Čovek s delikatnim zadatkom predstavljanja američkog predsednika Donalda Trumpa u Kanadi ponudio je obrazac kako planira to postići.

Kanado, upoznaj dobrog policajca.

Na svom saslušanju u Senatu SAD za potvrđivanje ambasadora u Kanadi, Pete Hoekstra se klonio razgovora o aneksiji i pozdravio dugogodišnje partnerstvo ovih zemalja.

Bio je zatrpan pitanjima demokrata o, kako su opisali, nepoštovanju Trumpa koji je zatrovao staru alijansu.

Predsednik stalno poziva Kanadu da se pridruži Sjedinjenim Državama, i zapravo je to i učinio u četvrtak, pravovremeno podsećajući na diplomatsku stvarnost koja čeka Hoekstru. U jednom trenutku na saslušanju za potvrđivanje, pojavio se Trumpov razgovor o aneksiji.

“[Njegova] pregovaračka taktika duboko je poremetila naš odnos s Kanadom”, rekao je demokrata Chris Coons iz Delawarea.

Američki predsednik Donald Trump je više puta rekao da želi da Kanada bude 51. država i navodno je doveo u pitanje valjanost granice pozivajući se na malo poznati sporazum iz 1908. godine. Eli Glasner iz CBC-a razlaže najnovije pretnje sa stručnjacima koji Trampovu strategiju upoređuju s igrom rizika.

“Da li biste se složili da je Kanada suverena država i da je ne bi trebalo čak ni u šali nazivati ​​51. državom?” Coons je upitao Hoekstru.

Coons je podigao prste kako bi citirao reči “taktika pregovora”, što je referenca na dominantno gledište u Washingtonu da je Trumpov govor neka vrsta pregovaračkog trika.

Hoekstra se složio da je Kanada nezavisna. I tvrdi da nije svestan šta predsednik misli, kada govori o tome da Kanada postane US država.

Činilo se da je sugerise da je to možda bila namera da ubode kanadskog premijera u odlasku, Justina Trudeaua, ali je rekao da nije siguran.

„Kanada je suverena država — da“, odgovorio je Hoekstra, bivši kongresmen iz Mičigena, bivši američki ambasador u Holandiji.

“Predsednik i odnos između bivšeg premijera u Kanadi, te karakteristike i priroda te veze, ne znam, OK, [da li je to] humor”, rekao je.

Ideja da je Trump jednostavno bocka Trudoa potkrepljena je činjenicom da američki predsednik stalno daje taj komentar. Čak je i u četvrtak Trump rekao da bi Kanada bila odlična dodatna država: “Možda naša najveća država.

Ali na saslušanju, demokrate su pozvale predsednika da to prekine.

Coons je rekao da razgovori o aneksiji moraju prestati, kao i prijavljene pretnje o izbacivanju Kanade iz obaveštajnog saveza Five Eyes. Sa novim premijerom u Kanadi, rekao je Coons, postoji prilika za resetovanje i nada se da će to Tramp iskoristiti.

Nekoliko demokrata takođe je ismejalo predsednikovo prvobitno opravdanje za uvođenje carina: trgovinu fentanilom.

Oni su se osvrnuli na relativno slab protok fentanila iz Kanade u SAD, a jedna od njih, Jeanne Shaheen, napominje da više droga teče u suprotnom smeru.

Ona je takođe osporila pojam Kanade kao nepoštenog trgovca, tvrdeći da ima među najnižim carinama na svetu – izuzev protekcionizma oko mlečnih proizvoda.

Senator Tim Kaine nazvao je to retkim događajem – saslušanjem u kojem su učestvovala tri glavna saveznika. Demokrata iz Virdžinije kaže da je SAD bolje kada prepozna ko su joj prijatelji.

Rekao je da će uvek imati nesuglasice, ali da ih treba tretirati s poštovanjem.

“Uznemiren sam zbog [Trumpovih] postupaka u prvih nekoliko meseci. Neke od njih mogu biti deo pregovaračke taktike”, rekao je on.

SERBIANNEWS/CANADA

Bivši visoki kanadski obaveštajci kažu da Kanada treba paziti na kampanje koje imaju za cilj destabilizaciju zemlje, usred pretnji američkog predsednika Donalda Trumpa.

Oni su rekli za CBC News da najmoćnije oružje kojim se koristi Trumpova administracija u cilju unapređenja uzroka aneksije verovatno, neće biti obaveštajne agencije kojima upravlja direktor Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabbard.

„Ja bih gospodina Maska smatrao problemom“, rekao je Ward Elcock, koji je bio na čelu CSIS-a čitavu deceniju, a bio je i savetnik za nacionalnu sigurnost. “Mislim da ce to biti na više frontova.”

Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) radila je na destabilizaciji mnogih vlada i nacija u prošlosti, koristeći metode tako svakodnevne kao što je korupcija i, drastične poput atentata, ali bivši šefovi špijuna kažu da bi se kampanja usmerena na Kanadu verovatno manje oslanjala na tu taktiku, a više na društvene mreže.

“Pokušava li [Trump] promeniti političke stavove u ovoj zemlji? Ako je tako, to je strano mešanje”, rekao je Dick Fadden, koji je takođe bio na čelu CSIS-a i bio savetnik za nacionalnu sigurnost bivšeg premijera Stephena Harpera.

“Nista nije prihvatljivije nesto ovako iz Sjedinjenih Država, nego što je iz Kine ili Rusije ili bilo koga drugog.”

Ekonomski problemi: slaba tačka Kanade

Neil Bisson je bivši obaveštajni službenik CSIS-a koji je sada direktor globalne mreže obaveštajnog znanja i predaje na Institutu za profesionalni razvoj Univerziteta Ottawa.

On kaže da i pored vidljivih znakova kanadskog jedinstva u suočavanju s pretnjama aneksijom, postoje oni koji su ranjivi, posebno među mladima koji se osećaju ekonomski ugroženo.

“To bi bio jedan od ključeva, jedna od pukotina u oklopu koju bi druga zemlja pokušavala da iskoristi”, rekao je za CBC News. “Ako imate pojedince koji su zabrinuti odakle će im doći sledeći obrok ili hoće li dobiti krov nad glavom, to zamenjuje suverenitet.”

Rekao je da bi ti Kanađani mogli biti na meti propagandnih kampanja koje prodaju američko državljanstvo kao odgovor na njihove ekonomske probleme.

“I u Kanadi će postojati pojedinci koji bi potencijalno mogli biti kooptirani da proguraju taj narativ napred”, rekao je Bisson.

Ljudi Trumpove administracije dali su brojna obrazloženja za tarife protiv Kanade, ali sam Trump je rekao da želi upotrebiti  ekonomsku silu, kako bi Kanadu spojio sa SAD. U utorak ujutro je ponovo rekao da Kanada može izbeći ekonomsku propast samo aneksijom.

“On jasno namerava pokušati destabilizovati našu ekonomiju”, rekao je Elcock. “Realnost je da, ako je Kanada zaista osiromašena, ljudi mogu početi razmišljati o tome. To je uvek mogućnost – da neće svi Kanađani biti spremni da izdrže ekonomsku deprivaciju. I tako bi neki mogli početi razmišljati o tome kako vreme odmiče.”

‘Ljudi počnu verovati u to’

Fadden kaže da su vlade i obaveštajne agencije na teži način naučile moć dezinformacija i propagande koja se kanališe putem društvenih medija.

“Ako dovoljno često ponavljate stvari, ljudi počnu verovati u to”, rekao je. “Ako se nastavi ovim putem godinama, gotovo svako može biti iscrpljen.”

Pored slanja političara da pregovaraju sa kolegama u Washingtonu, kaže Fadden, “moramo pronaći način da se poigramo na frontu informacija.”

On kaže da to znači pronalaženje načina da “koristimo društvene mreže efikasnije nego što verujem da smo to činili”.

Bisson kaže da bi pomoć vlade onima koji su pogođeni tarifama mogla ublažiti učinak takve propagande.

“Kanadska vlada treba da pokušava, da podupre to političko mišljenje unutar svog državljanstva da kaže: ‘U redu, ovo imamo pokriveno, mi ćemo se pobrinuti za vas bez obzira na sve'”, rekao je.

“Jer ako to nije učinjeno i stvari su počele da se ekonomski destabilizovati, to bi ljudima dalo još više razloga da se vrate na razmišljanje, pa, možda je bolja ideja da smo samo podlegli ovome.”

‘Tripwires’ za špijune

Obaveštajci kažu da je moguće da bi američka vlada koristila nametljivije taktike, kao što je podsticanje ili finansiranje proaneksionističkih grupa unutar Kanade kako bi stvorila utisak velike podrške toj ideji.

“Oni imaju izvanredan kapacitet da to urade”, rekao je Fadden. “Pravo pitanje za mene je da li će u pogledu Kanade zaista iskoristiti te sposobnosti i resurse.”

Kaže da bi Kanada trebala biti na oprezu. “Moramo početi od osnova. Moramo početi pratiti tokove novca. Moramo početi razgovarati o tome da li pokušavaju da se mešaju u naše izbore na svim nivoima.”

Ali on kaže da bi tajne operacije na kanadskom tlu verovatno ponudile SAD mali povracaj u zamenu za veliki rizik. A Tramp je obično svoj glasnik, preferirajući megafon umesto šifrovane poruke.

“Tvrdim da će pristup sadašnjeg predsednika verovatno biti jednako efikasan kao korištenje relativno tajnih resursa CIA-e ili američke obaveštajne zajednice”, rekao je Fadden.

Bivši šefovi špijuna kažu da su američke obaveštajne agencije retko delovale u Kanadi u prošlosti i da će im trebati vremena da razviju mreže. Bilo bi im teško da dođu daleko, a da ne upozore Kanađane na svoje prisustvo, rekao je Elcock.

“Obaveštajne organizacije stalno traže moguće pretnje,” rekao je, i postavile su obaveštajne “žice” koje pomažu u praćenju okruženja pretnji.

“Verovatnoća da će se Amerikanci u nekom trenutku sukobiti s nečim, poput tripwirea ili razgovarati s nekim ko bi to prijavio – te stvari su vrlo verovatne”, rekao je.

Čistke u agencijama

Svi obaveštajni profesionalci koji su razgovarali za CBC News rekli su da veruju u profesionalizam svojih američkih kolega i njihovu istorijsku privrženost savezima kao što su Five Eyes ili NATO.

Elcock je rekao da će američke agencije morati da brinu o tome da li će njihovi ljudi govoriti.

“Postoji dug odnos između Kanade i Sjedinjenih Država i još uvek će biti ljudi u blizini koji to ne bi nužno odobrili. Tako da ne mislim da bi mogli sa sigurnošću izvesti tako nešto – to nije bila vrlo, vrlo blisko držana operacija”, rekao je.

Ali te bi se kalkulacije mogle promeniti ako Trumpova administracija nastavi s uklanjanjem i zamenom osoblja u agencijama sve do menadžerskog i operativnog nivoa.

„Što više imate ljude koji prihvataju životnu filozofiju sadašnjeg predsednika SAD“, rekao je Faden, „što on više premešta profesionalce iz obaveštajne zajednice i stavlja svoje ljude, to postaje sve zabrinjavajuće“.

Što se tiče onih Kanađana koji žele da im se zemlja pripoji, i glasno su to izneli, Elcock kaže da ne treba sve nužno posmatrati kao sigurnosnu pretnju.

“To bi zavisilo od toga kakve su bile njihove aktivnosti. U Kanadi ima mnogo ljudi koji imaju čudne ideje koje se ne kvalifikuju kao pretnja bezbednosti Kanade”, rekao je on. “Mnoge od tih organizacija bi već bile na radaru. Dakle, realnost je, ako počnu da se aktiviraju, to neće biti nešto čega niko nije svestan.”

Svi stručnjaci kažu da je Kanada mnogo otpornija meta od drugih zemalja za koje se zna da su SAD provodile operacije destabilizacije , ali to ne znači da je imuna na pritisak.

“Moramo se više brinuti i razgovarati više o srednjoročnom i dugoročnom planu, umesto da se brinemo samo o kritično važnim tarifama koje su sada tu”, rekao je Fadden.

On je upozorio da ako Kanada bude podvrgnuta produženoj kampanji ekonomskog rata, onda će “u jednom trenutku neko morati da plače “.

Iako Fadden ne vidi vojnu invaziju na horizontu, rekao je da “ekonomska i kulturna kontrola zemlje može biti jednako efikasna”.

SERBIANNEWS/CANADA