Evropska komisija donela je odluku da odloži uvođenje sistema ulaska i izlaska na spoljnim granicama Evropske unije (EES), koji je trebalo da počne da se primenjuje 10. novembra, saopštila je komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson.

– Jasno je da to neće biti 10. novembra. Takođe, postoji zabrinutost u vezi s otpornošću IT sistema – rekla je Johansonova na konferenciji za medije posle sastanka Saveta EU za pravdu i unutrašnje poslove.

Ona je istakla da tri zemlje nisu spremne da implementiraju sistem do 10. novembra, kada je trebalo da počne da se sprovodi, a prema pisanju medija, reč je o Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji. Kako je „Politika” već pisala, ove zemlje su saopštile da neće imati dovoljno vremena da uvedu napredne sisteme koje zahteva EES. Većina članica nije imala primedbe i složila se s time da će se na ovaj način poboljšati bezbednost, smanjiti ilegalni boravak ljudi i ubrzati granične provere. Glavna zamerka pojedinih evropskih zemalja je to što će uvođenje EES-a dovesti do dužeg čekanja na granicama, posebno jer će neki prelasci zahtevati detaljne provere.

Sistem je trebalo da počne da se primenjuje na putnike koji nisu iz EU, kao što su turisti ili migranti, kao i građani zemalja kojima trebaju vize, a njihovi podaci će se čuvati oko pet godina za buduća putovanja u regionu.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, njihovi izvori su rekli da nije bilo testiranja softvera EU uživo na graničnim sistemima Velike Britanije. Iz EU poručuju da zasad ne postoji novi raspored za sprovođenje ovog sistema, ali da će se uvoditi postepeno, po fazama. Inače, sistem EES trebalo je da bude uveden još 2022. godine i njegova primena je odložena već dva puta prošle godine pre nego što je određeno da krene 10. novembra. U planu je bilo da se sprovodi na putevima, aerodromima, lukama, železničkim prelazima na svim spoljnim granicama EU.

Uvođenje EES-a pratiće implementacija Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS), koji će zahtevati od građana zemalja kojima su potrebne vize da se registruju i plate naknadu od sedam evra pre putovanja u Šengen zonu. Zasad se ne zna da li će i to biti opet odloženo. Veće EU za pravosuđe i unutrašnje poslove će sledeće nedelje raspravljati o uvođenju EES-a.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan boravio je u zvaničnoj poseti Srbiji i tada razgovarao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem o situaciji na Balkanu i važnim geopolitičkim temama, ali pre svega o potencijalu za unapređenje saradnje i to sa fokusom na ekonomiju.

U poslednje dve godine trgovinska razmena između Srbije i Turske dostigla je dve milijarde dolara, a investicije iz Turske premašuju 400 miliona dolara, dok uz to Turci zapošljavaju približno 96.000 ljudi.

Turska je četvrti uvozni partner Srbije i 14. izvozni partner, prema podacima RZS.

U okviru dvodnevne posete Srbiji organizovan je poslovni forum od strane Privredne komore Srbije i Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom Turske.

„Biznis forumu Srbija-Turska u Beogradu prisustvuju predstavnici 300 kompanija iz obe zemlje koji će dogovarati nove poslove“, rekao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i istakao je važnost trgovine među zemljama, izdvojivši podatak da je „izvoz robe iz Srbije u Tursku u avgustu bio rekordan, a očekuju se još bolji rezultati do kraja ove godine“.

Oba predsednika su saglasna oko toga da žele da podignu saradnju na jedan viši nivo, kao i da upravo od ovog foruma imaju velika očekivanja u domenu jačanja međusobnih veza i privrede.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je kako Turska i Srbija imaju dugu istoriju saradnje, a upravo ovakvi susreti pružaju priliku za produbljivanje tih veza, posebno u oblasti bezbednosti i ekonomije.

„Turska je jedan od najvažnijih investitora u Srbiji, a razgovaraćemo o novim projektima i ulaganjima, infrastrukturnim projektima, energetici i trgovinskoj razmeni, što je od ogromnog značaja za našu zemlju, posebno u ovim teškim globalnim ekonomskim prilikama“, naveo je predsednik Srbije.

Tokom obraćanja, on je istakao da poseta turskog predsednika predstavlja značajan korak ka jačanju bilateralnih veza dveju zemalja u izazovnim vremenima, jačajući platformu za budući dijalog i saradnju, kao ključnih faktora za mir i stabilnost na Balkanu.

Predsednik Republike Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je da su tokom bilateralnih razgovora postavili put za budućnost odnosa dve zemlje, i naglasio da postoji veliki prostor za njihovo unapređenje, navodi se u saopštenju.

„Naš odnos sa Srbijom je takav da mogu da kažem da je to zlatno doba između dve zemlje“, naveo je turski predsednik, dodajući da su dve zemlje u poziciji da zajedno idu napred i da rade na očuvanju mira, te da je potrebno da se razvije saradnja Srbije i Turske u domenu namenske industrije.

Takođe, predsednik Turske je preneo da su razgovarali o mogućnostima koje turska industrija ima u domenu odbrane i vazdušnih sredstava, odnosno dronova, koji bi mogli da budu osnova saradnje namenskih industrija Srbije i Turske i da postoji mogućnost da dve zemlje nešto i zajedno razvijaju.

Tokom zvanične posete predsednika Turske, potpisano je 11 različitih sporazuma i memoranduma o međusobnoj saradnji:

• Memorandum o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova Turske – Agencije za upravljanje katastrofama i vanrednim situacijama u oblasti upravljanja katastrofama i vanrednim situacijama;

• Memorandum o razumevanju o saradnji u oblastima rada, zapošljavanja i socijalne sigurnosti između Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije i Ministarstva za rad i socijalnu sigurnost Turske;

• Memorandum o razumevanju između Ministarstva privrede Srbije i Ministarstva industrije i tehnologije Turske;

• Memorandum o razumevanju između Ministarstva rudarstva i energetike Srbije i Ministarstva energetike i prirodnih resursa Turske u oblasti energetske tranzicije;

• Odluka broj 1/2024 Zajedničkog komiteta ustanovljenog Sporazumom o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske o izmeni Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske zamenom Protokola 2 o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metodama administrativne saradnje;

• Memorandum o razumevanju između Ministarstva sporta Srbije i Ministarstva omladine i sporta Turska u oblasti sporta;

• Memorandum o razumevanju u oblasti omladine između Ministarstva omladine i turizma Srbije i Ministarstva omladine i sporta Turske;

• Memorandum o razumevanju u oblasti medija i informisanja između Ministarstva informisanja i telekomunikacija Srbije i Direktorata za komunikacije predsedništva Turske;

• Protokol o saradnji između grada Beograda, Srbija i gradske opštine Gaziantep, Turska;

• Protokol o saradnji između Državnog arhiva Srbije i Direktorata Državnih arhiva Predsedništva Turske;

• Akademski memorandum o razumevanju između Istorijskog instituta Beograd i Ataturkovog vrhovnog saveta za kulturu, jezik i istoriju Turskog istorijskog društva Republike Turske.