U Srbiji svaka treća osoba puši, alarmantan porast upotrebe elektronskih cigareta
U Francuskoj će od prvog jula biti zabranjeno pušenje na otvorenim javnim mestima gde mogu biti deca, kao što su parkovi, plaže, okolina škola, autobuska stajališta, sportski objekti. Kazna za nepoštovanje zabrane biće 135 evra, uz obrazloženje da se „sloboda pušenja završava tamo gde počinje pravo dece da udišu čist vazduh“. Na Svetski dan bez duvanskog dima, dr Biljana Kilibarda, iz Instituta za javno zdravlje Batut, upozorava da je u Srbiji situacija alarmantna.
Na globalnom nivou i dalje puši oko 20 odsto stanovništva, dok u Srbiji svaka treća osoba puši.
Dr Biljana Kilibarda sa Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ navodi i podatak da među decom uzrasta od 15 do 16 godina svaka treća osoba proba cigarete, a četvrtina nastavi da aktivno koristi.
Ono što zabrinjava jeste što je došlo do naglog skoka korišćenja elektronskih cigareta – 34,4 odsto učenika aktivno ih koristi.
„U duvanu postoji više od 70 kancerogenih materija. Bolesti koji pušenje izaziva su brojne, a teško da postoji organ na koji ne utiče negativno“, dodaje Kilibarda.
Glamočić za RTS: Građani moraju da znaju šta jedu, kraj skrivenim sastojcima u mesu i mlečnim proizvodima
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić kaže da Srbija čini značajan iskorak u pogledu zaštite potrošača kada je reč o poreklu i ispravnosti namirnica. Potrošači biraju, ali moramo da obezbedimo transparentnu deklaraciju proizvoda, ističe Glamočić. Poručuje da se stočarski fond oporavlja, a da u sektoru poljoprivrede Srbija stoji najbolje u regionu. Voćarstvo je pogođeno klimatskim promenama, a proizvođače moramo da opremimo savremenom opremom, zaključuje resorni ministar.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić kaže da je u toku značajan iskorak u zaštiti potrošača usled usvajanja uredbe Vlade Srbije o deklarisanju mlečnih proizvoda koji u sebi sadrže palmino ili neka druga biljna ulja.
“To do sada nije bila obaveza i dešavalo se da se prodaje sir ili pavlaka pod takvim nazivom, a da je zapravo u tim proizvodima bilo palminog ulja i da takav podatak nije jasno naznačen zbog čega su kupci dovedeni u zabludu”, napominje Glamočić.
Uredbom je predviđeno da proizvođači, trgovinski lanci – ali i pekare, te restorani – podatke jasno naznače – trouglastim znakom i krupnim slovima.
“Ona će stupiti na snagu 1. avgusta i svi građani Srbije će moći da ostvare svoje pravo da znaju šta konzumiraju. Ne želimo ništa da zabranimo, ali takve stvari moraju da se znaju”, zaključuje resorni ministar.
Potrošači biraju, prodavci da budu transparentni
Govoreći o najavama rigoroznih kontrola mesa iz uvoza, čiji je udeo prošle godine u Srbiji iznosio više od 50.000 tona mesa, Glamočić ističe da je stvar vrlo jednostavna – mora da se vodi računa o zdravstvenoj ispravnosti namirnica.
“To znači da, kada neka namirnica životinjskog porekla, bilo to meso ili mleko, uđe u zemlju, mora da se zna njeno poreklo, kroz koje zemlje je pošiljka prošla, gde će biti skladištena i kako će biti korišćena. U tom segmentu je bilo propusta, a nedavno smo u regionu imali bolesti slinavke i šapa zbog čega je dodatno morao da se napravi red”, uverava sagovornik.
Nove deklaracije o poreklu mesa na tržištu Srbije
Navodi da će budućim pravilnikom morati da se utvrdi veličina natpisa vezanog za podatak o tome koliko je meso staro.
“Time nećemo zabraniti konzumiranje mesa iz inostranstva. Jedino gde smo slabi u poljoprivredi jeste svinjarstvo, i svinjsko meso moramo da uvozimo. Inače, uvozimo zamrznuto meso za preradu, a sa svežim dobro stojimo. Kada sveže meso stigne iz uvoza, njegova starost je od sedam do 10 dana. To će morati sve da se istakne. Potrošač bira da li će kupiti meso staro jedan ili dva dana po višoj ceni, ili uvozno koje je staro nedelju dana ili više, ali mi ćemo tražiti da se to sve deklariše”, naglašava Glamočić.
Zastareli modeli i novo tržište
Važno je, kaže Glamočić, da se stočni fond oporavlja.
“U živinarstvu smo najkonkurentniji u Evropi. Radimo na tome da ove godine dobijemo izvoznu dozvolu za Evropsku uniju i tako budemo lideri u Evropi. U mlekarstvu smo dostigli maksimum. Ovčarstvo stoji dobro, može da se popravi. Stvara se veštački utisak da je loše, ali mi smo najbolji od svih zemalja u regionu što se tiče poljoprivrede i stočarstva”, podvlači resorni ministar.
Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 4,8 odsto poljoprivrednog zemljišta. Glamočić ističe da je voćarstvo pogođeno velikim promenama u klimatskim uslovima.
Cena trešanja viša od 1.000 dinara, voćari pogođeni klimatskim promenama
“Voćarima pomažemo, a ja insistiram na tome da se ljudi opreme savremenom opremom. Konkretno, u ovom slučaju to znači da veliki zasadi moraju da uđu u antifrost sisteme i da pribave adekvatnu protivgradnu mrežu. Ne može više na stari način na novom tržištu”, ukazuje Glamočić.
Tvrdi da je agrarni iznos Srbije u 2024. godini bio 5,14 milijardi evra, a da je ključna pozitivna stvar to što je izvoz veći za 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
“Ako uporedimo prva tri meseca ove godine sa prva tri meseca prethodne, izvoz je veći za 11 procenata. Tempo je dobar i prošle godine smo imali suficit od 1,2 milijarde evra u razlici između izvoza i uvoza. Nažalost, i dalje izvozimo najviše žitarice i voće, ali je plan da više idemo na proizvode prerađivačke industrije, odnosno, da prodajemo proizvode sa dodatnom vrednošću”, zaključuje ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić u razgovoru za Jutarnji dnevnik Radio-televizije Srbije.
Preminuo legendarni košarkaš Partizana Slobodan Bata Jelić
Slobodan Bata Jelić nekadašnji košarkaš Partizana, a potom i funkcioner, preminuo je u Beogradu u 81. godini, saopštili su crno-beli.
Slobodan Bata Jelić bio je jedan igrač, sportski radnik i funkcioner Partizana.
Košarkom je počeo da se bavi u Banjaluci, a već sa 17 godina bio je najbolji strelac B lige i pozvan u reprezentaciju Jugoslavije.
Od 1963. nastupao je za Partizan, gde je tokom 14 sezona prosečno postizao 17,8 poena na 211 utakmica, čime je postao peti strelac u istoriji SFRJ prvenstva.
Nakon Partizana igrao je za Vojvodinu koju je uveo u prvu saveznu ligu, a potom za beogradski Poštar.Karijeru je zvanično završio tek 2006. godine.
Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je zlato na Balkanskim prvenstvima 1965. i 1967.
Paralelno sa karijerom, završio je Elektrotehnički fakultet, bio diplomirani trener i sportski menadžer.
Bio je komesar JUBA lige 13 godina, ali i član predsedništva KK Partizan 1992. kada je klub osvojio evropsku titulu.
Takođe je 18 godina vodio Prvu žensku ligu Jugoslavije i obavljao brojne funkcije u okviru Košarkaškog saveza.
Došao je dan za krunisanje sezone – PSŽ protiv Intera za naslov pravaka Evrope
Fudbaleri PSŽ-a i Intera sastaju se u finalu Lige šampiona na minhenskoj “Alijanc areni”. Utakmica počinje u 21.00 uz direktan prenos na Prvom programu RTS-a. Najvažnije detalje možete pratiti na našem portalu.
Došao je dan za krunisanje sezone – PSŽ protiv Intera za naslov pravaka Evrope
Sve se svelo na potencijalnih 120 minuta fudbala i eventualne, uvek poželjne penale. Inter protiv PSŽ-a, Inzagi protiv Enrikea, Dembele protiv Lautara.
Konačno je došlo vreme za sudar dva stila i dve škole fudbala koji je malo ko očekivao u finalu. Međutim, imajući u vidu prikazano u dosadašnjem toku sezone, još manji je broj onih koji žale zbog konačnog ishoda.
PSŽ je navikao na uspeh u prethodnoj deceniji, ali i dalje nije osetio kako je to biti prvak Evrope. Inter se sa druge strane podigao nakon nešto težeg perioda i pojuriće četvrtog “klempavka”.
Favorita je teško odrediti, iako se nešto veće šanse daju francuskom timu. Nagađanja, kvote i najave su pak jedno, a stanje na terenu nešto sasvim drugo. Samo neka bude zabavno.
Parižani na korak do istorije
PSŽ je loše započeo sezonu u Ligi šampiona i bilo mu je potrebno mnogo vremena, pre nego što bi se navikao na život posle Kilijana Mbapea.
Umalo su na kraju ostali i bez plasmana u drugu fazu, s obzirom na to da su ligaški deo završili pri dnu kolone koja je vodila u doigravanje. Tada su međutim procvetali.
Redom su padali Brest, Liverpul, Aston vila i Arsenal, te su Parižani ipak pokazali da su u prethodnih nekoliko godina pravili dobre poteze, iako tako možda nije delovalo isprva.
Mbapeove kopačke savršeno su odgovarale Usmanu Dembeleu, koji ih je neočekivano popunio i postao lider tima. Najveća snaga ipak nalazi se u veznom redu, a odbrana je takođe podignuta na viši nivo. O Đanluiđiju Donarumi ne treba trošiti reči.
Najveći trik koji je Luis Enrike izveo, a bilo ih je ove sezone mnogo, bio je transformacija PSŽ-a iz ozloglašenog tajkuna u glavnog junaka, za kog svi navijaju.
Sada im još samo preostaje da se upišu u istorijske knjige i po prvi put osvoje trofej koji im godinama izmiče.
Inter mnogo iskusniji
Kada je žreb spojio Inter sa Barselonom u polufinalu, javno mnjenje predvidelo im je kraj i nešto lakšu borbu sa Napolijem za Skudeto. Dva nestvarna meča kasnije – “neroazuri” su slavili prolaz u finale.
Uspeli su da učine naizgled nemoguće i naplate vrhunske rezultate u elitnom društvu, istakavši se kao najtakmičarskija ekipa u Evropi. Uvek su spremi na sve.
Rutinski su završili ligaški deo takmičenja, a Fejnord nakon toga nije mogao ozbiljnije da ih ugrozi. Iskoristili su zatim sve Bajernove probleme sa povredama, da bi preživeli i zastrašujuću Barsu.
Simone Inzagi je po ko zna koji put uverio sve da je mnogo bolji trener, nego što je bio igrač. Izgubljeno finale pre dve sezone ga nije slomilo, te se sada vraća mnogo iskusniji.
Značajan je broj Interovih igrača koji su izgubili veliko finale protiv Sitija i koji će imati priliku da se ovoga puta nađu na pobedničkom postolju.
Kako su pokazali da mogu da se prilagode svakom stilu, ostaje da se vidi na koji način će Inzagi postaviti utakmicu i da li će sada imati nešto više sreće nego prethodni put.
Prethodni dueli
Uprkos bogatim istorijama dva kluba, nijednom se PSŽ i Inter nisu sastali u zvaničnoj utakmici pod okriljem Uefe.
Odigrali su pet susreta, od čeka su četiri bila prijateljskog karaktera, dok je jedan bio deo Međunarodnog kupa šampiona.
Poslednji put su odmerili snage 2023. godine, kada je Inter slavio sa 2:1 u sklopu priprema za početak sezone.
Kovač deli pravdu
Uefa je zvanično saopštila da će rumunski sudija Ištvan Kovač suditi jubilarno 70. finale Lige šampiona.
Kovač, koji ima 40 godina, nije nepoznanica na velikoj sceni, a već je delio pravdu u finalima evropskih takmičenja. Sudio je finale Lige konferencije 2022. godine između Rome i Fejnorda, kao i finale Lige Evrope 2024. godine u kojem su se sastali Atalanta i Bajer Leverkuzen.
Rumunski sudija ima bogato iskustvo i sa utakmica u Ligi šampiona, posebno kada je u pitanju francuski tim. Ove sezone sudio je revanš meč osmine finala protiv Liverpula, u kojem je ekipa iz Pariza prošla dalje nakon boljeg izvođenja penala.
Đoković u trećem kolu Rolan Garosa protiv Filipa Mišolića, rivala kojeg nije očekivao
Najbolji srpski teniser Novak Đoković igraće danas u trećem kolu Rolan Garosa protiv Austrijanca Filipa Mišolića. Meč na Stadionu “Filip Šatrije” neće početi pre 20.15. Rezultat i najvažnija dešavanja na terenu možete pratiti na našem portalu.
Đoković u trećem kolu Rolan Garosa protiv Filipa Mišolića, rivala kojeg nije očekivao
Pobedama nad Makenzijem Mekdonaldom i Korentanom Muteom u prva dva kola Rolan Garosa, bez izgubljenog seta, Novak Đoković je dobru formu iz Ženeve preneo u Pariz i uspešno započeo pohod ka jubilarnoj 25. grend slem tituli.
Naredni Đokovićev rival biće danas Filip Mišolić, tek 153. teniser sveta, koji je plasmanom u treće kolo priredio veliko iznenađenje i izigrao sve projekcije.
Austrijanac hrvatskog porekla, rođen u Gracu 2001, prebrodio je pre glavnog žreba tri kvalifikacione runde. U prvom kolu mu je Kinez Junčaokete Bu uzeo samo set, a onda je u drugom iznenadio Denisa Šapovalova i izašao kao pobednik iz maratonskog duela koji je trajao četiri sata i 18 minuta.
Prva dva seta Mišolić je osvojio u taj-brejku. Dozvolio je Kanađaninu da se vrati i izjednači na 2:2, ali ni to ga nije pokolebalo. Ponovo je demonstrirao mentalnu snagu i jednim brejkom u odlučujućem setu stigao do najvrednije pobede u karijeri.
Pobednik današnjeg duela Đokovića i Mišolića igraće u osmini finala protiv boljeg iz okršaja dvojice britanaca – Kamerona Norija i Džejkoba Fernlija.
Skromno iskustvo na najjačim turnirima
Filip Mišolić nikada nije igrao protiv rivala koji je među prvih deset na ATP listi. Njegovo ime tek drugi put se našlo u glavnom žrebu grend slema. Šljaka mu je omiljena podloga, pa je i prošle godine bio učesnik Rolan Garosa, ali stigao je samo do drugog kola.
Momak koji je odigrao jedva 20 mečeva na ATP turu svoj put ka vrhu svetskog tenisa još uvek krči pretežno po čelendžerima i kvalifikacijama za jače turnire. Najbolji plasman mu je 126. mesto na ATP listi.
Pre Rolan Garosa, turnir u Bukureštu jedini je ATP događaj na kojem je ove godine učestvovao. Dogurao je do četvrtfinala i izgubio od Italijana Flavija Kobolija, kasnije šampiona.
Austrijanac dosad nije osvojio nijednu ATP titulu, a jedino finale igrao je u Kicbilu 2022. godine. Porazio ga je iskusni Španac Roberto Bautista Agut.
Mišolić za sebe kaže da mu je najbolji udarac forhend, najveći kvalitet što je smiren, a mana što je ponekad suviše smiren. Idol mu je Endi Mari, donedavno Đokovićev trener. Osim tenisa, voli kuvanje i fudbal, a navija za Šturm iz Graca i zagrebački Dinamo.
BDP Kanade u prvom kvartalu porastao, premašujući procene, jer ekonomija reaguje na carine
Kanadska ekonomija je u prvom kvartalu rasla brže nego što se očekivalo, pokazali su podaci objavljeni danas, prvenstveno zahvaljujući izvozu, jer su kompanije u Sjedinjenim Državama požurile da gomilaju robu pre nego što su uvedene tarife predsednika Donalda Trumpa.
Ali povećanje uvoza koje je dovelo do gomilanja zaliha, niže potrošnje domaćinstava i slabije finalne domaće potražnje ukazuje na to da se ekonomija borila na domaćem frontu.
Ekonomisti su upozorili da će se ovaj trend nastaviti, kako se tarife prema Kanadi nastavljaju.
Bruto domaći proizvod u prvom kvartalu porastao je za 2,2% na godišnjem nivou u poređenju sa rastom od 2,1% koji je revidiran naniže zabeležen u prethodnom kvartalu, saopštio je zavod za statistiku Kanade.
Ovo je poslednji ekonomski pokazatelj pre odluke Banke Kanade o kamatnim stopama u sredu i pomoći će u određivanju hoće li centralna banka smanjiti ili ostaviti nepromenjenu stopu.
Tržišta valutnih swapova povećala su svoje uloge za pauzu u kamatnim stopama na 82% nakon što su objavljeni podaci sa ranije zabeleženih 75%.
Referentne kamatne stope trenutno iznose 2,75%.
Trumpove ponovljene pretnje i promene u pogledu tarifa od početka godine dovele su do povećanja izvoza i uvoza u i iz Sjedinjenih Država.
Trump je u martu uveo carine Kanadi, prvo na niz proizvoda, a kasnije posebno na čelik i aluminijum.
BDP je porastao za 0,1% u martu nakon kontrakcije od 0,2% u februaru. Očekuje se da će se ekonomija proširiti za 0,1% u aprilu, saopštila je statistička agencija, pozivajući se na preliminarnu procenu.
Rast u martu je prvenstveno uzrokovan oporavkom u sektorima rudarstva, vađenja kamena, vađenja nafte, gasa i građevinarstva.
Analitičari koje je anketirao Reuters očekivali su da će BDP u prvom kvartalu porasti za 1,7%, a u martu za 0,1%.
Kvartalni BDP se izračunava na osnovu prihoda i rashoda, dok se mesečni BDP izvodi iz industrijske proizvodnje.
Kanadski dolar se učvrstio i trgovao se u plusu od 0,07% na 1,3799 u odnosu na američki dolar, ili 72,47 američkih centi. Prinosi dvogodišnjih državnih obveznica porasli su za 1,7 baznih poena na 2,62% nakon objavljivanja podataka.
Rast potrošnje domaćinstava takođe je usporen na 0,3% u prvom kvartalu, nakon rasta od 1,2% u prethodnom kvartalu.
SERBIANNEWS/CANADA
Otišla je na bolje mesto a papagaj kod komšinice Elizabet
Sebe vidi sebe kao kapetana broda na jezeru Ontario koji plovi rekom Sent Lorenc do njenog grada, do njene reke u koju skače sa kamenog mosta, a voda joj se cedi sa lica na prozorsku dasku, kao suze
(Пиксабеј)
Žena sa bademima u očima, lagano je hodalicom prišla prozoru. Teško pomera natečene noge. Diše teško. Naslonjena je laktovima na prozorsku dasku. Ono što vidi je panorama, sa devetog sprata – vidljivi deo jezera Ontario, centar grada, nekoliko gitara okačenih iznad prodavnice muzičkih instrumenata na jednom uglu zgrade na raskrsnici ulice Kingston i Viktorija park.
Vidi i oblak belog dima nad toplanom, jedinog na plavom nebu, zatečenog sleđenim jutrom. Blizu je kao da ga gleda dvogledom one devojke sa slike Aleksa Kolvila, To Prince Edward Island 1965.
Prozor je izlog njenog sveta. Ponekad se u tom izlogu pojavi njena kuća, bašta u kojoj sedi na panju, sa tek rođenom kćerkom u naručju, među šebojima, u senci smokve. Gleda u njene oči, usne, traži na tom licu nešto svoje. Sada na licu njene unuke kao da gleda samu sebe, ushićena darom koji je dobila.
Svakog jutra stane na vagu izmeri težinu, popije lekove i pojede doručak. Žena sa bademima u očima sa svojom hodalicom uglavnom ne stigne da pređe na drugu stranu pešačkog prelaza a da joj se na pola puta ne upali crveno svetlo. Potrebno joj je više vremena nego što joj to semafor dopusti. Zato sve ređe izlazi iz stana.
Kada dan odvuče sunce na drugu stranu grada uplovi čudesan brod prekriven maskirnom mrežom zvezdane noći. Brod je centar grada. Ona oseća tišinu koja treperi u svetlima jarbola i palubama broda.
Vidi sebe kao kapetana tog broda na jezeru Ontario koji plovi rekom Sent Lorenc do njenog grada. Oh Bože, do njene reke u koju skače sa kesona kamenog mosta. Voda joj se još uvek cedi sa lica na prozorsku dasku. Kao suze.
Pored prozora je skoro uvek otvoren kavez sa malim, tigrastim papagajem. Upravo je sleteo na prozorsku dasku. Komično izgleda mala ptica kada trči levo–desno. Sada gleda u ženu sa bademima u očima. Zeleno–perjani papagaj je naučio da kaže, i to što je naučio. Izgovara „Šta je bilo” a žena mu odgovara „beži”. Samo to kaže, tiho, bez bilo kakvog pokreta.
„Šta je bilo” – ponavlja papagaj.
„Ništa. Vidiš li onaj brod. Ne vidiš. Jer ne znaš da je to brod sa kojim ću da otplovim. Biće ti žao kad odem. Nećeš imati društvo na prozoru”.
Papagaj je brzo dohodao na drugi kraj prozora. Gledao je neko vreme u ogradu terase na koju je sleteo golub. Pre nego što je napravio nekoliko krugova na prozorskoj dasci i odleteo nazad u kavez, ostavio je na prozoru nekoliko bombica.
(Piksabej)
(Piksabej)Odmah je nastavio da kljuca u svoj lik u ogledalu.
„Kako si, kako si – ponavljao je neprekidno. Ne zna da li je to njegov lik ili ženka koja liči na njega.
Skoro je ponoć, ženi sa bademima u očima vreme dana nije važno ali joj je noć najgora. Obično neko vreme provede gledajući na ulicu.
Pet kratkih vagona tramvaja 503, sa raskrsnice iz ulice Kingston skreće veoma sporo u ulicu Viktorija park, do okretnice. Često prazan u to doba, a često takav ode, po redu vožnje niz Kinkston ulicu.
Ponekad neko izađe. Učini joj se tada, da je taj neko poznat i da maše obema rukama, baš njoj.
„Mama! Oh, pa to je moja mama. Evo me, mama moja. Dolazim. Brzo ću ja. Brzo. Čekaj me mama. Još samo malo”.
I žena je otišla u krevet. Jedva je podigla natečene noge. Namešta jastuk. Okreće se prema prozoru. Par puta je duboko uzdahnula. „Molim te Bože. Molim te.”
Na Duffin Meadows groblju u Pikeringu je mali plato, sa dve kamene klupe. Odmah iza tepih poljskog cveća i crvena krošnja japanskog hrasta. U blizini jezerce iz koga izvire vodoskok u bojama zapadnog sunca ime žene sa bademima u očima je uklesano u granitni obelisk. Nekoliko zrnaca svetlucalo je na suncu.
Nekoliko kristala kvarca koji su iz ko zna kojih je dubina došli da zasvetle u njenom imenu. U dubini tih kristala zapisana je nestvarna misao. O nekom odlasku, ili o dolasku, negde.
(Piksabej)
(Piksabej)– Jao, što je meden” – povikala je komšinica Elizabet iz Vindzor ulice kada je ugledala papagaja.
– Paziću na njega. Biće mu dobro. Imam već nekoliko ptica u kući”.
– Kako si, kako si” – ponavljao je papagaj, a Elizabet se smejala od srca.
– Vidi, vidi, pa on zna da priča. Šta je rekao?”
– How are you — to je rekao.
– Wanderful, wanderful, ponavljala je Elizabet.
– Thank you so much — doviknula je još jednom, pre nego što je sa kavezom i papagajem ušla u lift.
Iz lifta se čulo — Let’s go home, sweety.
I ono kreštavo — „Šta je bilo”
SERBIANNEWS/CANADA
Ovih 5 stvari nikako nemojte raditi pre odlaska kod lekara
Odlazak na pregled kod lekara bi trebalo da ide glatko: Pojavite se, kažete koje simptome imate, pa vam on prepiše terapiju. Međutim, nekada pravimo greške koje ne samo da nam oduzimaju vreme na pregledu, već koje mogu usporiti proces lečenja ili nam naneti još više štete. Od oslanjanja na Gugl za traženje informacija o našem stanju, do prećutkivanja stvarnih tegoba koje osećamo, postoji nekoliko stvari koje moramo prestati da radimo ako želimo dobiti najbolju medicinsku pomoć.
Mnogi od nas imaju utisak da poseta lekaru često ne traje dovoljno dugo – potrebno je za kratko vreme osvrnuti se na najvažnije probleme, proveriti medicinsku istoriju, razmotriti nove simptome i dogovoriti naredne korake. Da bi ta poseta zaista bila efikasna, važno je znati ne samo šta da kažete, već i šta nikako ne bi trebalo da radite, kao što su sledeći primeri:
Nemojte sebi postavljati dijagnoze
Dobro je da kao pacijent imate želju da preuzmete odgovornost za svoje zdravlje, ali kada se kod lekara pojavite sa unapred definisanom dijagnozom, umesto sa detaljnim opisom simptoma, to vas može dovesti u zabludu i usporiti proces postavljanja tačne dijagnoze. Najbolje je usmeriti se na što precizniji opis simptoma – kada su počeli, koliko su učestali, kako se menjaju i kako utiču na svakodnevni život, a određivanje dijagnoze prepustiti profesionalcu.
Pored toga, pretraživanje o bolesti koju verujete da možda imate na internetu samo može prouzrokovati strah ili čak nepoverenje u stručne savete koje dobijete od lekara.
Ne dolazite nespremni
Ako vas lekar prvi put vidi, ima vrlo malo vremena da stekne jasnu sliku o vašem zdravstvenom stanju. Bez uredne i kompletne liste lekova koje koristite, alergije koje imate, prethodnih dijagnoza, procedura, lekar će teže doći do efikasnog plana lečenja.
Zato je veoma je korisno da se pripremite, zabeležite sve informacije o svom zdravlju, bilo na papiru ili u telefonu, uključujući i spisak pitanja ili nedoumica koje želite da postavite. Pošto vreme tokom pregleda može biti ograničeno, važno je da svaki trenutak iskoristite najbolje što možete.
Ne prećutkujte tegobe
Pacijenti ponekad minimiziraju probleme, bilo iz straha, stida ili želje da ne izgledaju kao da preteruju. Iako je to razumljivo, nanosi vam samo dodatnu štetu, kao što su potcenjivanje ozbiljnosti stanja, propuštene dijagnoze ili odloženo lečenje.
Umesto toga, najbolje je da budete iskreni i otvoreni od samog početka. Što više tačnih i potpunih informacija prenesete lekaru, to će i nega biti adekvatnija i preciznija.
Ne čekajte kraj pregleda da biste spomenuli šta vas najviše brine
Česta je pojava da pacijenti tek pri kraju pregleda pomenu ono što ih zaista najviše muči. Odlaganje spominjanja najvećeg problema takođe može biti nesvesno, iz straha, ali onda više nemate dovoljno vremena da sa lekarom ozbiljno razgovarate i planirate sledeće korake.
Važno je da sa stručnjakom podelite najveću brigu već u prvim minutima. Dobro je poneti spisak simptoma i pitanja, poređanih po prioritetu, jer sve ide u vašu korist i ubrzava proces lečenja.
Ne odlazite bez jasne predstave o tome šta je sledeći korak
Nerazumevanje daljih uputstava može ozbiljno da poremeti proces lečenja. Dešava se, na primer, da pacijenti ne znaju da sami treba da zakažu pregled kod drugog specijaliste ili nisu poptuno sigurni kako da uzmu određenu terapiju, što dovodi do nepotrebnog odlaganja adekvatnog lečenja.
Sa lekarom uspostaviti plan koji sigurno razumete i ne ustručavate se od dodatnih pitanja. Tražite i pisana uputstva, ako vam to pomaže da bolje zapamtite, jer ne bi trebalo da se osećate loše što preduzimate sve važne korake zarad vašeg zdravlja i dobrobiti.
Zašto vas dijetalna gazirana pića čine još gladnijim
U nekim slučajevima razlog za stalni osećaj gladi ne leži u tome šta i koliko jedete, već u onome što pijete uz obroke. Gazirana pića bez šećera mogu objasniti zašto nikako ne možete da se zasitite, bez obzira na to koliko jedete – a tajna leži u načinu na koji mozak reaguje na zaslađivače, koji su glavni sastojak ovih napitaka.
