MENISNC
Pretraga
20.7 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 138

Obradović: Žao mi je navijača, Karlik Džons trenirao

Od
Viktor
-
0

Trener košarkaša Partizana Željko Obradović izjavio da će “crno-beli” morati da odigraju na visokom nivou utakmicu protiv Monaka u Evroligi i dodao da mu je žao navijača koji neće moći da prisustvuju meču u Dvorani “Aleksandar Nikolić”.

Utakmica između Partizana i Monaka biće odigrana u sredu od 20.45 časova.

Жељко Обрадовић

Željko Obradović

“Ekipa Monaka je u nepromenjenom sastavu već nekoliko sezona, a najvažniji faktor je trener Saša Obradović. Biće potrebno da odigramo na visokom nivou”, rekao je Obradović na konferenciji za medije.

Naveo je da Partizan ima problema sa povredama igrača.

“Juče nije trenirao Frenk Nikilika jer se osećao loše, jutros na treningu je zglob izvrnuo Mitar Bošnjaković, mali Aleksa Dimitrijević je već nekoliko dana bolestan… Svi ostali su tu. Karlik Džons je trenirao”, dodao je trener Partizana.

Košarkaši Partizana će dočekati Monako u Dvorani “Aleksandar Nikolić”, pošto je “Beogradska arena” zauzeta.

Partizan je ranije saopštio da će omogućiti ulaz samo vlasnicima sezonskih karata za Nivo 100, Nivo 200 i Nivo 300. Takođe, sezonske ulaznice za sektor “Grobari jug” neće važiti, već će “Južna tribina” na raspolaganju imati umanjeni kontigent dnevnih karata.

“Rekao sam da je to viša sila, klub ništa nije mogao da uradi u tom pogledu. Ja sam pokušao i sa predsednikom kluba da izdejstvujemo i odigramo utakmicu u Areni. Zbog ATP pravila nije bilo moguće, sve je ranije moralo da se postavi. Žao mi je, ne znam kako je moguće da svi budu zadovoljni. Velika je razlika u kapacitetu, 20.000 i 7.000”, naveo je Obradović.

On se potom osvrnuo i na negativne komentare na društvenim mrežama posle poraza od Virtusa.

“Navijači su ti koji imaju pravo da komentarišu sve, sačuvaj Bože da ja komentarišem njih. Ja bih se onda preselio na tribine. Svako treba da komentariše onako kako se oseća, to je valjda sloboda mišljenja i govora koja mora biti prisutna”, istakao je trener Partizana.

Monako je u prvih pet kola Evrolige zabeležio tri pobede i dva poraza, dok Partizan ima skor 2-3.

Petrušev: Presrećan sam povratkom u Zvezdu, postigao sam ono što sam želeo

Od
Viktor
-
0
FOTO: KK CRVENA ZVEZDA

Košarkaški reprezentativac Srbije Filip Petrušev izjavio da je presrećan povratkom u Crvenu zvezdu i dodao da jedva čeka da zaigra pred navijačima “crveno-belih”. Govorio je o proceduri povratka u tim i očekivanjima u narednim mečevima.

Petrušev je prošle nedelje stigao u Crvenu zvezdu na pozajmicu iz Olimpijakosa do kraja sezone.

Филип Петрушев на ранијем мечу

Filip Petrušev na ranijem meču

“Postigao sam ono što sam želeo. To je bila moja želja, a takođe i kluba. Tako da to je to, idemo da radimo”, rekao je Petrušev na konferenciji za medije.

On je naveo da trener Olimpijakosa Jorgos Barcokas nije bio pod pritiskom da dozvoli srpskom košarkašu da se vrati u Zvezdu.

“Nije bilo tu nikakvog pritiska, bila je komunkacija konstantno još pre početka sezone. Radili smo na tome, nije bilo moguće ranije zbog povreda, ali sada je to završeno. Dogovorili smo se i to je to”, dodao je Petrušev.

Petrušev je naveo da se nalazi u dobroj formi.

“Bio sam uz ekipu igrao sam utakmice, trenirao sam. Tu nema problema, samo da se što pre priviknem na sisteme ovde, način  igre i trenera”, naveo je košarkaš Zvezde.

Košarkaši Crvene zvezde će u sredu gostovati ekipi Žalgirisa u meču šestog kola Evrolige.

“Biće teška utakmica, oni bolje igraju kod kuće nego na strani. Nadam se pobedi. Moraćemo da budemo koncentrisani 40 minuta”, istakao je Petrušev.

On je ponovio da je presrećan što se vratio u Zvezdu.

“Još se nisu skroz emocije slegle, bio sam presrećan kada sam stigao. Nadam se da će tako da se i nastavi”, dodao je košarkaš Zvezda.

Crvena zvezda će 1. novembra u dvorani “Aleksandar Nikolić” dočekati Panatinaikos u sedmom kolu Evrolige.

“Jedva čekam da zaigram pred navijačima, ‘Pionir’ je moja kuća. Igrao sam dosta utakmica tu sa Zvezdom. Mislim da će da bude puna hala i da ćemo da slavimo sa navijačima”, zaključio je Petrušev.

Teodosić povređen, neće igrati protiv Žalgirisa

Od
Viktor
-
0

Košarkaš Crvene zvezde Miloš Teodosić propustiće zbog povrede utakmicu šestog kola Evrolige protiv Žalgirisa.

Miloš Teodosić je izvrnuo zglob na poslednjem treningu i neće biti u konkurenciji za meč protiv Žalgirisa, koja je na programu u sredu od 19.00 časova u Kaunasu, prenosi agencija Tanjug.

Милош Теодосић

Miloš Teodosić

Povreda nije teže prirode i Teodosić će biti spreman za duel sa Panatinaikosom, koji će biti odigran u petak u Beogradu.

Trener crveno-belih Janis Sferopulos saopštio je ranije danas da će Filip Petrušev putovati sa ekipom u Kaunas, kao i da i je Nemanja Nedović spreman za meč.

Crvena zvezda se nalazi na osmom mestu na tabeli Evrolige sa tri pobede i dva poraza.

Kanada je na putu da bude treći najveći svetski izvoznik pšenice

Od
Dara Milovanović
-
0
Žetva u Srbiji 2020

Kanada je na putu da bude treći najveći svetski izvoznik pšenice drugu godinu zaredom jer proizvodnja useva u prerijskim provincijama nastavlja rasti.

Međunarodni podaci Ministarstva poljoprivrede SAD-a pokazuju da je Kanada pretekla Australiju na trećem mestu u godini useva 2023-2024, i predviđa sličan rang za 2024-25.

Kanada sada zaostaje samo za Rusijom i Evropskom unijom po obimu izvoza pšenice.

Prema prognozi za 2024-25. koju je prošle sedmice objavila Agriculture and Agri-Food Canada, procenjuje se da će proizvodnja svih glavnih ratarskih kultura u zemlji porasti za 1,8 posto u odnosu na prethodnu godinu i 2,4 posto u odnosu na prosek prethodnih pet godina.

Ove brojke odražavaju žetvu ove godine, koja je sada uglavnom završena, i pokazuju uticaj poboljšanih prinosa u zapadnoj Kanadi gde uslovi suše nisu bili tako ozbiljni kao godinu pre.

Ali Kanada je takođe bila trećeplasirana po proizvodnji pšenice prošle godine uprkos suši, jer su australijski farmeri patili od vremenskih izazova koji su uticali na količinu useva. Kanada je isporučila blizu 21,8 miliona tona pšenice u 65 zemalja u periodu 2023-24., a prvih pet destinacija su Kina, Indonezija, Japan, Bangladeš i SAD, prema AAFC-u.

Justin Shepherd, ekonomista iz Farm Credit Canada, rekao je da dok globalna rang lista može varirati iz godine u godinu zbog vremenskih uslova u određenim geografskim područjima, Kanada kao celina vremenom povećava obim izvoza pšenice zbog napretka u poljoprivrednim istraživanjima i genetika useva.

“U 2021. smo videli mnogo manji rod pšenice za izvoz zbog prilično značajne suše u prerijama te godine. Ali sveukupno, sve dok Kanada može uzgajati prosečan ili iznad prosečan usev, videli smo da izvoz raste preko”, rekao je Shepherd.

Globalna potražnja raste 

Globalna potražnja za pšenicom takođe raste. USDA predviđa da će se globalna potrošnja pšenice u 2024/25. godini povećati za 0,6 posto, uz povećanu potražnju iz Severne Amerike, Bliskog istoka i jugoistočne Azije.

Durum pšenica, sorta pšenice koja se koristi za pravljenje testenine i koja se uzgaja u kanadskim prerijskim provincijama, beleži veliku potražnju iz Evrope i Severne Afrike. 

Pšenica je “žednija” kultura od ostalih osnovnih namirnica kao što su kukuruz, pirinač i soja, što je čini ranjivijom na nedostatak vode. Svetski institut za resurse sa sjedištem u Washingtonu procjenjuje da će do 2040. godine skoro tri četvrtine globalne proizvodnje pšenice biti ugroženo zbog suše i stresa u vodosnabdevanju uzrokovanih klimatskim promenama.

Ali Stewart Oke, poljoprivrednik iz centralne Alberte i direktor proizvođačke organizacije Alberta Grains, rekao je da Kanada nastavlja ulagati u istraživanje i razvoj useva, što je omogućilo poljoprivrednicima u zemlji da nastave povećavati svoje prinose tokom vremena.

“U Kanadi smo zaista naporno radili na našoj genetici pšenice kako bismo izdržali stres od suše koji možda prethodne sorte pšenice nisu imale”, rekao je Oke.

“Čini se kao da smo u Kanadi uspeli nastaviti da povećavamo prinose i proizvodnju pšenice uprkos nekim značajnim vremenskim izazovima poslednjih godina.”

On je dodao da kanadski izvoznici pšenice takođe imaju koristi od nižeg kanadskog dolara, što poljoprivrednu robu u zemlji čini privlačnijom za globalne kupce.

“Ne samo da dobijaju najbolju pšenicu na svetu, već su i u mogućnosti da je kupe po malom deviznom deficitu, što je samo čini pristupačnijom za te kupce”, rekao je Oke.

Poljoprivredom kao industrijom i dalje upravlja majka priroda, a Oke je rekao da nijedan napredak u genetici useva ili tehnologiji ne može spasiti usev ako ne padne kiša. Ali on je rekao da kanadski farmeri žele da nastave da se uzdižu na globalnoj rang listi kada je u pitanju obim izvoza pšenice.

„I na nivou proizvođača, ali i kao izvozno tržište, želimo zadržati tu treću poziciju.“

SERBIANNEWS/CANADA

Kanađanin živi na selu u Srbiji, u Beogradu nije izdržao! Radi 2 sata dnevno: “Ovo je sloboda, prihvaćen sam”

Od
Dara Milovanović
-
0

Džulian Galjuzo je Kanađanin, ima 22 godine, a u Srbiju se doselio sa 17 godina. Sada živi u srpskom selu Jarak u okolini Sremske Mitrovice, sa suprugom, dva sina i četiri psa.

“Srbija je sloboda. Ne mogu da zamislim da odem negde dva dana i da odmah ne poželim da se vratim u Srbiju, razlog zašto je toliko volim je sloboda, ne sloboda striktno vođena vladom i ustavnim uređenjem, mislim na socijalnu i društvenu slobodu koju imaš ovde”, kazao je Džulijan.

Ovaj mladi Kanađanin dodaje da je fasciniran tolerancijom ljudi u Srbiji, a kako objašnjava, ovde nikog nije briga, šta drugi ljudi rade.

“Mogao bih da napravim žurku sada ili bilo koji dan, za 50 i više ljudi, i nikog ne bi bilo briga što ja to radim, u sedam uveče u deset uveče. I niko vam neće pozvati policiju, dok bi vam u Kanadi za to pozvali policiju najmanje pet puta“, naveo Džulijan jedan od razloga svog izbora života u Srbiji.

Nakon tri godine provedene u Beogradu on i njegova porodica shvataju da je život na selu ono što bi im više prijalo za pristojnu sumu novca od 30.000 evra kupili su imanje sa malom kućom u Vojvodini i tu napravili raj za sebe.

“U Beogradu je dosta problema, na selu toga nema, ovde možete biti najbogatiji čovek na svetu i sedeti sa nekim ko zarađuje možda 400 evra i piti pivo. Toga nema ni u Kanadi, tamo nema mešanja različitih slojeva stanovništva bogati su sa bogatima, siromašni sa siromašnima. U Kanadi imate te bogate krajeve gde je sve sjajno i onda se odvezete pet kilometara istočno i nalazite se u getu”, objasnio je on.

Džulijan se bavi poslom na internetu, on je influenser koji pratiocima na Tiktoku predstavlja život u Srbiji, na svom imanju. Staru kotobanju je preuredio i napravio je sebi kancelariju.

“Ako me neko pratio na Tik toku prepoznaće neke stvari koje sam postavio. To je moja kancelarija u šupi, naspram onoga što sam imao u Beogradu i života kakav smo imali, ali i zbog toga što smo mogli da se preselimo izabrao sam da radim odavde, da napravim moju kancelariju u senci, jednostavno za mene je sve savršeno“, objasnio je pokazujući kako je preuredio prostor iz koga se danas obraća pratiocima ne internetu.

Džulijan navodi da je prihavećn u Srbiji, iako još uvek ne govori tečno jezik, on ga usvaja sa lakoćom. Srpski uči od kada je došao u Srbiju, odnosno od kada se odlučio da Kanadu zameni našom zemljom, ali je lakoću razgovora sa Srbima, savladao tek od kada živi na selu.

“Meni nije problem da sve kažem gramatički ispravno, ali se trudim da me ljudi razumeju, da pričam na srpskom. I Mislim da je to u mentalitetu ljudima ovde da vole da neko priča njihov jezik, pa makar i grešio.

Za selo su se odlučili kako kaže, jer su želeli veliku porodicu, imali su pse, i želeli su kako navodi slobodu koju u gradu nikako nisu mogli da imaju. Takođe kako je objasnio želeo je je da ima zemlju koja može da ishrani njegovu porodicu u slučaju ekonomskog kolapsa ili velike nesreće.

“Šta ako ode ekonomija, ako se desi apokalipsa, ako ja ostanem bez posla. I ako pogledate kako su ljudi u Srbiji živeli za vreme sankcija. U Beogradu je bio pakao, jer je novac bio bezvredan. I to je teško u velikim gradovima. Na selu nije tako. Iako ti tokom sankcija bio potreban pun džak para da kupiš hleb, ti imaš svoju zemlju. Imaš hranu koju možeš da proizvedeš deliš sve sa svojim komišijama”, objasnio je Džulijan Galjuzo.

Džulijan je fasciniran prijemom, ali i odnosom sa komšijama, iako je mislio da će zazirati kazao je da uopšte nije tako. Kaže, na selu jedni drugima kose travu, razmenjuju ručkove i i recepte i to na svetu nigde ne postoji. Često se sreće sa predrasudama, jer ni njegova supruga nije Srpkinja a i posao mu nije fizički vezan za Srbiju. Kako navodi, onda ljudi pitaju.

Džulijan obožava hranu u Srbiji, a kao jedinu zamerku naglašava neujednačenost i visinu cena hrane, koja je skupa.

“Pečenje je najbolje kada je vruće, ali ćevapi su dobri, zaljubljen sam u srpsku hranu, jednostavno je umetnost. Međutim, ja kuvam i volim da kuvam, a hrana u Srbiji je jako skupa. Ne shvatam kako to funkcioniše, ali jednostavno je tako, cene ovde su previsoke. Iste su kao u Zapadnoj Evropi, slične su kao i u Kanadi. U Kanadi vas ubijaju cenama nekretnina, ovde skupoćom ubija hrana“, jasan je mladi Kanađanin.

Jedino, kako objašnjava, iz Kanade mu nedostaju grickalice iz supermarketa, koju su tamo po njegovim merilima bolje i ima više vrsta.

Od posla kojim se bavi (influenser), Džulijanova porodica lepo može da živi, kaže da nema radno vreme i radi samo dva sata dnevno. Kanada mu je samo lepo sećanje i mesto gde jednom godišnje ide da poseti roditelje.

“Srbija je moj dom i ovde sam odlučio da živim”, kazao je on.

SERBIANNEWS/CANADA

Preminuo pisac Radoslav Vava Petković

Od
Viktor
-
0
a vase and some books

Petkoviđeva dela su objavljena na više jezika, a njegova proza je zastupljena u brojnim antologijama savremene srpske književnosti na engleskom, francuskom, italijanskom jeziku

Preminuo pisac Radoslav Vava Petković

Jedan od najvažnijih savremenih srpskih pisaca Radoslav Vava Petković, preminuo je danas u 71. godini u Novom Sadu, saopštilo je Srpsko književno društvo.

Radoslav Petković je rođen 21. jula 1953. godine u Beogradu i autor je romana, knjiga priča i eseja. Njegove knjige nagrađivane su najuglednijim književnim priznanjima u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji.

Objavio je romane Put u Dvigrad (1979), Zapisi iz godine jagoda (1983), Senke na zidu (1985), Sudbina i komentari (1993), Savršeno sećanje na smrt (2008), Sudbina i komentari, dopunjeno izdanje (2022).

Petkoviđeva dela su objavljena na više jezika, a njegova proza je zastupljena u brojnim antologijama savremene srpske književnosti na engleskom, francuskom, italijanskom jeziku.

Radoslav Petković bavio se i prevođenjem sa engleskog: prevodio je prozu Tolkina, Čestertona, Roberta Luisa Stivensona i Danijela Defoa.

Tokom devedesetih bio je kolumnista “NIN”-a, dnevnog lista “Demokratija”, kao i stalni saradnik “Vremena” i “Evropljanina”.

Više od deset godina bio je redovni kolumnista najtiražnijeg srpskog dnevnog lista “Blic”.

Radoslav Petković živeo je u rodnom Beogradu do 2000. godine, kada se seli u Pančevo, a od 2006. nastanjuje se u Novom Sadu.

Srpsko jelo u svetskom vrhu: Specijalitet iz Srbije na listi najboljih jela na svetu sa sirom

Od
Viktor
-
0
black and orange nintendo switch

Jedno jednostavno i tradicionalno jelo iz nišavskog okruga sa ponosom je ponelo dve titule – renomirani gastronomski sajt “Tejst atlas”, ga je uvrstio među tri najbolja jela na svetu sa sirom, a zauzelo je sedmo mesto među jelima koja su u trendu.

Srpsko jelo u svetskom vrhu: Specijalitet iz Srbije na listi najboljih jela na svetu sa sirom© commons.wikimedia/БухаМ
Tradicionalna priprema belmuža, u kotliću

Popularni portal za gastronomiju, “Tejst atlas”, objavio je spisak najboljih jela sa sirom na svetu. Saganaki iz Grčke se našao na prvom mestu, na drugom je provoleta iz Argentine, dok je bronzu uzeo svrljiški belmuž iz Srbije.

Očigledno da je srpski specijalitet ostavio veliki utisak, jer ga sajt preporučuje i u delu jela koja su u trendu i tu se nalazi na sedmom mestu.

Jelo za ceo dan

Ovaj naš tanjir je tradicionalno pastirsko jelo poreklom iz jugoistočne Srbije i pravi se od samo tri sastojka – sira, brašna i soli. Proces pripreme je i danas sačuvao osnovne faze izrade, a podrazumeva topljenje usitnjenog sira na laganoj vatri, dok se ne istopi tako da podseća na mleko. U istopljeni sir se, uz stalno mešanje, dodaje kukuruzno brašno. Ovo pastirsko jelo deo je i običajne prakse, pre svega vezane za Đurđevdan.

Njegova priprema od mleka dobijenog nakon ritualno obavljane muže ovaca na Đuđravdan, prve u toj godini, je obavezan deo proslavljanja prazinka i praznične trpeze. Priprema i upotreba ovog jela deo je tradicionalnih zanatskih znanja i veština, ali društvenih običaja, rituala i svečanih događaja, u mestima u istočnoj i južnoj Srbiji, okolini Knjaževca, Svrljiga, Sokobanje, Zaječara i Niša, piše na sajtu Ministarstva kulture.

Belmuž se nalazi i na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Kalorično je i hranljivo, te se u stara vremena jeo za doručak, pre dolaska u polje i važio je za jelo za ceo dan.

Najbolje uz kiselo mleko

Takođe, ovaj specijalitet ima i takmičenje njemu u čast – početkom avgusta u Svrljigu se održava Belmužijada i tada se jelo sprema na otvorenom, a na publici i žiriju je da odluče ko će biti pobednik. Inače, služi se i u kafanama i restoranima, a uz njega se uvek preporučuje i kiselo mleko.

Što se tiče porekla imena, postoji teorija da je za njegovo spremanje bila potrebna ruka muža, jer je za njegovo mešanje neophodna snaga.

Kriza u “Folksvagenu”: Nemački gigant zatvara bar tri fabrike, desetinama hiljada radnika preti otkaz

Od
Viktor
-
0
blue and white round b logo

Uprava je apsolutno ozbiljna u vezi sa svim ovim, naglasila je predsednica radničkog saveta Danijela Kavalo

Kriza u "Folksvagenu": Nemački gigant zatvara bar tri fabrike, desetinama hiljada radnika preti otkazGetty © Editorial RF

“Folksvagen” planira da zatvori najmanje tri fabrike u Nemačkoj, otpusti desetine hiljada zaposlenih i smanji preostale kapacitete fabrike u najvećoj evropskoj ekonomiji, jer planira veću reviziju poslovanja nego što se očekivalo, rekla je predsednica radničkog saveta Danijela Kavalo, prenosi Rojters.

Najveći evropski proizvođač automobila već nedeljama pregovara sa sindikatima o svojim planovima za reviziju poslovanja i smanjenje troškova, uključujući i prvi put razmatranje zatvaranja fabrika u Nemačkoj.

“Uprava je apsolutno ozbiljna u vezi sa svim ovim”, rekla je Kavalo.

Kavalo nije precizirala na koje fabrike će to uticati niti koliko bi od oko 300.000 zaposlenih “Folksvagen grupe” u Nemačkoj moglo da bude otpušteno.

Prema rečima Kavalo, rukovodstvo kompanije sada traži smanjenje plata za deset odsto i zamrzavanje plata u naredne dve godine.

U septembru je “Folksvagen” raskinuo sporazum o sigurnosti radnih mesta, koji je bio na snazi više od 30 godina. Time su počev od sredine 2025. moguća otpuštanja radnika iz takozvanih “poslovnih razloga”.

“Folksvagen” je pod snažnim pritiskom da smanji troškove i ostane konkurentan u svetlu slabije potražnje iz Kine i Evrope, piše Rojters.

Kavalo je izjavila da Berlin mora hitno da smisli glavni plan za nemačku industriju kako bi osigurao da ona “ne ode niz vodu”.

Ona je naglasila da postoji saglasnost između obe strane u pogledu prirode problema sa kojima se proizvođač automobila, kao i mnoge njegove evropski kolege suočavaju, u rasponu od sporije od očekivane električne tranzicije do žestoke konkurencije kineskih proizvođača automobila koji ulaze u Evropu.

“Nismo daleko jedni od drugih kada je u pitanju analiza problema. Ali smo udaljeni miljama u odgovorima na njih”, rekla je ona.

Kako piše “Dojče vele”, plate u “Folksvagenu” su iznad proseka. To je dobro za zaposlene, loše za bilans koncerna, jer “Folksvagen” plata jedan sat oko 62 evra (uključujući osiguranja), a to je 2023. bila najskuplja satnica u autoindustriji.

Sa prosečnom platom od 5.238 evra (bruto), Volfsburg je jedan od najbogatijih industrijskih gradova u Nemačkoj. Bogatiji je samo Ingolštat, gde je sedište “Audija”, koji takođe pripada koncernu Folksvagena.

Potres u Parizu – Real bojkotuje dodelu “Zlatne lopte” jer je Vinisijus ne osvaja

Od
Viktor
-
0
a golden soccer ball sitting on top of a rock

Vinisijus žunior neće prisustvovati dodeli nagrade “Zlatna lopta” u Parizu, jer je saznao da neće osvojiti prestižno priznanje, prenosi dobro obavešteni Fabricio Romano

Potres u Parizu - Real bojkotuje dodelu "Zlatne lopte" jer je Vinisijus ne osvajaGetty © Angel Martinez

Bio je Brazilac iz Reala glavni favorit za osvajanje najvrednijeg individualnog fudbalskog priznanja i mnogi su mislili da je ostala samo puka formalnost da se Vinisijusu uruči “Zlatna lopta”.

Ipak, situacija je dobila veliki i neočekivani preokret.

Kako prenosi italijanski novinar i transfer ekspert Fabricio Romano, Vinisijus neće osvojiti prestižnu nagradu.

Romano je istakao da Brazilac neće putovati u Pariz, jer je saznao da nije osvajač “Zlatne lopte”.

Takođe, Italijan dodaje da svečanoj ceremoniji u prestonici Francuske, neće prisustvovati niko iz tabora Real Madrida.

U Parizu je trebalo da budu prisutni prvi čovek “kraljevskog kluba” Florentino Perez, trener Karlo Ančeloti, kao i fudbaleri Vinisijus, Kilijan Mbape i Džud Belingem.

Vest da Vinisijus neće osvojiti “Zlatnu loptu” ove godine, gotovo izvesno znači da će priznanje pripasti španskom fudbaleru iz redova Mančester Sitija – Rodriju.

U konkurenciji za nagradu, koju od 1956. godine dodeljuje “Frans fudbal”, nalazi se 30 fudbalera.

Ovogodišnja dodela “Zlatne lopte” predstavlja, na neki način, i kraj jedne ere u fudbalu – prvi put od 2003. godine među kandidatima nema fudbalera koji su obeležili ovaj vek – Kristijana Ronalda i Lea Mesija.

Pešić: Srbija jača za Avramovića, videćemo šta će odlučiti “večiti”

Od
Viktor
-
0

Selektor košarkaša Srbije potvrdio je da će Aleksa Avramović biti deo nacionalnog tima za predstojeće kvalifikacione mečeve za Evropsko prvenstvo

Pešić: Srbija jača za Avramovića, videćemo šta će odlučiti "večiti"Getty © picture alliance

I ove sezone će FIBA “prozori” dovesti do toga da nacionalni timovi neće moći da nastupaju u najjačim sastavima.

Srbija igra 21. novembra protiv Danske u Kopenhagenu, a tri dana kasnije je na programu revanš u Beogradu.

Sa ekipom će u ta dva meča biti i Avramović, član moskovskog CSKA.

“Avio karta za Aleksu se vadi, pošto je dobio dozvolu CSKA, koji ne igra najjače evropsko takmičenje. Ali, uvek volim da dodam, samo da zdravlje posluži. Postoji i stavka osiguranja od eventualne povrede, koju reguliše KSS u saradnji sa FIBA, da ne ulazim u te detalje, jer to već nije moj sektor”, rekao je Pešić za “Sport Klub“.

Na dan kada se Srbija sastaje sa Danskom, Crvena zvezda i Partizan igraju utakmice Evrolige.

Selektor Pešić izjavio je da čeka da vidi stavove trenera “večitih”.

“Sve ćemo rešavati kao i do sada kroz razgovore sa Željkom Obradovićem i Janisom Sferopulosom, trenerima Partizana i Crvene zvezde, pa da vidimo šta mogu da ponude. Kalendar je tako hteo, njih očekuje izuzetno važan meč, pa sve se to mora uzeti u obzir. Generalno, još uvek je rano da bilo šta kažem na tu temu, jer pored specifične situacije oko poklapanja utakmica, uvek se moraju uzeti u obzir povrede i bolesti”, rekao je Pešić.

“Do 11. novembra se mora poslati definitivan spisak košarkaša za kvalifikacione duele sa Dancima 21. u gostima i tri dana kasnije u Beogradu. Za sada je poslat preliminaran spisak sa 26 imena, ali nam sigurno nije potrebno toliko igrača. Moramo da vodimo računa o svemu, odnosno da čekamo do poslednjeg dana zbog već pomenutih okolnosti”, zaključio je Pešić.

1...137138139...1.264Stranica 138 od ukupno 1.264

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković