MENISNC
Pretraga
15 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 255

Vodič za putovanje na Kipar: Istražite najbolje na ovom podeljenom ostrvu

Od
Viktor
-
0
aerial view of beach during daytime

featured image

Kipar, mediteransko ostrvo poznato po kristalno čistim plažama i drevnim ruševinama, jedna je od retkih podeljenih zemalja na svetu. Nudi jedinstveni spoj grčkih i turskih uticaja.

Kipar je fascinantna zemlja za posetu iz mnogih razloga, uključujući i činjenicu da, iako je članica Evropske unije, ostaje podeljeno ostrvo još od turske invazije 1974. godine.

Kao rezultat toga, postoji takozvana „zelena linija” (zona pod kontrolom Ujedinjenih nacija) koja deli ostrvo i prolazi kroz Nikoziju, glavni grad zemlje.

Južni deo ostrva kontroliše Kiparska Republika (međunarodno priznata, većinski grčko-kiparska), dok sever kontroliše Turska Republika Severni Kipar, koju priznaje samo Turska.

Uprkos zelenoj liniji, i meštani i turisti mogu slobodno da prelaze sa jedne strane na drugu kroz različite kontrolne punktove.

Posetioci mogu uživati u obe kulture i primetiti da se Grci i Turci Kiprani međusobno dobro slažu, za razliku od zvaničnog političkog zastoja.

Nikozija, glavni grad

Shutterstock/Altug Galip

Nikozija, najveći grad, nezaobilazna je destinacija čak i ako boravite na jugu.

Vođena tura oko poslednje podeljene prestonice Evrope, sa GetYourGuide, istražuje i grčku i tursku stranu podeljenog grada (ne zaboravite pasoš).

Na grčkoj strani, za ljubitelje umetnosti, Nimac u bivšoj elektrocentrali je najstariji i najveći centar savremene umetnosti na ostrvu.

Takođe, pravo uživanje je 11 Parthenon, dom Andre Zivanarija, direktora Point Centra za savremenu umetnost u Nikoziji. Prelepa modernistička privatna kuća je riznica umetničkih dela regionalnih umetnika i ima i privremene izložbe, otvorena petkom i po dogovoru.

Limasol

Shutterstock/Wirestock Creators

Limasol na jugu je dobra baza za istraživanje plaža i istorijskih znamenitosti. Boravite u živahnom starom gradskom jezgru, blizu stare luke, srca Limasola. Kamenite ulice su pune malih prodavnica, galerija, restorana, barova i kafića.

Tu se nalazi i dvorac, koji je danas dom Kiparskog srednjovekovnog muzeja, a nezaobilazno mesto je i turska četvrt sa svojom Velikom džamijom iz 16. veka.

Drevni Kurion

Shutterstock/DaLiu

Iznad Limasola, za svakoga ko je i najmanje zainteresovan za drevnu istoriju, poseta Kurionu je neizostavna.

Šetnja kroz ogromno arheološko nalazište, koje je na Uneskovom spisku, je uzbudljiva. Potiče iz 13. veka pre nove ere i predstavlja jedno od najznačajnijih drevnih gradova-kraljevina na Kipru. Tu se i danas mogu videti grčko-rimski amfiteatar, složeni rimski mozaici i rana hrišćanska bazilika. Posetite ga neposredno pre zalaska sunca da biste izbegli vrućinu i gužve.

More, sunce, pesak

Na Kipru ima mnogo prelepih plaža, ali Guvernerova plaža, oko 30 minuta od Limasola, deluje kao da nije toliko otkrivena.

Umesto da idete na veću Guvernerovu plažu, probajte malu, skrivenu peščanu plažu u zaštićenoj uvali u blizini.

Umetnost i kultura

Ako idete na proleće, Vima savremeni umetnički sajam u Limasolu je sjajan način da otkrijete kiparske galerije i umetnike, kao i umetnost iz okolnog regiona.

Prvo izdanje, održano ovog maja, prikazalo je 27 galerija sa delima u rasponu od 800 do 80.000 evra.

PSI Fondacija, smeštena u nekadašnjoj fabrici karoba, je modernistički dragulj.

Iza diskretnih crnih zavesa, galerija se otvara ka širokom prostoru sa naručenom video instalacijom „Aftermath“, britanskog umetnika Meta Kolišoua.

Ovaj hipnotišući rad uvlači posmatrače u distopijski podvodni svet. Povezuje teme tehnološke transformacije i propadanja životne sredine kroz upotrebu veštačke inteligencije i predstavlja dinamičan most između prošlosti i budućnosti.

Eins galerija, u starom delu Limasola, redovno organizuje izložbe savremene umetnosti u prostoru koji je skriven. Ali vredi truda da ga pronađete.

Trenutno, do jula, održava se samostalna izložba Sokratisa Sokratoua, čiji radovi reflektuju sećanje, mesto i tok vremena kroz skulpturu, instalaciju i crtež.

Aleksandros Diogenu i Limassol Art Walks osnovali su neprofitnu organizaciju Pylon Art & Culture kako bi prikazali regionalnu savremenu umetnost i nove načine njenog sagledavanja.

Njihova aktuelna izložba je Newcomers kiparske umetnice Marije Loizidu (do 14. septembra 2025.) u hotelu Minerva u Platresu.

Za noćni provod, uputite se u klub Sousami u Limasolu, koji vode di džej dvojac Acidfox i Pikatilis.

Di džej Pikatilis je takođe organizator najvećeg godišnjeg muzičkog festivala na ostrvu, ABR festivala.

Gde odsesti

Hotel Old Port je udoban hotel sa tri zvezdice, smešten u centru istorijskog starog grada, nasuprot lepog pristaništa i duge šetališne promenade uz more. Mali butik hotel ima 23 klimatizovane sobe, od kojih neke imaju i balkone.

Još jedan dobar izbor malih hotela je S Paul Hotel, koji se nalazi u zaštićenoj dvospratnici od kamena, takođe u istorijskom centru Limasola. Zgrada potiče iz 18. veka i početkom 19. veka služila je kao Gradska kuća Limasola. Hotel ima 22 jedinstvene sobe za goste.

Veći i luksuzniji je hotel sa pet zvezdica Amara, sa 207 šik soba sa panoramskim pogledom na Sredozemno more.

Gde jesti i piti

Jam, opušteni restoran povezan sa hotelom Old Port, otvoren je celog dana za doručak, ručak, vikend branč i večeru.

Ousio Kitchen, takođe u starom gradu, simpatičan je bistro koji koristi lokalne sastojke. Izbor sa menija uključuje pečene škampe sa belim lukom, limunovim sokom, maslinovim uljem, fermentisanim paprikama, kao i falafel sa kvinojom pomešanom sa cveklom, limunom, korijanderom i hladno ceđenim maslinovim uljem, uz pečeno povrće.

Poly nudi “grčku duhovnu hranu”, uključujući ukusne tortilje sa škampima, piletinu giros, lokalni tartar od brancina i grčku salatu.

Volta Wine Bar je odličan izbor za male zalogaje uz grčka i kiparska vina.

Koje su zemlje sem Kine i Rusije osudile američki napad na Iran?

Od
Viktor
-
0
a view of a city with mountains in the background

Koje su zemlje sem Kine i Rusije osudile američki napad na Iran? 1

Kina je osudila američke napade na Iran ocenivši ih kao ozbiljno kršenje međunarodnog prava koje je dodatno rasplamsava tenzije na Bliskom istoku.Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je u saopštenju pozvalo sve strane, a posebno Izrael, da sprovedu prekid vatre i započnu dijalog.

„Kina je spremna da sarađuje sa međunarodnom zajednicom kako bi udružila napore i održala pravdu, i doprinela radu na obnavljanju mira i stabilnosti na Bliskom istoku“, navodi se u saopštenju.

Dmitrij Medvedev, koji obavlja funkciju zamenika predsednika Saveta bezbednosti, rekao je da je nekoliko zemalja spremno da snabdeva Teheran nuklearnim oružjem.

Nije precizirao koje zemlje, ali je rekao da je američki napad izazvao minimalnu štetu i da neće sprečiti Teheran da teži ka nuklearnom oružju.

Vlada Iraka i Hamas takođe su osudili napad.

Libanski predsednik Žozef ;Aun rekao je da bi američko bombardovanje moglo dovesti do regionalnog sukoba koji nijedna zemlja ne bi mogla da podnese i pozvao na pregovore.

„Liban, njegovo rukovodstvo, stranke i narod, danas su svesni, više nego ikada ranije, da su platili visoku cenu za ratove koji su izbili na njegovoj zemlji i u regionu. Nije spreman da plati više“, napisao je na Iksu.

Pakistan je osudio američke napade kao „duboko uznemirujuću“ eskalaciju samo nekoliko dana nakon što je nominovao predsednika SAD Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir zbog njegove diplomatske intervencije u indijsko-pakistanskom konfliktu.

Ministar spoljnih poslova Antonio Tajani rekao je da iranska nuklearna postrojenja „predstavljaju opasnost za celo područje“, ali se nada da će doći do deeskalacije sukoba i pregovora.

Holandski ministar spoljnih poslova Kaspar Veldkamp, čija zemlja je domaćin samita lidera NATO-a u utorak i sredu, a gde će biti i Tramp, rekao je da će se vladin savet za nacionalnu bezbednost sastati kasnije tokom dana kako bi razgovarao o ovom pitanju. Ali je dodao da ;američki napadi predstavljaju „dalju eskalaciju zabrinjavajuće situacije na Bliskom istoku“.

Papa Lav XIV je apelovao na mir tokom svoje nedeljne molitve na Trgu Svetog Petra, pozivajući međunarodnu diplomatiju da „utiša oružje“.

Nakon otvorenog pominjanja „alarmantne“ situacije u Iranu, prvi američki papa je naglasio da „danas više nego ikad čovečanstvo vapi i priziva mir i to je vapaj koji zahteva razum i ne sme biti ugušen“.

Pozvao je sve u međunarodnoj zajednici da preuzmu moralnu odgovornost da „zaustave tragediju rata pre nego što postane nepopravljiv ponor“.

Šta je Ormuski moreuz i koju ulogu može da ima u sukobu između Izraela i Irana?

Od
Viktor
-
0
a rocky beach with a body of water in the background

Šta je Ormuski moreuz i koju ulogu može da ima u sukobu između Izraela i Irana? 1

Iranski parlament izglasao je danas preporuku da se zatvori Ormuski moreuz, ali konačnu odluku o tom pitanju treba da donese iranski Savet za nacionalnu bezbednost.

Taj potez bi izazvao drastičan porast cena nafte i rizikovao bi proširenje rata, pala je nedavno Al Džazira.

Ormuski moreuz je jedini morski ulaz u Persijski zaliv. Na jednoj strani je Iran, a na drugoj Oman i Ujedinjeni Arapski Emirati. On povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i Arapskim morem u okviru Indijskog okeana, ukazuje Al Džazira.

Prema podacima Američke administracije za energetsku informaciju, kroz ovaj moreuz prolazi oko 20 odsto svetske potrošnje nafte, što ga čini „najvažnijom tačkom za tranzit nafte na svetu”. Na najužem mestu, širok je 33 kilometra, ali su plovni putevi još uži, što ih čini ranjivim na napade i pretnje zatvaranjem.

Istorijski kontekst i raniji incidenti

Tokom iransko-iračkog rata (1980–1988), koji je odneo stotine hiljada života, obe strane su ciljale komercijalne brodove u Zalivu, što je postalo poznato kao „rat tankera”, ali moreuz nikada nije u potpunosti zatvoren.

U skorije vreme, 2019. godine, četiri broda su napadnuta blizu moreuza kod obale Fudžaire (UAE), usled povećanih tenzija između Irana i SAD tokom prve administracije Donalda Trampa. Vašington je za napade okrivio Teheran, ali je Iran negirao optužbe.

Napadi na brodske rute su dugo korišćeni kao sredstvo pritiska tokom konflikata. Od izbijanja rata u Gazi, Huti iz Jemena su napadali brodove u blizini moreuza Bab el-Mandeb, ulaza u Crveno more s druge strane Arapskog poluostrva.

Dok se brodovi mogu kretati oko Afrike da bi izbegli Crveno more (iako to produžava put), nema načina da se iz Persijskog zaliva morem izvozi bilo šta bez prolaska kroz Ormus.

Čak i zemlje koje ne uvoze naftu iz zemalja Zaliva bile bi pogođene zatvaranjem moreuza, jer bi nagli pad ponude izazvao veliki porast cena barela na svetskom tržištu.

Da li Iran zaista može da zatvori moreuz?

Nakon što je Izrael prošlog petka izvršio talas napada širom Irana, gađajući vojne lidere, stambene zgrade, vojne baze i nuklearne objekte, Iran je odgovorio lansiranjem stotina balističkih projektila.

Zatvaranje Ormuskog moreuza udarilo bi po džepu američkih građana i moglo bi da izazove vojni odgovor Donalda Trampa.

U aprilu 2024. godine, iranske oružane snage zaplenile su teretni brod u blizini Ormuskog moreuza usled rastućih tenzija širom regiona nakon smrtonosnog izraelskog napada na iranski konzulat u Damasku, Sirija.

Ograničeni iranski udar na Izrael kao odgovor, bio je praćen izraelskim napadom na Iran. U tom trenutku, to su bile najozbiljnije direktne vojne razmene između dve neprijateljske strane.

SAD bombardovale Iran: Počeo novi rat

Od
Viktor
-
0
gray helicopter on brown field during daytime

SAD bombardovale Iran: Počeo novi rat 1

Vojska Sjednjinjenih Američkih Država izvela je vazdušne napade na tri nuklearna postrojenja Irana. Predsednik Donald Tramp u obraćanju javnosti izjavio je da su sva ključna postrojenja u potpunosti uništena. Iran je posle par sati od američkog udara ponovo ispalio rakete na Izrael.

SAD su napale tri lokacije u Iranu rano jutros i tako ušle u rat sa tom zemljom uz Izrael, koji ima za cilj da uništi iranski nuklearni program.

Predsednik SAD Donald Tramp je u obraćanju naciji iz Bele kuće rekao da su ključne iranske nuklearne lokacije „potpuno uništene“. Nije nezavisno procenjena šteta.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je da je američka vojska izvela napade na tri nuklearna postrojenja u Iranu — Fordo, Natanz i Isfahan, te da su avioni koji su izvršili misiju već na putu nazad u Sjedinjene Države.

„Završili smo naš vrlo uspešan napad na tri nuklearna postrojenja u Iranu, uključujući Fordo, Natanz i Isfahan“, napisao je Tramp 21. juna u objavi na društvenim mrežama.

„Svi avioni su sada izvan iranskog zračnog prostora. Velika količina bombi bačena je na glavno postrojenje, Fordo. Svi avioni su sigurni, na putu kući.“

Organizacija za atomsku energiju Irana potvrdila je da su napadnute lokacije Fordo, Isfahan i Natanz, ali je insistirala da njen nuklearni program necće biti zaustavljen. Iran i nuklearna agencija UN za nadzor naveli su da nema neposrednih znakova radioaktivne kontaminacije na tri lokacije nakon napada, prenela je agencija Beta.

Nije jasno da li će SAD nastaviti da napadaju Iran zajedno sa svojim saveznikom Izraelom, koji je devet dana u ratu sa Iranom. Tramp je delovao bez odobrenja Kongresa i upozorio je da će biti dodatnih napada ako Teheran uzvrati američkim snagama.

„Ili će biti mira ili će biti tragedija za Iran“, rekao je.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči upozorio je u objavi na Iksu da će američki napadi „imati trajne posledice“ i da Teheran „zadržava sve opcije“ za odmazdu.

Nekoliko sati kasnije, iranske rakete su pogodile područja u severnom i centralnom Izraelu. Prvi izveštaji sugerišu da je najmanje 16 ljudi zadobilo lakše povrede i da je nekoliko zgrada oštećeno.

Odlukom bez presedana o bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja, čime se izravno pridružio izraelskom vazdušnom napadu na njegova regionalnog zakletog neprijatelja, Tramp je učinio nešto što se dugo zaklinjao da će izbeći – vojno intervenisati u velikom inostranom ratu. Dramatičan američki udar, uključujući ciljanje najutvrđenijeg iranskog nuklearnog postrojenja duboko pod zemljom, označava najveće spoljnopolitičko kockanje u dva Trampova predsednička mandata i potez je prepun rizika i nepoznanica, piše agencija Rojters.

Tramp, koji je u koliko u subotu insistirao na tome da Iran mora odmah dogovoriti mir ili se suočiti s daljnjim napadima, mogao bi izazvati Teheran na odmazdu zatvaranjem Hormuškog kanala, najvažnije naftne arterije na svetu, napadima na američke vojne baze i saveznike na Bliskom istoku, pojačavanjem raketnih napada na Izrael i aktiviranjem skupina pod iranskom kontrolom protiv američkih i izraelskih interesa širomm sveta, rekli su analitičari.

Takvi potezi mogli bi dovesti do šireg i dugotrajnijeg sukoba nego što je Tramp zamislio, izazivajući sjećanja na „beskrajne ratove“ koje je Amerika vodila u Iraku i Avganistanu, a koje je Tramp ismejavao kao „glupe“ i obećao da se nikada neće uvući u njih.

Najnoviji medicinski podaci pokazuju da je najmanje 86 osoba I izraelu povređeno u iranskim raketnim napadima, koje je ta zemlja pokrenula posle američkog bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja.

Iranske oružane snage kažu da su ciljale više lokacija u Izraelu, uključujući aerodrom Ben Gurion, nakon američkih napada.

Portparol jemenskih pobunjenika Huta izjavio je da je odgovor na ove proiranske militantne organizacije na noćni američki napad na Iran „samo pitanje vremena“.

Nakon američkih udara na nuklearna postrojenja, iranski Medžlis (parlament) izglasao je preporuku da se zatvori Ormuski moreuz, navodi RIA Novosti. Konačnu odluku o tom pitanju treba da donese iranski Savet za nacionalnu bezbednost.

Ormuski moreuz je ključni morski prolaz koji se nalazi između Omana i Irana, i povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i Arabijskim morem. Američka Uprava za energetske informacije (EIA) opisuje ga kao „najvažniju svetsku tačku zagušenja u tranzitu nafte“.

U nedelju popodne iranski predsednik Masud Pezeškijan osudio je „agresiju“ SAD posle američkog bombardovanja iranskih nuklearnih lokacija, i optužio Vašington da stoji iza vojne operacije Izraela u Iranu, prenela je agencija IRNA.

„Ova agresija je pokazala da je Amerika glavni faktor iza neprijateljskih akcija cionističkog režima protiv Islamske Republike Iran“, rekao je Pezeškijan.

Srbijo, raduj se: Strahinja Dragosavljević šampion Evrope

Od
Viktor
-
0
man riding on kayak

Strahinja Dragosavljević

Srpski kajakaš Strahinja Dragosavljević je osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Rašicama u Češkoj.

On je trijumfovao u u disciplini K1-200, koja nije olimpijaska.

Strahinja Dragosavljević ima svega 18 godina, a trku je završio za 34,138 sekundi. Srebrna medalja je pripala Portugalcu Mesijasu Baptisti (34,174), dok je bronzu osvojio Španac Karlos Arevalo (34,554).

Ovo je treća medalja za Srbiju na EP u Račicama. Milica Novaković je ranije danas osvojila bronzano odličje u trci K1 500 metara, a u subotu je takođe stigla do bronze u disciplini K1 200.

Novi potpis na Marakani: Levi bek stavio paraf na trogodišnji ugovor sa Zvezdom

Od
Viktor
-
0

Stadion FK Crvena zvezda, Marakana

Dosadašnji fudbaler Lokomotive iz Moskve Nair Tiknizjan potpisao je trogodišnji ugovor sa Crvenom zvezdom, saopštio je beogradski klub.

– Utisci su veoma pozitivni, stigao sam u veliki klub, koji igra u evropskim takmičenjima. Svestan sam odgovornosti koja je na meni. Nadam se da ću uspeti da pomognem Zvezdi. Ovo je moj prvi dan, ali sam se već upoznao sa saigračima i stručnim štabom, sve je prošlo kako sam i očekivao. Ne mogu objektivno da govorim o mojim fudbalskim karakteristikama, to prepuštam stručnom štabu. Cilj sa Crvenom zvezdom je Liga šampiona – rekao Tiknizjan za klupski sajt.

Jermenski fudbaler igra na poziciji levog beka i u Zvezdi će nositi dres sa brojem 71.

Sportski direktor Crvene zvezde Mitar Mrkela rekao je da je Tiknizjan treće pojačanje u odbrani u letnjem prelaznom roku i da je defanzivna linija potpuno rekonstruisana dovođenjem iskusnih igrača.

Nair TiknizjanNair Tiknizjan, Foto: EPA-EFE/PHOTOLURE

– Tiknizjan je jedan o njih, ima veliko iskustvo igranja u ruskoj ligi. Nastupao je za CSKA i za Lokomotivu iz Moskve. Standardno igra za reprezentaciju Jermenije, mislim da će biti veliko pojačanje jer se radi o brzom igraču koji ima dobre osobine. Mislim da će naša odbrana, a i njegovi prodori po levom boku biti korisni za ekipu i da ćemo sledeće sezone u tom segmentu biti mnogo bolji – naveo je Mrkela.

Tiknizjan je rođen u Sankt Peterburgu 12. maja 1999. godine. Karijeru je gradio u Rusiji, gde je prvo nastupao za mlađe kategorije ekipe CSKA, a zatim je dobio priliku i u prvom timu. Posle toga otišao je na pozajmicu u ruski Avangard.

Od 2021. godine nastupao je za Lokomotivu iz Moskve i odigrao 122 takmičarske utakmice, postigao 16 golova i imao je 17 asistencija.

Tokom karijere odigrao je i osam utakmica u Ligi Evropa, a u sezoni 2018/2019 je sa CSKA osvojio Superkup Rusije.

Tiknizjan je od marta 2023. godine standardan član reprezentacije Jermenije, za koju je odigrao 22 utakmice.

Skriveni troškovi vlasništva nad kućom, koje većina ljudi zaboravlja uračunati u budžet

Od
Dara Milovanović
-
0

Planirate li uskoro postati vlasnik kuće? Jedna od najvećih grešaka koju potencijalni kupci prave je fokusiranje isključivo na procenjenu otplatu hipoteke, pritom zaboravljajući na mnoštvo dodatnih troškova, koji lako mogu dostići i stotine dodatnih dolara mesečno.

U nastavku ću objasniti neke od najčešće zaboravljenih troškova, kako biste mogli pametnije planirati budžet.

Nije samo stvar u hipoteci

Nedavni izveštaj kompanije Equifax Canada pokazao je da sve veći broj vlasnika kuća kasni s plaćanjem hipoteke . Ovo je nešto što zaista želite izbeći ako želite održati dobru kreditnu sposobnost.

Ako kupujete nekretninu prvi put i navikli ste na iznajmljivanje okoline u kojoj živite, lako je početi kupovati kuće na osnovu procenjene cene hipoteke, na isti način kao što biste mogli kupovati stanove na osnovu svog mesečnog budžeta za najam.

Međutim, kada pređete iz statusa podstanara u status vlasnika kuće, bićete obavezni preuzeti puni financijski teret mnogih istih odgovornosti o kojima se vaš stanodavac ranije brinuo o svom trošku.

Zanemarivanje ovih troškova može brzo rastegnuti vaš budžet i pretvoriti vlasništvo nad domom iz sna u finansijski teret, zarobljavajući vas u životnoj situaciji koju si teško možete priuštiti.

Šta se smatra skrivenim troškom ?

Svaka kuća će imati različite povezane troškove na osnovu niza faktora, uključujući:

  • Koliko je kuća stara ili nova

  • U kakvom se naselju nalazi kuća

  • Imanje okolo kuće

  • Vrsta stambenog prostora (stan u odnosu na kuću)

Neke nekretnine zahtevaju manje održavanja, dok druge zahtevaju stalno održavanje. Imajući to na umu, evo potencijalnih troškova na koje trebate paziti kada započinjete kupovinu kuće.

1. Osiguranje kuće

Osiguranje kuće nije zakonski obavezno u Kanadi, ali ako finansirate kupovinu hipotekom, vaš kreditor će ga gotovo uvek zahtevati, posebno ako je vaša uplata manja od 20%. To štiti njihovu investiciju dok ne postanete potpuno vlasnik nekretnine.

Osim toga, ako vaša uplata padne ispod 20%, trebaće vam i osiguranje hipoteke, koje se često naziva CMHC osiguranje kada ga pruža kanadska hipotekarna i stambena korporacija . Zakonski je obavezno za hipoteke s visokim odnosom (tj. one s odnosom kredita i vrednosti većim od 80%) i omogućava vam da pozajmite do 95% kupovne cene.

2. Porez na imovinu

Još jedan neizbežan trošak biće vaš godišnji porez na imovinu. Neplaćanje poreza na imovinu može rezultirati oduzimanjem vašeg doma od strane vlade. Iznos koji ćete morati platiti obično se određuje trenutnom procenjenom vrednošću vaše nekretnine, koja može značajno varirati iz godine u godinu.

3. Svakodnevne popravke

Ako živite u nedavno izgrađenoj kući, verovatno nećete imati previše popravki oko kojih biste trebali brinuti, a veliki deo zgrade i uređaja može biti pokriven ograničenom garancijom ako dođe do problema.

Međutim, ako živite u starijoj kući, moraćete u budžetu imati troškove održavanja i popravki kao što su:

  • Curenje vodovodnih instalacija

  • Električne popravke

  • Curenje krova ili prozora

  • Brave i šarke za vrata

  • Ograde, balusteri i stepenice

Ako ste osoba koja voli samostalne popravke i ima alate, vreme i znanje za to, ovde možete uštedeti mnogo novca. Ali ako niste, lako biste se mogli naći u situaciji da svake godine plaćate 1.000 dolara ili više za jednostavne kućne popravke.

4. Povećani troškovi grejanja i hlađenja

Ako iznajmljujete mali, dobro izolovan stan, primetićete bilo koje povećanje mesečnih troškova grejanja i hlađenja. Većim kućama je potrebno više energije za grejanje i hlađenje.

Postoji niz načina na koje možete bolje izolovati svoj dom i smanjiti troškove energije (neki od njih se takođe mogu odbiti od poreza ), ali ovo je još jedan trošak koji ćete morati sami platiti.

5. Zamena krova

Klasični šindrasti krov obično treba menjati svakih 10 do 15 godina. Prilikom kupovine kuće, dobra je ideja pitati agenta za nekretnine ili prodavca kada je krov poslednji put zamenjen. Zavisi od veličine krova, zamena može koštati između 5.000 i 20.000 dolara.

6. Suzbijanje i prevencija štetočina

Ako želite sprečiti zarazu, trebali biste periodično tretirati svoj dom i imovinu protiv štetočina. U poređenju s nekim drugim troškovima na ovoj listi, suzbijanje štetočina je pristupačnije.

Kompanija za suzbijanje štetočina obično će posećivati ​​vaš dom mesečno ili kvartalno, poprskati malo pesticida i biti na putu za manje od sat vremena.

7. Nadogradnje uređaja

Opet, ako imate noviji dom, verovatno ne morate brinuti o nadogradnji uređaja. Međutim, ako kupujete stariji dom sa starijim uređajima, morate računati na mogućnost da uređaje trebati popraviti ili zameniti u bliskoj budućnosti.

Većina uređaja poput frižidera, mašina za pranje posuđa, šporeta, mašina za pranje i sušenje veša imaju prosečan vek trajanja od 10 do 15 godina uz dobro održavanje, ali zamena svakog od njih može koštati i preko 500 dolara ili više.

Pronalaženje pravog doma u okviru vašeg budžeta

Sve u svemu, između raznih mesečnih troškova i izgradnje računa za hitne štedne račune za veće popravke, lako biste mogli završiti plaćajući dodatnih 300 do 500 dolara mesečno pored hipoteke. To znači da bi vas kuća s hipotekom od 2.500 dolara na kraju mogla koštati 3.000 dolara ili više mesečno, što bi iskrivilo vaš godišnji budžet za 6.000 dolara godišnje.

Za razliku od najma, gde možete lako preći na nižu klasu i preseliti se u jeftiniji stan na kraju najma, ovde ostajete sa svojim domom i svim njegovim troškovima, osim ako ne želite proći kroz zamoran i dugotrajan proces prodaje.

Kako biste bili sigurni da nećete kupiti nekretninu koju ne možete priuštiti, napravite procenjenu listu troškova za svaku kuću koju razmatrate, a zatim je dodajte iznosu hipoteke.

SERBIANNEWS/CANADA

Kineske umjetnice gošće 18. festivala crteža i muzike u Prijedoru

Od
Viktor
-
0
a person writing on a piece of paper with a pen

U prijedorskoj Galeriji “Sreten Stojanović” počeo je 18. festival crteža i muzike.

Otvoren 18. Festival crteža i muzike u Galeriji "Steten Stojanović" -

Otvoren 18. Festival crteža i muzike u Galeriji “Steten Stojanović”

Ove godine, gošće su dvije kineske likovne umjetnice.

Prvi put u istoriji u Srpskoj gostuju likovne umjetnice iz Kine. Huang Јehua član je Kineskog ženskog udruženja slikara i direktor Komiteta za kinesku klasičnu slikarsku umЈetnost Hunanskog udruženja za kaligrafiju i slikarstvo.

Slikala je pred publikom uz pratnju pijaniste.

– Najveća razlika između zapadnjačke umjetnosti i kineske je to što mi naglašavamo linije. Takođe mi koristimo tuš i on je jako važan u našem slikarstvu – rekla je Huan Јehua likovna umjetnica, Kina.

He Veina poznata je kineska umjetnica koja se slikarstvom bavi već 35 godina. Fokusirana je na moderno kinesko slikarstvo, što će, kaže, pokazati i u Prijedoru.

– Svijet je postao globalno selo i zbog toga sada kineski umjetnici mogu učiti od onih na Zapadu i obrnuto. Zbog toga imamo nove tehnike i imamo nova saznanja – dodala je ona.

Koncept festivala je otvoreni studio u kojem će kineske umjetnice stvarati u prostoru galerije narednih šest dana.

– Pozivam ljude da dođu u narednih sedam dana, druže se sa umjetnicama, one su vrlo raspoložene za dijalog, nasmijane, vesele, druželjubive, da dođu da vide nešto što se zaista rijetko viđa. Kineska umjetnost je nešto što je apsolutno drugačije sa našim evropskim tokovima – istakao je Boris Eremić direktor Galerije “Sreten Stojanović”.

Muzički dio festivala nastavlja se u nedjelju od 20.00 časova kabareom u izvođenju Nebojše Dugalića i Borisa Pingovića. Festival se završava u petak izložbom radova umjetnica iz Kine i koncertom na kineskom jeziku Milice Milović, koja vodi Kineski kulturni centar u Beogradu.

U Omišu izgorjelo 12 kuća i uljara “Orgula”

Od
Viktor
-
0
a bunch of branches that are on fire

Najmanje 12 kuća izgorjelo je u velikom požaru kod Omiša, kao i uljara “Orgula” u Marušićima.

Hrvatska, požar - Foto: RTRS

Hrvatska, požarFoto: RTRS

Zamjenik župana Splitsko-dalmatinska županija Stipe Čogelja rekao je da je pričinjena velika šteta, da se vatra spustila do mora, a da je policija evakuisala ljude sa plaže.

On je rekao da će se Županija staviti na raspolaganje kroz svoj Fond za elementarne nepogode, prenose hrvatski mediji.

Čogelja se nada da će se situacija riješiti, jer su dobili informacije da su krenula četiri kanadera.

Direktor Uljare Pjero Zekan izjavio je da je uljara potpuno izgorjela, te da će se tek procjenjivati materijalna šteta.

On je rekao da u požaru niko nije povrijeđen jer u tom trenutku nije bilo radnika.

Na teren su stigle sve dostupne dežurne službe.

Gašenje vatrene stihije otežava jak vjetar koji požar širi prema naseljenim područjima.

Vučić: Stvaramo digitalnu vojsku, Srbija će biti nepobjediva

Od
Viktor
-
0

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se radi sve na pravljenju bolje Vojske Srbije.

Aleksandar Vučić (Foto: TANJUG/MARKO ĐOKOVIĆ) -

Aleksandar Vučić (Foto: TANJUG/MARKO ĐOKOVIĆ)

– Videćete mnoge stvari koji ljudi ne znaju ni da imamo. Najavljujem ogromne promene u Vojsci Srbije”, izjavio je Vučić i najavio za septembar veliku vojnu paradu.

Idemo na stvaranje digitalne armije, po izraelskom modelu, naveo je.

– Danas na bojnom polju komandiri gube na analizi vojnog stanja. Vidjećete šta smo još kupili. Ne smijem još ljudima da saopštim jer još nešto donosimo u zemlju. Snimali su nas i dronovi i NATO sateliti. Nismo uključivili sprave koje smo dobili da ne bi znali šta imamo. Ne više od pet ljudi zna šta smo stvarno uspjeli da dopremimo u našu zemlju – izjavio je Vučić. Svega 20 odsto se gubi na analizu kada se napravi digitalna armija, umjesto 80 odsto kao sada, objasnio je.

O sukobu na Bliskom istoku: Mislim da će Amerikanci napasti.

– Nadam se da da se Amerika neće uključiti u sukob na Bliskom istoku, ali mislim da hoće. Suviše je snaga angažovano. Treći nosač aviona sa svim američkim snagama, što može da bude i znak, naravno, dodatne prijetnje i pritiska na Iran – rekao je Vučić za TV Prva.

Kaže da je dobro da postoji još neka nada da se može sve završiti razgovorom.

Upozorava da to može uticati na cijenu nafte.

– Cijene su dramatično skočile, to utiče na inflaciju i gas skače ogromnom brzinom, a to utiče na proizvodnju mnogih proizvoda. Naši ljudi vole da imaju navijački pristup, a nije pitanje ko navija za Iran ili Izrael. Videli smo fascinantne udare i nevjerovatne udare izraelskih snaga, nevjerovatnu preciznost. Oni imaju tri službe: Mosad, Šabah koji radi u Gazi i Aman, vojna služba. Mosad je uradio nevjerovatna posao. Obavili su posao za koji morate da skinete kapu. Takva služba u svijetu ne postoji. To su ljudi koji su se infiltrirali prije 15 godina, sve vrijeme radili za Mosad i čekali trenutak da sprovedu taj zadatak – rekao je on.

Iranci su hrabar narod, naveo je.

– Sve može da dovede do većih sukoba. Nama su prijatelji i jedni i drugi – rekao je Vučić.

Ističe da očekuje još iznenađenja od strane Mosada.

1...254255256...1.529Stranica 255 od ukupno 1.529

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković