kamena, ja sam s asfalta. On je visok, ja nisam toliko visok. Ima fantastičan osećaj za apsurdni humor koji ja verovatno nemam do te mere. Nas ta različitost strašno veseli”, priznao je sineasta. Grlić se duhovito prisetio kako mu je Tomić obećao da će mu poslati jednu priču, što nije uradio ni nakon godinu dana, i da je to „čovek koji se ne drži nikakvih rokova, nikakvih obećanja – šlampavi jedan tip”.
Scenario za „Karaulu”, koji je imao deset verzija, radili su po Tomićevom u romanu „Ništa nas ne smije iznenaditi”, gde se stalno pominje borova šuma na Ohridu, a kad su konačno otišli tamo, Grlić je primetio da „nema ni jednog bora!”.
„Na snimanje je došao jedan oficir makedonske vojske i rekao: ‘Čujem da snimate po meni. To što je u filmu, to se meni dogodilo!’ Tako smo dobili i živog čoveka po kome je to snimljeno”, rekao je reditelj.
Grlić se prisetio kako je „Karaula” bio zahtevan film za snimanje, koje je trajalo više od dva meseca, na 1.300 metara nadmorske visine, sa velikom ekipom i komplikovanim noćnim scenama sa kišom. „Raditi sa deset cisterni koje idu gore-dole tri noći, da bi donosile vodu, kamere pod raznim zaštitama… Tada sam rekao da snimam samo u Zagrebu, i to u centru, da ne idem po planinama”, rekao je Grlić.
Da bi bio dobar, u doba uznapredovale tehnike, kada se može snimati i mobilnim telefonom, Grlić je istakao da film mora biti važan svom reditelju.
„Onome ko priča mora biti to strašno važno. Mora imati neki intimni razlog da to radi. Kad imate svoj razlog za nešto, onda ćete to snimiti pre ili kasnije na komadu drveta ili sa ajfonom”, rekao je Grlić.
Prema njegovim rečima, značajno je da stvaraoci “nađu priče i karaktere, uopšte da pričaju o nečemu što njih intimno brine, što im je važno da izgovore”.
Grlić je primetio da danas mnogo umetničkih akademija proizvodi mnogo umetnika, a “nekad su akademije proizvodile malo, pa je većina ljudi završavala u tom poslu”.
„Vrlo pažljivo su dozirali da na ulici ne bude osam miliona nezaposlenih režisera, koliko ih danas imamo. Imamo veoma mnogo glumaca. Svako osniva glumačke škole. To je velika nada da se dođe u veliki svet. I vrlo često se prodaje magla kroz tu nadu”, upozorio je Grlić.
Primetivši da je danas u filmu vrlo malo novca, Grlić je dodao da je rediteljima privlačna televizija, koja odmah nudi posao, kao što se nekad više ulagalo u reklame.
„I danas mnogo više sredstava ide u reklamu nego u film. Ali kad jednom odete, to opipate, vrlo teško se vraćate. Za film se treba odricati da bi se dogodio. Ako niste spremni da u tu igru uđete, onda je to teško”, upozorio je reditelj.
Govoreći o filmu „Svemu dođe kraj”, koji je premijerno prikazan letos na Pulskom festivalu, a odnedavno je i u srpskim bioskopima, Grlić je ocenio da je danas u Hrvatskoj “strašno malo glasova koji probaju da se bune protiv stvarnosti”.
„A stvarnost nije ugodna, jer puno ljudi ostaje na rubu egzistencije. A kad ste na rubu egzistencije, vrlo ste blizu i rubu pameti. Hteli smo da pustimo naš krik”, rekao je Grlić.
Prema njegovim rečima, “filmovi ne menjaju svet, ne podižu bune – šapuću na uvo u mračnim dvoranama i ako nešto prepoznaš na tom platnu, možda o tome razmisliš”.
Upitan da prokomentariše rečenicu ruskog pisca Fjodora Mihailoviča Dostojevskog da će umetnost i lepota spasti svet, Grlić je primetio da ga za sada nisu spasli, a “bilo je puno fantastične umetnosti”.
„Primitivizam je uvek mnogo jači. Varvari su uvek tukli svaku civilizaciju. Od početka do danas uvek novi varvari dođu i imaju više snage, energije, sirovosti u sebi da razruše svaku civilizaciju”, ocenio je reditelj.
Grlić je dodao da „živimo na prostoru gde svakih pedesetak i manje godina sve počinje ispočetka”. „Dođu neki novi, izbrišu sve ono što je bilo pre. A kulture ne žive ako nemaju svoje poreklo, ako nemaju duge izvore, nemaju pisce koji su nešto pisali, filmove koji su se snimali”, rekao je Grlić.
Filmski festival u istarskom gradiću Motovunu Grlić je bio napravio jer su tada u hrvatskim bioskopima igrali isključivo američki blokbasteri, sa specijalnim efektima. „Imao sam strašnu potrebu da upozorim da postoje drugi, mali divni filmovi po svetu, sa kojima bi mnogo više komunicirali. Vrteli smo godinama male filmove, nepoznate priče. I mislim da smo dobar broj generacija odgojili na takvom filmu”, rekao je Grlić.
Prema njegovim rečima, u Sjedinjenim Državama je nestalo sve što nije blokbaster, a za nezavisni, mali film više nema bioskopa i svi su prešli na kablovsku. „Nije pitanje skupiti tri miliona za film, koliko je pitanje gde naći šest da bi ušao u bioskop. Treba duplo više novca da bi mogli da uđu u bioskop, da bi ga mogli reklamirati. To više niko ne može”, primetio je reditelj.
Grlić je naveo de će u jednom trenutku nestati i bioskopi, i da ima ogromnu sreću što je živeo u trenutku kad su bioskopi bili velika stvar, kada se “imalo negde sesti i razgovarati o filmu”. “To je bio ritual. Ovo danas je gledanje na televiziji, koje zovem ‘Mekdonalds film’. Odete, popričate telefonom, pa odete u kuhinju po nešto, pa prebacite na drugi film. Za pričanje priče je potrebna koncentracija”, naveo je Grlić.
Prema njegovim rečima, zato je bioskopska dvorana “tako fantastična, taj mrak, veliki osvetljen ekran”. Grlić je priznao da nikad svoje filmove ne gleda u dvorani sa publikom, jer ne voli da deli utiske o njemu sa drugima. “Gledam film kad ga završim. Sednem u veliku salu, zaključam vrata i sam odgledam film. Taj osećaj koji imam nakon toga hoću da ostane u meni o tom filmu”, rekao je reditelj.
Besplatne turističke ture povodom Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu
Povodom obeležavanja Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu 20. oktobra, grad Beograd poklonio je građanima besplatne pešačke turističke ture, realizovane u saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda.
Poslednja tura će biti realizovana danas sa početkom u 10 časova, a polazak je od Terazijske česme, prenosi Tanjug.
Posetioci će, kako se navodi, tokom šetnje čuti priču o detaljima “beogradske operacije”, borbama i sudbini heroja oslobodilaca, kao i svih poznatih i manje poznatih aktera borbi za konačno oslobođenje glavnog grada.
Pešačke ture, kao podsetnik na slavnu oktobarsku nedelju 1944. godine i jednu od najznačajnijih vojnih operacija u staroj Jugoslaviji, vodi licenirani turistički vodič, saopšteno je iz Turističke organizacije Beograda.
Sitnice koje u Evroligi sve znače
Barselona savladala „crveno-bele“ posle velike drame i produžetka i nastavila seriju pobeda dugu sedam godina
Posle četiri odigrana kola Evrolige košarkaši Crvene zvezde su sa skorom 3-1 na deobi prvog mesta sa još četiri tima. Posle tri startna trijumfa, došao je i prvi poraz. Crveno-beli su posle velike drame i produžetka izgubili od Barselone (94:98) u predivnom ambijentu Beogradske arene u kojoj je bilo više od 20 hiljada navijača.
Mnogi bi navijače Zvezde bi potpisali na neviđeno ovakav početak sezone i tri pobede posle četiri kola, ali je ipak ostao je žal što nije nastavljen trijumfalni niz i što konačno nije prekinuta serija poraza od Barselone koja od 20. oktobra 2017. godine. Tada su „crveno-beli“ u dvorani „Aleksandar Nikolić“ pred 6.086 gledalaca na krilima Milka Bjelice i Tejlora Ročestija ostvarili veliki pobedu (90:82). Malo ko je očekivao da će u narednih sedam godina i 12 mečeva slaviti isključivo gigant iz Katalonije.
Imao je srpski šampion devet poena prednosti u finišu treće četvrtine, vođstvo 93:90 na polovini produžetka, ali je do kraja meča ubacio još samo jedan poen sa linije slobodnih bacanja. Barselona je sjajno šutirala, samo u dodatnih pet minuta susreta ubacila četiri trojke. Bilo je još mnogo sitnica koje su presudile, a koje u Evroligi sve znače i donose pobede.
Slično razmišlja i trener Crvene zvezde Janis Sferopulos:
-Bila je velika borba, oba tima su želela da pobede, derbi meč od starta pa do kraja. Imali smo rano vođstvo, ali gledajući naše standarde odbrana nam nije bila dovoljno dobra. Postizali su lake poena, pogotovo u prvom poluvremenu. Bila je 50:50 utakmica, Barsa je pogodila neke teške šuteve na kraju i pobedila. Ovo je Evroliga, ovo takmičenje je teško, moramo da ostanemo hrabri i nastavimo da se borimo. Hvala navijačima koji su došli, nažalost nismo im podarili pobedu, ali se nadam da hoćemo u sledećoj utakmici – istakao je grčki stručnjak.
Izostao je učinak Zvezdinih šutera Ajzee Kenana i Nemanje Nedovića koji su zajedno postigli samo četiri poena. Amerikanac se ispromašivao (1-6), dok je Nedović za 11 minuta samo dva puta šutirao iz igre. Sferopulos je stao posle utakmice u njihovu odbranu.
-Oni su ljudska bića, nisu mašine. Ne mogu stalno da igraju na istom nivou. Nekad su bolji, nekad su lošiji.
Za razliku od njih veliku utakmicu je odigrao nekadašnji igrač Crvene zvezde, a u poslednje tri sezone lider Partizana Kevin Panter. Od samog početka bilo je vidljivo da ima nešto lično u duelu sa „crveno-belima“. Uprkos velikom pritisku i uvredama sa tribina izrastao je u junaka meča. Postigao je 26 poena (šut iz igre 10-13), ubacio je četiri trojke, od kojih su dve u produžetku bile odlučujuće.
Posle utakmice nije želeo da govori o svom učinku, već o timskoj igri i pobedi:
– Borili smo se, bilo je dosta prepreka. Oni su uradili neke velike stvari, ali mi smo im odgovorili svaki put. Pokazali smo karakter, izborili produžetak i došli do pobede.
Nastavlja se pakleni ritam
Nema predaha za košarkaše Crvene zvezde. Sledeće iskušenje ih čeka i već u ponedeljak. Gostovanje u Podgorici i derbi petog kola ABA lige protiv Budućnosti.
Podgoričani igraju odlično ove sezone, imaju sve četiri pobede na startu regionalnog takmičenja, dok crveno-beli imaju skor 2-2 i zato i dvorani „Morača“ imaju imperativ pobede.
Što se tiče Evrolige, Crvena zvezda 24. oktobra u okviru petog kola igra protiv Reala u Madridu.
Kraj najvećeg teniskog rivalstva u istoriji, Đoković pobedio Nadala u Rijadu
RIJAD – Najbolji srpski teniser Novak Đoković osvojio je treće mesto na egzibiciji „Slem šest kraljeva” u Rijadu, pošto je večeras savladao Španca Rafaela Nadala rezultatom 6:2, 7:6 (7:5).
Bio je to poslednji duel, istina nezvanični, dvojice tenisera koji su odigrali najviše mečeva ikad i zajedno osvojili 46 gren slemova.
Nadal posle finala Dejvis kupa završava karijeru, a ostaće zapisano da je protiv Đokovića odigrao 60 zvaničnih mečeva i da je skor 31-29 za srpskog tenisera.
U Metro Vancouveru trenutno nedostaje preko 45.000 stambenih jedinica
Nedostatak stanova u Metro Vancouveru dostigao je 45.541 jedinicu od 2023. godine, a ako se putanja održi, dostići će vrhunac na oko 49.000 jedinica 2031. godine.
Ciklus pada bi započeo početkom 2030-ih, dostižući manjak od 48.969 jedinica, prema novom tržišnom izveštaju kompanije Rennie za marketing nekretnina.
Od 2001. godine, prosečni stambeni deficit akumuliran godišnje je 2.070 jedinica. Kada bi hteo da ruši ovih 16% manjka, region bi trebalo da gradi još preko 2.400 kuća godišnje.
Prema Rennieju, stambeni nedostatak nije postojao 2000. godine.
Trenutni deficit od 45.541 jedinica je ekvivalentan obezbeđivanju dovoljno domova za 110.000 ljudi, što je ekvivalentno populaciji Delta ili Maple Ridge, na osnovu proseka od 2,4 osobe po domaćinstvu.
Brojka od oko 49.000 jedinica početkom 2030-ih je ekvivalentna celokupnoj stambenoj ponudi u Langley Townshipu.
„Sa kontinuiranim rastom stanovništva koji se očekuje u narednim godinama, moraćemo značajno da povećamo tempo ponude stambenih objekata samo da sprečimo rast deficita – a kamoli da ga smanjimo“, navodi se u izveštaju.
10-godišnji istorijski rast stanovništva (levo) i 10-godišnja prognoza rasta stanovništva (desno) u Metro Vancouveru. (Rennie)
Tokom protekle decenije, između 2013. i 2023. godine, Surrey je predvodio rast stanovništva Metro Vancouvera, sa neto dobitkom od 144.078 stanovnika i stopom rasta od 28%. Sledili su Vancouver sa 89.598 (+14%), Burnaby sa 47.346 (+20%), Langley City i Langley Township sa 48.462 (+35%), Coquitlam sa 28.715 (+21%), Richmond sa 34.642 (+1). %), te North Vancouver City i North Vancouver District sa 22.999 (+17%).
Projektovani rast stanovništva u periodu od 10 godina između 2023. i 2033. i dalje će predvoditi Surrey sa 188.795 (+29%), zatim Vancouver sa 78.149 (+11%), Burnaby sa 68.372 (+23%) , oba Langley sa 58.036 (+31%), Coquitlam sa 41.973 (+25%), Richmond sa 34.434 (+15%), i oba North Vancouver sa 30.109 (+19%).
Prognoza rasta stanovništva pokrajinske vlade takođe pokazuje da će Surrey postati najnaseljeniji grad u BC-u sa 785.619 stanovnika 2029. godine – što je iznad očekivanih 780.075 stanovnika Vancouvera. Razlika koju vodi Surrey će se povećavati svake godine kasnije.
Očekuje se i da će Surrey postati prva opština u BC koja će dostići milion stanovnika – do 2042. Iste godine, Vancouver će imati nešto više od 936.000 stanovnika.
Očekuje se da će populacija Metro Vancouvera dostići i premašiti tri miliona stanovnika ove 2024. godine , a ako se projekcije održe, regionu će se do 2041. dodati još milion ljudi, što će ukupno imati četiri miliona stanovnika.
10-godišnji istorijski rast stanovništva (lijevo) i 10-godišnja prognoza rasta stanovništva (desno) u Metro Vancouveru. (Rennie)
Iako je savezna vlada najavila svoju nameru da uspori tempo imigracije nakon dve uzastopne godine rekordnog rasta, ipak se očekuje da će rast stanovništva ostati povišen.
Rennie napominje da Metro Vancouver obično vidi manje aktivnosti na tržištu nekretnina, u odnosu na broj stanovnika, nego na drugim tržištima u provinciji, ali ne ove godine.
Neki ulazni faktori koje treba uzeti u obzir uključuju slabljenje kanadskog tržišta rada od nezaposlenosti koja raste više od dve godine, koja se sada približava najnižem nivou od 25 godina, dok su se slobodna radna mesta vratila na nivoe pre pandemije, zajedno sa sve lošijom produktivnošću rada u zemlji.
Zaduživanje je ponovo u porastu u Kanadi, a visoka inflacija je stvar prošlosti, iako Banka Kanade još uvek ima dugu stazu pre nego što smanji referentnu kamatnu stopu na relativno neutralnu stopu.
Rennie tvrdi da je nova intervencionistička politika savezne vlade povećanja poreza na kapitalnu dobit odvratila ulaganja u nove stambene ponude.
Intervencionistička politika pokrajinske vlade o suzbijanju kratkoročnih iznajmljivanja, kao što su Airbnb i Vrbo, takođe nije značajno uticala na ponudu stanova, ali ima negativne implikacije na smeštaj gostiju, što utiče na turističku industriju. Rennie sugeriše da je ograničen broj kuća za kratkoročni najam pogodan za dugoročno iznajmljivanje za ljude koji žive, rade i/ili studiraju u svojim zajednicama.
SERBIANNEWS/CANADA