Pred našim filmofilima je uzbudljiv program koji je priredila Jugoslovenska kinoteka, u kojem će tokom juna u svim selekcijama biti prikazano više od 60 ostvarenja, među kojima su i remek dela Renoara, Bergmana, Kusturice, Angelopulosa, Akira Kurosave, Angelopulosa, Bunjuela.., ciklus filmova glumice Tanje Bošković, a na Dan Kinoteke, 6. juna, tradicionalno počinje Festival nitratnog filma.
Foto arhiva Jugoslovenske kinoteke
Foto arhiva Jugoslovenske kinoteke
Foto arhiva Jugoslovenske kinoteke
Foto arhiva Jugoslovenske kinotekeKako da zaštitite svoje podatke od rizičnih domena
To je najlakša stvar na svetu, i dešava se stalno: pogrešno otkucate naziv sajta u svom internet pregledaču. A to predstavlja priliku za sajber kriminalce. Typosquatter-i (osobe koje se bave „tiposkvotovanjem“) registruju veb sajtove sa URL-ovima koji su česte greške u kucanju stvarnih sajtova, nadajući se da ćete kliknuti ne primetivši grešku i uneti lične ili finansijske podatke koje mogu zloupotrebiti.
Možda čak i nenamerno preuzmete zlonamerni softver na svoj uređaj jednostavnim posetom takvom sajtu. U ovom tekstu pogledajmo koje tehnike koriste typosquatter-i i kako da ih prepoznate, kako biste se zaštitili.
Šta je Typosquatting?
Typosquatter-i započinju tako što kupuju i registruju domene koji su česte greške u kucanju pravih adresa. Ponekad su to reči koje ljudi često pogrešno napišu — na primer, “goverment.com” umesto “government.com”; ponekad su to tipične greške u kucanju, poput “Amazn.com” umesto “Amazon.com”.
Kada nesumnjičavi korisnik klikne na lažni link, biva preusmeren na sajt typosquatter-a, koji je često dizajniran tako da veoma liči na pravi sajt. Tu, već samim klikom na link, korisnik može da preuzme zlonamerni softver, što se naziva „drive-by“ preuzimanje. Alternativno — ili dodatno — posetilac može biti prevaren da unese svoje lične ili finansijske podatke na lažnom sajtu, koji potom mogu biti korišćeni za prevaru.
Typosquatting vs. Cybersquatting
Typosquatting i cybersquatting su slični po tehnikama koje koriste, ali postoje ključne razlike. Kao što smo videli, typosquatting podrazumeva korišćenje pogrešno napisanih verzija stvarnih internet adresa, dok cybersquatting iskorišćava činjenicu da neki sajtovi još uvek nisu registrovali određene URL-ove. To može biti slučaj sa firmama koje uopšte nemaju sajt — mada su takvi primeri retki.
Češće se radi o situacijama gde određeni domeni postoje, ali ih firma nije registrovala. Na primer, kompanija može imati registrovan sajt Bigcompany.com, ali ne i Big_company.com, Bigcompany.org, Bigcompany.net i slične. Tada je još lakše da korisnik, koji ništa ne sumnja, klikne na prevarantski link misleći da je pravi — čime postaje lak plen za sajber prevarante.
Primeri Typosquatting-a
Primeri typosquatting-a mogu se svrstati u nekoliko različitih kategorija. Postoji devet osnovnih tipova, svaki sa različitim taktikama i motivima.
Shutterstock/Teacher Photo
Shutterstock/Teacher Photo-
Fišing sajtovi
Ovakvi sajtovi su dizajnirani da sprovode fišing napade, odnosno da ukradu korisnička imena, lozinke, podatke o bankovnim računima ili lične informacije posetilaca.
-
Sajtovi sa zlonamernim softverom
Ovi sajtovi su osmišljeni za širenje zlonamernog softvera (malvera), što se može dogoditi već samim klikom na link koji vodi ka lažnom sajtu. U jednom ozloglašenom slučaju iz 2006. godine, typosquatter-i su registrovali domen Goggle.com, na kojem su korisnicima nudili sumnjiv antivirus program.
-
Lažne ankete
Lažni sajt traži vaše lične podatke pod izgovorom da učestvujete u anketi, nagradnoj igri ili da dobijate neki poklon. U stvarnosti, cilj sajta je da prikupi dovoljno podataka kako bi izvršio krađu identiteta.
-
Nepostojeći proizvodi
Posetioci lažnog sajta mogu naručiti proizvod koji su prvobitno želeli da kupe sa pravog sajta. Međutim, proizvod nikada ne stigne. Često se radi o digitalnim proizvodima, kod kojih je teško dokazati da ih niste primili.
-
Oštećenje reputacije
Ovakvi sajtovi ne predstavljaju direktnu pretnju posetiocima, ali prave stvarne probleme kompanijama koje imitiraju. Cilj je da se naruši ugled firme — putem lažnih recenzija, uvredljivog sadržaja ili dezinformacija. Nekoliko kandidata na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine bili su meta typosquatting-a, gde su bliski URL-ovi korišćeni za širenje lažnih informacija ili postavljanje lažnih stranica za donacije.
-
Prodaja klikova
Ovde je cilj da se ukrade saobraćaj pravog sajta i preusmeri ka konkurentskim sajtovima, koji plaćaju po kliku (cost-per-click model). U jednom slučaju koji je van suda rešen, typosquatter-i koji su imitirali sajt Neiman Marcus prikazivali su reklame konkurenata ove kompanije.
-
Reklamiranje
Često će typosquattovani sajt biti preplavljen oglasima i iskačućim prozorima. Cilj ovih sajtova je da ostvare prihod putem klikova na reklame. Klikom na njih možete takođe nenamerno preuzeti malver.
-
Partnerski linkovi
Mnoge firme imaju programe za partnerske (afiliate) linkove, kroz koje se ostvaruju provizije po obavljenim kupovinama. Typosquatter koristi sličan domen da bi preusmerio korisnike nazad na pravi sajt — ali preko svog afilijacijskog linka, kako bi dobio proviziju.
-
Preprodaja domena
Ponekad je svrha typosquatting-a da se izvrši pritisak na brend. Registracijom sličnih domena, typosquatter može zapretiti oštećenjem ugleda firme — i pokušati da joj taj domen proda nazad, po visokoj ceni.
Rizici po sajber bezbednost
Rizici od posećivanja sajta koji je typosquattovan mogu biti veoma ozbiljni. Možda će vam se na sistem instalirati malver čak i ako samo ukucate URL adresu i pritisnete enter — bez dodatnih klikova.
Takođe, vaši lični podaci mogu biti ukradeni — uključujući i podatke o bankovnim računima ili kreditnim karticama, što može dovesti do finansijskih prevara. Ovi podaci se često prodaju na dark webu, čime postajete meta i drugih kriminalaca. Možda ćete platiti za proizvode koje nikada nećete dobiti. U međuvremenu, typosquatting predstavlja ozbiljan problem za brendove koji su meta, s posledicama koje uključuju gubitak korisnika i štetu po reputaciju.
Da biste izbegli da postanete žrtva typosquatting-a, morate biti potpuno sigurni da klikćete isključivo na prave linkove. Obratite pažnju na pravopisne greške i proverite adresu u odnosu na druge izvore — na primer, na računima ili zvaničnoj dokumentaciji.
Ako ste već posećivali adresu ranije, vaš pregledač može automatski dopuniti URL — što je obično bezbedna opcija. Preporučuje se da sačuvate u obeleživače (bookmark) važne sajtove kao što su internet bankarstvo, društvene mreže i sajtovi za plaćanje računa, kako biste uvek bili sigurni da ste na pravom mestu.
Instalirajte pouzdan antivirus i bezbednosni softver, i nikada ne klikćite na linkove koje niste očekivali, naročito u e-mailovima ili porukama, čak i ako izgledaju legitimno. Ako već morate da kliknete na link, najpre postavite pokazivač miša iznad njega — videćete gde zaista vodi.
Menadžeri lozinki takođe mogu pomoći, jer automatski popunjavaju podatke za prijavu samo na proverene i legitimne domene. Postoje i alati za proveru linkova koje možete koristiti.
Zaključak
Typosquattovani sajtovi koji imitiraju prave predstavljaju opasnost za nepažljive korisnike — mogu da instaliraju malver, ukradu lične podatke ili nanesu još veću štetu. Kao i kod hakovanja sajtova, zaštita od typosquatting-a zahteva oprez i znanje o znakovima upozorenja.
Startap iz Srbije razvija AI rešenje za preciznu dijagnostiku raka
Za proboj u oblasti medicine, konkretno dijagnostike raka koji je napravio srpski startap Vinaver Medical (Vinaver medikal) bila su potrebna znanja fizičara, programera i radiologa.
Nakon stečenog iskustva, odnosno studija i istraživačkog rada u inostranstvu vratili su se u Srbiju.
Prvu finansijsku podršku dobili su kroz program „Smart Start“. Dodatna podrška stigla je od Inicijative „Digitalna Srbija“.
Stevan Vrbaški, osnivač kompanije Vinaver Medikal opisao je Za Forbes Magazin kako je nastala i u kojoj fazi je sada ideja koju su razvili.
„Ideja je nastala spontano, a počela je kada smo završili studije, zahvaljujući našim istraživanjima koja smo radili. Tri fizičara rade u startapu, dosta je edukovanih ljudi na programu, dvoje ih je iz Nemačke, a i jedan poznati radiolog je takođe sa nama“, dodaje Vrbaški.
Shvatili su, kaže, da bi ono što rade moglo da ima komercijalni uticaj pored naučno-istraživačkog rada.
Čestična radioterapija preciznija
Reč je o čestičnoj radioterapiji, veoma naprednoj terapiji koja koristi čestice za ubijanje tumora.
Reč je o softverskom rešenju koje koristi veštačku inteligenciju i CT tehnologiju za unapređenje medicinske dijagnostike i planiranja terapije u onkologiji. Razlikuje se od konvencionalne radioterapije, koja koristi X zrake u tome što daje mogućnost isporuka te doze dosta preciznije, dodaje sagovornik.
Foto: Forbes Magazin/Printscreen
Foto: Forbes Magazin/PrintscreenI za jednu i za drugu se koristi CT aparat (skener) i podrazumeva se prethodno snimanje pacijenta.
„Naše rešenje pomaže da se preciznije izračuna kako da se isporuči radioterapija na osnovu CT snimaka“, dodaje Vrbaški.
Ovo rešenje testira se na tržištu SAD, EU ali i zemljama u regionu. O tome koliko je teško razvijati rešenja poput ovog, Vrbaški kaže: „Put za svaki startap je težak, a u medicini je posebno težak“.
Objašnjava da su obično investicije dosta veće i treba znati i razumeti kako je potrebno pokazati progres i kako smanjiti rizik da proizvod izađe na tržište.
„Ne možete da prodate medicinski uređaj tek tako, svaki mora da ima seftifikat, precizan razvoj sottvera i sam rad na inovativnosti jako težak“, navodi.
Startap sada testira kako najbolje prilagoditi rešenje korisnicima
Govoreći o daljim planovima, u narednom periodu, kaže posetiće bolnice i inovativne centre u Italiji i Americi. Ideja je da se sa njihovim predstavnicima konsultuju i sagledaju kako na najbolji način da prilagode rešenje potrebama korisnika.
„Fokusiramo se na kolaboracije i ideja je da izađemo na tržiste za godinu, godinu i po dana. Imamo proizvod koji može da se prodaje i koji je sertifikovan“, ističe. Trenutno rade na razvijanju prototipa koji testiraju sa Holanđanima u pogledu dijagnostike.
Trenutno testiraju vrednost rešenja koje treba da pomogne da lekari preciznije odrede različita oboljenja.
Uprkos lošijim poslovnim rezultatima preduzeća, država uveliko garantuje nove kredite
Pred republičkim poslanicima trenutno je, između ostalih, i predlog Zakona o davanju garancije Srbije za kredit koji je uzelo preduzeće Elektrodistibucija Srbije. Preciznosti radi, garancija se daje OTP, Poštanskoj Štedionici i Intezi, a ukupan iznos tri kredita je 52,5 miliona evra.
Kod pomenutih banaka Elektrodistribucija Srbije zadužuje se zbog unapređenja distibutivne mreže. I to kod OTP banke 10 miliona evra, kod Poštanske Štedionice duplo više, dok Banka Inteza kreditira ovo državno preduzeće sa preostalih 22,5 miliona evra.
Kada bude usvojen, ovaj zakon biće šesti ovakog tipa od početka 2025. godine. Preostalih pet već je verifikovano pre izbora nove Vlade Srbije. Sadržaj je u svima gotovo isti. Najveća razlika je naziv preduzeća umesto kojeg će država vraćati uzeti kredit kod komercijalnih banaka ili međunarodnih kreditora, ukoliko oni ne budu to mogli da učine sami.
Srbijagas, rekorder po garancijama
Izuzimajući jednu garanciju datu EPS-u, država je od početka godine zakonski odobrila čak četiri garancije Srbijagasu.
Prema podacima iz Službenog glasnika i sa sajta Ministarstva finansija, u martu ove godine Skupština je usvojila Zakon o davanju garancije u korist Poštanske Štedionice i to preduzeću Srbijagas. Reč je o kreditu za izmirenje obaveza ovog preduzeća za finansiranje razvoja distributivne mreže, kao i jačanje kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji. Kredit, kako piše u zakonu, ne može biti veći od 51 miliona evra.
Istom preduzeću Srbija je garantovala i kredit od 60.000.000 evra. Ovog puta, za izgradnju razvodnog gasovoda Leskovac – Vranje. Kredit su Srbijagasu dale Poštanska Štedionica i Banka Inteza.
I treća garancija data je opet Srbijagasu i to za pozajmicu istog iznosa, ali ovog puta za kredit koji su odobrile Poštanska Štedionica i OTP banka. Sa prvom je ugovoren kredit maksimalnog iznosa 15 miliona evra, dok je kod druge to 45 miliona. Sa ovim bankama potpisan je ugovor o kreditu radi izgradnje primopredajnih stanica Horgoš, podzemno skladište gasa Banatski Dvor i Loznica.
Četvrti zakon kojim se garantuje kredit Srbijagasu dat je Banci Inteza i to u iznosu od 30 miliona evra. Reč je o izmirenju obaveza Srbijagasa po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda Beograd – Valjevo – Loznica.
Što se tiče garancije za kredit EPS-a, on je dat u korist Nemačke razvojne banke KFW, a reč je o izgradnji EPS-ovog vetroparka Kostolac. Vrednost ugovora je do 30 miliona evra.
Kome će država garantovati nove kredite
Prema Zakonu u budžetu za 2025. godinu, u ovoj godini mogu se izdati garancije do iznosa od 3,11 milijardi evra. Naime, u najvažnijem fiskalnom dokumentu stoji 15 takvih garancija, a sve one daju se upravo državnim i javnim preduzećima. I to onima iz oblasti energetike.
Forbes/N1/Marina Pupavac
Forbes/N1/Marina PupavacTako je planirano da izuzev pomenute garancije EPS-u za kredit za vetropark Kostolac, država garantuje još pet kredita. Neki od njih su od međunarodnih finansijskih institucija, poput EBRD-a, EIB-a i KFW, dok su ostali krediti komercijalnih banaka. Njihova ukupna vrednost je 2,4 milijarde evra. Najvredniji je, svakako, kredit koji se uzima od poslovnih banaka za izgradnju samobalansiranih solarnih elektrana. Njegova vrednost je 1,9 milijardi evra.
I Elektrodistribucija planira dodatno zaduživanje pored ovog koji je na redu trenutne skupštinske sednice. Njegov iznos je 100 miliona evra.
Država će dati garanciju i za kredit preduzeću Transnafta, za naftovod Srbija – Mađarska, a reč je o 150 miliona evra.
U planu je i garancija za dva kredita akcionarskog društva Srbijavoz ukupne vrednosti 132 miliona evra.
I EMS planira uzimanje kredita, uz garanciju Srbije, u ukupnom iznosu od 47 miliona evra.
Poslovanje državnih preduzeća
Pravila ovakvih garancija su jasna. Država kreditorima garantuje da će „neopozivo, bezuslovno, bez prigovora i na prvi poziv izmiriti dug zajmoprimca prema kreditoru, odnosno bankama“. Takođe, to mora učiniti u skladu sa uslovima propisanim ugovorom o kreditu i u roku dospeća obaveza.
„Ukoliko garant ne izvrši svoje obaveze, banka će imati pravo da proglasi dospelim sve iznose koju su plativi u skladu sa odredbama ugovara o kreditu. U slučaju aktiviranja garancije, banka će imati pravo da od garanta naplati iznos svojih dospelih, a neizmirenih potraživanja. Garant se obavezuje da će obezbediti u budžetu za odgovarajuću fiskalnu godinu sredstva neophodna za izvršenje preuzetih obaveza po ovoj garanciji“, stoji u jednom od ovih ugovora.
Podsetimo, većina javnih i državnih preduzeća koja su do sada objavila finansijski izveštaj, poslovala je u prethodnoj godini lošije nego godinu pre toga. EPS je tako, ostvario znatno lošiji neto rezultat u poređenju sa 2023. kada mu je dobit bila pet puta veća.
Prema finansijskom izveštaju Transnafte, i njihova neto dobit je u 2024. smanjena za oko 20 odsto. Srbijavoz se, pak, 2024. godine upisao kao gubitaš. On je u prošloj godini ostvario gubitak od 231 milion dinara, za razliku od dobiti od 176 miliona u 2023.
I javno preduzeće Srbijagas obelodanilo je pre neki dan svoje finansijske rezultate za 2024. godinu. Nalik ostalim, i ono je u prošloj godini imalo pad dobiti. I to za oko 30 odsto. Ona je, naime, u 2024. godini iznosila 8,3 milijarde dinara, dok je godinu pre toga bila 12 milijardi.
U ovom izveštaju vidi se da je Srbijagas imao rast i poslovnih i ukupnih prihoda. Prvih za oko sedam, a drugih za devet milijardi dinara. Ono što je, međutim, uslovilo lošiji krajnji rezultat, to jeste pad profita, je poreski rashod koji je u poređenju sa 2023. povećan za gotovo četiri milijarde dinara. Razlog može biti plaćanje i tekućih i nekih zaostalih poreskih obaveza.
Švarcenegerov sin i zvezda“Belog lotosa“pokrenuo biznis zbog kojeg je razmišljao da napusti glumu
Nakon više od decenije koju je proveo kao glumac, 31-godišnja zvezda serije „Beli lotos“ (White Lotus) konačno ima svoj dan pod holivudskim suncem.
Ali gluma nije jedina stvar na njegovom umu- unosne investicije i rast koji beleži njegova kompanija za proteinske pločice čine njegov raspored veoma zauzetim.
Umoran od putovanja i gladan, Patrik Švarceneger, sin holivudskog maga Arnolda Švarcenegera pogleda sto sa hranom za ekipu, prepun kroasana i sendviča, a zatim se okrene ka dostavi sušija iz Sugarfisha na stolu ispred sebe.
Ovaj 31-godišnji glumac i preduzetnik jedva je stigao da uhvati dah u poslednja dva meseca, tokom kojih je putovao u 15 zemalja promovišući sada već kultnu HBO seriju „Beli lotos“.
Biznis pokrenuo pre četiri godine
„Uvek nosim pločice sa sobom,“ kaže, vadeći iz džepa dve Mosh proteinske pločice, brenda, čiji je suosnivač 2021. „Posebno na snimanjima, kada ne znaš kakve će grickalice biti. Uvek ponesem svoje.“
Poput svog lika iz serije Saksona Retlifa, koji je opsednut proteinskim šejkovima, Švarceneger vodi računa o ishrani.
Sličnosti se nastavljaju: takođe je diplomirao na prestižnom univerzitetu sa diplomom iz oblasti biznisa, potiče iz moćne porodice i nije mu strano bogatstvo.
Ali dok Sakson još nije uspeo da se osamostali od luksuznog života koji je nasledio od roditelja, Švarceneger polako gradi sopstveno ime, kako u svetu biznisa, tako i na filmu.
Sin Arnolda Švarcenegera i Marije Šrajver, odrastao je u svetu holivudske i političke elite, kao dete glumca koji je postao milijarder i guverner Kalifornije i novinarke koja je član poznate porodice Kenedi. Obožavao je glumu još kao mali i često je posećivao očeve filmske setove.
Nasledio glumački talenat, ali i očevo interesovanje za biznis
„Bilo je trenutaka kada sam pomislio: „O, Bože, ovo su velika stopala koja treba da sledim. Da li treba da promenim prezime i uzmem umetničko ime? Takve misli su mi prolazile kroz glavu,” priznaje Švarceneger. „Ali na kraju, veoma sam ponosan na svog oca, na život koji mi je pružio, na prezime koje je izgradio i na brend koji je stvorio.”
Prvo je nasledio očevo interesovanje za biznis.
Foto: Shutterstock/Kathy Hutchins
Foto: Shutterstock/Kathy HutchinsNjegova majka se seća kako je kao tinejdžer bio prikovan za TV ekran dok je na programu bila emisija Shark Tank i kako je za rođendan tražio nekoliko stotina dolara da otvori račun na e-trade platformi i kupi akcije Apple-a.
Kada je imao 15 godina, Švarceneger je bio pripravnik kod filmskog producenta Džona Dejvisa, velikog investitora u Wetzel’s Pretzels, koji je upravo prodao svoj udeo (zajedno sa grupom investitora) za oko 36 miliona dolara, što je bilo 13 puta više od njegove početne investicije.
Još u tinejdžerskim danima se interesovao za ulaganja i biznis
To je privuklo pažnju srednjoškolca, naročito kada je saznao da su Eliz i Rik Vetsel osnivači novog fast-casual pica biznisa.
Švarcenegerovi roditelji pozajmili su mu oko 50.000 dolara da uloži u brend Blaze Pizza, pridruživši se investitorima među kojima je bio i Lebron Džejms. Šest godina kasnije, 2014, Švarceneger je otvorio prvi od svoja dva Blaze franšizna lokala u rodnom Los Anđelesu.
„Ono što sam mogao da primetim jeste da potrošači traže zdravije alternative, veganske opcije preliva, zdraviju koru,” kaže on. „Tako da sam pomislio: ‘Nastaviću da ulažem u kompanije koje rade upravo to. ”
Godine 2015, gotovo osam godina nakon početne investicije, Švarceneger junior (tada student završne godine fakulteta) prodao je svoje akcije Blaze-a za najmanje dva miliona dolara, procenjuje Forbes.
Zatim je vratio roditeljima početni zajam i uložio u druge brendove koji promovišu zdraviji način života. Reč je o brendu za hidrataciju Liquid IV i dva prebiotička soka, Olipop i Poppi, od kojih je Poppi ranije ove godine prodat za dve milijarde dolara.
Foto: Shutterstock/Kathy Hutchins
Foto: Shutterstock/Kathy HutchinsBiznis gradio i uz pomoć majke
Kako se njegov portfolio povećavao, rasli su i njegovi glumački krediti. Dok je pohađao Univerzitet Južne Kalifornije, Švarceneger je počeo da pohađa časove glume – nedeljnu obavezu koju je održavao narednu deceniju.
Dobio je nekoliko manjih uloga na TV-u i u filmovima u tim ranijim godinama, uključujući Grown Ups 2 i TV seriju Scream Queens, ali ništa nije delovalo kao veliki proboj.
Kada je pandemija 2020. dovela filmsku industriju do zastoja, Švarceneger se preselio kod majke.
Njih dvoje su pokrenuli Mosh, kompaniju za proteinske pločice osmišljenu da doprinese zdravlju i kognitivnim funkcijama mozga.
Ona je dugo godina bila zagovornica istraživanja Alchajmerove bolesti. Posmatrala je i kako bolest utiče na njenog pokojnog oca, Sargenta Šrajvera.
On je pomogao da se osnuju programi poput Peace Corps, Head Start i drugih programa iz ere porodice Kenedi.
Mosh sadrži sastojke kao što su citikolin, pečurke lavlje grive i omega-3 masne kiseline, za koje zagovornici veruju da poboljšavaju kognitivne funkcije.
„Moja majka je mnogo više vizionar, a ja sam taj koji ostvaruje njen san,” kaže Švarceneger.
„I igram ulogu đavoljeg advokata sa poslovne strane“, dodaje.
Foto: Forbes/Printscreen
Foto: Forbes/PrintscreenUložili milion dolara u razvoj brenda Mosh
Majka i sin uložili su gotovo milion dolara u razvoj Mosh-a do sada. „Nije bilo kao kod nekog brenda podržanog od strane poznatih ličnosti gde prikupljaš novac ili unajmljuješ agenciju,” objašnjava on.
„Napravili smo pločice sa doktorom i formulaterom, radili smo sve sami. To je bilo u vreme kovida, kada je lanac snabdevanja bio užasan, sve što je moglo krenuti po zlu, krenulo je.”
Ipak, njihovo vreme je bilo savršeno. Industrija proteinskih pločica, je 2024. ostvarila oko pet milijardi dolara prihoda, doživela je veliki preporod nakon 2020. kada su potrošači postali manje ograničeni kovid merama.
Mosh je u 2022, prvoj punoj godini poslovanja, imao četiri miliona dolara prometa.
„Ciljali smo na prvu godinu i on je rekao: ‘Ne, moramo da gradimo, moramo da upoznamo našeg potrošača.’ Nije inače karakterom smirena osoba, ali u biznisu je zaista smiren i stručan.”
Širenje maloprodaje
Godine 2023, Mosh je prikupio tri miliona dolara za širenje maloprodaje u Seriji A.
Nju je predvodila investiciona firma dugogodišnjeg finansijskog savetnika Arnolda Švarcenegera, i ostvario je sedam miliona dolara prihoda.
Do 2024, Mosh se prodavao u Erewhon i Sprouts radnjama i završio je godinu sa 12 miliona dolara prodaje. Još uvek nije ostvario profit.
„…Ako gluma ne uspe…“
Švarceneger nije napustio glumačku karijeru. Ipak je bilo trenutaka ranije tokom lansiranja Mosha kada je razmišljao da se povuče iz Holivuda „ako gluma ne uspe.”
Sve do trenutka kada je dobio ulogu u HBO Max mini seriji sa Kolinom Firtom. Kasnije je 2023. igrao glavnog lika u spin-ofu Amazon Prime serije The Boys.
To je bilo pre nego što je dobio ulogu u The White Lotus. Početkom 2024. otišao je u Tajland da snima hit seriju Majka Vajta, ali balansiranje dva posla je bilo iscrpljujuće.
„Bilo je skoro nemoguće raditi na Moshu dok sam snimao u Tajlandu,” priseća se Švarceneger. „Bilo je noći kada sam morao da se budim u dva ujutru kako bi prisustvovao sastancima na zoom-u”.
Na putu da ostvari više od 20 miliona dolara prihoda
Za sada ne planira da napusti kompaniju. Svoj skromni prvi cilj kada je u pitanju ovaj biznis – da posao pređe 10 miliona dolara prihoda, već je postigao.
„To je bio moj cilj, da ja budem taj koji upravlja brodom i dovede ga do tog nivoa,” kaže on.
„To je potpuno drugačiji tip posla – izgraditi nešto od nule do 10 miliona…Za to ti treba neko ko je svaki dan na terenu, ceo dan, da to podigne na sledeći nivo.”
Mosh je na putu da ostvari više od 20 miliona dolara prihoda i ponovo prikuplja novac ovog leta u nadi da će ubrzati rast u maloprodaji i postati profitabilan, kaže Džef Gemsij, predsednik i operativni direktor Mosha.
Švarceneger i Šrajver sada planiraju da prošire brend u Costco i Walmart.
U međuvremenu, život postaje samo užurbaniji. Ali za Švarcenegera, užurbanost je skoro uvek bolja.
„Pre nekoliko godina, jedan menadžer mi je rekao da treba da prestanem sa tim poslovnim stvarima, da je previše imati jednu nogu u jednom svetu, a drugu u drugom,” kaže on.
„Ali mislim da postoji mnogo simetrije između filma i biznisa, i shvatanje da kako moj brend raste, nadam se da će i moja glumačka karijera rasti“, kaže.
Dodaje: „Na kraju dana, kao glumac, ti si biznis – ti si brend“.
Akcija je počela: Stigle su prve terase – i konkurencija je ozbiljna!
Ako ste planirali da prijavite svoju terasu u izboru za #NajlepšaTerasaBeograda, sad je pravi trenutak!
Jer stiglo je već prvih pet terasa – i svaka od njih ima svoj šarm, stil i priču.
Neke su male, ali magične.
Neke su pune cveća, svetla, boja.
Foto: Privatna arhiva
Druge svedene, elegantne, sa pogledom koji govori više od reči.
Ima terasa koje su pravi botanički raj, i onih koje su minimalističke oaze za jutarnju kafu.
Foto: Privatna arhiva
Jedno je sigurno – konkurencija je jaka, i tek krećemo.
U SVAKOM IMA NEŠTO POSEBNO
📸 Ako još nisi, prijavi se!
Foto: Privatna arhivaObjavi fotku svoje terase na Instagramu, taguj @citymagazine_rs i koristi #NajlepšaTerasaBeograda,
ili pošalji slike mejlom na city.magazine@danas.rs (subject: Najlepša terasa Beograda) i napišite nešto o svojoj oazi.
🗳️ Glasanje uskoro počinje, a tvoju terasu možda čeka titula najlepše u gradu.
U ovom tekstu su fotografije koje su nam stigle u toku jučerašnjeg dana i koje ćemo sve, objaviti ponovo u toku glasanja, objvićemo i priče koje stoje iza njih.
Prelepe su.
Lepota nije stvar kvadrata – već pogleda.
Pokaži nam svoj. 💚
#NajlepšaTerasaBeograda!
Odbojkaši Rusije prejaki za reprezentaciju Srbije
Muška odbojkaška reprezentacija Srbije odigrala je prijateljsku utakmicu protiv Rusije za „Kup Kanala 1“, u dvorani „Aleksandar Nikolić“ u Beogradu u prisustvu 3.000 gledalaca.
Rusija je pobedila Srbiju sa 3:1, po setovima 21:25, 25:20, 25:17 i 25:14 posle 105 minuta igre.
Pobednički pehar Pavelu Pankovu, kapitenu Rusije, predali su Đula Mešter, predsednik OSS, i Aleksandar Mihajlovič Jeremenko, generalni sekretar Odbojkaške federacije Rusije, objavio je Odbojkaški savez Srbije.
Saša Ilić, Tomislav Karadžić i bivši asovi se vratili u Partizan
Održavanjem Skupštine FK Partizana otvoreno je novo poglavlje kluba iz Humske.
Partizan je dobio novi Upravni odbor u kojem će biti i dosadašnji članovi Radne grupe.
Klub iz Humske je obelodanio imena svih članova najvišeg klupskog tela koje će brojati 45 članova.
Među članovima Skupštine nalaze se pored aktuelnih čelnika kluba i bivši fudbaleri Saša Ilić, Goran Trobok, Srđa Knežević, Gordan Petrić, Vujadin Stanojković i Branko Brnović.
Na spisku članova Skupštine su i bivši predsednik crno-belih Tomislav Karadžić, koji se ovaj način vratio u klub, zatim predsednik SD Partizan Željko Tanasković, Dragan Životić, dr Momčilo Jakovljević, počasni predsednici Marko Nikolić, Ivan Ćurković i Nenad Vojnović.
Foto: FK Partizan
Foto: FK PartizanKao članovi Radne zajednice u Skupštini FK Partizan su i bivši asovi Miralem Sulejmani, Slađan Šćepović, Zvonko Varga i Nenad Marinković.
O bitnim klupskim temama u Skupštini će odlučivati i četvorica navijača.
Novo klupsko telo je Nadzorni odbor sa pet članova u kojem se nalaze Ivan Simić, Ivan Đoković, Goran Josipović, Aleksandar Gavrić i Mile Jovičić.
Oko 17.000 ljudi evakuisano iz Manitobe zbog požara, gusti dim širi se i delovima SAD
Oko 17.000 ljudi evakuisano je iz kanadske provincije Manitoba zbog požara koji se šire zemljom.
Vojni avioni i helikopteri korišćeni su za evakuaciju stanovnika u udaljenim oblastima, prenosi BBC.
Gusti dim od požara, kojih prema navodima zvaničnika, ima više od 188, proširio se Kanadom i delovima SAD.
Saskačevan i Manitoba proglasili su vanredno stanje i zatražili međunarodnu pomoć u gašenju požara.
profimedia
U Saskačevanu od juče gori 17 šumskih požara, od kojih je osam klasifikovano kao van kontrole.
Premijer Saskačevana Skot Mo upozorio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare da bi se trenutna brojka od 8.000 evakuisanih u požaru mogla popeti na 10.000 zbog suvih vremenskih uslova.
Veliki delovi Alberte i Britanske Kolumbije, takođe, su naredili evakuaciju kako se požari šire.
Tanjug/AP
U Manitobi ima ukupno 25 aktivnih požara, prema izveštaju o situaciji požara u pokrajini, od kojih je 11 klasifikovano kao van kontrole.
Kanada je 2023. doživela najgoru sezonu požara u istoriji, kada je izgorelo više od 17,3 miliona hektara šume.
SERBIANNEWS/CANADA
Smotra recitatora “Zvončica sa Une” okupila 76 učenika
U Novom Gradu održana je peta smotra recitatora pod nazivom “Zvončica sa Une”. Nastupilo je 76 učenika osnovnih škola, od prvog do petog razreda, iz Kozarske Dubice, Kostajnice, Krupe na Uni i Novog Grada.
Smotra recitatoraFoto: RTRS