Poslednje kolo prve faze Superlige – Zvezda čeka istorijsku titulu, Partizan gostuje u Kragujevcu
Subota:
Nedelja:
Ponedeljak:
Partizan protiv Igokee za ostanak na vrhu ABA, Zvezda dolazi u “Draženov dom”
Košarkaški Partizana u 26. kolu dočekuju Igokeu u “Beogradskoj areni” od 19.30. Crvena zvezda gostuje kod Cibone u Zagrebu od 19.00 u ponedeljak.
Partizan protiv Igokee za ostanak na vrhu ABA, Zvezda dolazi u “Draženov dom”
Posle poraza od Žalgirisa i gubitka svih šansi za nastavak evroligaške sezone, Partizanu je ostala glavna obaveza povratka na tron ABA lige. Sav fokus se prebacuje za regionalno takmičenje.
Pre završnog duela sa Real Madridom, crno-beli moraju da povrate koncentraciju i energiju za Igokeu.
Crno-beli su u nizu od četiri pobede nad gostima iz Laktaša, a psolednji trijumf Igokee je bio upravo u Beogradu 12. novembra 2023. godine sa 91:89.
Ekipi Željka Obradovića je vrlo važno da trijumfuje kako bi se održala u trvi sa timom Budućnosti na vrhu tabele.
“Imamo još pet utakmica do kraja regularnog dela ABA lige. Naravno, želja nam je da sezonu završimo na što boljoj poziciji. Svaku utakmicu ćemo igrati s maksimalnim poštovanjem prema protivniku. Sledeći rival je Igokea, tim koji je ove sezone pokazao da igra na zaista dobrom nivou”, rekao je Obradović.
Kapiten košarkaša Partizana Vanja Marinković smatra je je svaka naredna utakmica najvažnija u sezoni.
“Igokea će sigurno biti maksimalno motivisana i spremna da iskoristi svaku priliku. Naša obaveza je da ih u njihovim namerama sprečimo i da se u narednih pet utakmica izborimo za prvo mesto pred plej-of”, poručio je Marinković.
Igokea je u prethodnom kolu zaustavila trijumfalni niz porazom na gostovanju kod SC Derbija 111:109, nalazi se na deobi petog i šestog mesta sa Cedevitom Olimpijom sa skorom 16-9.
Zvezdin reset u Zagrebu
Težak meč i poraz od Anadolu Efesa posle produžetka sigurno je mnogo izmorio igrače Janisa Sferopulosa.
Na svu sreću, naredni rival im je nejaka Cibona, pretposlednji tim na tabeli sa tek četiri pobede.
Crveno-beli su veliki favoriti, mada je skoro Cibona uspela da ih iznenadi. “Cibosi” su slavili 5. marta 2023. sa 85:81 u Zagrebu.
Biće ovo utakmica u kojoj Zvezda ne sme da dozvoli novi poraz, kako ne bi došla u situaciju da joj izmakne i četvrta pozicija na tabeli.
Trijumf bi značio crveno-belima, koja je sem Efesa, poražena i u prethodnom kolu ABA lige od Spartaka u “Areni” takođe u neizvesnoj završnici.
Raspored i rezultati 26. kola Evrolige:
Petak:
FMP – Mornar 87:72
Subota:
Studentski centar – Budućnost 99:105
Borac – Mega 76:80
Nedelja:
Dubai – Zadar 16.00
Krka – Split 17.00
Partizan – Igokea 19.30
Spartak – Cedevita Olimpija 19.30
Ponedeljak:
Cibona – Crvena zvezda 19.00
Čumba prvi odbranio titulu na Beogradskom maratonu, Sang postavila novi rekord staze
Kenijac Gilbert Kipleting Čumba pobednik je 38. Beogradskog maratona, čime je postao prvi takmičar ikada koji je odbranio titulu na maratonu u prestonici Srbije. U ženskoj konkurenciji pobedila je Debora Sang, takođe kenijska atletičarka, sa vremenom dva sata, 26 minuta i 51 sekund, što je novi rekord staze.
Čumba prvi odbranio titulu na Beogradskom maratonu, Sang postavila novi rekord staze
Dužinu od 42 kilometra Kenijac Gilbert Kipleting Čumba pretrčao je za dva sata, 11 minuta i 23 sekunde, što je drugi najbolji rezultat u istoriji Beogradskog maratona.
Čumbi u poslednjih nekoliko kilometara niko nije mogao da parira, pa se pitanje pobednika znalo i pre samog finiša.
Kenijac je postao prvi atletičar u istoriji maratona u prestonici Srbije koji je pobedio dve godine zaredom, a malo je nedostajalo da nadmaši i najbolje vreme staze. Rekord Džafeta Kosgeija iz 2006. izmakao mu je za nekoliko desetina sekundi.
Drugo mesto pripalo je Etiopljaninu Kebedeu Lijevu Šengu, koji je za pobednikom kasnio 14 sekundi, dok se na najnižu stepenicu pobedničkog postolja popeo još jedan Kenijac Metju Kiplagat.
U ženskoj konkurenciji pobedila je kenijska atletičarka Debora Sang sa vremenom 2:26,51, što je novi rekord staze.
Debora Sang, pobednica u ženskoj konkureniciji
Sang je bila gotovo tri minuta brža od rekorda koji je još 2001. postavila Rumunka Kristina Pomaku.
Maratonka iz Etiopije Lensa Debele Džaleta završila je trku samo četiri sekunde nakon pobednice. Treća je kroz cilj prošla još jedna Etiopljanka Kumsa Kuli Čimdesa sa vremenom 2:31,24.
Đuro Borbelj ponovo šampion Srbije
Beogradski maraton ujedno je bio i državno prvenstvo Srbije na 42 kilometra. Titulu šampiona četvrti put zaredom osvojio je Đuro Borbelj iz Apatina sa vremenom 2:31,20. Nova šampionka Srbije je Jovana Stelkić sa vremenom 2:58,43.
Najbrži polumaratonac je Kenijac Mikael Mualoko, koji je stazu od 21 kilometara pretrčao za 1:03,33. Drugi je bio Etiopljanin Demisu Gemeda sa zaostatkom od 11 sekundi, a treće mesto pripalo je Abdeli Gemedi.
Za potpunu dominaciju Kenijaca i trijumf u četiri najvažnije trke pobrinula se Kavindu Jakinta. Sa vremenom 1:13,18 trijumfovala je u polumaratonu.
Druga je bila Ivana Živković, koja je trku završila u vremenu 1:20,34, dok je treća kroz cilj prošla Martina Vasileva sa vremenom 1:27,40.
Zbog maratona zatvoren veliki broj ulica u centru grada
Učešće u 38. Beogradskom maratonu uzelo je rekordnih 14.000 takmičara iz 74 zemlje sveta. Ovogodišnji maraton održava se pod sloganom “Uvek više”.
U 11.00 časova počeo je štafetni polumaraton, kao i trka na 10 kilometara, dok je trka zadovoljstva u dužini od 2,3 kilometra počela u 13.00 časova.
Habuš: Vrhunska organizacija i gostoprimstvo
Direktor Beogradskog maratona Darko Habuš kaže da je zadovoljan kako je protekao 38. Beogradski maraton.
“Preko 14.000 takmičara učestvovalo je u maratonu, polumaratonu i trci na 10 kilometara, čime smo oborili rekord. Vremenski uslovi na startu su bili promenjiivi. Na početku maratona smo imali sneg, na startu polumaratona sunce, ali očigledno je da su maratoncima odgovarali. Drago mi je što smo posle 24 godine prisustovali obaranju rekorda u maratonskoj trci kod dama. Kao što je i očekivano, viđena je dominacija Kenijaca u elitnim trkama, s obzirom da su pobedili u maratonskim i polumaratonskim trkama u obe konkurenciji”, istakao je Habuš.
Naglasio je da je organizacija bila na zaista visokom nivou.
“Sa našom manifestacijom ove godine su počeli i Dani porodice, a svi takmičari sa startnim brojevima mogli su besplatno da gledaju postavke u mnogim muzejima, kao i drugim događajima. Mislim da su imali zaista kompletno iskustvo i doživljaj”, rekao je direktor Beogradskog maratona.
U organizaciji najmasovnijeg sportskog događaja u Srbiji učestvuje 3.000 ljudi, a o zdravstvenoj sigurnosti svih trkača brigu vodi oko 200 volontera Crvenog krsta, tri vozila hitne pomoći uz tri trijažno-prijemna punkta i 28 prolaznih punktova.
Beogradski maraton se organizuje u saradnji sa Srpskim atletskim savezom, uz podršku Grada Beograda i Ministarstva sporta.
Zbog maratona je zatvoren veliki broj ulica u centru grada, a normalizacija saobraćaja se očekuje oko 17.00 časova. Takođe, zbog maratona su izmenjene trase na 129 linija gradskog saobraćaja.
Specijalni gosti Beogradskog maratona ove godine su Sotiris Kirinakos, direktor Atinskog maratona, Tijago Tekšeira, direktor maratona u Portu, Danijel Santa, direktor trkačkog festivala u Brašovu i Marko Vasić iz Evropske atletike.
Iz Libana za RT Balkan: SAD idu ka potpunoj kontroli Bliskog istoka jer su izgubile Afriku
Ako Amerika i Izrael pokušaju da udare na Iran, to će uticati na pretnju celom regionu Bliskog istoka, a po mom mišljenju, Kina i Rusija ne mogu biti posmatrači, ocenjuje predsednik Libanskog komiteta za mir i solidarnost Žamilj Muhamed Safija
Situacija na Bliskom istoku, posebno u Palestini, Siriji, Libanu i Jemenu, prolazi kroz fazu implementacije američkog projekta ekspanzije u regionu, odnosno na novom Bliskom istoku, i to kroz američke alate u regionu – Izrael i želju za podelom, kaže za RT Balkan predsednik Libanskog komiteta za mir i solidarnost, jedan od osnivača Međunarodnog komiteta za solidarnost sa palestinskim narodom Žamilj Muhamed Safija.
Kako ocenjuje, zemlje na Bliskom istoku postale su verski i etnički protektorati, Palestinci su raseljeni iz Gaze i Zapadne obale u Jordan, Egipat i Liban, a takođe su suočeni i sa pretnjama iz Irana i Turske i sukobima unutar Sirije.
“Američki predsednik Donald Tramp nastoji da kontroliše region ekonomski i komercijalno, kao i da preuzme kontrolu nad prirodnim resursima Bliskog istoka, koristeći situaciju u Rusiji i svoju zabrinutost zbog rata u Ukrajini”, navodi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, cilj Amerike je da ometa kineski ekonomski razvoj širom sveta.
On ističe da takođe ne treba zaboraviti da je američki i zapadni uticaj u Africi i Latinskoj Americi izgubio na značaju i da iz tog razloga Amerikanci idu ka potpunoj kontroli Bliskog istoka, odnosno arapskog regiona.
“Ali ako Amerika i Izrael pokušaju da udare na Iran, to će uticati na pretnju celom regionu Bliskog istoka, a po mom mišljenju, Kina i Rusija ne mogu biti posmatrači. Tačnije, ovaj događaj bi mogao da zapreti trećim svetskim ratom, s obzirom da je njegov trag već prisutan”, navodi libanski političar.
Naš sagovornik naglašava, uzimajući u obzir sve što se dešava na tim prostorima, da je to davno planirano i da je deo američkog, zapadnog i izraelskog projekta. Ali, upornost palestinskog i libanskog otpora u Pojasu Gaze i južnom Libanu sprečava taj “projekat”, i dalje se odupire.
On navodi da je Amerika sada na “dobrom putu” da udari Iran po cenu Saudijske Arabije i Emirata, ali da arapski i zalivski kraljevi i predsednici upozoravaju da ne treba udarati u nuklearni reaktor jer bi to štetilo morskoj vodi koju piju nakon testiranja.
“Arapi su trebalo da zauzmu odgovoran stav kada je Izrael prekršio sporazum o prekidu vatre sa Libanom i nije povukao trupe sa juga, kao i kada je prekršio sporazum o prekidu vatre u Gazi”, zaključio je Žamilj Muhamed Safija.
Međutim, Arapi su se pomirili sa svime što se dešava, kao što su se pomirili i sa palestinskim problemom i sa onim što ćemo videti u planovima da se nastavi istrebljenje palestinskog naroda i raseljavanje njegovih ostataka van okupiranih palestinskih teritorija.
Sve dublji raskol na Zapadu: Evropska unija plaća cenu za svoje političko ludilo
Dugo planiranom ukrajinskom letnjom ofanzivom iz 2023. rukovodili su generali iz Pentagona. Kontranapad kijevske hunte, uz neke male i sporadične uspehe, slomio se pred “linijom Surovikina”
SAD i NATO nisu samo naoružavale Ukrajinu, već su i planirali vojne operacije, davali koordinate za ciljeve koji treba da budu uništeni, od ofanzive u Harkovu 2022, preko napada na Krimski most, do napada na Kursku oblast .
Tome su do sada podsmevali na Zapadu i odbacivali ih kao puku rusku propagandu. Ali, sada je to priznao ugledni američki medij “Njujork tajms”. Američke oružane snage su aktivno učestvovale u ratu u Ukrajini. Čak je i artiljerija zapadnog porekla zavisila od informacija koje su joj davali Amerikaci.
Kako primećuje Elena Fric na sajtu “PInjuz”: “Ovo priznanje ne dolazi slučajno, već je deo velike geopolitičke borbe za moć koja se proteže daleko van Kijeva.”
Inače, Fricova je pravnik, publicista i poslanica Bundestaga iz redova Alternative za Nemačku (AfD) u Bavarskoj, koja redovno objavljuje analize o spoljnim i geopolitičkim pitanjima u nemačkim i međunarodnim publikacijama.
Izveštaj “Njujork tajmsa” o ulozi SAD u ratu Ukrajini, nastavlja Fricova, privukao je široku pažnju, ne zato što je pružio nešto novo, već zato što je potvrdio istinitost činjenica koje su ranije odbacivane kao ruske dezinformacije. “Ovo priznanje”, podvlači ona, “sada dolazi iz najvišeg aparata moći SAD”.
Uostalom, specijalni izaslanik ruskog predsednika za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev posetio je Belu kuću, gde je glavna tema bila obnavljanje dijaloga dve zemlje. Prema rečima Dmitrijeva, Rusija i SAD su napravile tri koraka napred po mnogim pitanjima. Jedna od važnih tema bila je i prekid vatre u Ukrajini.
Ruski zvaničnik je upozorio da mnogo igrača pokušava da osujeti dijalog Rusije i SAD, ali da je važno Trampova administracija čuje stav Rusije, i dodao: “Naravno, oni su posvećeni rešavanju geopolitičkih pitanja i čuju stav Rusije o mnogim pitanjima”. Tramp pokušava da shvati suštinu rata u Ukrajini.
Najopasniji trenutak po čovečanstvo od kubanske krize 1962
Članak iz “Njujork tajmsa” nudi dubok uvid u strateško razmišljanje američkih kreatora politike. Iz perspektive mnogih zvaničnika u Pentagonu, Ukrajina nije bila suverena država, već samo simbolično bojno polje. Uspešan posrednički (proksi) sukob u Ukrajini je trebalo da natera Amerikance da zaborave na poraze u Vijetnamu, Iraku i Siriji.
Ruska Specijalna vojna operacija pružila je Vašingtonu priliku za demonstraciju vojne sile. Istorijski i egzistencijalni značaj Ukrajine za Rusiju je od vitalne važnosti, ali je u Vašingtonu ovaj značaj bio, očigledno, potcenjen.
Zapravo, ovaj rat, tvrdi Fricova, vođen je kao klasična posrednička konfrontacija, kao relikt Hladnog rata. “Činjenica da je Rusija ovo videla drugačije do sada je sistematski ignorisana”, smatra nemačka novinarka.
U članku “Njujork tajmsa” navodi se i da je ruski general Sergej Surovikin upozorio da će Rusija, u slučaju konvencionalne pobede Kijeva i Zapada nad Rusijom, upotrebiti, za početak, taktičko nuklearno oružje.
Tako je, gotovo neprimećeno, svet doživeo svoj najopasniji trenutak od kubanske krize iz 1962.
“Na koncu”, dodaje Fricova, “Zapad se povukao, ne zato što je razumeo rat u Ukrajini, već iz straha.”
Dugo planiranom ukrajinskom letnjom ofanzivom iz 2023. rukovodili su generali iz Pentagona. Kontranapad kijevske hunte, uz neke male i sporadične uspehe, slomio se pred “linijom Surovikina”. Tadašnji načelnik američkog generalštaba Mark Mili pozivao je na strpljenje: pobeda hunte će se, navodno, desiti, ako ne za tri-četiri nedelje, onda za nekoliko meseci.
Ali od tada, dodaje nemačka novinarka, američka strategija je očigledno posustala. Ukrajinska (protiv)ofanziva je ipak sprovedena, kaže ona, po inerciji, iz straha i zbog političkih kalkulacija: “Bio je to rat bez cilja, bez nade u pobedu, ali sa velikim rizicima.”
Načelnik američkog generalštaba Mili je na kraju smenjen.
Političko ludilo u Evropi
“Njujork tajms” je ovaj članak objavio u trenutku kada je u Belu kuću ponovo ušao Tramp, koji želi da SAD postignu nekakav politički i strateški sporazum sa Rusijom.
Situacija sada postaje jasnija: ono što mi doživljavamo nije jedinstveno delovanje takozvanog Zapada, već duboko podeljena geopolitička struktura, nastavlja Fricova. Na jednoj strani se nalazi Trampova administracija, koja daje prioritet nacionalnim interesima, traži vojnu uzdržanost i pokušava da nađe način da ublaži sankcije Rusiji.
S druge strane, formirao se novi atlantistički blok, koji podržavaju ostaci američke Demokratske stranke, uticajne mreže u Londonu i briselska tehnokratija.
To je ideja je da obrazuje autonoman globalistički blok, ekonomski i vojno nezavisan od Bele kuće, koji bi nastavio da se konfrontira sa Rusijom, zaključuje nemačka novinarka.
EU se očajnički drži režima sankcija, naglašava je Fricova, ali ne iz racionalnih razloga, već zato što su antiruske sankcije postale “ideološka osnova nove evropske misionarske svesti.”
EU plaća cenu za svoje političko ludilo
EU je brod koji tone, izjavila je nedavno za RT Balkan portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova: “Ekonomija, politika, industrija, proizvodnja, finansije – sve propada, tone, to je očigledno.”
U stvari, rat protiv Rusije više ne služi kao racionalno sredstvo za postizanje cilja, već kao narativ za formiranje identiteta za projekat EU, u kome više nije ostalo ništa od demokratije. Kako primećuje ruski mislilac Aleksandar Dugin, sada je u Briselu smešten “glavni štab totalitarne liberalne diktature.”
Za Evropu, to otkriva bolnu i neprijatnu istinu: ona je instrumentalizovana kao poluga geopolitičkog uticaja. Prava linija fronta nije između Istoka i Zapada, već se proteže kroz centar zapadne moći. To je stvorilo apsurdnu situaciju: sada Rusija i SAD pregovaraju o saradnji na Arktiku i retkim mineralima, o povratku američkih kompanija u Rusiju i o gasovodu “Severni tok” ali bez Evrope.
Realnost je takva da EU više ne igra nikakvu ulogu, zaključuje Elena Fric, a to se dešava zato što je EU samu sebe izbacila iz igre.
Vašington i Moskva vode real-politiku, dok se EU prepušta fantazijama o rodnoj ravnopravnosti i globalnom zagrevanju. Kada je Tramp nedavno, uz osmeh, u Ohaju rekao da je Kanada već “de fakto 51. američka država”, on se nije šalio. Bio je smrtno ozbiljan.
SAD imaju interes da postanu potpuno energetski nezavisne. Kanada, sa svojim džinovskim rezervama nafte, gasa i uranijuma, prirodni je rezervoar sirovina za američku imperiju.
Amerika vodi igru, Kanada obezbeđuje resurse, a Evropa priča o zelenoj budućnosti i plaća račune. Dok Nemačka demontira elektrane, Kina svake nedelje gradi nove. Rusija je već preusmerila svoje energente ka Aziji.
Nemačka ne plaća cenu za slobodu, zaključuje Fricova, već cenu za pravo političko ludilo.
Udar na milijardere: Ko su najveće “žrtve” Trampovih mega tarifa
Među najvećim gubitnicima su Mark Zakerberg, Džef Bezos i Ilon Mask
Čak 500 najbogatijih ljudi na svetu izgubilo je ukupno 208 milijardi dolara, nakon što je američki predsednik Donald Tramp uveo mega tarife za skoro sve zemlje, što je dovelo do pada globalnih tržišta, prenosi Blumberg.
To je četvrti najveći jednodnevni pad u 13-godišnjoj istoriji Blumbergovog indeksa milijardera, i najveći od vrhunca pandemije kovida 19.
Više od polovine milijardera suočilo se sa padom svog bogatstva, sa prosečnim iznosom od 3,3 odsto.
Američki milijarderi su najteže pogođeni, pa je tako Mark Zakerberg najveći gubitnik – sa padom od devet odsto ili 17,9 milijardi dolara.
Akcije “Amazona” su pale za devet odsto, što je njihov najveći pad od aprila 2022, koštajući osnivača tehnološkog giganta Džefa Bezosa 15,9 milijardi dolara.
Akcije kompanije pale su za više od 25 odsto u odnosu na februarski maksimum.
Ilon Mask, izvršni direktor “Tesle”, do sada je ove godine izgubio 110 milijardi dolara – uključujući 11 milijardi dolara u četvrtak, kada su akcije kompanije za električne automobile pale za 5,5 odsto nakon što su tarife objavljene.
Zauzvrat, bogatstvo Ernesta Garsije Trećeg, izvršnog direktora kompanije “Karvana” iz Arizone, palo je za 1,4 milijarde dolara nakon što su akcije prodavca polovnih automobila pale za 20 odsto.
Najveći gubitnici u drugim zemljama
Tobi Lutke, suosnivač i izvršni direktor kanadske kompanije za e-trgovinu “Šopifaj”, izgubio je 1,5 milijardi dolara, ili 17 odsto svog bogatstva.
Akcije “Šopifaja”, koji ostvaruje veći deo svog prihoda od prodaje uvezene robe, pale su za 20 odsto u Torontu pošto je kompozitni indeks S&P/TSKS pretrpeo najgori dan od marta 2020.
Dok se Evropska unija priprema za nove carine od 20 odsto na svu robu namenjenu SAD, Arnoov konglomerat LVMH, vlasnik brendova kao što su “Kristijan Dior”, “Bulgari” i “Loro Piana”, zabeležio je pad akcija u Parizu, smanjivši neto vrednost od šest milijardi dolara na neto vrednost Bernarda Arnoa, najbogatije osobe u Evropi.
Sa svoje strane, Cang Kongijuan, osnivač kineske kompanije za obuću “Huali Industrial grup”, izgubio je 1,2 milijarde dolara, 13 odsto svog bogatstva, kada su dodatne tarife od 34 odsto za azijskog giganta izazvale nagli pad akcija kompanije.
Ima li pobednika?
U isto vreme, Karlos Slim, najbogatiji čovek Meksika, bio je među malom grupom milijardera van SAD koji su “izbegli” uticaj carina.
Meksička berza porasla je za 0,5 odsto zbog odsustva zemlje sa liste recipročnih tarifnih ciljeva Bele kuće.
Upravo to je podiglo Slimovu neto vrednost za približno četiri odsto na 85,5 milijardi dolara.
Bliski istok je bio jedini region gde su ostvarili neto dobit tokom dana.
Ovaj metod je efikasniji za mršavljenje nego brojanje kalorija, kažu naučnici
Kada je reč o mršavljenju, traženje odgovarajuće dijete može biti zbunjujuće, posebno jer postoji toliko različitih opcija. Ipak, ponekad jednostavniji pristup donosi najbolje rezultate, a otkriveno je da dijeta ne mora biti stroga niti da traje dugo da bi bila efikasna – ključ je u pametno osmišljenom rasporedu.
Povremeno periodično gladovanje (fasting) po principu 4 prema 3 (4:3) može imati snažniji efekat od klasičnog brojanja kalorija, pokazalo je novo istraživanje. Ovaj režim podrazumeva da se unos kalorija ograničava tri dana u nedelji, dok se preostala četiri dana jede isto kao uvek, bez restrikcija.
Nakon praćenja ljudi koji su primenjivali ovu vrstu ishrane godinu dana, zaključeno je da je ovakav pristup doveo do prosečnog gubitka težine od 7,6 odsto, dok su oni koji su se držali klasične niskokalorijske ishrane izgubili oko 5 odsto telesne mase.
Iako razlika možda ne deluje dramatično velika, rezultati pokazuju da za neke ljude ova metoda može biti i efikasnija i održivija od stalnog računanja svakog zalogaja. Istraživači pretpostavljaju da je grupa koja se držala fasting režima možda pokazala veću doslednost u praćenju plana, što je moglo uticati na rezultate.
Praćeno je 165 odraslih osoba sa prekomernom težinom ili gojaznošću, koji su bili starosti od 18 do 60 godina, a istraživači su poredili efekte ove dve metode mršavljenja. Obe grupe su dobile i preporuke da povećaju nivo fizičke aktivnosti.
Grupa koja je pratila režim 4:3 ograničavala je unos kalorija na oko 80 odsto od uobičajene vrednosti samo tokom tri dana nedeljno, dok je ostatak sedmice bio bez restriktivnog režima (uz podsticanje zdravijih izbora). U drugoj grupi, učesnici su svakodnevno smanjivali unos kalorija za oko jednu trećinu.
Rezultati su pokazali da je prosečan gubitak težine bio veći u grupi koja se pridržavala fastinga. Izgubili su u proseku 7,7 kilograma, a druga grupa je izgubila 4,8 kilograma. Osim gubitka težine, obe grupe su prijavile i blaga poboljšanja u celokupnom zdravlju.
Ipak, studija ima i ograničenja. Učesnici su sami prijavljivali šta i koliko jedu, a iako je u režimu fastinga praćen samo unos tokom restriktivnih dana, postoji mogućnost da su neki smanjivali kalorije i u danima kada to nije bilo obavezno.
Uprkos tome, fasting se i dalje pokazuje kao obećavajuća strategija. Poslednjih godina objavljen je veliki broj studija o ovom pristupu, koje ukazuju i na potencijalne prednosti i na moguće nedostatke, prenosi “Sajens alert”.
U ovom trenutku ne postoji zvaničan, sveobuhvatan program koji bi se fokusirao isključivo na model 4:3, ali postoji mogućnost da se ovakav način ishrane osmisli u vidu dostupnog programa koji bi mogao da se primeni u zdravstvenim ustanovama. Svakako, pre bilo kakvog uvođenja režima, potrebno je konsultivati se sa nutricionisto ili lekarom, pogotovo što režimi koji uključuju fasting nije preporučljiv za one koji imaju neku vrstu poremećaja u ishrani.
Majkrosoft slavi 50. rođendan: Bil Gejts podelio kako je izgledao prvi kompjuterski kod
Biznismen i vizionar Bel Gejts danas je jedan od najbogatijih i najuticajnijih ljudi na svetu, a istorija njegovog uspeha seže u 1975. godinu, kada je pokrenuo Majkrosoft. U susret velikom jubileju, on je podelio kako je izgledao prvi kompjuterski kod od koga je zapravo sve i počelo.
Osnivač korporacije Majkrosoft, Bil Gejts, ove godine ima mnogo razloga za slavlje: njegovo tehnološko čedo obeležiće 50 godina uspešnog poslovanja i ubedljive dominacije na tržištu. Kako bi ljubiteljima tehnologija približio kako su izgledali njegovi počeci, Gejts je na ličnom blogu objavio i priču o prvom napisanom kompjuterskom kodu, koji je zapravo i pokrenuo čitavu mašineriju zvanu Majkrosoft.
“Prisećanje na ovaj događaj u meni izaziva pomešana osećanja: sa jedne strane, ovo je značajan deo mog života, a sa druge – prošlo je već pola veka”, iskren je Gejts “Ovaj kod je najbolja stvar koju sam napisao u svom životu”, dodao je on.
Sudbinu Gejtsa promenio je jedan novinski članak
Sve je počelo 1975. godine, kada su Bil Gejts i Pol Alen predstavili svoj debitantski kod, napravljen specijalno za kompaniju MITS i njihov računar Alter 8800. O razvoju računara Gejts i Alen saznali su iz novina i odlučili su da kontaktiraju direktno proizvođača i ponude mu da za njega napišu jezički kod. Sudbina im se osmehnula i direktor MITS-a je prihvatio ponudu mladih vizionara.
Bil Gejts i Pol Alen na početku Majkrosoft ereDoug Wilson / Contributor / Getty
U to vreme personalni računari nisu postojali, a Gejts i Alen su bili svesni činjenice da će se ta industrija tek razvijati i da je sada idealan trenutak da “uhvate talas” i napišu kod koji će omogućiti ljudima da koriste računare. U to vreme Alter 8800 radio je na kodu Bejzik, koji je bio komplikovan za razumevanje i neintuitivan, što je onima koji nisu “na ti” sa računarima predstavljalo prepreku.
Na 157 strana ispisana je svetska računarska istorija
Kako bi računarske tehnologije približili ostalim korisnicima, Gejts i Alen razvili su interpretator Bezjik koda – zaseban kod koji bi služio kao most, odnosno prevodilac i koji bi olakšao komunikaciju i korišćenje novotarije zvane kompjuter. Zajedno sa još par kolega oni su puna dva meseca danonoćno pisali kod, ne bi li opravdali poverenje naručioca, kompanije MITS.
Finalni proizvod napisan na 157 stranica nadmašio je sva očekivanja, a kod je zatim preimenovan u Alter Bejzik. “Ovo je bio prelomni trenutak za Pola i mene. Alter Bejzik je postao prvi proizvod naše kompanije, koju smo odlučili da nazovemo Majkro-Soft. Kasnije smo samo crticu uklonili iz naziva”, podelio je delić istorije Gejts, dajući korisnicima mogućnost da originalni kod preuzmu na svoj računar.
“Igrao sam protiv Karima, ali Jokić je najbolji kog sam ikada video”
Selektor reprezentacije SAD i trener Golden Stejta bio je pun reči hvale na račun srpskog košarkaša
Stiv Ker, trener košarkaša Golden Stejta, izrazio je duboko poštovanje prema Nikoli Jokiću nakon meča protiv Denvera, nazvavši ga najboljim centrom u istoriji NBA lige.
Susret koji su Voriorsi dobili rezultatom 118:104, obeležio je još jedan briljantan nastup srpskog asa. Jokić je bio na korak od tripl-dabla – falilo mu je samo jedno uspešno dodavanje. Meč je završio sa 33 poena, 12 uhvaćenih lopti i devet asistencija – učinak koji su mnogi navijači krstili kao “somborski dabl”.
Ker, koji se tokom igračke karijere susretao sa velikanima poput Karima Abdul-Džabara, istakao je da je Jokićev uticaj na igru jedinstven.
“Nepravedno je porediti različite epohe, ali on je najbolji centar koga sam lično gledao. Igrao sam protiv Karima Abdul-Džabara, toliko sam star. Karim nije mogao da radi sve te stvari”, rekao je Ker i dodao da Jokićev talenat prevazilazi golu tehniku i statistiku.
“Igramo u modernoj eri i gledamo ga kako radi stvari koje niko pre nije. To su stvari koje su iznad same veštine. To je njegovo ponašanje, takmičarska nastrojenost, inteligencija… On je definitivno jedan od najpametnijih igrača u istoriji košarke. To se vidi na različite načine”, poručio je Ker.
Ipak, još jedna fenomenalna partija Srbina nije bila dovoljna da Denver prekine seriju poraza.
“Podigli smo Zvezdu na viši nivo, zaslužili smo plej-in Evrolige”
Trener košarkaša Crvene zvezde Janis Sferopulos izjavio je posle poraza od Efesa da nema šta da zameri svojim igračima, nakon što su crveno-beli uprkos neuspehu zabeležili plasman u doigravanje Evrolige
Košarkaši Crvene zvezde poraženi su u petak uveče posle produžetka od Efesa rezultatom 97:96, ali su pored toga uspeli da izbore plasman u plej-in.
“Kada izgubiš ovakav tip utakmice ne možeš da budeš zadovoljan. Ne mogu ništa da kažem o našem pristupu i borbi protiv Efesa. Dali smo naš maksimum. Čestitao sam im i rekao da sam ponosan sam na njih. Utakmica je bila izuzetno zahtevna u svakom smislu”, rekao je Sferopulos na konfereniciji za medije.
On je istakao da je Zvezda dala sve od sebe i da su se igrači borili od prvog do poslednjeg sekunda.
“Imali smo uspone i padove, ali smo uložili i poslednji atom snage. Nismo uspeli da stignemo do pobede, hvala navijačima od srca na nevrovatnoj podršci, uspeli smo da nadoknadimo minus od 12 poena, stigli smo do produžetka, imali smo i šut za pobedu”, poručio je Sferopulos.
Trener Crvene zvezde je naveo se nada skorom povratku povređenih igrača.
“Rekao sam igračima da smo u plej-inu, zbog ostalih rezultata, ali i zbog naših pobeda. Imali smo dobre utakmice koje smo dobili i izgubili. Na kraju dana celu godinu šta smo radili, podigli smo nivo kluba. Zaslužili smo mesto u nokaut fazi, napravili smo iskorak. Nismo srećni što smo izgubili utakmicu, ali smo srećni zbog plej-ina.”
Sferopulos je rekao da nema lakih ili teških utakmica u Evroligi.
“Ne postoje unapred dobijene utakmice, nismo izgubili ni jednu laku utakmicu, jer lakih utakmica u elitnom takmičenju nema. Ostvarili smo devet pobeda u gostima što je najbolji rezultat u Evroligi kada su klubovi iz Srbije u pitanju. Ono što morate da shvatite da klub može da napreduje korak po korak. Mi smo ove sezone napravili veliki iskorak, nastavićemo da se borimo, a ujedno smo motivisani da kao klub nastavimo da rastemo. Ne može se preko noći ostvariti čudo u Evroligi”, izjavio je Sferopulos.
Grčki stručnjak je istakao da je naredni cilje ekipe plasman u plej-of Evrolige.
“Ne slažem se da smo imali problema sa organizacijom igre, jer ne možete bez organizacije da postignete više od 90 poena. Igrali smo isto, ali je Rodrig Bobua počeo dobro da igra. Nije nam uspeo plan u drugom delu igre. On je imao kvalitet i postigao je poene. Kako se osećam u momentu kada smo sigurno u plej inu. Tim nikada ne sme da se opušta. Očekuje nas okršaj sa Panatinaikosom, nastojaćemo da stignemo do pobede”, rekao je on.
Zahvalio je navijačima Zvezda na podršci i dodao da su oni motivisali ekipu.
“Nikad nisam video ovakvu atmosferu. Od srca im se zahvaljujem još jednom”, dodao je on.