Kraljevo — Prema popisu vodenica i obradivog zemljišta iz 1876. godine, u Srbiji je zabeleženo čak 7.125 vodenica.

Danas nema preciznih podataka o njihovom broju, ali se procenjuje da ih radi oko 700. Širom Srbije utihnuo je huk vode u badnjevima i jazovima, gotovo neprimetno zamro zvuk vodeničkog kamena i čeketala, a nekada puni koševi na hiljade potočara utonuli su u tamu i paučinu.

Do kraja šezdesetih godina godina prošlog veka na svakoj reci i malo većem potoku i u kraljevačkom kraju bilo je bar po desetak vodenica, na Zapadnoj Moravi i Ibru daleko više. Od oko 300 vodenica iz tih vremena ostalo je svega petnaestak, na pomenutim rekama – nijedna.

Nasuprot najvećem broju prepuštenih nebrizi i zubu vremena, Matovića vodenica na reci Lopatnici u Bogutovcu, iako najstarija u Nadibru, zahvaljujući braći Draganu i Branku, potomcima čuvenih vodeničara i posle skoro dva i po veka blista i melje kao u vremena kada je pored reke u redu za meljavu čekalo na desetine zaprežnih kola natovarenih pšenicom, kukuruzom, ječmom i drugim žitaricama.

Vodenicu sagradio Karađorđev ratnik

Matovića vodenica se nalazi u autentičnom i nesvakidašnje lepom ambijentu, pored kristalno bistre i hučne Lopatnice, čije okruženje zakriljuju četinarske šume razdvojene prostranim proplancima i pašnjacima. Od svojih predaka Branko i Dragan, vredni poslovni ljudi i mladi vodeničari, učeni su i vaspitavani da se prema vodenici odnose sa istom brigom i pažnjom kao prema domu u kojem žive sa svojim porodicama.

“Vodenicu je sagradio naš pradeda Ilija, Karađorđev ratnik i ugledni seljak, 1780. godine. Nasledio ju je Ilijin sin, moj deda Dragutin, od njega naš otac Aleksandar, a onda ja i brat. Fotografije naših predaka na vidnim mestima u vodenici podsećaju i opominju na njenu bogatu prošlost i pretke s kojima se ponosimo”, kaže Dragan Matović.

Branko dodaje da u njihovu vodenicu po projino brašno, osim stalnih kupaca iz okolnih sela i Kraljeva, navraćaju sve brojniji turisti i mnogi dugi ljudi koji putuju Ibarskom magistralom. Pročulo se da vodenica radi na vodi sa tri termomineralna izvora te je posla i noću i danju, naročito u vreme slava i drugih praznika.

Radiša Gavrilović, pomeljar koji vodenicu na Lopatnici ne bi menjao ni za jednu drugu, kaže da se i kod nas i u drugim zemljama sve više traži projino i pšenično brašno, u poslednje vreme i brašno od heljde bez glutena mleveno isključivo u vodenicama potočarama kakva je braće Dragana i Branka.

Sačuvati vodenice za budućnost

U ekološkim i turističkim organizacijama, udruženjima i pokretima građana pokreću se inicijative da se u svakom selu gde ima uslova obnovi bar po jedna vodenica iz jasnog razloga što su stotinama godina hranile sela i vojske i što treba da ostanu čuvari srpske tradicije kao što su nekada bile kultno mesto dogovaranja za rad, slavlja i vojevanja, ali rešavanje mnogih ljubavnih problema.

Bogutovački vodeničari Dragan i Branko su od svoje potočare već napravili kultno mesto i za njih ona ne znači samo povratak zdravoj hrani nego i načinu zdravog razmišljanja i života. Nešto što je stvorio čovek da mu služi, a da ga to nije ni na koji način ugrozilo, to je vodenica. Zato je i treba čuvati za budućnost, kažu složna braća.

IZVOR:B92.RS

https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=01&nav_id=1598176

Vranjska fabrika će otvoriti pogon u ovom gradu, većinski srpskom i zapostavljenom od vlasti Federacije BiH, Srbija je najavila da će u drvarsku infrastrukturu uložiti milion evra

Banjaluka – Za oko tri meseca u Drvaru – gradiću Srba povratnika smeštenom na teritoriji Federacije BiH – treba da počne s radom pogon fabrike „Jumko” iz Vranja, u kojem će, kako se najavljuje, biti zaposleno oko stotinu radnika.

Lokalni predstavnici Drvara neretko se žale na to da su ih vlasti Federacije skrajnule i navode da žitelje ove opštine tište nezaposlenost, nedostatak perspektive i posla. Investiciju u ovaj gradić najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle sastanka s političkim partijama iz Republike Srpske.

On je s Miloradom Dodikom, članom Predsedništva BiH iz RS, nedavno posetio taj većinski srpski gradić s važnom istorijskom ulogom iz Drugog svetskog rata. Tada je takođe najavljena pomoć Srbije od milion evra za infrastrukturu.   

„Drvar se kao najmnogoljudnija povratnička opština na prostoru FBiH već dve decenije suočava s brojnim problemima. Najviše nas pogađa nezaposlenost, spadamo u red najnerazvijenijih opština u tom entitetu”, rekla je za naš list Dušica Runić, načelnica Drvara.     

Drvar je jedna od većinski srpskih opština koje su posle Dejtonskog sporazuma pripale Federaciji BiH. Sudbinu tog grada dele Glamoč, Bosansko Grahovo i Bosanski Petrovac, mesta sa srpskom većinom u kojima, kako ističu, godinama izostaje pažnja kantonalnih i entitetskih vlasti. Četiri opštine naslonjene su jedna na drugu i zajedno broje tridesetak hiljada stanovnika.

Izuzev Bosanskog Petrovca, pripadaju Kantonu deset, čije je sedište u hrvatskom gradiću Livno. Taj kanton površinski je najveći među njih deset u FBiH i, iako retko naseljen, čini bezmalo petinu teritorije tog entiteta.    

Načelnica Drvara ispričala je da je rukovodstvo „Jumka” boravilo u poseti Drvaru. Ta poseta je, kaže ona za banjalučke medije, rezultat sastanka održanog 13. septembra sa načelnicima Glamoča, Bosanskog Grahova, Bosanskog Petrovca i Drvara i zahteva koji je opština Drvar prethodno upućivala Privrednoj komori Srbije. Predlagali su zapošljavanje žena i mladih, jer u Drvaru preovlađuje drvna industrija, gde mahom rade muškarci.

„Pokretanje pogona ’Jumka’ nam donosi i jačanje budžeta opštine povećanjem poreskih prihoda. Verujemo da je ovo početak jer nastavljamo rad na izgradnji kapaciteta za privlačenje i drugih investitora”, kaže Dušica Runić.

Branislav Trajković, direktor „Jumka”, rekao je da će biti organizovana obuka budućih radnika koja će trajati tri do šest meseci. Deo novca od milion evra, koliko je Drvaru namenila Srbija, biće uložen u uređenje poslovne zone.

Takođe, Vlada Republike Srpske usvojila je juče informaciju o pružanju finansijske pomoći opštinama Drvar, Glamoč, Bosansko Grahovo i Bosanski Petrovac u ukupnom iznosu od 300.000 evra. Srbija je sa dosad uloženih milijardu evra treći po redu investitor u BiH, učešće srpskog kapitala u investicijama iznosi 14 odsto, dok su dosadašnja ulaganja bila prvenstveno usmerena u RS.   

IZVOR:POLITIKA.RS

http://www.politika.rs/sr/clanak/438747/Jumko-dolazi-u-Drvar