Kognitivne sposobnosti i starenje: Gubimo ono što ne koristimo

Viktor

17. mart 2025. | 11:58

person in black and white sweater writing on white paper

Mozgalice, ukrštene reči ili sudoku, sve su to stvari koje radimo u nadi da ćemo usporiti neizbežan pad naših kognitivnih sposobnosti kako starimo. Ali nova studija o moći ljudskog mozga ukazuje da pad koji smo očekivali u kasnijem životu nije nužno dat. Pravi veliki zaključak je da ne postoji nikakav prirodni zakon koji bi diktirao opadanje kognitivnih sposobnosti sa godinama, pod uslovom da ih stalno koristimo.

Kognitivne sposobnosti i starenje: Gubimo ono što ne koristimo

Do sada je vladao konsenzus da kognitivne veštine prilično počinju da opadaju još od 30. godine, ako ne i ranije. Ova granica je utvrđena tako što su testirani ljudi različite starosti u datom trenutku, a razultati su pokazivali da oni koji imaju 40 godina, ne rade tako dobro testove iz matematike ili pismenosti, kao ljudi koji imaju 30, a oni od 50 ne rade tako dobro kao oni koji imaju 40 godina, objašnjava Ludger Vesman, profesor ekonomije na Univerzitetu u Minhenu i direktor IFO Centra za ekonomiju obrazovanja.

Tako je ustanovljeno da čim navršimo 30 godina naše kognitivne sposobnosti počinju da opadaju.

Sve vrste kognitivnih veština, matematičkih veština, veština čitanja, naučnih veština, pokazale su se kao izuzetno važne za ekonomski prosperitet, kako pojedinaca, tako i u smislu dugoročnog ekonomskog rasta čitavih ekonomija. U tom slučaju, ako je ovaj obrazac opadanja zaista pravi efekat starosti, to je zaista zabrinjavajući fenomen za društva sa populacijom koja brzo stari, kao što mnoge industrijalizovane ekonomije trenutno imaju, napominje Vesman u intervjuu za Gardijan.

Ako to znači da nivo veština stanovništva, posebno radno sposobnog, vremenom opada zbog starenja, onda bi trebalo da budemo zabrinuti za opšti prosperitet naših zemalja, posebno što je radni vek produžen do kasnih šezdesetih, pa i duže.

Metodologija istraživanja dala lažnu sliku

Profesor Vesman navodi da je problem sa postojećim studijama u tome što je u datom trenutku upoređivano kako ljudi koji imaju 50 godina rade u poređenju sa ljudima koji imaju 40 godina, na primer.

„Ali problem je u tome što su to različite kohorte, a ljudi koji imaju 50 godina možda su samo imali različita iskustva u smislu školovanja, ali i u smislu sveukupne deprivacije. I tako nikad ne znate da li su ljudi koji danas imaju 50 godina dobar pokazatelj kako bi ljudi koji danas imaju 40 izgledali za 10 godina“, objašnjava Vesman.

Судоку се препоручује као добра вежба математичких вештина и одржавање менталне кондиције

Sudoku se preporučuje kao dobra vežba matematičkih veština i održavanje mentalne kondicije

Zato je u Programu za međunarodnu procenu kompetencija odraslih u velikom broju zemljama sprovedeno istraživanje sa testovima iz matematike i pismenosti reprezentativnim uzorcima odrasle populacije. Nemačka je za razliku od ostalih zemalja sprovela longitudinalnu studiju i testirali iste ljude u određenim vremenskim razmacima od nekoliko godina.

„Na taj način smo mogli da posmatramo kako su se veštine pojedinaca promenile tokom vremena, a ne da poredimo različite ljude u jednom trenutku. A zanimljiva stvar je što nam ovo daje potpuno drugačiju sliku od preseka“, ističe profesor Vesman.

Takođe, u ovom istraživanju je mereno i koliko često ispitanici koriste određene veštine. Subjekti su davali podatke o tome šta rade na poslu i kod kuće. Zatim koliko često čitaju uputstva za rad, koliko često čitaju pisma ili e-poruke, novine, knjige i tako dalje. U slučaju matematičkih veština pitani su koliko često moraju da izračunavaju cene, koriste razlomke, koriste kalkulator i pripremaju grafikone i tabele.

Moguće je da ne dođe do pada kognitivnih veština i do 65 godina

Na osnovu tih podataka konstruisan je indeks koliko često različiti ljudi koriste matematičke veštine i koliko često čitaju kod kuće i na poslu.

„Došli smo do dva glavna rezultata. Dakle, pre svega, prosečne veštine su se snažno povećale u četrdesetim godinama. Ako pogledate rezultate istih ljudi tokom vremena, čak i u četrdesetim godinama ljudi nastavljaju da povećavaju svoje veštine i onda nakon toga vidimo blago opadanje veštine pismenosti i nešto veći pad matematičkih veština, iako čak ni u matematici to ne ide ispod nivoa. A kod onih koji često koriste pomenute veštine, kod njih bukvalno nema pada, čak ni do 65. godine, do koje smo mogli da ih posmatramo“, naglašava profesor.

Gubimo ono što ne koristimo

U proseku, veća je verovatnoća da će takozvani ‘beli okovratnici’ mnogo više koristiti veštine čitanja i matematike nego radnici sa ‘plavim okovratnicima”. Tako da se u grupi manuelnih radnika vidi očekivani obrazac pada. Ali čak i unutar ovih podgrupa, među belim okovratnicima ima onih koji često koriste ove veštine, i onih koji ih ne koriste. Isti sličaj je i kod manuelnih radnika.

„To čini ogromnu razliku. Dakle, ako ste zaposleni, ali i dalje koristite veštine relativno često, one zapravo neće pasti čak ni do 65. godine“, naglašava profesor Vesman.

Žene ranije gube matematičke veštine

Kada je u pitanju čitanje, ne vide se bilo kakve razlike između muškaraca i žena, ali postoji vidna razlika u pogledu matematičkih veština. Zapravo, muškarci češće koriste matematičke veštine nego žene, ali to zapravo može samo da objasni neke od razlika u tome kako se njihove veštine zapravo menjaju tokom njihovog života, pri čemu se vidi da zapravo muške veštine ne opadaju čak ni u srednjim godinama, dok matematičke veštine kod žena opadaju mnogo snažnije i u ranijim godinama.

„Mislim da je pravi veliki zaključak da ne postoji nikakav prirodni zakon koji bi diktirao opadanje veština sa godinama. Ono što vidimo je zapravo, u proseku, veštine se zapravo povećavaju do četrdesetih godina, a onda nakon toga, zaista jako zavisi od toga da li koristite svoje veštine, tako da stalno izazivate ono što radite. Ako ih ne koristiš, izgubićeš ih. To je glavni zaključak“, dodaje Vesman.

Specifičnosti obrasca kod žena zapravo ostaju zagonetka za i za istraživače, napominje profesor. Ali ako se pogleda zastupljenost muškaraca u profesijama kao što je inženjerstvo, mašinstvo, građevina i slično, koje zahtevaju matematičke veštine, onda bi to moglo da objasni deo ovog rodnog obrasca.

„U osnovi, ono što podaci pokazuju jeste da gubite ono što ne koristite. To zaista znači da treba da vežbamo svoje veštine čitanja i matematičke veštine. I dokle god to radimo, verovatno ne moramo da se plašimo da će snaga našeg mozga opasti bar do 65. godine sudeći prema našim podacima“, zaključuje profesor Ludger Vesman.

Medicinski oskari u rukama tri srpske naučnice

Viktor

17. mart 2025. | 11:57

a woman in a white shirt holding a stethoscope

U Ljubljani je održana 11. dodela najprestižnijih nagrada za istraživačka dostignuća lekara i farmaceuta država Srednje i Istočne Evrope. Nezavisni međunarodni žiri ove godine, razmatrao je 251 naučni rad i odabrao 18 finalista, među kojima su srpski lekari bili najbrojniji, njih sedmoro. Tri naše doktorke dobitnice su najprestižnije nagrade za dostignuća u medicini.

Doktorka Ana Banko, virusolog, profesorka na Institutu za imunologiju i mikrobiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, doktorka Aleksandra Plavšić, alergolog i klinički imunolog na Klinici za alergiju i imunologiju UKC Srbije i doktorka Marija Rovčanin, naučni saradnik i specijalista ginekologije i akušerstva na Klinici za ginekologiju i akušerstvo „Narodni front“ dobitnice su priznanja za njihov rad i istraživačku delatnost.

Doktorka Ana je nagradu posvetila sinovima Pavlu i Kosti, doktorka Aleksandra kolektivu, sa posebnim akcentom na medicinske sestre, a 31-ogodišnja doktorka Marija celoj Klinici „Narodni front“.

„Mi smo se bavili infekcijom Epštajn-Bar virusa, poznatog u narodu kao izazivač mononukleoze, koji je doživotan i dovodi se u vezu sa okidanjem i progresijom autoimunskih bolesti. Ovaj rad koji je nagrađen bavio se pozadinom ov virusne infekcije u lupusu i ono što smo mi prvi put otkrili je veza između određenih markera infekcije i lupusa. Šansa za obolevanje je 24 puta veća“, objašnjava dr Banko.

„Kao što znamo, astma jeste najprevalentnija nezarazna bolest današnjice i naš rad je pokušao da utvrdi koji su to parametri i biomarkeri koji mogu da utvrde kako da razlikujemo pacijente sa astmom. Cilj je da se za svakog pacijenta ponaosob utvrdi tačan fenotip bolesti da bi se odredila najbolja individualna terapija“, navodi dr Plavšić.

„U našoj zemlji procenat je pandan sa Evropom, negde oko 10,5 odsto je zastupljenost postpartalne depresije u našoj populaciji. Konkretno, u mom istraživanju dve pacijentkinje od njih 100 bile su suicidalne“, istakla je dr Rovčanin dodajući da je postpartalna depresija veliki problem današnjice o kojem se dosta govori u svetu dok je kod nas tabu tema.

Reprezentacija naučnika iz regiona bila bi prvak sveta

Međunarodna stručna komisija konkursa već jedanaestu godinu nagrađuje najveća istraživačka dostignuća lekara i farmaceuta iz država Srednje i Istočne Evrope. Za najprestižniju regionalnu nagradu u medicini “International Medis Awards for Medical Research”, komisija je razmatrala 251 naučni rad i odabrao 18 finalista za devet oblasti, među kojima su srpski lekari bili najbrojniji, njih sedmoro.

„Ako uporedimo sa sportom – ako bi stavili sve reprezentacije u regionu, Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija u jednu ekipu, mi bismo bili prvaci sveta. Tako je i u nauci“, kaže prof. dr Borut Štrukelj, predsednik Internacionalnog naučnog saveta.

Na svečanoj dodeli nagrada, lekari iz Češke, Austrije, Hrvatske, Slovenije… Uz važnu poruku koliko je neophodno ulagati u nauku, medicinu i farmaciju, obratila se, ali i nagrađenima čestitala, i slovenačka predsednica.

A na kraju svečanosti koja, i pored strogih kriterijuma, iz godine u godinu okuplja sve više naučnika, možda i najvažnija poruka.

„Pre 20 godina kada smo pitali dečake i devojčice odgovarali su lekar, farmaceut, pilot. Sada je nešto drugo, influenseri, glumci. Možemo kupiti sve, ali ne možemo kupiti zdravlje i znanje“, poručio je profesor Štrukelj.

Još jedan italijanski grad prodaje kuće za jedan evro

Viktor

17. mart 2025. | 11:54

Svi koji brinu da u Italiji više nema gradova koji prodaju kuće za jedan evro, mogu da odahnu. Gradić Pene, koji se nalazi u centralnom italijanskom regionu Abruco, na pola puta između jadranske obale i planinskog lanca Gran Saso, prodaje napuštene kuće po ceni espresa u pokušaju da zaustavi depopulaciju.

Još jedan italijanski grad prodaje kuće za jedan evro

Grad Pene u provinciji Peskara nalazi se na listi „Najlepših sela Italije“ (I Borghi più belli d’Italia). Široka upotreba cigle na svim istorijskim zgradama i popločanim ulicama dala je Peneu naziv Citta del mattone, odnosno Grad cigala. Pene je 2006. godine dobio Srebrnu medalju za građanske zasluge tokom Drugog svetskog rata.

Jedan deo zdanja u Peneu je već prodat, ali uskoro će oslobotidi još jednu tranšu nekretnina.

Garancija u vidu depozita nije potrebna kao predujam da bi se obezbedio trošni stan. Sve što je potrebno je posvećenost kupaca da renoviraju „kupljenu“ nekretninu.

Od početka programa 2022. godine prodato je šest kuća, uglavnom Italijanima. Prema rečima gradonačelnika, sledeća tranša „šačice“ imovine uskoro će biti u prodaji „u narednih nekoliko nedelja“ – i izgleda da će slediti još.

„Potencijalno postoji preko 40 praznih zgrada u gradu koje traže nove vlasnike, a sve se nalaze u istorijskom centru koji je nenastanjen otkako su porodice počele da se iseljavaju pre nekoliko decenija“, kaže za Si-En-En gradonačelnik Penea, Gilberto Petruči.

„Iako naša ukupna populacija iznosi otprilike 1.200 stanovnika, ostalo je samo 1.000 ljudi koji žive u našem predivnom starom okrugu, koji rizikuje da postane grad duhova.“

Sanacija napuštenih domova

Rođen i odrastao u Peneu, Petruči je osećao da mora da uradi nešto da udahne novi život drevnom srcu svog rodnog grada pre nego što bude prekasno: „Toliko me boli što vidim ove kuće koje leže napuštene”.

Cigla dominira na kućama i na ulicama

Prve tri kuće od po jedan evro prodate su 2022. Druga serija od tri otišla je krajem prošle godine.

Najnovija tranša se sastoji od iste vrste kuća kao i one koje su ranije prodate: uglavnom stare, neke datiraju iz srednjeg veka sa daljim poboljšanjima napravljenim tokom renesanse, kaže Petruči, iako su dva nedavna primerka koja su prodata oba izgrađena početkom 20. veka. Imaju do tri sprata i površine se od oko 70-120 kvadratnih metara.

Prema Petručiju, većina ovih starih domova nekada je pripadala lokalnim porodicama koje su pobegle u potrazi za boljim životom negde drugde – posebno posle Drugog svetskog rata, kada je u bombardovanju uništen veliki deo gradskog arhitektonskog nasleđa.

Dalji talas emigracije nastavljen je sedamdesetih kada su porodice masovno odlazile u Sjedinjene Države, Belgiju, Venecuelu i u obližnje veće gradove da rade u fabrikama.

Istorijski centar Penea nalazi se na panoramskom položaju koji se prostire na dva brda, a sačinjen je od lavirinta lučnih kamenih portala i raskošno ukrašenih monumentalnih fontana.

Šta budući kupci moraju da urade

Za razliku od većine drugih gradova, Pene je uveo blaža pravila za kupce, kaže Petruči.

„Jedini uslov je da se kupci obavežu da će ove kuće preurediti za tri godine, ali ne tražimo depozit kao garanciju za početak radova. Zaista želimo da ohrabrimo i podržimo one koji dolaze da ožive ovaj drevni kraj“, dodaje gradonačelnik.

Većina programa za kuće od jednog evra zahtevaju od kupaca da uplate depozit od 2.000 do 5.000 evra, koji se vraća ako i kada se radovi završe.

Još jedna pobednička prednost Peneovog programa je agencija koja pomaže kupcima tokom restauracije.

Покушај да се заустави депопулација и град оживи

Pokušaj da se zaustavi depopulacija i grad oživi

„Imamo tim arhitekata i stručnjaka koji mogu da savetuju i podržavaju radove na renoviranju, pronalazeći građevinare i geodete, pokazujući kupcima kroz tri-de animacije kako će njihov dom izgledati kada se preuredi i dajući savete tokom različitih faza renoviranja“, kaže Petruči.

Prema rečima gradonačelnika, početni trošak za osnovno preuređenje kuće male i srednje veličine kreće se u rasponu od 20.000 evra. Ako bude više zainteresovanih za ponuđene kuće, nekretnine će biti prodate osobi sa najboljim – i najbržim – planom renoviranja, napominje gradonačelnik.

A ako niste raspoloženi da sami sprovedete renoviranje, na tržištu postoji mnogo kuća po principu ključ u ruke, kao i onih u kojima je potrebno minimalno sređivanje. Početna cena za odmah useljive kuće je oko 40.000 evra.

Prošlost se susreće sa sadašnjošću

Petruči definiše stari kvart svog rodnog grada kao „muzej na otvorenom“ gde je arhitektura mešavina srednjovekovnih, gotičkih i renesansnih stilova.

„Imamo slavnu prošlost“, naglašava. „Pene se može pohvaliti milenijumskim korenima koji su ostavili tragove na njegovom pejzažu. Prvi tragovi praistorijskih naselja datiraju još od Ošija, italskog stanovništva koje je živelo u visoravnima da bi se zaštitilo od neprijatelja.“

Tokom rimske vladavine, Pene se zvao Pina. To je bila vitalna tačka u komunikacionim mrežama i mrežama razmene dobara tog vremena, što dokazuju rimske skulpture, nakit i stolice koje su još uvek izložene u lokalnom muzeju.

Ко не жели сам да реновира, постоје већ сређене куће

Ko ne želi sam da renovira, postoje već sređene kuće

U gradu se godišnje održava živopisni Palio, trka konja kroz uličice, koja podseća na poznatiji događaj u Sijeni u Toskani.

U okolini se uzgajaju sve vrste žitarica: spelta, kukuruz, ječam i čuvena durum pšenica za pravljenje testenina. Gurmani vole lokalno ekstra devičansko maslinovo ulje i vina kao što su roze čerasuolo i beli trebijano d’Abruco.

Tradicionalna jela uključuju pitu timbalo (koji pomalo podseća na lazanje), makeroni ala kitara, posebnu vrstu ručno rađene testenine u obliku žica za gitaru i ukusne arostičine, ražnjiće od ovčetine i bubrega na žaru.

Gde još naći dom od jednog evra

Italija je naravno svetsko središte programa za prodaju nekretnina od jednog evra, uglavnom na jugu zemlje.

Sicilija je epicentar, sa nekim od najdužih programa. Možda je najpoznatiji od svih Musomeli, u centru ostrva. Grad je video ogroman priliv stranaca otkako je pokrenuo ovu šemu, a argentinski lekari su punili bolnice, a nekim ljudima se toliko dopalo ovo iskustvo da su kupili i drugu nekretninu.

Preko brda od Musomelija nalazi se Kamarata, gde mladi meštani koji su se vratili kući tokom pandemije vode program prodaje od jednog evra.

Sambuka, takođe na Siciliji, je još jedan grad omiljen zbog svojih kuća od jednog evra, koji su prošle godine dali još jednu seriju na prodaju. Sada se čak i Italijani uključuju u akciju.

U međuvremenu, još jedan program kuća za jedan evro trenutno se može naći i na drugom italijanskom ostrvu: Sardiniji.

Kanadski premijer u Evropi zbog saradnje sa ‘pouzdanim saveznicima’

Dara Milovanović

17. mart 2025. | 11:51

Umesto u USA, koji su Kanadi uveli carine, novi kanadski premijer Mark Carney je za prvu inostranu posetu izabrao Pariz.

Published On 17 Mar 202

Kanadski premijer Mark Carney rekao je da je za Kanadu važno da ojača veze sa “pouzdanim saveznicima” u Evropi uoči sastanka sa francuskim premijerom Emmanuelom Macronom u ponedeljak, što je njegova prva inostrana poseta usred napetosti sa SAD-om.

Do Carney-jeve odluke da poseti Pariz umesto Washingtona, kao što je uobičajeno za kanadske čelnike, dolazi nakon što je američki predsednik Donald Trump eskalirao trgovinske napetosti sa Kanadom i Evropom te spomenuo mogućnost da anektira Kanadu.

list 4 of 4

Kanada uzvraća SAD-u carinama

end of list

“Za Kanadu je važnije, više nego ikada pre, da ojača svoje veze sa pouzdanim saveznicima poput Francuske”, kazao je Carney uoči radnog ručka sa Macronom u Jelisejskoj palati, istaknuvši da je Kanada “najviše evropska od svih neevropskih zemalja”.

Carney će kasnije u ponedeljak posetiti London.

Macron je rekao da je Kanada dobar primer zemlje koja brani svoje nacionalne interese dok je istovremeno spremna sarađivati na globalnom nivou, što je bila indirektna kritika upućena Trumpu.

‘Poštena trgovina efikasnija od carina’

“Mislim da obojica verujemo da je poštena trgovina, koja poštuje međunarodna pravila, dobra za svačiji prosperitet, a sigurno je efikasnija od carina”, kazao je Macron, preneo je Reuters.

Dok su dvojica vođa odlazila, kanadski novinar je pitao žele li Trumpu poručiti da “uzmakne”, no ni Carney ni Macron nisu odgovarali na medijska pitanja.

Trump je iznenadio zapadne saveznike kada je uveo carine na uvoz njihove robe, čime je doveo u pitanje tradicionalna savezništva, a čak je i spominjao i mogućnost da anektira Kanadu ili dansku teritoriju Grenland otkako je u januaru stupio na dužnost.

Nije jasno koliko će dugo Trumpove carine trajati, niti odakle njegova želja da Kanadu učini 51. američkom saveznom državom.

SERBIANNEWS/CANADA

Đoković protiv Međedovića ili Hadžikate u drugom kolu Majamija

Viktor

17. mart 2025. | 11:50

Srpski teniser Novak Đoković će u drugom kolu mastersa u Majamiju igrati protiv sunarodnika Hamada Međedovića ili Australijanca Rinkija Hadžikate.

Đoković je u prvom kolu slobodan, te će kao i u Indijan Velsu krenuti od druge runde, a na ime rivala će morati da sačeka.

Novak Đoković

Srpski teniser Miomir Kecmanović nastupaće u prvom kolu protiv Amerikanca Aleksandra Kovačevića. Pobednik će u drugom kolu igrati protiv Norvežanina Kaspera Ruda.

Dušan Lajović je eliminisan u prvom kolu kvalifikacija i propustiće turnir na Floridi.

Prvi nosilac Nemac Aleksandar Zverev igraće u drugom kolu protiv Francuza Bendžamina Bonzija ili nekog od kvalifikanata, dok će se Španac Karlos Alkaraz u drugom kolu sastati sa Belgijancem Davidom Gofanom ili Australijancem Aleksandrom Vukićem.

Masters turnir u Majamiju igraće se od 19. do 30. marta, a prošlogodišnji šampion Italijan Janik Siner neće nastupati pošto je suspendovan zbog dopinga.

Nervoza iz Barselone se prenela u Dubai – treći poraz Partizana u ABA ligi

Viktor

17. mart 2025. | 11:49

Košarkaši Dubaija pobedili su Partizan na domaćem terenu rezultatom 80:72 u 23. kolu ABA lige.

Domaći su napravili iznenađenje i vezali šesti uzastopni trijumf, dok je Partizan zabeležio prvi abaligaški poraz u 2025. godini.

Dubai – Partizan

Dubai je u dobrom ritmu započeo utakmicu i imao je dvocifrenu prednost već nakon nekoliko minuta. Partizan u uvodnom delu susreta nije uspevao ništa da odbrani, što je šuterski raspoloženi rival umeo da kazni.

Savršeno je funkcionisao napad domaće ekipe u prvoj četvrtini, te su i poeni bili odlično raspoređeni, a prednjačio je Avudu Abas. Sa druge strane, Brendon Dejvis je održavao crno-bele u igri, ali je bilo jasno da se Partizan muči napadački.

Pokušao je Željko Obradović nešto višom petorkom i zonskim presingom da poremeti protivnika, ali ni to nije dalo previše rezultata. Vodeći tim na tabeli je pogodio samo dve trojke u prvom poluvremenu i napravio je veliki broj grešaka, dok je Dubai igrao sjajnu timsku košarku i drugu četvrtinu je završio sa 14 asistencija.

Dubai – Partizan

Retka svetla tačka u ekipi Partizana bio je Frenk Nilikina, koji polako ulazi u formu otkako se opravio od povrede. To međutim nije bilo dovoljno za raspoloženog novajliju u ABA ligi, te su Obradovićevi izabranici imali dvocifren zaostatak posle prvih 20 minuta.

Zaigrao je Partizan bolju odbranu u trećoj deonici i to se odmah odrazilo na rezultat, ali su problemi u napadu ostali. Mučila su se oba tima da dođu do poena posle pauze, ali je Dubai preživeo krizni period i uspeo da vrati dvocifrenu prednost u završnici četvrtine.

Dejvis je međutim trojkom uz zvuk sirene uspeo da smanji zaostatak na devet poena, a posle nekoliko minuta u poslednjem kvartalu crno-beli su ponovo smanjili razliku. Uspeo je Partizan i da dođe do minusa od samo tri poena, ali se tada razigrao Klemen Prepelič i vratio svoju ekipu na sigurnu razdaljinu.

Partizan je ponovo upao u napadačku krizu i nije uspeo da pronađe rešenje za veoma energičnu odbranu protivnika, te se ponovo izjednačio sa ekipom Budućnosti na vrhu tabele. Dubai se nalazi u sjajnoj seriji i trijumf će im mnogo značiti u borbi za treće mesto.

Abas je sa 14 poena bio najefikasniji u domaćem timu, a poen manje postigao je Danilo Anđušić. Nejt Mejson ubacio je 12 poena, Prepelič 11, a Bucijel deset poena.

Partizan je predvodio Karlik Džons sa 16 poena, a osim njega jedini dvocifren bio je Dejvis sa 15 poena.

Kvalifikovane kanadske porodice ove sedmice će dobiti dečiji dodatak

Dara Milovanović

17. mart 2025. | 11:35

Ako imate pravo na dečiji dodatak, proverite svoj račun u četvrtak.

Treća rata kanadskog dečjeg dodatka (CCB) dospeva 20. marta.

U julu 2024., s početkom nove poreske godine, vlada Kanade povećala je dečiji dodatak za 4,7 posto. Prema tome, maksimalna naknada za decu mlađu od šest godina porasla je sa 7.437 dolara na 7.787 dolara, a za decu od šest do 17 godina porasla je sa 6.275 dolara na 6.570 dolara.

Još jedno povećanje ovih depozita doći će kada sledeća poreska godina počne u julu 2025., ali neće biti tako značajna kao prošla. CRA kaže da roditelji mogu očekivati povećanje od 2,7 posto.

Od 1. jula, godišnja osnovna naknada za decu mlađu od šest godina povećaće se sa 7.787 dolara na 7.997 dolara (666 dolara mesečno) i sa 6.570 dolara na 6.748 dolara (562 dolara mesečno) za decu uzrasta od šest do 17 godina do juna 2026.

Počevši u isto vreme, godišnja invalidnina za decu (CDB) raste sa 3.322 dolara na 3.411 dolara. Ovi iznosi su oslobođeni poreza.

Pokrajinski programi dečijih dodataka

BC porodice takođe mogu da iskoriste pogodnosti provincijske porodične beneficije , koja uključuje šestomesečni bonus, koji važi do juna 2025. godine . Maksimalna godišnja naknada, uključujući isplatu bonusa, koju roditelji mogu dobiti je 2.188 dolara za svoje prvo dete, 1.375 dolara za drugo dete i 1.125 dolara za svako dodatno dete.

Druge provincije, poput Ontarija i Alberte , takođe nude svoje programe podrške porodici u provinciji. Uradite test kriterijuma da utvrdite da li vaša porodica ispunjava uslove za ažurirani CCB.

Pročitajte raspored svih plaćanja poreza na decu za 2025. godinu.

SERBIANNEWS/CANADA

Luiz i Dragan deo sebe poklanjaju drugima PRESELIVŠI SE IZ KANADE U SREMSKE KARLOVCE DONELI I SVOJE VOLONTERSKE NAVIKE

Dara Milovanović

16. mart 2025. | 13:19

Luiz Roberts i Dragan Jovanović iz Kanade, samo su jedan u nizu parova koji su se poslednju deceniju i po upisali u spisak stanovnika Sremskih Karlovaca, a da pre toga nisu imali nikakve veze sa tom varošicom.

Predlog da život na severu američkog kontinenta zamene životom u Srbiji potekao je od Draganove majke Smilje sa kojom se on kao jedanaestogodišnji dečak posle očeve smrti iz Požarevca iselio u Kanadu. On i Luiz su ga prihvatili rado uzimajući u obzir i pogodnosti koje će im se pružati s kanadskim primanjima na našem terenu kao penzionerima, što ona već i jeste.

– Dve godine smo dolazili i tražili kuću koja bi mogla da zadovolji naše potrebe i pogoduje za smeštaj majke, ali i da se uselimo relativno brzo, što se ispostavilo nije bilo lako naći – priča Dragan Jovanović koji je u Kanadi kratko vreme radio u svojoj struci, kao hemijski inženjer, a ostatak radnog veka kao poreski stručnjak. – Prve godine ništa nismo našli. Druge godine smo se bacili u potragu gotovo od Pančeva do Subotice s fokusom na okolinu Novog Sada kako bismo zbog majke bili bliži zdravstvenim centrima i naišli smo na ponudu za ovu kuću u Karlovcima. Kuća nam se dopala, ali sa vlasnikom nismo uspeli da postignemo dogovor. Razočarani vratili smo se u Kanadu, jer smo izgubili još jednu godinu neobavljenog posla. Odlučili smo da dogodine opet dođemo i iznajmimo smeštaj dok ne nađemo kuću koja je po našoj meri. Međutim, nedelju dana kasnije pozvao nas je vlasnik kuće, koji se predomislio i mi smo je kupili.

Svake godine njih dvoje slave 1. jul, Dan Kanade, sa velikim roštiljem za komšiluk, majstore…

Sledeće godine je usledila adaptacija. Dragan kaže da su neko vreme spavali na dušeku na naduvavanje dok su majstori radili, a pošto je on još uvek u radnom odnosu i to veći deo godine „na daljinu“, za internet se snalazio tako što je odlazio u restoran „Pasent“. Posle izvesnog vremena pridružila im se i Draganova majka. Osim što su ispunili osnovni uslov, a to je da mesto njihovog novog stanovanja bude blizu Novog Sada, polako su uviđali i druge prednosti Sremskih Karlovaca.

Treće mesto za zelenu riblju čorbu

Osim u Kanadi, gde su oboje volontirali na više mesta, između ostalog, svako u svojoj crkvi, Luiz Roberts je volontirala i po svetu. Skupljala bi novac tokom godine da bi mogla da isfinansira putovanja po zemaljskoj kugli i pomagala deci bez roditelja. Indija, Nepal, Ekvador, Rusija, Meksiko, Tajland neke su od zemalja u kojima je volontirala. Boraveći u njima naučila je i da kuva tamošnja jela. Pre nekoliko godina je učestvovala s indijskim receptom na takmičenju „Zlatni kotlić Dunava“ u Karlovcima i osvojila treće mesto. „ Odgovarao sam je od namere da kuva po tom receptu jer se razlikuje od uobičajenih. Između ostalog koristila je indijske začine zbog kojih je čorba bila zelena. Insistirala je na tome jer je meni bio rođendan toga dana i zauzela je treće mesto. Ja sam srećan muž što se toga tiče. U svim zamljama gde je volontirala Luiz je naučila fenomenalne stvari. Moja ishrana je toliko egzotična da sam na velikom dobitku”, sa osmehom će Dragan.

– Karlovčani su me prihvatili raširenih ruku i vrlo su prijatni prema meni – kaže Luiz sa smeškom i priznaje da nema baš preterano blizak odnos sa srpskim jezikom. – Bitno mi je da imam kontakte sa drugim ljudima, da li su to komšije ili prijatelji, nije bitno. Dolaze nam često prijatelji iz Kanade, ali i komšije. Mi smo slali signale da volimo druženje i oni su pozitivno odgovorili na njih.

Svake godine slave 1. jul, Dan Kanade, sa velikim roštiljem za komšiluk. Sada je krug ljudi koji im dolazi mnogo širi. Tu su majstori koji su im radili na kući, mehaničari…

– Volimo kada nam dođu gosti. Kanađani kažu po povratku kući da su se preporodili i kao da su bili na rehabilitaciji kod nas. Ta njihova transformacija i nama čini da se osećamo lepo – kaže Dragan.

Ono što ovaj par od drugih koji su se nastanili u Karlovcima izdvaja jeste volonterizam, koji bi se u njihovom slučaju mogao nazvati, stilom života. Zahvaljujući dobrotvornom radu i upoznali su se pre 30 godina na zapadu Kanade. Luiz, volonterka od malih nogu, je radila kao menadžer u jednom Rekreativnom centru u gradu u koji se Dragan preselio započevši novi posao. U potrazi za organizacijom u kojoj bi mogao dobrovoljno da radi i tako upozna više ljudi zakucao je na vrata tog centra. Objasnivši šta želi, uputili su ga na Luiz koja je bila glavni trener u kuglanju na ledu u tom centru i radila sa osobama sa smetnjama u razvoju koji učestvuju na Specijalnoj olimpijadi namenjenoj njima. Pošto se Draganov štićenik, petnaestogodišnji dečak kome je pomagao oko rekreacije i integracije u sredinu u kojoj živi, opredelio za taj sport, postao je njen pomoćnik i tako su se zbližili.

Njihov zajednički volonterski rad u Kanadi trajao je 22 godine, ali dolaskom u Srbiju nije prekinut. Pre tri godine Luiz se priključila kao volonter Dnevnom boravku za decu i mlade sa smetnjama u razvoju u Sremskim Karlovcima. Dva puta nedeljno provodi vreme sa korisnicima Dnevnog boravka. Jedan dan radi sa njima fiskulturne vežbe, a drugog se zajedno bave izradom rukotvorina i predmeta koje u različitim prilikama prodaju.

– Htela sam da budem deo ovog društva i nešto od onog čime se ceo život bavim, primenim i ovde – kaže Luiz. – Jednostavno, želim da budem deo sredine i Karlovaca. Ljudi sa smetnjama su nam nekako u prirodi, sa njima radimo odvajkada. Kada se pojavim vidim oduševljenje na njihovim licima. Odnedavno sarađujemo i sa Ekumenskom humanitarnom organizacijom u Novom Sadu. Tamo idemo jednom nedeljno, ja sa bakama radim rukotvorine, a Dragan prevodi. Počeli smo i Draganovu majku da vodimo tamo.

Luiz je u Srbiji otkrila svoj talenat za grnčariju. Kaže da ju je rad sa glinom oduvek zanimao, ali se nije okušala u tome dok nije došla u Srbiju. Četiri godine jednom sedmično odlazi u Novi Sad u Studio Bardak na tri sata. I naravno, to što napravi, prodaje u himanitarne svrhe. Kada su jednom prilikom išli u Kandu, ponela je dva kofera puna grnčarije. Od prodaje je zaradila 1.000 evra i to podelila na tri organizacije sa kojima njih dvoje sarađuju.

– Za volonterizam je važno da se voli. Kad vidiš da nekom nešto treba, a voliš to da radiš, nije teško – dodaje Dragan koji je Luiz sada logistička podrška u volontiranju tako što je vozi, prevodi i zamenjuje kada je to potrebno.

Majke sa dvoje dece imaju manju verovatnoću od razvoja depresije, pokazuju istraživanja

Viktor

16. mart 2025. | 03:31

woman holding baby sitting on green grass field under sunset

Imati dvoje dece je, ako je verovati stručnjacima, najbolje za mentalno zdravlje žena. Koja je korelacija između broja dece i rizika od razvoja depresije i bipolarnog poremećaja kod žena, otkrili su naučnici uglednog univerziteta u Kini.

Majke sa dvoje dece imaju manju verovatnoću od razvoja depresije, pokazuju istraživanja

Sa dolaskom dece na svet dolazi velika količina radosti, ali i odgovornosti, koja menja život iz korena – od neprospavanih noći u prvim danima majčinstva, preko prvih zubića, izgovorenih reči, pa sve do prvih koraka i zagrljaja. U društvu koje se sve više suočava sa demografskim izazovima i padom nataliteta, pitanje kako roditeljstvo utiče na mentalno zdravlje žena postaje sve značajnije. Naučnici imaju odgovor na ovo pitanje

Dvoje dece je optimalno za mentalno zdravlje žene

Imati dvoje dece je najbolje za mentalno zdravlje žena, pokazalo je opsežno istraživanje koje su sproveli stručnjaci Sučao Univerziteta u Kini na više od 55 hiljada žena. Njihova analiza pokazala je da žene sa decom imaju i do 30 procenata manju verovatnoću od razvoja depresivnih stanja i bipolarnog poremećaja u odnosu na žene koje nemaju decu uopšte, dok je najidealnije za mentalno zdravlje žene da ima najmanje dva potomka. Čime su kineski naučnici potkrepili ovu tvrdnju?

Lučenje hormona (ne samo polnih) igra veoma važnu ulogu

Istraživači sugerišu da za pozitivan uticaj dece na mentalno zdravlje majki postoji nekoliko objašnjenja. Hormonske promene tokom trudnoće, a posebno značajan porast nivoa estrogena i progesterona, pozitivno utiču na rad mozga i regulaciju raspoloženja, dok formiranje jake emocionalne veze između majke i novorođenčeta, kao i briga o novom članu porodice aktiviraju dopaminski sistem nagrađivanja, što pruža osećaj ispunjenosti i smanjuje rizik od depresije.

Nakon rođenja drugog deteta majke postaju sigurnije u sebe

Naučnici su takođe istakli da se nakon rođenja drugog deteta žene uglavnom bolje prilagođavaju izazovima majčinstva, preneo je Dejli Mejl. U poređenju sa stresom i neizvesnošću koje donosi rođenje prvog deteta, psihološki izazovi nakon rođenja drugog više ne deluju toliko strašno, a neizvesnosti gotovo da i nema. Žene postaju sigurnije u svoje sposobnosti, bolje organizuju svakodnevne obaveze i manje su izložene anksioznosti i stresu, što smanjuje rizik od bipolarnog poremećaja i depresije.

Koji AI softveri sakupljaju najviše ličnih podataka: Na prvom mestu nisu ni DipSik i ČetGPT

Viktor

16. mart 2025. | 03:30

A close up of a cell phone with icons on it

Geolokacija korisnika, istorija sadržaja koji on pretražuje, lista kontakata, istorija onlajn kupovina – ovo je samo deo informacija koju pojedini AI čet-botovi prikupljaju o nama. Koji alat se našao na vrhu spiska “najalavijih”, a koji su u sakupljanju ličnih podataka nešto skromniji?

Koji AI softveri sakupljaju najviše ličnih podataka: Na prvom mestu nisu ni DipSik i ČetGPT

Kada je krajem januara tekuće godine lansiran kineski model veštačke inteligencije DipSik, pojavila se i zabrinutost korisnika (i njegovih konkurenata) da je ovaj alat samo još jedan od načina da se krišom prikupljaju podaci o korisnicima i šalju u Kinu.

Međutim, nasuprot strepnjama, ovaj softver u stvarnosti sakuplja mnogo manje ličnih informacija od drugih, pokazalo je istraživanje kompanije Surfšark. Na prvom mestu našao se jedan veoma popularan alat, iza koga stoji jedna od najvećih tehnoloških kompanija današnjice.

Neočekivano: Najviše podataka prikuplja ovaj AI alat

U okviru istraživanja analizirano je 10 najčešće korišćenih softvera sa veštačkom inteligencijom, uključujući i one najpopularnije – Guglov Gemini, kineski DipSik, Majkrosoftov Kopilot, Maskov “Grok-3” i ČetGPT – “čedo” kompanije OpenAI, prenosi portal ZDNet.

Kada je reč o prikupljanju podataka korisnika, dominira Gemini – od ukupno 35 kategorija podataka, taj softver agregira informacije iz čak 22.

Među podacima koje o svojim korisnicima pohranjuje Gemini su i oni najosetljiviji: geolokacija sa koje se vrši pristup softveru, istorija sadržaja koji korisnik pretražuje i promptova koje on šalje, kao i lista kontakata na uređaju sa koga se aplikacija koristi.

Kako su se kotirali ostali AI alati

Na drugom mestu našao se softver sa veštačkom inteligencijom Poe, dok je Klod na trećem mestu po količini prikupljanih podataka. Majkrosoftov Kopilot zauzeo je četvrto mesto, a kineski DipSik, oko koga se digla prašina upravo zbog sumnji da će pratiti korisnike – tek peto.

ČetGPT, softver koji suvereno dominira po broju korisnika na globalnom nivou, zauzeo je šesto mesto, a za njim su i Perpleksiti, “Grok-3”, Pi i Džasper. Procenjeno je i da oko 30 procenata svih čet-botova sakupljene podatke prodaje trećim licima – brokerima i marketinškim agencijama.

1...315316317...1.526 Stranica 316 od ukupno 1.526

NewsWeekPRO

Kognitivne sposobnosti i starenje: Gubimo ono što ne koristimo

Tako je ustanovljeno da čim navršimo 30 godina naše kognitivne sposobnosti počinju da opadaju.

Ako to znači da nivo veština stanovništva, posebno radno sposobnog, vremenom opada zbog starenja, onda bi trebalo da budemo zabrinuti za opšti prosperitet naših zemalja, posebno što je radni vek produžen do kasnih šezdesetih, pa i duže.

Metodologija istraživanja dala lažnu sliku

Profesor Vesman navodi da je problem sa postojećim studijama u tome što je u datom trenutku upoređivano kako ljudi koji imaju 50 godina rade u poređenju sa ljudima koji imaju 40 godina, na primer.

Sudoku se preporučuje kao dobra vežba matematičkih veština i održavanje mentalne kondicije

„Na taj način smo mogli da posmatramo kako su se veštine pojedinaca promenile tokom vremena, a ne da poredimo različite ljude u jednom trenutku. A zanimljiva stvar je što nam ovo daje potpuno drugačiju sliku od preseka“, ističe profesor Vesman.

Moguće je da ne dođe do pada kognitivnih veština i do 65 godina

Na osnovu tih podataka konstruisan je indeks koliko često različiti ljudi koriste matematičke veštine i koliko često čitaju kod kuće i na poslu.

Gubimo ono što ne koristimo

„To čini ogromnu razliku. Dakle, ako ste zaposleni, ali i dalje koristite veštine relativno često, one zapravo neće pasti čak ni do 65. godine“, naglašava profesor Vesman.

Žene ranije gube matematičke veštine

Doktorka Ana je nagradu posvetila sinovima Pavlu i Kosti, doktorka Aleksandra kolektivu, sa posebnim akcentom na medicinske sestre, a 31-ogodišnja doktorka Marija celoj Klinici „Narodni front“.

Reprezentacija naučnika iz regiona bila bi prvak sveta

„Ako uporedimo sa sportom – ako bi stavili sve reprezentacije u regionu, Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija u jednu ekipu, mi bismo bili prvaci sveta. Tako je i u nauci“, kaže prof. dr Borut Štrukelj, predsednik Internacionalnog naučnog saveta.

Na svečanoj dodeli nagrada, lekari iz Češke, Austrije, Hrvatske, Slovenije… Uz važnu poruku koliko je neophodno ulagati u nauku, medicinu i farmaciju, obratila se, ali i nagrađenima čestitala, i slovenačka predsednica.

A na kraju svečanosti koja, i pored strogih kriterijuma, iz godine u godinu okuplja sve više naučnika, možda i najvažnija poruka.

„Pre 20 godina kada smo pitali dečake i devojčice odgovarali su lekar, farmaceut, pilot. Sada je nešto drugo, influenseri, glumci. Možemo kupiti sve, ali ne možemo kupiti zdravlje i znanje“, poručio je profesor Štrukelj.

Još jedan italijanski grad prodaje kuće za jedan evro

Jedan deo zdanja u Peneu je već prodat, ali uskoro će oslobotidi još jednu tranšu nekretnina.

Garancija u vidu depozita nije potrebna kao predujam da bi se obezbedio trošni stan. Sve što je potrebno je posvećenost kupaca da renoviraju „kupljenu“ nekretninu.

Od početka programa 2022. godine prodato je šest kuća, uglavnom Italijanima. Prema rečima gradonačelnika, sledeća tranša „šačice“ imovine uskoro će biti u prodaji „u narednih nekoliko nedelja“ – i izgleda da će slediti još.

„Potencijalno postoji preko 40 praznih zgrada u gradu koje traže nove vlasnike, a sve se nalaze u istorijskom centru koji je nenastanjen otkako su porodice počele da se iseljavaju pre nekoliko decenija“, kaže za Si-En-En gradonačelnik Penea, Gilberto Petruči.

„Iako naša ukupna populacija iznosi otprilike 1.200 stanovnika, ostalo je samo 1.000 ljudi koji žive u našem predivnom starom okrugu, koji rizikuje da postane grad duhova.“

Sanacija napuštenih domova

Rođen i odrastao u Peneu, Petruči je osećao da mora da uradi nešto da udahne novi život drevnom srcu svog rodnog grada pre nego što bude prekasno: „Toliko me boli što vidim ove kuće koje leže napuštene”.

Cigla dominira na kućama i na ulicama

Prve tri kuće od po jedan evro prodate su 2022. Druga serija od tri otišla je krajem prošle godine.

Prema Petručiju, većina ovih starih domova nekada je pripadala lokalnim porodicama koje su pobegle u potrazi za boljim životom negde drugde – posebno posle Drugog svetskog rata, kada je u bombardovanju uništen veliki deo gradskog arhitektonskog nasleđa.

Dalji talas emigracije nastavljen je sedamdesetih kada su porodice masovno odlazile u Sjedinjene Države, Belgiju, Venecuelu i u obližnje veće gradove da rade u fabrikama.

Istorijski centar Penea nalazi se na panoramskom položaju koji se prostire na dva brda, a sačinjen je od lavirinta lučnih kamenih portala i raskošno ukrašenih monumentalnih fontana.

Šta budući kupci moraju da urade

Za razliku od većine drugih gradova, Pene je uveo blaža pravila za kupce, kaže Petruči.

„Jedini uslov je da se kupci obavežu da će ove kuće preurediti za tri godine, ali ne tražimo depozit kao garanciju za početak radova. Zaista želimo da ohrabrimo i podržimo one koji dolaze da ožive ovaj drevni kraj“, dodaje gradonačelnik.

Većina programa za kuće od jednog evra zahtevaju od kupaca da uplate depozit od 2.000 do 5.000 evra, koji se vraća ako i kada se radovi završe.

Još jedna pobednička prednost Peneovog programa je agencija koja pomaže kupcima tokom restauracije.

Pokušaj da se zaustavi depopulacija i grad oživi

„Imamo tim arhitekata i stručnjaka koji mogu da savetuju i podržavaju radove na renoviranju, pronalazeći građevinare i geodete, pokazujući kupcima kroz tri-de animacije kako će njihov dom izgledati kada se preuredi i dajući savete tokom različitih faza renoviranja“, kaže Petruči.

A ako niste raspoloženi da sami sprovedete renoviranje, na tržištu postoji mnogo kuća po principu ključ u ruke, kao i onih u kojima je potrebno minimalno sređivanje. Početna cena za odmah useljive kuće je oko 40.000 evra.

Prošlost se susreće sa sadašnjošću

Petruči definiše stari kvart svog rodnog grada kao „muzej na otvorenom“ gde je arhitektura mešavina srednjovekovnih, gotičkih i renesansnih stilova.

„Imamo slavnu prošlost“, naglašava. „Pene se može pohvaliti milenijumskim korenima koji su ostavili tragove na njegovom pejzažu. Prvi tragovi praistorijskih naselja datiraju još od Ošija, italskog stanovništva koje je živelo u visoravnima da bi se zaštitilo od neprijatelja.“

Tokom rimske vladavine, Pene se zvao Pina. To je bila vitalna tačka u komunikacionim mrežama i mrežama razmene dobara tog vremena, što dokazuju rimske skulpture, nakit i stolice koje su još uvek izložene u lokalnom muzeju.

Ko ne želi sam da renovira, postoje već sređene kuće

U gradu se godišnje održava živopisni Palio, trka konja kroz uličice, koja podseća na poznatiji događaj u Sijeni u Toskani.

U okolini se uzgajaju sve vrste žitarica: spelta, kukuruz, ječam i čuvena durum pšenica za pravljenje testenina. Gurmani vole lokalno ekstra devičansko maslinovo ulje i vina kao što su roze čerasuolo i beli trebijano d’Abruco.

Tradicionalna jela uključuju pitu timbalo (koji pomalo podseća na lazanje), makeroni ala kitara, posebnu vrstu ručno rađene testenine u obliku žica za gitaru i ukusne arostičine, ražnjiće od ovčetine i bubrega na žaru.

Gde još naći dom od jednog evra

Italija je naravno svetsko središte programa za prodaju nekretnina od jednog evra, uglavnom na jugu zemlje.

Sicilija je epicentar, sa nekim od najdužih programa. Možda je najpoznatiji od svih Musomeli, u centru ostrva. Grad je video ogroman priliv stranaca otkako je pokrenuo ovu šemu, a argentinski lekari su punili bolnice, a nekim ljudima se toliko dopalo ovo iskustvo da su kupili i drugu nekretninu.

Preko brda od Musomelija nalazi se Kamarata, gde mladi meštani koji su se vratili kući tokom pandemije vode program prodaje od jednog evra.

Sambuka, takođe na Siciliji, je još jedan grad omiljen zbog svojih kuća od jednog evra, koji su prošle godine dali još jednu seriju na prodaju. Sada se čak i Italijani uključuju u akciju.

U međuvremenu, još jedan program kuća za jedan evro trenutno se može naći i na drugom italijanskom ostrvu: Sardiniji.

Kanadski premijer Mark Carney rekao je da je za Kanadu važno da ojača veze sa “pouzdanim saveznicima” u Evropi uoči sastanka sa francuskim premijerom Emmanuelom Macronom u ponedeljak, što je njegova prva inostrana poseta usred napetosti sa SAD-om.

Do Carney-jeve odluke da poseti Pariz umesto Washingtona, kao što je uobičajeno za kanadske čelnike, dolazi nakon što je američki predsednik Donald Trump eskalirao trgovinske napetosti sa Kanadom i Evropom te spomenuo mogućnost da anektira Kanadu.

“Za Kanadu je važnije, više nego ikada pre, da ojača svoje veze sa pouzdanim saveznicima poput Francuske”, kazao je Carney uoči radnog ručka sa Macronom u Jelisejskoj palati, istaknuvši da je Kanada “najviše evropska od svih neevropskih zemalja”.

Carney će kasnije u ponedeljak posetiti London.

Macron je rekao da je Kanada dobar primer zemlje koja brani svoje nacionalne interese dok je istovremeno spremna sarađivati na globalnom nivou, što je bila indirektna kritika upućena Trumpu.

‘Poštena trgovina efikasnija od carina’

“Mislim da obojica verujemo da je poštena trgovina, koja poštuje međunarodna pravila, dobra za svačiji prosperitet, a sigurno je efikasnija od carina”, kazao je Macron, preneo je Reuters.

Dok su dvojica vođa odlazila, kanadski novinar je pitao žele li Trumpu poručiti da “uzmakne”, no ni Carney ni Macron nisu odgovarali na medijska pitanja.

Trump je iznenadio zapadne saveznike kada je uveo carine na uvoz njihove robe, čime je doveo u pitanje tradicionalna savezništva, a čak je i spominjao i mogućnost da anektira Kanadu ili dansku teritoriju Grenland otkako je u januaru stupio na dužnost.

Nije jasno koliko će dugo Trumpove carine trajati, niti odakle njegova želja da Kanadu učini 51. američkom saveznom državom.

Srpski teniser Novak Đoković će u drugom kolu mastersa u Majamiju igrati protiv sunarodnika Hamada Međedovića ili Australijanca Rinkija Hadžikate.

Đoković je u prvom kolu slobodan, te će kao i u Indijan Velsu krenuti od druge runde, a na ime rivala će morati da sačeka.

Novak Đoković

Srpski teniser Miomir Kecmanović nastupaće u prvom kolu protiv Amerikanca Aleksandra Kovačevića. Pobednik će u drugom kolu igrati protiv Norvežanina Kaspera Ruda.

Dušan Lajović je eliminisan u prvom kolu kvalifikacija i propustiće turnir na Floridi.

Prvi nosilac Nemac Aleksandar Zverev igraće u drugom kolu protiv Francuza Bendžamina Bonzija ili nekog od kvalifikanata, dok će se Španac Karlos Alkaraz u drugom kolu sastati sa Belgijancem Davidom Gofanom ili Australijancem Aleksandrom Vukićem.

Masters turnir u Majamiju igraće se od 19. do 30. marta, a prošlogodišnji šampion Italijan Janik Siner neće nastupati pošto je suspendovan zbog dopinga.

Košarkaši Dubaija pobedili su Partizan na domaćem terenu rezultatom 80:72 u 23. kolu ABA lige.

Domaći su napravili iznenađenje i vezali šesti uzastopni trijumf, dok je Partizan zabeležio prvi abaligaški poraz u 2025. godini.

Dubai – Partizan

Dubai je u dobrom ritmu započeo utakmicu i imao je dvocifrenu prednost već nakon nekoliko minuta. Partizan u uvodnom delu susreta nije uspevao ništa da odbrani, što je šuterski raspoloženi rival umeo da kazni.

Savršeno je funkcionisao napad domaće ekipe u prvoj četvrtini, te su i poeni bili odlično raspoređeni, a prednjačio je Avudu Abas. Sa druge strane, Brendon Dejvis je održavao crno-bele u igri, ali je bilo jasno da se Partizan muči napadački.

Dubai – Partizan

Retka svetla tačka u ekipi Partizana bio je Frenk Nilikina, koji polako ulazi u formu otkako se opravio od povrede. To međutim nije bilo dovoljno za raspoloženog novajliju u ABA ligi, te su Obradovićevi izabranici imali dvocifren zaostatak posle prvih 20 minuta.

Zaigrao je Partizan bolju odbranu u trećoj deonici i to se odmah odrazilo na rezultat, ali su problemi u napadu ostali. Mučila su se oba tima da dođu do poena posle pauze, ali je Dubai preživeo krizni period i uspeo da vrati dvocifrenu prednost u završnici četvrtine.

Partizan je ponovo upao u napadačku krizu i nije uspeo da pronađe rešenje za veoma energičnu odbranu protivnika, te se ponovo izjednačio sa ekipom Budućnosti na vrhu tabele. Dubai se nalazi u sjajnoj seriji i trijumf će im mnogo značiti u borbi za treće mesto.

Još jedno povećanje ovih depozita doći će kada sledeća poreska godina počne u julu 2025., ali neće biti tako značajna kao prošla. CRA kaže da roditelji mogu očekivati povećanje od 2,7 posto.