Najbolji teniser svih vremena napredovao je za tri pozicije na najnovijoj ATP listi
Novak napredovao za tri mesta, srpski teniser je četvrti na ATP listi
Engleze čeka spektakl u Beogradu, prodate sve ulaznice za meč “orlova”
Fudbalski savez Srbije obavestio je navijače da su sve ulaznice za utakmicu protiv reprezentacije Engleske rasprodate
Spektakularna atmosfera i pun stadion očekuju selekciju Engleske u Srbiji.
“Orlovi” će imati sjajnu podršku, pošto će stadion “Rajko Mitić” biti ispunjen do poslednjeg mesta.
Izabranici Dragana Stojkovića Piksija pokušaće u takvoj atmosferi da dođu do bitne pobede u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.
Takođe, biće to prilika da se fudbalska reprezentacija Srbije revanšira Englezima za poraz na Evropskom prvenstvu prošle godine.
Iz redova naše selekcije pozvali su navijače da u susretu sa Englezima navijaju glasno i gospodski.
“Orlovi posle tri odigrane utakmice imaju sedam bodova, dok Engleska posle četiri odigrana meča ima svih 12 bodova.
Utakmica između Srbije i Engleske na programu je u utorak od 20.45.
Bioluminiscentne plaže Maldiva i Šri Lanke: More koje svetli noću
Većina ljudi očekuje da plaže na Maldivima i u Šri Lanki pružaju najbolje iskustvo tokom dana. Međutim, ove netaknute plaže sa belim peskom nisu samo mesto za odmor na suncu.
Kada padne noć, srećni posetioci mogu da vide kako voda počinje da svetli jarko plavo, zahvaljujući prirodnom fenomenu.
Šta uzrokuje svetljenje plaža?
Bioluminiscencija je razlog zbog kojeg ove plaže svetle. To je proces emitovanja svetlosti od strane živog organizma. Nema mnogo vrsta koje poseduju ovu sposobnost, a Maldivi i Šri Lanka su dom jednoj od njih: bioluminiscentnom planktonu.
Plankton svetli kada je uznemiren, talasi koji udaraju u obalu ili kamen bačen u vodu izazivaju hemijsku reakciju koja proizvodi svetlost. Plavo-zeleno svetlo koje plankton ispušta stvara nadrealno iskustvo i ističe lepotu i raznovrsnost morskog života u Indijskom okeanu.
Iako se ovaj fenomen može videti u bilo koje doba dana, najimpresivniji je u sumrak i noću, kada plankton pokazuje svoj pun sjaj.
Da li je bezbedno plivati u svetlećoj vodi?
Iako može delovati čudno, plivanje u bioluminiscentnoj vodi Maldiva i Šri Lanke je generalno bezbedno. Svetlost nije štetna za ljude. Ipak, plivanje noću nosi svoje rizike, kao što su prepreke u vodi i smanjena vidljivost.
Ako odlučite da se kupate dok je plankton aktivan, važno je imati na umu uticaj na osetljiv ekosistem. Iako mali, ovi planktoni imaju ključnu ulogu u ishrani morskih organizama i u regulaciji ugljen-dioksida u okeanu. Sa globalnim zagrevanjem, očuvanje ovog mikroekosistema postaje sve važnije.
Koliko dugo traje svetlucavost?
Trajanje fenomena zavisi od količine planktona i može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Na dužinu svetljenja utiču mnogi faktori: temperatura vode, plime i oseke, kao i vremenski uslovi. Takođe, fenomen se razlikuje od godine do godine i od plaže do plaže, što otežava precizno predviđanje.
Kada je najbolje vreme za posetu?
Iako je teško predvideti kada će se plankton aktivirati, stručnjaci su primetili da je period od aprila do novembra najverovatniji za svetljenje, sa vrhuncem fenomena u septembru i oktobru, kada temperatura vode pogoduje rastu planktona.
Gde se nalaze bioluminiscentne plaže?
Maldivi:
Vaadhoo Island: Malo ostrvo u Raa Atolu, poznato po spektakularnoj bioluminiscentnoj plaži, poznatoj i kao „Sea of Stars“. Najvidljivije svetljenje je od juna do oktobra.
Hulhumalé Beach: Još jedno popularno mesto na Maldivima gde se fenomen može videti od aprila do novembra, sa vrhuncem u septembru i oktobru.
Šri Lanka:
Kalpitiya: Na ulazu u lagunu Puttalam, bioluminiscentne plaže su često zabeležene na društvenim mrežama, a laguna je predmet istraživanja bioluminiscencije u Šri Lanki.
Galle Face Beach: Plaža na istočnoj obali Šri Lanke, sa mogućnošću posmatranja svetljenja u periodu mart-april i oktobar-novembar.
Temerin u znaku sedme umetosti: Predstavljamo program filmskog festivala
Temerin će od 12. do 14. septembra ponovo biti u znaku sedme umetnosti – počinje drugi Temerin Film Fest, pod sloganom „Kadar koji se pamti“. Festival organizuju Opština Temerin i Kulturni centar „Lukijan Mušicki“.
Regionalna filmska ostvarenja, muzički program
Festival će biti otvoren u petak, 12. septembra u 19.00 sati, svečanom ceremonijom i projekcijom istorijske drame „Sedef magla“. Veče se nastavlja muzičkim programom tribute benda – The Quarantinos, koji će na letnjoj sceni Kulturnog centra „Lukijan Mušicki“ doneti energiju i muziku inspirisanu kultnim filmovima Kventina Tarantina.
Drugog dana festivala, publika će moći da pogleda sinhronizovan animirani film za decu „Klinci kaubojci“ (revijalni program), a zatim i takmičarska ostvarenja: film „Dražen“, emotivnu priču o košarkaškoj legendi, film „78 dana“, koji donosi intimnu priču o odrastanju tokom bombardovanja 1999. godine, kao i novi psihološki triler „Tapija“ u režiji Luke Mihailovića.
U saradnji sa Akademijom umetnosti Novi Sad, poslednjeg dana festivala biće prikazani studentski filmovi „Poziv“, „Reka“ i „Deca ne plaćaju“. Nakon toga, publika će imati priliku da pogleda još jedno takmičarsko ostvarenje, film reditelja Želimira Žilnika – „Restitucija, ili, san i java stare garde“. Festival će biti zatvoren projekcijom kultnog klasika Dušana Kovačevića „Profesionalac“.
Pored takmičarskog programa, festival donosi i zanimljiv prateći program – u subotu, 13. septembra u 17.50 sati, u Galeriji KC „Lukijan Mušicki“ biće otvorena izložba filmskih plakata „Zlatne palme“. Ova izuzetna postavka predstavlja omaž vrhuncu svetske kinematografije, donoseći izbor originalnih postera filmova nagrađenih Zlatnom palmom – najprestižnijim priznanjem Kanskog festivala. U nedelju, 14. septembra u 12.00 sati, biće organizovana likovna radionica za decu uzrasta od 5 do 10 godina, na temu likova iz Diznijevih filmova.
Ulaznica za sve takmičarske i revijalne programe iznosi simboličnih 150 dinara, dok će sredstva prikupljena od prodaje biti donirana u humanitarne svrhe. Ulaznice se kupuju na blagajni Kulturnog centra „Lukijan Mušicki“. Prateći programi su besplatni.
Festival se realizuje uz podršku i sufinansiranje Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu.
Otvaranje festivala zakazano je za petak, 12. septembar u 19.00 sati, u KC „Lukijan Mušicki“, uz svečanu ceremoniju i prikazivanje filma „Sedef magla“ reditelja Milorada Milinkovića.
Lista najstresnijih poslova današnjice: Evo šta nas zaista opterećuje
Stres sam po sebi nije nužno loš – mali nivo stresa može da nas motiviše i da nam pomogne da obavimo zadatke. Problem nastaje kada je previše stresa, jer to može negativno da utiče na naše zdravlje i kvalitet života.
Većina radne populacije provodi veći deo dana na poslu, pa je prirodno da zanimanja i radni uslovi direktno utiču na nivo stresa.
Šta čini posao stresnim?
Stres na poslu može da nastane iz različitih razloga. Rokovi i stalna konkurencija vrše pritisak da se zadaci završe na vreme, dok poslovi sa velikom odgovornošću, gde su životi ljudi, pa čak i sopstveni, ugroženi, prirodno povećavaju nivo stresa.
Izloženost opasnim uslovima rada ili stalna pažnja javnosti dodatno opterećuje, a osećaj da vam se ne veruje i da nemate autonomiju može da izazove frustraciju. Pored toga, ometanja na poslu, nedostatak komunikacije, niske plate i ograničene mogućnosti napredovanja spadaju među česte izvore stresa.
Najstresniji poslovi danas
Medicinska sestra u hitnoj pomoći – rad u hitnoj je izuzetno stresan, jer odluke treba donositi stalno, pod pritiskom, a pogrešne odluke mogu da imaju katastrofalne posledice.
Anesteziolog – odgovornost za život pacijenta dok je u kontrolisanom stanju bez svesti, sa potencijalno smrtonosnim komplikacijama, čini posao izuzetno zahtevnim.
Savetnik za mentalno zdravlje – emotivna dostupnost i rad sa osetljivim situacijama može da bude psihički iscrpljujuća.
Dispečer u hitnim službama – odluke koje donose mogu bukvalno odlučiti o životu ili smrti, uz potrebu za smirenom i preciznom komunikacijom.
Novinar i voditelj – duge smene, striktni rokovi, javna izloženost i visok nivo odgovornosti za informacije povećavaju stres.
Socijalni radnik – svakodnevno se suočava sa nasiljem, zlostavljanjem i tužnim situacijama, što emocionalno iscrpljuje.
Vatrogasac – visok rizik po život i odgovornost za živote drugih stvaraju intenzivan stres.
Policajac – posao visokog rizika sa stalnim pritiskom i ozbiljnim posledicama.
Vojno osoblje – ekstremna fizička i psihološka zahtevnost, posebno u ratnim sukobima, čini ovaj posao jednim od najstresnijih.
Nike menja čuveni slogan „Just Do It“ kako bi pridobio „anksioznu generaciju“
Gotovo četiri decenije Nike je poručivao svetu: „Just Do It“. Danas brend ponovo uvodi svoj legendarni slogan, ali ga preokreće u pitanje: „Why Do It?“ („Zašto to uraditi?“).
Odgovor na to pitanje stoji u novoj velikoj kampanji, koja poziva narednu generaciju da preuzme štafetu i nastavi priču o „Just Do It“. U trenutku kada brend prolazi kroz značajnu transformaciju, Nike želi da inspiriše mlade sportiste da ispišu sledeće poglavlje njegove istorije.
Kampanja „Why Do It?“, koju je kreirala agencija Wieden+Kennedy Portland, lansirana je 4. septembra, u vreme kada počinju mnoge sportske sezone. U reklami se pojavljuju sportisti iz različitih disciplina – košarke, fudbala, bejzbola, tenisa, fudbala, ronjenja i trka.
U raznolikoj, globalnoj postavi nalaze se Kejtlin Klark, Karlos Alkaraz, Sejkon Barkli, Lebron Džejms, Rejsa Leal i Ćinven Dženg. Svako od njih se suočava sa sopstvenim pitanjem smisla i mora da odgovori: „Why Do It?“
Nike ovim svežim pristupom menja perspektivu i veličinu ne prikazuje kao unapred zadati ishod, već kao svesni izbor. Kampanja govori generaciji mladih koja, kako kažu u Nike-u, često oseća „strah od perfekcionizma“ i okleva da se upusti u igru.
„Kad razgovaramo sa mladim sportistima, vidimo da je to pravi lonac pod pritiskom, konstantno poređenje, težnja da budu savršeni, strah od neuspeha, pa čak i od samog pokušaja“, rekla je Nikola Grejam, izvršna potpredsednica i glavna direktorka za marketing u Nike-u, za Adweek.
Film prikazuje sportiste ne u trenutku trijumfa, već u času kada odluče da rizikuju: da šutnu loptu, zamahnu palicom ili skoče sa daske.
„Cela ideja ‘Why Do It?’ je o tome da napraviš taj prvi korak i zaista pokušaš“, dodala je Grejam. „Hteli smo da damo glas tim sumnjama, ali i jasan odgovor: uradi to i vidi šta se događa.“
Tri dragocene reči
Od kada su Nike i Wieden+Kennedy 1988. lansirali „Just Do It“, on je postao jedan od najpoznatijih slogana svih vremena.
„To su tri vrlo dragocene reči za nas“, kaže Grejam. „One su poprimale različita značenja, u zavisnosti od trenutka i kulturnog konteksta.“
Prvi spot prikazivao je 80-godišnjeg trkača Volta Staka kako džogira preko Golden Gate mosta, poručujući da je sport za svakoga.
Reklama „If You Let Me Play“ iz 1995. proširila je tu poruku na devojčice i mlade žene, prikazujući kako sport može da im promeni život.
Na 30-godišnjicu slogana, 2018, Nike je zauzeo snažan stav angažujući Kolina Kapernika, bivšeg NFL kvoterbeka koji je izazvao kontroverze protestima protiv rasne nepravde, u reklami „Dream Crazy“.
„Just Do It“ su utelovili i legendarni sportisti poput Majkla Džordana, Serene Vilijams, Tajgera Vudsa i Kobija Brajanta, pokazujući da je sve moguće kada se pojaviš i probaš.
Povratak na relevantnost
Ipak, poslednjih godina Nike se suočava sa padom prodaje i opadajućom vrednošću brenda, boreći se sa konkurencijom starih rivala poput Adidasa, ali i novih brendova kao što su On i Hoka, popularnih među generacijom Z.
„Nismo bili dovoljno jasni i fokusirani na svoje vrednosti“, priznaje Grejam.
Zbog toga je Nike u poslednjih 18 meseci krenuo u potpunu marketinšku transformaciju.
U novembru 2023. kompanija je vratila Grejam, koja je prethodno 17 godina radila u Nike-u pre nego što je osnovala sopstvenu agenciju, na mesto CMO-a. U oktobru 2024. vraćen je i veteran kompanije Eliot Hil, koji je preuzeo funkciju izvršnog direktora umesto Džona Donahoa.
Početkom 2025. Nike je objavio da mu je godišnji prihod pao za 10% u odnosu na prethodnu godinu, na 46,3 milijarde dolara. Hil je tada najavio novu strategiju „Sport Offense“, koja ide ruku pod ruku sa planom preokreta „Win Now“ i podrazumeva da se fokus prebaci sa „lifestyle“ marketinga na sportsku performansu.
U okviru reorganizacije, Nike je podelio poslovanje po sportovima, umesto po muškoj, ženskoj i dečjoj kategoriji. Novi marketinški potezi usmereni su na konkretne sportske zajednice, velika sportska dešavanja poput Olimpijade i Superboula, i priče o sportistima.
Prošle godine lansirana je kampanja „Winning Isn’t Comfortable“ u čast trkača, a u februaru se Nike posle 27 godina vratio na Super Bowl reklamom „So Win“, posvećenom sportistkinjama.
„Strategija fokusirana na sport donosi pravi zamah poslovanju“, kaže Grejam.
„Kao brend pokušali smo da potvrdimo da smo zaljubljeni u pobedu — ali pobeda je relativna, zavisi od onoga što ti pokušavaš da uradiš u životu. Nema ravne, linearne putanje, postoji mnogo načina da se stigne do cilja“, objašnjava ona. „Ova najnovija kampanja pokazuje kako su pobeda, veličina i potencijal zapravo stvar izbora.“
7 osobina najuspešnijih ljudi: Šta možemo da naučimo od Tejlor Svift
Kako obični ljudi rade izuzetne stvari? Kako je Tejlor Svift postala to što jeste? Kako postaju „jednorog“ uspeha? Odgovor se nalazi u knjizi pravnog teoretičara i dokumentariste Pola Dejvisa „Dedicated: The Case for Commitment in an Age of Infinite Browsing“. On izdvaja sedam osobina koje uspešni ljudi imaju zajedničke koje Tejlor Svift redovno pokazuje.
Mašta
Svi se rađamo s maštom, ali je s godinama često sputavamo. Svift pretvara sitne varnice – frazu, osećaj, usputno čutu rečenicu – u čitave svetove. Mašta ne počinje izumom, već radoznalošću i pažnjom prema detaljima.
Sinteza
To je sposobnost da povežete nove i stare ideje na kreativan način. Svift u tome briljira: pesma „Death by a Thousand Cuts“ inspirisana je romantičnom komedijom „Someone Great“, a „Love Story“ je reinterpretacija „Romea i Julije“ sa srećnim krajem.
Fokus
Fokus znači da vam cilj postane deo identiteta. Svift nikada nije lansirala liniju šminke ili modni brend – njen fokus su pesme i nastupi. Sve što ne vodi ka tom cilju za nju je samo buka.
Upornost
Upornost je istrajnost uprkos teškoćama. Sećamo se trenutaka s turneja kada je bila bolesna, umorna, pa čak i uplakana – ali je svaki koncert odigrala kao da je najvažniji u životu. Čak i kada strast oslabi, upornost je drži na sceni.
Strast
Strast znači zadržati entuzijazam i posle godina rada. Ona se obnavlja kada se podsetimo „zašto“ nešto radimo i pronađemo nove načine da u tome uživamo.
Poštovanje
Teško je biti strastven ako u onome što radite ne vidite nešto veće od sebe. Za Svift je to osećaj da muzika prevazilazi lično i postaje deo nečeg većeg. Poštovanje daje smisao, a smisao hrani strast i posvećenost, piše CNBC.
Posvećenost
Prava posvećenost zahteva odricanje. Za Svift to je značilo da je muzika ispred univerziteta ili drugih karijera. Kada nešto ostane „opciono“, ostaje i površno. Veliki uspeh gradi se na spremnosti da se sve uloži u ono što najviše volite.
Ove osobine ne pripadaju samo slavnim ličnostima. Svako od nas može da se zapita: Šta sam spreman da žrtvujem da bih stigao do cilja? Kako mogu da obnovim svoju strast? Šta mi daje osećaj smisla?
Odgovori na ta pitanja možda nisu laki, ali upravo u njima leži put ka vanrednom uspehu.
Zašto najbolje ideje dolaze kada ništa ne radimo?
Koliko puta vam se desilo da vam rešenje za poslovni problem sine pod tušem? Ili da vam se najbolja ideja za projekat pojavi baš onda kada uspavljujete decu, pa ste na korak od sna? Nauka tvrdi da to nije slučajnost, već posledica načina na koji naš mozak funkcioniše.
Psiholozi i neurolozi govore o tzv. default mode network, mreži u mozgu koja se aktivira kada nismo fokusirani na konkretan zadatak. To je stanje kada „lutamo mislima“ i dopuštamo sebi da se opustimo. Upravo tada mozak povezuje informacije na novi način, pravi neočekivane veze i otvara prostor za kreativnost.
Drugim rečima, dok mi mislimo da „ništa ne radimo“, mozak zapravo radi svoj najkreativniji posao. Zato pod tušem, u šetnji ili dok deci čitamo bajku pred spavanje, naizgled obični trenuci dokolice, mogu postati izvori najboljih poslovnih ideja.
U biznis svetu to ima posebnu težinu. Lideri i preduzetnici često misle da moraju stalno da budu „na vezi“, da rešenje dolazi samo kroz intenzivan rad i analizu. Međutim, istraživanja pokazuju suprotno, predugo forsiranje fokusa može blokirati kreativnost. Pravi uvidi dolaze kada damo mozgu prostora da „odahne“.
Nedelja je idealan dan za ovakve trenutke. Umesto da je doživimo kao dan pripreme za ponedeljak pun obaveza, možemo je posmatrati kao vreme za reset i prostor gde ideje imaju šansu da isplivaju. Šetnja po kraju, vožnja bicikla, lagano kuvanje ručka ili igra s decom često otvore vrata uvida koje ne bismo dobili ni posle sati provedenih ispred računara.
Kompanije širom sveta sve češće prepoznaju ovu logiku. Neke uvode „no-meeting Mondays“, druge naglašavaju fleksibilnost rada ili podstiču zaposlene da koriste vreme van kancelarije kao deo procesa kreativnog razmišljanja. Jer ako su inovacije ključ rasta, onda se i dokolica mora shvatiti ozbiljno.
Poruka je jednostavna: nemojte potcenjivati trenutke kada se čini da „ništa ne radite“. Vaš mozak tada radi u pozadini, rešava probleme i stvara ideje. A možda će upravo pod tušem ili dok uspavljujete decu doći sledeći poslovni uvid koji će napraviti razliku.
I KO ZNA GDE, I KO ZNA KAD…
Tužna noć u Rigi bi mogla da bude poslednja u kojoj smo gledali ovu ekipu košarkaša i verovali da će pokoriti Evropu
Filip Petrušev, Nikola Jović, Bogdan Bogdanović, Vanja Marinković, Tristan Vukčević, Ognjen Dobrić, Nikola Jokić, Vasilije Micić, Marko Gudurić, Stefan Jović, Aleksa Avramović, Nikola Milutinov i trener Svetislav Pešić. Tim Srbije za koji smo svi bili uvereni da će nam doneti ono što svi čekamo preko dve decenije… Zlatnu medalju na velikom takmičenju. Ova ekipa je imala sve, talenat, kvalitet, karakter, hemiju i na kraju… ništa. Suze… Pognuta glava i veliko razočarenje jer koliko god poraz od Finske u ovom trenutku boli, ono što znatno više peče je veoma realna mogućnost da smo ovu ekipu igrača zajedno videli poslednji put.
U Rigi je pala jedna generacija koja nas je pre samo dve godine u Manili podsetila šta znači ponos, zajedništvo i veru u srpsku košarku gde je Boriša Simanić ostao i bez bubrega. Sve to kao da je ucrtalo put po kojem ćemo doći do toliko željenog zlata. U Manili smo ostali kratki u finalu, prošle godine smo bili čudesni na Olimpijskim igrama, ali to je bilo dovoljno za bronzu.
Čitava ta ekipa je osetila momenat da je potrebno da se svi još jednom okupe i krenu u još jedan juriš, za neke i poslednji, ka tom toliko nedosdižnom zlatu. Sastavili smo verovatno najjači mogući tim na papiru, otišli put Letonije u spektakularnoj formi i okliznuli se već u osmini finala. Istorija će pamtiti da je Finska šokirala najvećeg favorita šampionata i vrlo verovatno rasformirala tim koji je u očima nacije bio predodređen da bude šampionski.
Posebno kada znamo da je naredno veliko takmičenje tek 2027. godine u Kataru gde se igra Mundobasket.
Povlačenje iz reprezentacije već je najavio Stefan Jović, sudbina je htela da njegov ‘last dance’ prođe kao kapiten ove ranjene ekipe koja je već u drugom meču ostala bez Bogdana Bogdanovića. Još pre puta u Rigu, Jović je istakao da ovime definitivno završava svoj reprezentativni put, hteo je da to bude zlatom posle četiri srebra, ali poslednji mohikanac među plejmejkerima ipak odlazi u zalazak sunca sa suzom u očima jer ga definitivno nije realno očekivati na parketu kada bude imao 37 godina…
A ako ćemo žaliti sa čovekom koji uvek zna kome treba lopta da ide u ruke, šta tek napisati o Bogdanu Bogdanoviću. Simbolu košarkaške reprezentacije, momku nesalomive lojalnosti i takmičarskog duha. Ako je neko zaslužio da podigne pehar onda je to Bogdan, igraču koji je plakao zbog nekih ranijih poraza u dresu Srbije, zbog nekih nedosanjanih snova koji je sada trebali da budu ostvareni, ali sve se već prekinulo u drugom meču. Zadnja loža je izdala kapitena, odmah ga preselila u Sjedinjene Američke Države, nadali smo se filmskom povratku za finale, da barem sedi pored ekipe i podigne taj trofej, a ovako… Kapiten koji napunio 33 godine je definitivno bliži kraju karijere nego što je početku.
Očekivati ga sa 35 u Kataru, barem u ovom momentu ne izgleda kao nešto što iko na ovom svetu može da garantuje, jedino da se uzdamo u taj njegov takmičarski duh koji nam je toliko falio sada u Rigi protvi Finaca…
Momci kao što su Vasilije Micić, Nikola Milutinov, Ognjen Dobrić i Aleksa Avramović sada imaju 31 godinu, sa reprezentacijom su pregurali sito i rešeto, iako će mnogi reći da je Aleksa uvek spreman da ostavi srce na terenu za nacionalni tim… I za njega je pitanje da li će biti u stanju da na ovakvom nivou igra posebno kada znamo da je i na ovom prvenstvu išao preko granice bola..
Veliko je pitanje i da li smo poslednji put videli Nikolu Jokića sa državnim grbom na grudima. I ovoga puta je oduševio naciju svoji individualnim izdanjima koja doduše nisu bila dovoljna. Soborac je iz leta u leto glavna meta svih spekulacija. Posebna fama se uvek stvara oko njegove odluke da igra za nacinalni tim. Drugu godinu zaredom je prihvatio i gde god da je kročio bio je uvek apsolutni centar pažnje sa telefonima uperenim u lice iako je opšte poznato koliko mu takva pažnja ne prija. Čovek koji iz godine u godinu ispisuje stranice istorije svetske košarke možda više neće imati snage i volje da se posveti reprezentaciji.
Sada će biti na nekim drugim momcima da krenu da grade novu kuću, ali barem je temelj tu. Izgradili su ga Bogdan, Jović, Jokić, Aleksa… Sada će morati Nikola Jović, Tristan Vukčević, Filip Petrušev, Nikola Topić, uz pomoć Marka Gudurića da krenu u neku novu priču.
Najverovatnije i sa novim selektorom jer se ovim porazom verovatno završava put Svetislava Pešića. Najiskusnijeg trenera na Evrobasketu koji je uradio sve što je do njega da se ponove uspesi sa početka ovog veka.
Ostaje nam samo da se nadamo, da će se ipak ovi momci možda skupiti negde, nekada i pokušati ponovo da nas obraduju…
(FOTO) OVO NASELJE U KANADI SRBI OBOŽAVAJU Suk na ostrvu Vankuver je mesto susreta prašume i mora DOBRA KLIMA, INFRASTRUKTURA, HRANA
Ostrvo Vankuver nalazi se na zapadnoj obali Kanade, oko tri puta je manje od Srbije, dugo je 450 kilometara, a široko oko 100 i najveće je ostrvo provincije Britanska Kolumbija.
Oni koji posete ostrvo Vankuver mogu biti sigurni da će uživati u onome što na njemu može da se doživi – od lepote prirode, turističke ponude, ljudi… Zahvaljujući svemu tome ovo ostrvo odavno zauzima visoko mesto na svetskoj turističkoj mapi, a tome u prilog ide i to što je na njemu Viktorija, glavni grad Britanske Kolumbije – kulturni, administrativni i univerzitetski centar.
Viktorija je, svakako, najveći i najposećeniji grad na Ostrvu Vankuver, ali mnogo je i drugih mesta koje treba videti. Među njima je i naselje Suk, koji se nalazi na svega tridesetak kilometara od glavnog grada. Ovo mesto nekada su naseljavali mahom ribari i radnici kojima je osnovno zanimanje bilo seča šuma, kao i rudari, ali je danas situacija mnogo drugačija. Suk se izmenio i postao mesto koje svake godine posećuje sve više gostiju. Smestio se na jugozapadu ostrva, saobraćajno je dobro povezan s Viktorijom, ali i drugim naseljima na ostrvu, a osim automobilom, do njega i iz njega do Viktorije se može doći i autobusom, biciklom, pa čak i peške. Ko ima mogućnosti može putovati i nekim plovilom, od brodića do jahte, a to, slobodno se može reći, i nije neobičan način putovanja tokom leta jer su jahte različitih performansi tokom tog godišnjeg doba i te kako prisutne u marinama u Suku, a naravno i u Viktoriji i drugim mestima na ostrvu Vankuver. Potez od Viktorije ka Suka prilično je urbanizovan, a kada se iz tih naselja uzađe, počinje putovanje kroz šumu. Suk je, praktično, s jedne strane opasan šumom, a s druge strane je okean. Da tako nešto posetioci mogu i da očekuju potvrđuje moto ovog naselja – Where rainforest meets the sea (gde se prašuma susreće sa morem). Klima je slična našoj, uz naravno, manje topla leta, ali su zime blage, a ima i dosta kiše. Suk je dobra polazna tačka za avanturiste, one koji vole da vreme da provode u prirodi o istražuju je, kao i na plažama, kojih je njegovoj blizini mnogo. Sa svih strana okružen je parkovima prirode – Sooke Potholes Regional Park, Sea to Sea Regional Park, East Sooke Regional Park, Sooke Hills Wilderness Regional Park …
U ovom mestu živi oko 16.000 stanovnika i njihov broj stalno raste. Prilikom dolaska u Suk ne bi se odmah moglo reći da u naselju ima toliko stanovnika jer većina kuća nije na prvi pogled vidljiva, odnosno mnoge stambene četvrti su skrivene. Preovladavaju kuće, vrlo često dvojne ili one u kojima je nekoliko stanova. Stambenih zgrada nema puno, ali to ne znači da ih uskoro neće biti više jer Suk postaje mesto u kojem mnogi žele da žive – zbog položaja, klime, povezanosti s ostalnim naseljima na ostrvu, kao i sadržajima koji omogućavaju ugodan život. Zato i ne čudi to što se i u Suku, a i na prilazima ovom mestu, sve više gradi i što cena nekretnina stalno raste. Sve je više i mladih – ima nekoliko osnovnih škola i dve srednje škole Edward Milne Community School (high school) i Journey Middle School (junior high school). Tu su i dobro snabdevene trgovine, banke, biblioteka, muzej, parkovi, sportski centar …
Osoblje iz Srbije
Turisti koji posete Suk mogu se smestiti u nekom od hotela, ima i kampova, a može se unajmiti i kuća. Kada je hotelski smeštaj u pitanju svakako se izdvaja Prestige Oceanfront Resort. U njemu radi ljubazno osoblje od kojih su mnogi stigli iz Srbije, pa u restoranu ovog hotela hranu pripremaju i poslužuju i Ognjen i Saša i Gordana i … Na ulazu u Prestige Oceanfront Resort smestio se Island tarts kafe u kojem goste dočekuju Miloš i Kristina Mlađenović, koji već četiri godina žive u rade u Suku. Gotovo sve što je u ponudi ovog kafića – kafa, smuti, sendviči, tartovi… delo je njihovih ruku i rada i to su, bez sumnje, gosti prepoznali, pa se i meštani i gosti rado vraćaju. Ponuda je raznolika, ali za sada još nema jela s našeg područja.
U Suku je najživlje tokom leta jer se tada u njega slije mnogo turista, pre svega iz Kanade, ali i iz drugih delova sveta. Tokom letnje sezone traži se mesto više u nekom od hotela ili u kućama za iznajmljivanje, a slično je i u restoranima. Oni koji borave u Suku najveći deo vremena provode u šetnjama. Popularno mesto za šetnju i lov na krabe je Ed Macgregor Park, u samom mestu, a reč je o šetalištu izrađenom od dreveta, s kojeg se pruža odličan pogled. Posebno je mnogo šetača na potezu Whiffin Spit, gde nije retko videti morsku vidru po čemu je Suk poznat, a u blizini je i Ella Beach, plaža na kojoj se malo ko kupa, ali ima mnogo drugih mogućnosti za uživanje.
SERBIANNEWS/CANADA