Naš književnik Filip David preminuo je u 85. godini života. U poslednjem intervjuu za Danas govorio je o produkciji filmova i knjiga u Srbiji i bavljenjem kulturom kao pozivom.

Intervju koji je dao Filip David objavljen je 20. aprila 2024. godine, a u nastavku ga prenosimo u celosti:

„Knjiga “Priče o stvarnom i nestvarnom, sabrane i nove priče” čuvenog književnika i dramaturga Filipa Davida u izdanju Izdavačke kuće “Laguna” uskoro će se naći pred ljubiteljima pisane reči, eksluzivno saznaje Danas.

Međutim, produkcija knjiga i filmova je poslednjih godina u toliko velikom porastu da ponekada može da zbuni i učini da se prosečan građanin zapita: šta od ovoga zaista vredi pročitati/pogledati. Knjige su svuda oko nas, od knjižara do kiosaka. Napredak tehnologije, nebrojeno mesta za promovisanje, s obzirom na više od 2.000 registrovanih medija u Srbiji, lakše je nego ikada izdati knjigu i nazvati se piscem. Iako je pohvalno baviti se kulturom, neophodno je razlikovati hobiste od profesionalaca.

O ovoj i drugim temama govorio je upravo Filip David. Njegove pripovetke i romani su, između ostalih, nagrađene Andrićevom nagradom, BIGZ-ovom i Prosvetinom nagradom za knjigu godine, a 2014. godine dobitnik je NIN-ove nagrade za roman „Kuća sećanja i zaborava“. Filmovi na kojima je radio kao dramaturg, koscenarista ili scenarista nagrađivani su u Kanu, Veneciji, San Sebastijanu i drugim gradovima.

S obzirom na vaše bogato iskustvo i brojne nagrade koje ste dobili, kako biste ocenili savremenu književnu i filmsku scenu?

– Sve je manje knjižara, književnih časopisa i kulture u medijima, a sve je više knjiga i izdavača, naročito privatnih. Nove tehnologije omogućavaju inflaciju knjiga. Komplikovano je snaći se u takvoj situaciji u kojoj je teško odvojiti ono što je vredno pročitati od onoga bezvrednog. To važi i za filmsku produkciju. Zatrpani smo filmskim serijama koje se snimaju brzo i sa mnogo manje finansija za razliku od ranijih vremena. Glad za takvim programima diktira sve veći broj filmskih portala. Sve se ubrzalo i mnogo toga izmiče kontroli. Sve one koji tek dolaze očekuju mnoga iskušenja koja će morati da se savladaju i prevladaju. A možda je ovo o čemu govorim samo suvišno iskustvo nekoga ko pripada prošlim vremenima.

Da li možete da istaknete neke od autora mlađih generacija koji zavređuju pažnju?

– Iskreno, nisam u stanju da pratim ovu hiperprodukciju. Ne tako davno, ili možda je to zapravo bilo davno, kao urednik Dramskog programa Televizije Beograd, a posle toga i kao profesor Dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti sarađivao sam sa darovitim mladim piscima i rediteljima i imao sam dobar uvid u ono što se snima i piše. Danas, u ovim mojim ozbiljnim godinama izgubio sam taj uvid i vraćam se klasici, književnoj i filmskoj. Ponovo gledam neke stare filmove i čitam klasike. Ono što sam nekada kao mnogo mlađi čitao i gledao. Preispitujem neka svoja ranija razmišljanja i utiske. Imam nepotpunu sliku o onome što se danas događa na umetničkoj sceni, posebno među mladima.

Da li imate savet za građane koji ne znaju puno o književnosti, kako da u moru knjiga prepoznaju ono što zavređuje pažnju?

– Najviše verujem usmenim preporukama svojih prijatelja. Ne verujem preporukama na koricama knjiga, jer je po njima svaka knjiga genijalna ili je remek delo. Mnogo toga je komercijalizovano i lažno predstavljeno.

S obzirom na promenu vlasničke i uređivačke strukture NIN-a, šta mislite da li će se i na koji način to odraziti na nagradu koja nosi isti naziv?

– Ne mogu da nagađam kakva je budućnost NIN-a, a to znači i nagrade koju NIN dodeljuje. Uvek je bilo nezadovoljnih, a i u najboljim godinama događalo se da se donose pogrešne odluke. Međutim, ova nagrada je jako važna za pisce i knjige jer je jedina, uz sve propuste. Bila je i ostala možda jedina nagrada kojoj se veruje i koja donosi nagrađenoj knjizi visok tiraž, a pisca preporučuje čitalačkoj publici.

Mnogi vas pamte kao autora koji se na centralnoj manifestaciji proslave Dana Narodne biblioteke i Nacionalnog dana knjige 2016. godine, pri uručivanju nagrade „Janko Šafarik“ za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije za 2015. koju ste dobili za roman „Kuća sećanja i zaborava“ javno ogradili od prisustva tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića. Tom prilikom ste rekli da poštujete instituciju predsednika, ali da od devedesetih godina niste saglasni sa njegovom politikom i idejama i da ste osećali obavezu da to kažete. Tada niste napustili manifestaciju. Međutim, par godina ranije, kada ste bili u žiriju za dodelu nagrada Grada Beograda i kada ste videli da u prvom redu sede pristalice Srpske radikalne stranke u majicama sa likom Vojislava Šešelja, isto ste tako reagovali, ali i napustili ovu manifestaciju.

– Ovim svojim postupcima želeo sam da odbranim smisao i dostojanstvo nagrade, ali i svoj politički stav prema onoj politici i onim političarima koji su, prema mome uverenju, predstavljali ružno lice zemlje koja je moja domovina. Nije mi bilo ni lako, ni jednostavno, ali sam morao to učiniti. To je bio i književni, ali i politički stav bez obzira na posledice. U svakoj prilici trudio sam se da služim istini, bez bezuslovnog podaništva i demagogije, čega ima previše u gotovo svim oblastima našeg života.

Da li se i na koji način ovakav vaš stav odrazio na vaš profesionalni rad kao veoma cenjenog i plodnog književnika i dramaturga kako u našoj zemlji, tako i širom Evrope?

– Samo se pojačala izolacija unutar vladajućih političkih i nekih satelitskih umetničkih krugova. No, to me nije dovelo u iskušenje da se prilagođavam. Imao sam uzore – moje sjajne prijatelje. Istovremeno smo objavili svoje prve knjige, postali bliski. Uvek sam imao na umu šta bi učinili oni da se nađu u takvim situacijama: Mirko Kovač, Bora Pekić i Danilo Kiš. Bili smo bliski po književnim i životnim shvatanjima. Izneveriti njih značilo bi izneveriti i samoga sebe, sve ono što mi je bilo važno i dostojno poštovanja.

Koja bi bila vaša poruka mlađim generacijama?

– Ne bih se usudio da bilo kome dajem preporuke osim da je važno da svako pronalazi svoj sopstveni put prema cilju kojem teži. Treba dosta sreće i istinske inspiracije da se u sebi otkrije ono što je zajedničko sa drugima, a istovremeno svoje, posebno. To nije uvek jednostavno. Život brzo prolazi, sve brže što ste stariji. Mnogo toga ostaje nedovršeno ili propušteno. To mogu da svedočim i iz sopstvenog iskustva.“

Predložena vlada možda da bude i najkraća vlada od uvođenja višestranačja u Srbiji.

Nova kadrovska rešenja su birana kriterijumom spremnosti i rešenosti za sprovođenje radikalnijih mera u svijim resorima. Imena su nebitna, od krvnih neprijatelja EU, do biših savetnika Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić, budući da je sklepana umesto tehničke vlade, koja bi pripremila demokratske izbore. Kao i Milošević svojevremeno, Vučić svoj JUL uvodi u vlast bez izbora i podrške naroda.

To kažu sagovonici Danasa komentarišući prelog za sastav nove Vlade, koji je u ponedeljak stigao u Skupštinu.

Rasprava o vladi najavljena je za utorak 15. april u 10 sati.

Deo zainteresovane javnosti neprijatno je iznenađen što se u vladi na predlog mandatara, Đura Macuta, nalaze stalni gosti-komentatori režimskih televizija Dejan Vuk Stanković , predložen za mesto ministra prosvete i Boris Bratina, predložen za ministra informisanja i telekomunikacija.

Stanković je jedan od retkih, ali glasnih, profesora Univerziteta u Beogradu koji nisu podržali svoje studente, pa je tako i u više navrata pričao protiv njih, dok se član Upravnog odbora SNP 1389, Bratina, između ostalog „istakao“ paljenjem zastave EU.

Iz kabineta nekadašnjeg premijera Miloša Vučevića izbačeno je, zajedno sa njim desetoro ministara, toliko je i novih lica, a dve trećine njih je zadržalo funkcije.

SPS kao koalicioni partner zadržao je kvotu od četiri ministarska mesta, a lider socijalista Ivica Dačić zadržao je mesto ministra unutrašnjih poslova.

Zanimljivo je i da u predlogu nove vlade nema dosadašnjeg potpredsednika Vlade i nosioca američkih sankcija Aleksandra Vulina kojem bi, da nije bilo Mađarske i Slovačke, bila izglasana zabrana ulaska u EU i koji je i sam prošle nedelje, posle povratka iz Brisela, rekao da EU i Zapad rade na tome da on ne bude u vladi.

Nema ni Tanje Miščević koju na mestu ministarke za evropske integracije menja Nemanja Starović, koji je povezivan sa provladinom nevladinom organizacijom, Centar za društvenu stabilnost, koja je tvorac filma „Dosije NVO“, baš u vreme „otvorenog lova“ državnog vrha na četiri organizacije civilnog društva protiv kojih je otvoren predistražni postupak protiv kako bi se, navodno, dobile informacije o trošenju sredstava USAID-a.

Zato će biti interesantno kako će novi ministar sarađivati sa nevladinim sektorom koji je za EU vrlo bitan.

Od onih koji su uspeli da pređu iz jednog u drugi kabinet i to na istoj poziciji je šef diplomatije Marko Đurić, uprkos tome što su dve afričke zemlje, Kenija i Sudan, u dve nedelje priznale nezavisnost Kosova, a čini se da je baš taj broj priznavača i nepriznavača Kosova predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću vrlo bitan.

Milomir Mandić, istraživač Demostata, za Danas kaže da će, iako to nije najavljeno kao prošli put, ova vlada, ako bude izabrana biti oročena i neće biti vest ni rešenje, kao što ni ostavka Vučevića, ni imenovanje Macuta nije bilo rešenje ni bitna vest.

– Isti broj ministarstava i sastav pokazuje da je ovo vlada kratkog trajanja. Možda bude i najkraća vlada od uvođenja višestranačja ne računajući prelaznu posle Petog oktobra a možda i kratkotrajnija – procenjuje on.

Za izostanak Vulina ali i za novog ministra pravde, Nenada Vujića, kaže da je to pokušaj da se podiđe EU u smislu spoljnopolitičkog opredeljenja i spremnosti na reforme (promene u izbornom zakonodavstvu, promene medijskih zakona i postavljanje regulatora elektronskih medija) koje je Vučić obećao u Briselu, a o čemu je govorila Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, pre par nedelja, rekašvi da je dobila uveravanja da je rok tri četiri nedelje, što deluje prilično ambiciozno.

foto Medija centar

– Kada je reč o izostanku nestranačkih ličnosti iz Vučevićeve vlade poput Tanje Miščević i Jelene Begović, razlog može biti slaba ocena kad je u pitanju borbenost o čemu je Vučić govorio. Nova kadrovska rešenja su birana kriterijumom spremnosti i rešenosti za sprovođenje radikalnijih mera u svijim resorima, a to se ogleda u izboru ministara za prosvetu i informisanje. Kriterijum za izostavljanje sa spiska je bio negativan rejting ministara, što se može videti po resorima poljoprivrede, ekologije i pravde – ukazuje on.

Mandić zaključuje da glavna moć ostaje na Andrićevom vencu, a najmoćnija ličnost nove stare vlade biće ponovo ministar finansija, ne premijer.

Za Žarka Koraća, profesora Univerziteta u Beogradu u penziji, ovo je svakako vlada kontinuiteta, i personalno ali i po tome što ni o čemu neće odlučivati.

– Zaista su nebitna imena, od krvnih neprijatelja EU, do biših savetnika Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić. To je sklepano umesto tehničke vlade, koja bi pripremila demokratske izbore. Šta Vučić misli o budućem premijeru koga je sam izabrao, vidi se po tome što mu čak nisu ni dali da govori na Vučićevom skupu u Beogradu. Ili što je jednom rekao pisac Oskar Vajld: “život pod dobrom vladom je retko dramatičan, pod lošom je uvek takav” – kaže Korać za Danas.

foto FoNet Milica Vučković

On skreće pažnju da se treba spremiti na dalje nevolje, jer ova vlada, kako navodi, kao i čovek koji njom stvarno upravlja, ne želi mirno razrešenje ogromne društvene krize u Srbiji.

Korać predlaže da nova vlada umesto da položi zakletvu u Skupštini, to uradi pored srušene nastrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i seti se zašto je otišla predhodna.

Dok zamenik pedsednika SSP, Borko Stefanović, za Danas kaže da u ovu vladu Vučić uvodi svoj pokret bez izbora i smešta svoje lojaliste u fotelje, za šta stalno optužuje opoziciju.

Foto FoNet Aleksandar Barda

– Kao i (Slobodan) Milošević svojevremeno, Vučić svoj JUL uvodi u vlast bez izbora i podrške naroda. Kao i JUL onda, tako će u Vučićev JUL proći sada – smatra on.

A povodom toga što je na mestu ministar spoljnih poslova ostao Marko Đurić, Stefanović kaže da bi neko zlonameran rekao da u ovoj novoj SNS Vladi kontinuiteta propasti i pljačke nije bilo dovoljno partijskih priučenih kadrova u diplomatiji i nije dovoljno zemalja priznalo Kosovo.

– Jasno je da Đurić služi Vučiću kao “ministar za Zapad” koji treba da nastavi sa lažima i propagandom režima da je u Srbiju sve u redu i da se nepostojeće reforme nastavljaju, da laže Evropu da ne kradu izbore, prebijaju studente i ne pucaju na narod zvučnim oružjem. Đurić će biti kratkotrajni pismonoša uspaničenog i izgubljenog autokrate – zaključuje Stefanović.