Porast broja beskućnika koji žive u šatorima, nastaju brojni problemi
Službenici za javno zdravstvo trebaju učiniti više kako bi pomogli kanadskim beskućnicima jer šatorski gradovi rastu u celoj zemlji tokom pandemije COVID-19, kaže zagovornik.
Četrnaest osoba uhapšeno je u nedelju zbog optužbi da su provalili u Osnovnu školu Strathcona, školu u Vancouveru, istočni deo.
Grupa koja sebe naziva Savez crvene pletenice bila je deo protesta želeći da se istakne potražnja za smeštajem beskućnika.
Članica saveza Listen Chen rekla je da se ne nada da će se grad rešiti problem beskućnika.”Grad i provincija imaju ovlaštenja da zauzmu svaku praznu hotelsku sobu u gradu i da prihvate ljude”, rekla je.
“Grad Vancouver pregovara s pojedinim iznajmljivačima o otvaranju smeštajnih jedinica, ali ne očekujem da su stanodavci u hotelima spremni da otvore svoje sobe stigmatiziranom stanovništvu.”
Uhapšeni,koji su upali u školu u nedelju, suočavaju se s optužbama za nasilni ulzak, rekao je Aaron Roed iz policijske uprave u Vancouveru.
Rast takvih šatorskih gradova prirodna je pojava kada se beskućnici osećaju nesigurno u svojim životnim uslovima, a pandemija COVID-19 pojačala je ta osećanja, rekao je Tim Richter, predsednik Kanadske alijanse za zaustavljanje beskućništva.
Victoria je zatražila od provincijske Vlade da joj isprazni hotele za smeštaj beskućnika, dok je u Vancouveru, kamp u parku Oppenheimer napunjen sa gotovo 100 ljudi, a obližnje stanovništvo je zabrinuto zbog nasilja za koje kažu da se događa u parku.
“Imamo dve hitne situacije s kojima rešavamo”, rekla je doktor Bonnie Henry tokom medijskog brifinga u ponedeljak. “Jedna je, kriza predoziranja, sastavljena na mnogo načina, posebno za one koji su beskućnici i podstanari, ljudi koji imaju poremećaje u korištenju supstanci a druga kriza je sa smeštajem . “
Provincija je prošle sedmice sastavila ministarski tim na čelu sa ministrom za socijalni razvoj i smanjenje siromaštva Shaneom Simpsonom s ciljem pronalaženja stambenih rešenja.
Srspki Poslovni Imenik
Preminula trudnica iz Banjaluke
Trudnica I. M. iz Banjaluke preminula je tokom proteklog vikenda u Univerzitetsko kliničkom centru Republike Srpske u Banjaluci.
Portparol PU Banjaluka Danijela Mučibabić je rekla da je policiji ovaj slučaj prijavljen 18. aprila.
-O svemu je obaviješten dežurni tužilac Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka, koji je naložio da se uradi obdukcija beživotnog tijela, te da se dostavi zahtjev UKC Republike Srpske radi dostavljanja medicinske dokumentacije. Rad na navedenom predmetu je u toku – istakla je Mučibabićeva.
IZVOR:ATVBL.COM
KK Partizan: Apsolutni prioritet završetak sezone na terenu
Košarkaški klub Partizan oglasio se saopštenjem pred sustrašnji sastanak ABA lige u kojem se navodi da je za crno-bele apsolutini prioritet završetak sezone na terenu u uslovima za koje su se klubovi izborili svojim rezultatima.
Klubovi ABA lige će sutra obaviti sastanak tokom kojeg će izneti svoje predloge za završetak sezone 2019/20.
“Na održanoj video sednici Upravnog odbora kluba, usvojena je odluka da se podrži predlog predsednika Ostoje Mijailovića o tome sa kakvim stavom će crno-beli izaći pred ostale klubove regionalnog šampionata. KK Partizan ističe da je za crno-bele apsolutni prioritet završetak sezone na terenu u uslovima za koje su se klubovi izborili svojim rezultatima”, navodi se u saopštenju Partizana.
Partizan smatra jedinim sportskim i potpuno ispravnim rešenje, završetak sezone u formatu kako je prvobitno zamišljeno kada je ona prekinuta.
“Ukoliko se situacija stabilizuje u dogledno vreme i ako vlasti dozvole da se sportski događaji u zatvorenom prostoru igraju uz prisustvo publike. Za Partizan, ovo je jedini potpuno ispravan put kojim bi se odredio konačan poredak u ABA ligi. Između ostalog, o zadržavanju formata takmičenja u postavljenim okvirima kao prvom izboru, nedavno je govorio i prvi čovek Evrolige Žordi Bertomeu, čiji stav po ovom pitanju, kao liga koja je vezana za Evroligu i Evrokup, klubovi regionalnog šampionata trebaju slediti”, stoji u saopštenju Partizana.
“Zbog toga, Partizan poziva klubove ABA lige da zajedno odredimo tačan datum do kojeg bi nastavak takmičenja morao da počne, kako bi ligu završili blagovremeno i ostavili dovoljno vremena za pauzu i pripremni period pred sezonu 2020/21. Pre donošenja bilo kakve konačne odluke, Partizan smatra da se mora saslušati i uvažiti mišljenje stručnih štabova i igrača. Zdravlje aktera na terenu ni na koji način ne sme biti ugroženo, stoga im se prilikom određivanja datuma za početak nastavka sezone mora ostaviti dovoljno vremena za trening i pripreme nakon ove prinudne pauze”, dodaju crno-beli.
Iz Partizana poručuju da treba tražiti i druga rešenja.
“Tek ukoliko se iscrpe sve mogućnosti da se sezona okonča na terenu, u uslovima koje su klubovi svojim igrama izborili, Partizan NIS smatra da treba razmišljati u pravcu alternativnih rešenja. Ukoliko do ovakvog scenarija dođe, Partizan će se zalagati za rešenja kojima će se vrednovati ostvareni rezultati i poštovati pozicija klubova koji su pre prekida šampionata bili u prilici da se izbore za plasman u viši rang, plej-of, ali i spasu se ispadanja iz lige”.
U slučaju nemogućnosti nastavka ABA lige, KK Partizan smatra da bi trebalo doneti rešenje da se liga proširi na 14 klubova, uz ulazak dva tima iz ABA 2 lige koja su u trenutku prekida zauzimali prvo i drugo mesto na tabeli, odnosno bez ispadanja iz ABA 1.
“Takođe, zbog potencijalne situacije u kojoj bi usled prekida sezone ekipe na 4. i 5. mestu imale isti skor, KK Partizan NIS predlaže da se klubovi ABA lige, zajedničkim snagama zauzmu za dobijanje još jednog mesta u Evrokupu putem dodeljivanja specijalne pozivnice koja bi u ovom slučaju omogućila da Evrokup u sezoni 2020/21 igraju i Cedevita-Olimpija i Mornar iz Bara”, zaključuje se u saopštenju.
Novih 260 zaraženih
U poslednja 24 sata u Srbiji je od posledica koronavirusa preminulo još pet osoba, čime je ukupan broj umrlih povećan na 130. Do danas u 15 sati potvrđeno je novih 260 slučajava COVID-19, što je ukupno 6.890 registrovana slučajeva zaraze, saopštio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
U poslednja 24 sata testirani su uzorci 3.543, od kojih je 260 bilo pozitivno na koronavirus.
Hospitalizovano je ukupno 3.660 pacijenata.Na respiratoru se nalazi 101 pacijenat.Ukupan broj izlečenih pacijenata je 977.
Do 15 časova 21. aprila 2020. godine u Srbiji testirano je ukupno 45.355 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
Izgubljena sezona za pčelare
Zbog zabrane kretanja, veliki deo pčelara u Srbiji ne može da obiđe svoje pčelinjake u ključnom mesecu za pčelarstvo. Posledice bi mogle da budu nesagledive – i za pčelare, ali i za voćare.
Čedomir Mladenović iz Vranja pčelarstvom se bavi već 35 godina, ali ovog proleća prvi put ne može da ode do svog pčelinjaka, jer ima 73 godine i zbog epidemije korona virusa zabranjeno mu je kretanje. To bi njegovom poslu moglo da nanese nesagledive štete.
„Imam preko sto košnica, poslednji put sam ih obišao pre mesec i više dana, tako da uopšte ne znam kakva je situacija u pčelinjaku. Ovo prvi put doživljavam”, priča Čedomir za DW.
U njegovom lokalnom društvu pčelara, čak dve trećine njih su u istoj situaciji, a u Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) kažu da stariji od 65 čine jednu trećinu njihovog članstva. Neki od njih već su ostali bez svojih košnica.
„U okolini Kragujevca je bilo krađe košnica. Sad mi javljaju da je bilo i u okolni Vranja. Lopovi su takozvani pčelari koji se bave lopovlukom, oni znaju da stariji pčelar ne sme da ide u pčelinjak, dođe, odabere najbolja društva, otera, niko ga ne vidi”, priča za DW potpredsednik SPOS-a Radivoj Stojanović.
Nesagledive štete u najavi
Međutim, i za one kojima pčelinjaci nisu ukradeni, lista problema je poduža. Naime, pčelarima je ovo najznačajniji deo godine kada imaju najviše posla. Od toga koliko su dobro pripremili košnice u martu i aprilu, zavisi im cela sezona.
„Tada mora da se pogleda svaka košnica, svako pčelinje društvo”, objašnjava potpredsednik SPOS-a Radivoj Stojanović. „Neke tokom zime stradaju zato što nisu mogle da dohvate med, neke zato što su bile bolesne, nisu izdržale temperature ili neki drugi problem se javio.”
Sve to, pčelar može da vidi tek na proleće kad krene cvetanje, pa pčele počnu da izleću. One košnice iz kojih pčele ne izleću su u problemu i pčelar mora da ih zatvori. „Inače će iz drugih košnica doći pčele doći i odatle dovlačiti hranu. Ako je taj med zaražen, one će tako s medom preneti i bolesti i zaraze u tu drugu košnicu. A onda epidemijski to može da se prenese i na druge pčelinjake”, objašnjava Stojanović.
Pčelari sada moraju da spreče i rojenje pčela, dodaje profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Mića Mladenović. „I jaka društva koja su bez kontrole pčelara mogu da se izroje, pa napuste košnicu, i tako da košnice ostanu prazne”, objašnjava profesor Mladenović.
Na kraju, mart je mesec i kada pčelama ponestaje hrane koja im je neophodna kako bi proizvele mlado leglo i negovale letnje pčele koje će biti spremne za pašu. „U voćnoj paši, kad cveta jabuka, trešnja, tad pčele donose dosta nektara i polena i onda matica kad oseti da ima veliki unos hrane spolja, ona krene da polaže veliki broj jaja. Te pčele se za 21 dan izlegnu i budu spremne za bagremovu pašu, koji je u Srbiji najvažnija”, objašnjava Stojanović.
Ako propuste da ih prihrane i pripreme za tu najvažniju pašu, propustiće i sezonu. „Znači neće biti ništa za pčelara, ali sad je pitanje i da li će doneti potrebnu količinu hrane koja njima potrebna za biološki opstanak”, zabrinut je potpredsednik SPOS-a.
Šteta i za voćare
Međutim, ako pčelari ne budu na terenu, štetu će osetiti i voćari, podsećaju naši sagovornici. „Svaki treći zalogaj nam je zahvaljujući pčeli. Pčelari tu imaju najmanje koristi, najviše ima poljoprivreda, povrtarstvo, voćarstvo”, kaže Čedomir Mladenović.
Ako pčela dobro opraši neku voćku, prinos može da se uveća od 30 do čak 80 odsto. „Tako da će se izostanak oprašivanja sigurno odraziti, ne samo na količinu, nego i na kvalitet plodova, jer je utvrđeno da pčela povećava količinu ulja kod suncokreta za trećinu, na primer. Kod voća će se smanjiti količine organskih materija, posebno šećera”, objašnjava profesor pčelarstva.
Koliko su voćari već sada zabrinuti, najbolje svedoči to što su pčelarima spremni da plate oprašivanje i 15-16 evra po košnici, a cena je do sada bila 8-12 evra, dodaje profesor. „Posebno kad su dobro pripremili voćnjake i uništili spontane oprašivače kao što su divlje ose, leptiri i slično. Tako da im je sada zbog nedostatka tih spontanih oprašivača, medonosna pčela najpotrebnija”, priča Mladenović.
Dozvole u zastoju i za mlađe
Zabrana kretanja je, međutim, poremetila posao i onim pčelarima koji su mlađi od 65 godina. Oni nekako mogu do svojih košnica, ali ne mogu da završe posao na vreme i vrate se kući pre policijskog časa.
„Tad je još dan, pčele još izleću, a ima pčelara koji imaju 200, 300 ili 500 košnica i ciklus rada im je 7 do 10 dana da bi sve košnice pregledali i pripremili”, priča Stojanović.
Iako im je resorno ministarstvo omogućilo da podnesu zahtev da rade duže, zahtevi se presporo obrađuju. „Znamo da ima oko 25.000 podnetih zahteva, ali nemam evidenciju koliko je odobreno, pa ne znam ni koliko je pčelara dobilo, ni na koji period”, priča Stojanović.
On je zahtev podnosio četiri puta i tek iz petog dobio odobrenje. „Juče sam dobio mejl od ministarstva poljoprivrede da mi je odobreno kretanje u narednih 20 dana na relaciji gde se nalazi moj pčelinjak i u vreme policijskog časa”, kaže Stojanović. Sa sličnim informacijama mu se poslednja dva dana javljaju i ostali pčelari, pa mu to uliva nadu da će se makar deo problema rešiti.
Ali neophodno im je da dozvole dobiju i oni i voćari, jer su im rasporedi međusobno uslovljeni. Ako pčelari dobiju dozvolu, a voćari moraju do pet da završe posao, to znači da će morati ranije da prskaju voće, čime dovode pčele u opasnost.
„Prskanje se radi posle šest, sedam uveče, kad su pčele već u košnicama, pa noću tečnost ispari i ujutru pčela bez ikakvih problema može da ide na taj cvet da nastavi oprašivanje, a sada oni sada moraju da prskaju zaštitu od drugih insekata u toku dana, a tad je toplo, pa i pčele idu na cvet i dolazi do trovanja”, objašnjava Stojanović. Takvih slučajeva je, kaže, već bilo, i to je još jedan od problema koji će smanjiti broj pčela u košnicama i ugroziti prinos i jednima i drugima.
Nužna brza rešenja
U Srbiji se godišnje proizvede od 6.000 do 10.000 tona meda, izveze oko 2.000 tona i ostvari devizni priliv od oko 15 miliona evra. Koliki će gubitak biti kad se posle korone crta podvuče, pčelari još uvek ne mogu da izračunaju, jer ne znaju čak ni u kakvom su im stanju košnice.
„To ćemo moći da znamo tek kad prođe prva jača paša, znači bagremova, tamo negde polovinom ili krajem maja”, kaže Stojanović.
Koliko god da je – za Čedomira je previše, jer to je prihod koji mu, kaže, „omogućava da živi malo skromnije”. „Shvatam ja da virus nije naivan, razumemo svi da treba da se čuvamo, ali ne znam koga bih ja ugrozio ako sednem u kola i odem na pčelinjak. Sela su nam ionako napuštena, na kilometar ima po čovek, i ne razumem zašto nas ne puste da uz stroge mere idemo. Ne znam zašto to nerazumevanje”, očajan je Čedomir.
Ni u SPOS-u ne razumeju zašto ministarstvo nije prihvatilo čak ni predlog da se starijim pčelarima dopusti da iskoriste makar policijski čas. „Mi sve razumemo i polazimo uvek od toga da je najvažnije zdravlje ljudi. Pa i naš predsednik je zaražen, mi od toga krećemo i ne idemo na to da sve mora da nam se omogući, ali eto barem da uspemo da obiđemo pčelinjake”, apeluje Radivoj Stojanović ponovo.
Objašnjenje iz Ministarstva poljoprivrede nije dobio ni DW.
U međuvremenu, pčelari bi mogli da aktiviraju mlađe članove porodice da im pomognu, kaže profesor Mladenović. Za starog pčelara iz Vranja ni to nije opcija. „Džaba kad ja nemam nikoga da obiđe. Sin je završio fakultet, ima druge obaveze, a mladi pčelari imaju 20-30 košnica, još su neuki da uđu u pčelinjak od 100 košnica i plaše se”, priča Čedomir Mladenović. „Imamo još par dana. Ako nas puste, može i dalje nešto može da se postigne. Ako prođe još nedelju dana, posle će sve biti kasno”, zaključuje on.
AUTOR: DW
Otvorena laboratorija za testiranje na koronavirus
U Kliničkom centru Srbije otvorena je nova laboratorija za testiranje uzoraka na koronavirus “Vatreno oko”, koja će raditi 2.000 testova dnevno.
Otvaranju laboratorije prisustvovali su premijerka Ana Brnabić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS dr Goran Stevanović, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo i kineski stručnjaci koji se nalaze u Srbiji.
Pucnjava u Kanadi, napadač ubio najmanje 10 osoba
Najmanje deset osoba, među kojima je i jedan policajac, ubijeno je u pucnjavi u kanadskoj provinciji Nova Škotska.
Napadač je mrtav, a policija je otkrila da je reč o 51-godišnjem Gabrijelu Vortmanu.
Vortman je pucao na nekoliko lokacija širom provincije, a policija je saopštila da još pokušavaju da utvrde koliko je tačno osoba ubijeno, prenosi Rojters.
Zločin je počeo u malom primorskom gradu Portapik, udaljenom oko 130 kilometara od Halifaksa.
Kako se navodi, to bi mogao da bude jedan od najgorih masovnih ubistava u Kanadi, još od masakra u Montrealu u decembru 1989. godine.
IZVOR:RTS.RS
Od utorka se otvaraju zanatske radnje, predsednik Srbije rekao i kada počinju sa radom kafići
Predsednik Srbije najavio je da će od utorka policijski čas počinjati u 18 časova. Predsednik je rekao da će 100 evra građanima Srbije, koje je država obećala, biti isplaćeni 11. ili 12. maja.
Penzioneri će moći od 18.00 do 01.00, tri puta nedeljno, da se prošetaju po pola sata – utorkom, petkom i nedeljom, rekao je predsednik Srbije
Predsednik je najavio da će od utorka policijski čas počinjati od 18 časova. Parlament će obezbediti da svi dobiju maske i dezinfekciona sredstva i da se zakaže sednica Skupštine Srbije.
Za ostale, policijski čas od utorka počinje u 18 časova i traje do pet časova ujutru.
Predsednik je rekao da će 100 evra građanima Srbije, koje je država obećala, biti isplaćeni 11. ili 12. maja.
Otvaraju se zanatske radnje
Od utorka otvaraju sve zanatske radnje: vulkanizerske, auto-mehaničarske, hemijsko čišćenje, obućari, krojači, prodavnice automobila, bicikla, tehničke robe i građevinskog materijala.
Očekuje da će druge radnje do 300 metara kvadratnih, biti otvorene 27. aprila, osim onih u tržnim centrima, ukoliko situacija u vezi sa koronavirusom bude dobra.
“Ako krene lošije, povući ćemo mere”.
Kako kaže precednik, ideja je da frizerski saloni, saloni lepote, teretane, budu otvoreni od 4. maja.
Precednik je rekao da se otvaranje hotela, banja, tržnih centara, međugradskog saobraćaja, kao i kontrolisano otvaranje aerodroma, kafića i restorana, planira između 4. i 11. maja.
Građevinari će raditi “punom parom”
Predsednik Srbije je rekao će građevinari od utorka moći da krenu da rade “punom parom”, i u visokogradnji i u niskogradnji, ističući da u Srbiji ima mnogo projekata.
On je najavio i da će u utorak obići rusko gradilište kod Čortanovaca.
“Krenućemo da radimo punom parom da bismo našim investicijama uspeli da sačuvamo viši nivo BDP-a nego što je rekao MMF, a MMF je rekao da ćemo biti najbolji u Evropi”, rekao je predsednik Srbije
IZVOR: RTS
Bliži se kraj epidemije, od utorka postepeno ublažavanje mera i kraći policijski čas
Srbija je ušla u sedmu nedelju epidemije, borba sa koronavirusom nastavlja se i na Vaskrs. Do ovog trenutka registrovana su 5.994 slučaja, a broj preminulih je 117. Tokom najvećeg hrišćanskog praznika na snazi je najduža zabrana kretanja od početka vanrednog stanja, koja je počela u petak i trajaće do utorka ujutru. Počela je i proizvodnja hlorokina koji se koristi u lečenju kovida 19.
IZVOR: RTS