Gostujući u Dnevniku RTS-a, Arno Gujon kaže da je teško biti human u ovim vremenima zato što ima mnogo nesrećnih ljudi, siromaštva, napetosti, pogotovo na KiM

Tradicionalni božićni konvoj “Solidarnost za Kosovo” stigao je i za ovu Novu godinu u srpske enklave u južnoj pokrajini, a to je od 2004. godine 48. konvoj upućen na KiM u organizaciji humanitarne organizacije na čijem je čelu Arno Gujon, francuski humanitarac.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Arno Gujon kaže da je teško biti human u ovim vremenima zato što ima mnogo nesrećnih ljudi, siromaštva, napetosti, pogotovo na KiM.

S druge strane, kako kaže, ima mnogo solidarnih ljudi – ljudi koji su dobri i voljni da pomognu.

“Trudimo se već 15 godina da okupimo ove dobre ljude koji u Francuskoj žele da pomognu nesrećnima na KiM, da im pokažemo da mogu da računaju na nas, da mislimo na njih tokom cele godine, a pogotovu u prazničnim danima kada se ljudi koji su zaboravljeni osećaju još zaboravljenijim”, rekao je Gujon.

Kako kaže, oni koji su usamljeni osećaju se još usamnjenijim.

“Mi smo tu da im pružimo ne samo materijalnu pomoć već i moralnu podršku”, istakao je Gujon.

“Već dve godine, pošto mi je zabranjen ulazak na KiM, tu sam u Beogradu. Ranije i tokom 15 godina dočekivao sam Novu godinu sa Srbima na KiM, u Gračanici, Kosovskoj Mitorvici, Crkoležu – u svim tim mestima gde osećam da pripadam. Trenutno su moji volonteri dole a ja sam ovde, tako da je malo teško jer je smisao moga života da budem tamo i da pomognem tim ljudima”, rekao je Gujon.

Govoreći o tome koliko je teško pronaći dobre ljude, Gujon kaže da je zadatak da ih nađu i da se trude organizujući konferencije, preko medija.

Ima mnogo ljudi koji se i sami jave, preko društvenih mreža, kaže Gujon, dodajući da dobija mnogo mejlova i poruka, poziva i pisma od ljudi koji žele da pomognu.

Ističe da se ljudi iz Srbije takođe javljaju kao i oni koji žive u rasejanju, koji pomažu, doniraju i imaju lepu reč i pružaju moralnu podršku.

Gujon kaže da se žitelji sela Banje, Crkoleža, Suvog grla na KiM, nadaju da će biti više mira, manje napetosti i da neće biti zaboravljeni.

“Moji volonteri idu od sela do sela ovih dana i sreću se sa svim tim ljudima, bili su u Štrpcu, Prizrenu, Velikoj Hoči, Orahovcu. Neki volonteri su tu prvi put i oni su iznenađeni stanjem u enklavama. To su ljudi koji koji su hrabri i koji nemaju mnogo a dali bi nam sve, koji su spremni da se bore da imaju nešto da ostave svojoj deci, a to su kuće, imanja”, kaže on.

“Oni zato ne napuštaju KiM, žele da opstanu, a na nama je da im pomognemo”, kaže Gujon.

Osvrćući se na pitanje povratka mladih u Srbiju, Gujon kaže da je prvi cilj “uspeti u tome da onima koji žele da odu pokazati koje su vrline Srbije, zato što ih nismo svesni”.

Smatra da smo uglavnom svesni svojih mana – to je dobro jer možemo da ih menjamo.

“Ako uložimo mnogo truda, verujem da možemo da uspemo ovde, a ako uspemo to uspeh celog društva, nismo puki posmatrači sa strane ako živiomo u inostranstvu. Opstanak ljudi i povratak je pitanje svih pitanja. Ja ostajem ovde, moje ćerke i supruga ostaju ovde. Ja živim ovde, nisam turista, svestan sam ogromnog potencijala koji Srbija ima”, rekao je Gujon.

IZVOR:NOVOSTI

Širom Crne Gore građani su i večeras izašli na ulice, protestujući zbog usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovijesti.

U podgoričkom Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja večeras je održan moleban, u znak protesta protiv.

Građani su zatim krenuli u molitvenu šetnju do Crkve Svetog Đorđa pod Goricom.

Protojerej Velibor Džomić rekao je da broj okupljenih vernika pokazuje da su oni dokaz da njihove svetinje nisu na prodaju. Rekao je da Turcima koji su u Podgoricu došli polovinom 15. veka nikada nije palo na pamet da oduzimaju Crkvu Svetog Đorđa.

“Nikada do danas nikome nije palo na pamet da oduzimaju crkvu Svetog Đorđa i da preknjižavaju ovu crkvenu zemlju”, naveo je protojerej Džomić i poručio da će na bezakonje odgovoriti molitvom.

Nikšićani, predvođeni lokalnim sveštenstvom šetali su večeras ulicama Vuka Karadžića, Petom proleterskom i Njegoševom.

Oni su i sinoć protestovali, nezadovoljni nedavnim usvajanjem Zakona o slobodi vjeroispovijesti.

Nakon liturgije u crkvi Svetog Preobraženja, ulicama grada prošetali su i Žabljačani.

Pevajući crkvene pesme i Himnu Svetom Savi, prošetali su uobičajenom maršrutom – od crkve, glavnim gradskim saobraćajnicama do autobuske stanice i nazad.

Okupljanje je proteklo bez incidenata, ali je za to vreme saobraćaj trasom njihovog kretanja bio obustavljen.

U Pljevljima je posle molebana u crkvi Svete Petke održana litija ulicama grada.

Građani Bijelog Polja, vernici SPC koji su nezadovoljni usvajanjem Zakona o slobodi vjeroispovijesti, prošetali su i večeras ulicama tog grada.

U Bijelom Polju litiju je predvodio episkop budimljansko-nikšićki Joanikije. On je poručio da pravoslavni vernici trpe veliku nepravdu.

“Ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom Crne Gore, ali ni sa međunarodno utvrđenim standardima. I ako misle u Evropu, dužni su da obezbijede svakom slobodu vjere, i najmanjoj zajednici, a posebno najbrojnijoj vjerskoj zajednici crkvi pravoslavnoj svetoj u Crnoj Gori, kojoj pripada preko 70 posto građana Crne Gore”, rekao je Joanikije.

Vernici SPC u Plužinama takođe su prošetale gradskim ulicama noseći ikone uz poruku “Ne damo svetinje”.

IZVOR:RTS

NOVI SAD – Stotine Novosađana i gosti iz inostranstva dočekali su Novu 2020. godinu na trgu u centru Novog Sada, uz Bajagu i instruktore, grupu Artan Lili i di-džeja Mahmut Orhana iz Turske. Novi Sad ušao je u novu 2020. godinu u okviru jedinstvenog koncepta Dočeka u Evropi, kao grad koji je sve bliži tituli Evropske prestonice kulture i iza kog je godina titule Omladinske prestonice Evrope.

Grad koji je podigao kapacitete kulturnog stvaralaštva, spajajući vizuelnu umetnost i muziku domaćih i svetskih izvođača za Doček izabrali su i brojni turisti koji su stigli najviše iz zemalja regiona, pa čak i iz Evrope, Kine, Amerike.

Buduća Evropska prestonica kulture dočekala je Novu godinu uz sastav koji je obeležio jugoslovensku scenu, mladi beogradski bend, jedan od predvodnika nove srpske alternativne scene i svetskog hit mejkera.

Bajaga i instruktori proslavili su 35 godina karijere, a na Dočeku 2020 legendarne pesme izvedene su u novom aranžmanu s obzirom na to da su nastupili sanovosadskim gudačkim kvartetom i horom.

“Volimo da dođemo u Novi Sad, ovde smo snimali i jedan album davno u Studiju M. Doček na Trgu mi je uvek dobar, ljudi su raspoloženi, dobro je što ove godine nije čak ni preterano hladno, podnošljivo je. Ovog puta imamo program sa gudačima i horom i voleo bih da i u Novom Sadu, kada bude bilo toplije, nastupimo sa čitavim orkestrom“, rekao je Momčilo Bajagić Bajaga.

Pre njih nastupili subeogradski sastav Artan Lili, prvi dobitnici nagrade „Milan Mladenović“, koje je novosadska publika više puta dočekala sa oduševljenjem, a ovog puta Novi Sad imao je privilegiju da prvi uživo čuje pet novih pesama koje je noise-pop sastav izdao poslednje nedelje 2019. godine.

“Meni je Novi Sad kolekva nekog zvuka koji je uticao na moje formiranje i velike simpatije gajim prema novosadskoj muzičkoj sceni i zauvek će to ostati deo mene. Na Trgu smo po treći put, a peti put nastupamo u Novom Sadu samo tokom 2019. godine, što je znak da nas novosadska publika voli, razume i podržava i nama je to veliko zadovoljstvo“, kaže Bojan Slačala, ispred benda Artan Lili.

Kombinaciju moderne elektro muzike i tradicionalnog zvuka orijenta doneo jemuzički producent i di-džej Mahmut Orhanu prvim satima 2020. godine,čiji su hitovi nedeljama bili na svetskim top listama.

Najmlađi Novosađani, tradicionalno su u Novom Sadu prvi započeli novogodišnju proslavu u prepodnevnim satima. U tri kulturna prostora –kulturnim stanicama Eđšeg i Svilara i budućoj kulturnoj stanici na Klisi, najmlađi sugrađani učestvovali su u radionicama, interaktivnom performansu, dečijoj predstavi, u organizaciji Dečijeg kulturnog centra. Doček za najmlađe bio je organizovan iu Dunavskom parkuuz tradicionalnu povorku kroz Zmaj Jovinu.

KS Eđšeg dodelila je ipriznanja najboljim programima koji su obeležili 2019. godinu, a koje je publika izabrala putem glasanja na Facebook stranici. Zagrevanje za Doček 2020 u KS Svilara bilo je uz zvuke džeza, a nastupio je novosadski Jazz trio – Vladimir Vanja Jakovljević, Fedor Ruškuc, Lav Kovač. U sklopu programa bio je i Arts & Crafts bazar.

Koncept Dočeka, koji slavi dve Nove godine, dva računanja vremena, dva kalendara i dva pisma, ponovo je stavio Novi Sad rame uz rame sa evropskih gradovima, slaveći multikulturalnost i jedinstvo različitosti.

Sledi Doček 13. januara kada će Novi Sad slaviti novu godinu po starom kalendaru – 7528. Program će spojiti više od 50 lokacija u gradu, nesvakidašnjih i novih, uz žanrovski najrazličitije izvođače, dok će se umetnici i studenti pobrinuti da kroz vizuelnu umetnost koncerti budu događaji u punom smislu.

IZVOR:RTV VOJVODINA

Mlada Nišlijka Emilija Stojanović. Verujemo da ćete zapamtiti njeno ime jer ona nije samo lepa devojka iz komšiluka, već jedna od najboljih naučnica u zemlji, vrsna sportiskinja, a ono najbolje je tek pred njom – dva doktorata!

Emilija je odrasla u Nišu, ali je zbog bavljenja košarkom živela i u drugim gradovima u Srbiji i van granica zemlje. Prve dve godine srednje škole je završila u Nišu, a godinu dana je školu pohađala u Kovinu gde je igrala u prvoj košarkaškoj ligi Srbije. Kao vrhunski sportista bila je stipendista Ministarstva omladine i sporta, osvojila je zlatnu medalju sa juniorskom reprezentacijom na Balkanskom prvenstvu 2008. godine.

Košarku je profesionalno igrala do prošle godine, tokom zadnje dve sezone u Francuskoj, kada je odlučila da se u potpunosti posveti nauci i svojim istraživanjima…

Završila je Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu za tri godine, potom master i nakon toga je upisala doktorske studije na tom, ali i na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu. Dobitnica je brojnih nagrada.

Prepreka na putu ka uspehu bilo je već na samom početku.

“Pre upisa na Fakultet sporta (popularni DIF) povredila sam ligamente kolena, tako da sam na prijemni izašla već tri nedelje posle operacije. Mogla sam da odustanem i polažem naredne godine, ali, evo sada kada razmišljam, ko zna gde bi me put odveo da nisam upisalam tada. Bilo je teško jer sam imala operaciju ligamenta, a trebalo je da demonstriram sve sportske veštine. Iako nisam pokazala svoje maksimalne sposobnosti uspela sam da položim prijemni i eto me gde sam sada” , veselo kaže naša sagovornica.

Ovaj drugi put i ljubav ka nauci došli su kaže spontano.

“Dobijala sam svake godine nagrade za najboljeg studenta na akademskim studijama i, iskreno, to me je motivisalo da što pre završim fakultet i ostavarim se kao sportista. Sećam, se ušla sam u kancelariju profesora Dragana Radovanovića, mog mentora, i pokazujem mu da sam postigla 20 poena, na šta on otvara program za istraživače i upisuje ime košarkašice koja je desetak godina starija od mene, a koja je već tada bila uvrštena u svetsku listu naučnika. Tada sam shvatila da i ja želim da budem na toj listi”, iskrena je Emilija.

I danas…ona je na toj listi, ali njeno ime može se videti i u mnogim međunarodnim naučnim časopisima – autor je i koautor 16 radova, a recezent je više međunarodnih visokorangiranih časopisa. Naučno i stručno se usavršavala tokom protekli nekoliko meseci u Češkoj, a već više godina aktivno sarađuje sa kolegama iz Australije.

Ova mlada naučnica pohađa dva programa doktorskih studija. Na drugoj je godini smera Ekperimentalne i primenjene fiziologije sa sportskom medicinom na Fakultetu medicinskih nauka U Kragujevcu, dok je pred odbranom doktorske disertacije na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu.

Trenutno istražuje uticaj supstance koja se nalazi u tzv. “sivoj zoni” dopinga na učinak sportista, kao i nutritivne strategije upotrebe dozvoljenih supstanci kao što je uticaj kofeina na sportiste.

Kruna njenog rada je, kako i sama kaže, nagrada “Za žene u nauci” koja joj je nedavno dodeljena u Vladi Srbije.

“Ta nagrada me obavezuje da realizujem svoje istraživačke projekte. Znate, nauka definitivno zahteva permanentan rad, a ceremonije i nagrade vas motivišu da radite i dalje”, kaže Emilija.

SPAVA 5 SATI I POSTAVLJA CILJEVE SVAKOG DANA

IZVOR: MONDO/STEFAN STOJANOVIĆ

A da bi sve ovo postigla sa samo 27 godina morala je predano da radi i da, kako kaže, najčešće spava po četiri, pet sati. Svakog dana postavlje sebi ciljeve, zadaje obaveze.

“Bukvalno svakog jutra na šanku u kući me čeka papir na kojem su napisane sve moje obaveze, dnevni, ali i dugoročni ciljevi. Moram toga da se držim, taj papir me obavezuje. Ne idem da spavam dok sve planirane obaveze na papiru ne prežvrljam”,  odsečno kaže naša sagovornica.

Emilijin svaki dan je prilično popunjen, a petkom i subotom dosta vremena provodi u putu do fakulteta.

“Evo prošlog petka sam došla iz Češke, a već u subotu ranom zorom sam morala u Kragujevac na Institut. Tako svakog petka i subote idem vozom do Jagodine, a onda autobusom do Kragujevca, tako da tu gubim nekoliko sati. Na Institutu sam do 19 sati, a u 22 stižem kući u Niš”,  objasnila nam je ova vredna devojka.

Kaže, naporno jeste, ali je jeftinije nego da se vozi kolima i novac daje na gorivo.

“Znate, same doktorske studije predstavljaju značajni finansijski izdatak, a gde su onda tu putni troškovi…Prosto sam proračunala da mi se ne isplati da idem kolima na Institut.”

I preostale dane u nedelji mlada naučnica koristi maksimalno – radi u laboratoriji ili za računarom i po pet, šest sati. Svakodnevno trči, jer sport joj je u krvi, a ostane, kaže, vremena i za viđanje sa momkom i drugaricama.

“Kada ste toliko dugo pred računarom ili radite u laboratoriji prosto vam treba neki kanal gde ćete se osloboditi stresa. Meni je to trčanje. Iako sam prestala profesionalno da se bavimkošarkom, ne mogu da potpuno prestanem da treniram. To je moj život i jedan veliki izduvni ventil. I socijalni život nisam zapostavila. Svaki slobodan sat koristim za druženje sa ljudima koji me čine srećnom i opuštenom”,  ističe Emilija.

TRENING SA OCEM TRAJAO I DO TRI UJUTRU

Porodica joj je, kaže, najveća podrška.

“Moji roditelji, sestra bliznakinja i stariji brat su mi definitivno bili najveći izvor energije. Svi oni su morali da igraju sa mnom “jedan na jedan”, kaže kroz smeh Nišlijka i dodaje da je otac mnogo trenirao sa njom.

“Igrao je sa mnom jedan na jedan, prilično je viši i krupniji od mene pa minije bilo lako. Naš trening bi ponekad potrajao i do dva, tri ujutru, sve dok ga ne pobedim. Brat i sestra su u početku imali više energije za obrazovanje, a manje za sport. Stvari su se okrenule i moja radna etika je došla do izražaja”,  kaže Emilija.

Veruje da će je ta marljivost odvesti još dalje.

“Trebalo bi da doktoriram u narednih meseca dana na Fakultetusporta i fizičkog vaspitanja, a za godinu i po i na Medicinskom. Planiram da ostanem ovde ako dobijem priliku da pored istraživanja budem uključena i u nastavni rad”,  iskrena je ova naučnica koja poručuje mladima da istraju u onome što žele jer će im se sigurno trud isplatiti.

IZVOR: MONDO/STEFAN STOJANOVIĆ

Srbija je proglašena za lidere u svetu po pitanju direktnih stranih investicija.

Siniša Mali , Foto: Alo! Vladimir Marković

Ministar finansija Siniša Mali ističe da se Srbija u 2019. godini popela na prvo mesto u Evropi po visini stope rasta, koji u trećem kvartalu iznosi 4,8 odsto.

– Proglašeni smo za lidere u svetu po pitanju direktnih stranih investicija, a nezaposlenost je pala na 9,5 odsto. Ipak, znamo da možemo još više i to je ono što nas čeka u 2020. Predsednik Aleksandar Vučić pominjao je „srpski san“, koji je za pojedine neverne Tome ravan Potemkinovim selima. Mi smo usmerili sve svoje kapacitete ka tome da upravo „srpski san“ bude dostižan, u čemu će umnogome pomoći plan „Srbija 2025“. U poslednjih pet godina izgradili smo 350 kilometara auto-puteva, ali gradimo i dalje i zato nas očekuju ogromna ulaganja u javnu infrastrukturu – saobraćajnu i železničku, ali i u zdravstvene objekte, pronatalnu politiku, stanove za mlade bračne parove. Penzije će od januara biti veće za 5,4 odsto, dok je minimalna cena rada povećana za 3.000 dinara i iznosiće 30.022 dinara, što znači veće zarade i u privatnom sektoru. Povećali smo plate u javnom sektoru od osam do čak 15 odsto, koliko su dobili medicinski radnici, jer želimo da ih zadržimo u Srbiji. Hoćemo da nam rast bude veći od četiri odsto i sve napore smo ka tome usmerili, jer znamo da je to ključ višeg životnog standarda. U narednoj godini želimo da ponovo izađemo na međunarodno finansijsko tržište, a očekujemo i da dobijemo investicioni rejting, što će biti kruna svega što smo do sada uradili. To će nam omogućiti da još brže razvijamo ekonomiju i da naši građani žive bolje – ističe ministar.

IZVOR:ALO.RS

Tačno u jedan minut posle ponoći, u Višegradskoj se čuo plač prvog rođenog dečaka, a samo dva minuta nakon toga, u “Narodnom frontu” u Beogradu rodila se i prva devojčica.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar obišao je u prvim trenucima Nove godine zaposlene i porodilje u Ginekološko-akušerskoj klinici Kliničkog centra Srbije, gde je posetio prvorođene bebe.

Neposredno posle ponoći u beogradskoj ginekološkoj klinici u Višegradskoj rođena je prva beba – dečak dugačak 51 centimetra koji ima 3.670 grama. Dečaka je rodila Marina Marković. 

U “Narodnom frontu” rođne je devojčica. Majka se zove Nikolina Cvijetić i ima 24 godine. Dr Slobodanka Babić kaže da je devojčica teška 3.350 grama i duga 51 centimetar. 

Nikolina je rekla da još nije odlučila kako će se devojčica zvati i da je važno da je sve prošlo kakao treba. 

IZVOR:RTS