Er Srbija obnavlja letove ka Azurnoj obali

-

11. jul 2020. | 12:11

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju juna iznosile 14 milijardi evra, saopštila je NBS.

Deviznim rezervama na tom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 147 odsto i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju juna iznosile su 11,8 milijardi evra.

Bruto devizne rezerve su u odnosu na kraj juna 2019. godine povećane za 1,8 milijardi evra, čime je dodatno pojačan stub stabilnosti domaćeg finansijskog sistema, istakla je centralna banka.

Na kraju juna bruto devizne rezerve su bile niže za 388,3 miliona evra u odnosu na kraj prethodnog meseca i rezultat su aktivnosti NBS na domaćem deviznom tržištu, sprovedenih radi ublažavanja efekata korona-krize na domaću ekonomiju (ukupan efekat po osnovu neto prodaje deviza i svop aukcija -273,0 miliona evra) i neto razduženja Republike Srbije po osnovu deviznih kredita i deviznih hartija od vrednosti za 127,4 miliona evra.

Neto prilivi u devizne rezerve tokom juna po osnovu efikasnog upravljanja deviznim rezervama, donacija, i drugim osnovima (ukupno 51,5 miliona evra), bili su više nego dovoljni da pokriju ostale neto odlive iz deviznih rezervi po drugim osnovima (ukupno 19,7 miliona evra) i u potpunosti amortizuju negativan neto tržišni efekat (19,7 miliona evra).

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u junu iznosio je 582,8 miliona evra i bio je za 132 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. U prvoj polovini ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno oko 3,4 milijarde evra.

U junu, kao i od početka ove godine, vrednost dinara gotovo je nepromenjena u odnosu na evro.

NBS je navela da je “blagovremenim i adekvatnim reagovanjem na deviznom tržištu uspešno održala stabilnost na domaćem deviznom tržištu”, čime je povraćeno i poverenje međunarodnih investitora, pa je potreba za reagovanjem tokom juna bila značajno niža nego u aprilu i maju.

U junu je NBS na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 155 miliona evra, a od početka godine 1,03 milijarde evra.

U BC-u se nalazi restoran na najvišoj nadmorskoj visini u Kanadi

Od

-

10. jul 2020. | 23:43

Restoran Orlovo oko, se nalazi u mestu Golden, Britanska Kolumbija, planinsko odmaralište The Kicking Horse koje nudi jedan od najlepših planinskih pogleda u Severnoj Americi. Pored toga, odmaralište je mesto kvalitetne kuhinje i to sve na takvoj nadmorskoj visini.

Smešten u planinama, na visini od 2346 metara, restoran Eagle’s Eye nudi zadivljujući panoramski pogled na pet prelepih nacionalnih parkova.

Tokom zimskih meseci, Orlovo oko je domaćin brojnih specijalnih događanja za ručavanje, poput „Zimske večere serije“, kao i novogodišnjih noći i Božića.

Uz to, ovaj veličanstveni lokal nudi neponovljivo ručavanje s 5 zvezdica. Posh paket uključuje boravak u luksuznom smeštaju koji obećava vrhunsku udobnost i klasu. Gostima apartmana osigurana je privatna usluga kuvara, batlera, zagarantovane prve pesme ujutro i, naravno, pogled od kojih zastaje dah.

Uprava restorana preporučuje da unapred napravite rezervacije,na njihovoj web prezentaciji kickinghorseresort./eagles-eye jer je mesto izuzetno popularno.

Serbiannews.ca / Srpski Poslovni Imenik

Studenti u Kanadi smatraju da učenje na daljinu daje slabiji kvalitet znanja

Od

-

10. jul 2020. | 23:14

Na nedavnom virtualnom sastanku u gradskoj većnici, predstavnici nekoliko studentskih grupa negativno su se izjasnili o planu SFU-a za nastavak programa učenja na daljinu koji je implementiran u ovog proleća na početku pandemije COVID-19.

Studenti na Univerzitetu Simon Fraser zabrinuti su da neće dobiti isti kvalitet obrazovanja online dok im se naplaćuje ista školarina koju bi plaćali ako bi pohađali časove lično u kampusu u Burnabyju. Kvalitet jednostavno nije isti “, rekao je Osob M., predsednik studentskog društva Simon Fraser.

On je rekao da učenicima nedostaje mogućnost razgovora sa njihovim profesorima i da je kvalitet njihovog školskog iskustva često zavisi od internet veze.
„Otkriva se puno praznina u sistemu.“
Ali, John Driver, potpredsednik SFU, rekao je da je pogrešno pretpostaviti da prelazak na nove načine predavanja utiče na kvalitet obrazovanja koji škola može da pruži. Rekao je da Univerzitet aktivno pruža obuku i resurse za podršku instruktorima u njihovom prelasku na online predavanje, kao i resurse za pomoć studentima.
“Tehnološki napredak koji smo postigli u proteklih nekoliko decenija znači da se možemo međusobno bolje povezati,” rekao je, dodavši da su online časovi godinama dobrovoljno birani od strane oko 10% studenata, jer su bolji u mogućnosti da ih uklope oko svog užurbanog rasporeda.

„Imamo puno stručnosti i iskustva u učenju na daljinu.“
Orion Kidder, vanredni profesor na SFU i predstavnik Sindikata nastavnog osoblja (TSSU), rekao je da je daljinsko učenje dodatno opteretilo instruktore i ostalo osoblje.
„Predavanje oduzima puno više vremena, energije i truda kad to radimo na mreži“, rekao je, dodajući neke od tih frustracija je i potražnja za kvalitetnim kamerama i mikrofonima kako bi izvođenje predavanja bilo štogod moguće bolje.
Kao konačni rezultat, rekao je Matthew McDonald iz SFU Društva za postdiplomske studije, mnogi studenti osećaju da dobijaju manju vrednost za svoj novac plaćen za za školarinu, uprkos i suočavanju s drugim financijskim opterećenjima koje donosi pandemija, poput nedostatka honorarnog radnog vremena i mogućnosti zapošljenja.
„Zaista smo zabrinuti zbog finansijskog uticaja ove pandemije,“ rekao je.
John Driver je rekao da škola pravi smeštaj za studente sa financijskim problemima, poput produžavanja rokova za plaćanje školarina, omogućavajući im plaćanje tokom određenog vremena, kao i prilagođavanje naknada za stvari poput laboratorijskih zaliha i pristupa rekreativnom sadržaju.
Ali, dodao je, troškovi daljinskog obrazovanja nisu niži nego oni u učionici.
„Kako vreme prolazi, pretpostavljam da će ljudima biti ugodnije raditi na daljinu ili u mrežnom okruženju“, rekao je Driver. „Kvalitet učenja će biti isti kao i ranije.“

Serbiannews.ca / Srpski Poslovni Imenik

Partizan u Grupi A, protiv Uniksa i Huventuda

Od

-

10. jul 2020. | 08:38

Кошаркаши Партизана унападу (Фотодокументација „Политике”/Драгослав Жарковић)
Košarkaši Partizana će u narednoj sezoni Evrokupa igrati u Grupi A sa Uniksom, Huventudom, Venecijom, Bahčešehirom i Buržom, odlučeno je danas žrebom u Barseloni, javlja Beta.

U predstojećoj sezoni Evrokupa takmičenje se još dva kluba iz ABA lige.

Budućnost će igrati u Grupi B sa Unikahom, Makabi Rišonom, Brešom, Ulmom i Metropolitansom, a Cedevita Olimpija u Grupi D gde će joj protivnici biti Promiteas, Gran Kanarija, Trento, Bursaspor i Nanter.

Regularan deo sezone Evrokupa igraće se od 30. septembra do 16. decembra.

Četiri najbolja tima iz svake grupe proći će u Top 16 fazu koja će se igrati od 30. decembra do 3. februara 2021.

Četvrtfinalne serije planirane su od 2. do 10. marta, polufinale od 16. do 24. marta i finalna od 6. do 14. aprila.

Sastavi grupa:

Grupa A: Uniks, Huventud, PARTIZAN, Venecija, Bahčešehir, Burž

Grupa B: Unikaha, Budućnost, Makabi Rišon, Breša, Ulm, Metropolitans

Grupa C: Lokomotiva Kubanj, Andora, Lijetkabelis, Virtus Bolonja, Monako, Antverpen

Grupa D: Promiteas, Gran Kanarija, Trento, Cedevita Olimpija, Bursaspor, Nanter

Sablje i mačevi za najbolje polaznike vojnog usavršavanja

Od

-

10. jul 2020. | 08:36

Sistem bezbednosti Srbije danas je bogatiji za novu klasu – za oficire, državne službenike, ljude koji poznaju i razumeju sistem bezbednosti, ali više od svega za ljude koji vole svoju zemlju i koji su svoj život posvetili ne zanimanju, jer biti deo bezbednosnih struktura ove zemlje nije zanimanje, to je izbor, to je životna misija, izjavio je Aleksandar Vulin, izaslanik predsednika Republike Srbije i vrhovnog komandanta Vojske Srbije i ministar odbrane.

On je govorio na svečanosti povodom završetka školovanja polaznika 9. klase Visokih studija bezbednosti i odbrane i polaznika 63. klase Generalštabnog usavršavanja Škole nacionalne odbrane, održanoj na Vojnoj akademiji.

Vulin je poručio da „smo se pripremali na Visokim studijama, na Generalštabnom usavršavanju za sve ono što može da ugrozi bezbednost naše zemlje“.

– Rat se danas vodi nekim drugim sredstvima, ne vodi se samo tehnikom i vojskom, rat danas sve više postaje specijalan i sve više je borba za srce i duše naroda, za ukidanje i poništavanje političke stabilnosti, za ugrožavanje sigurnosti, bezbednosti pa i zdravlja čitave nacije. Na studijama smo se pripremali upravo za to da u novom vremenu nađemo nove odgovore na nove bezbednosne pretnje – izjavio je Vulin.

Na današnjoj svečanosti, povodom završetka školovanja, ministar Vulin uručio je oficirske sablje trojici prvorangiranih oficira u 63. klasi GŠU, kao i srednjovekovni srpski mač polaznicima 9. klase VSBO, dok je ostalim oficirima 63. klase GŠU sablje uručio načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović.

Generalštabno usavršavanje završilo je 38 oficira iz zemlje i inostranstva, od čega 35 iz organizacijskih celina Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i tri oficira iz Oružanih snaga BiH.

Najuspešniji u klasi bili su potpukovnik Manojle Mićović sa prosekom 9,67, drugi u rangu bio je kapetan fregate Darko Stričić, takođe, sa prosekom 9,67 i trećerangirani potpukovnik Srđan Glavonjić sa ostvarenim prosekom 9,50.

Najtragičniji dan od početka epidemije – 18 preminulih, 386 novozaraženih

Od

-

10. jul 2020. | 08:20

U poslednja 24 sata preminulo je 18 osoba od posledica koronavirusa. Zaraženo je još 386 osoba od 8.646 testiranih. Na respiratorima je 130 osoba. Premijerka Ana Brnabić je rekla da je danas jedan od najgorih dana od početka epidemije. Pozvala je građane da poštuju mere, da nose maske, drže distancu i da se ponašaju odgovorno i poručila da država neće prezati od najtežih mera ukoliko podaci ne budu bolji.

Kanada nije spremna za drugi talas KOVID-19

Od

-

10. jul 2020. | 01:01

Kanada je loše pripremljena za drugi talas COVID-19, kaže senatski odbor koji poziva savezne Vladu da do Dana rada dostave plan kako bi se pomoglo ljudima i zajednicama koje su najteže pogođene pandemijom.

Posebno stariji ljudi fokus su izveštaja senatskog odbora za socijalna pitanja, od onih u domovima za dugotrajno zbrinjavanje do onih s niskim primanjima.

Samo ove sedmice, liberali su isplatili jednokratne posebne isplate u iznosu od 300 dolara za više od šest miliona ljudi koji primaju starosni doprinos i još 200 dolara za 2,2 miliona koji takođe primaju garantovani dodatak na prihod.

Podrška za prihode namenjena je pomaganju starijim osobama koje se suočavaju sa povećanim troškovima kao posledicom pandemije, poput češćih naknada za recepte i troškova isporuke namirnica. Senatori u odboru napisali su dokaze o „financijskoj nesigurnosti i povećanoj ranjivosti“ za starije osobe s niskim primanjima kao rezultat prvog talasa koronavirusa.Potencijalni drugi talas, koji bi mogao da se poklopi s godišnjom sezonom gripa koja počinje na jesen, pogoršao bi situaciju za ove starije osobe „bez konkretnih i pravovremenih Vladinih akcija“, kaže se u izveštaju.
Senatori kažu da bi liberali trebali doneti plan pomoći starijim osobama sa niskim primanjima, među ostalim populacijama koje su podložne ekonomskim šokovima poput novih imigranata, najkasnije do kraja avgusta, i sadržavati kratkoročne i dugoročne mogućnosti.

Izveštaj takođe kaže da savezna Vlada treba obratiti hitnu pažnju na starije osobe u domovima za dugotrajno zbrinjavanje u kojima su skoncentrisni smrtni slučajevi u pandemiji.

Dokument objavljen u četvrtak ujutro prvi je skup zapažanja odbora o odgovoru Vlade na pandemiju, a konačni izveštaj očekuje se krajem ove godine.Pre toga, liberali planiraju pružiti još jedno ekonomsko ažuriranje poput onog dostavljenog u sredu ili, možda, puni proračun.

Dugoočekivani ekonomski izveštaj, kako su ga liberali oblikovali, rekao je da se federalna potrošnja bliži na 600 milijardi dolara u ovoj fiskalnoj godini. To znači deficit od 343 milijardi dolara, podstaknut hitnom pomoći za pandemiju koju vlada proračunava preko 230 milijardi dolara.

Izvještaj senatskog odbora takođe beleži da se nacionalna zaliha ličnih zaštitnih sredstava poput maski, haljina i rukavica tokom godina nije upravljala dobro, niti je bilo dovoljno zaliha kada nas je pogodila pandemija.

Članovi odbora dodali su zabrinutost da bi se vojni pripadnici mogli rasporediti bez dovoljno lične zaštitne opreme zbog “nedoslednosti u međunarodnim nabavkama”.

Serbiannews.ca /Srpski Poslovni Imenik

Kanadska Vlada nema dugoročni plan ekonomskog oporavka zemlje?

Od

-

10. jul 2020. | 00:38

Nakon višemesečnog odbijanja da Vladu objasni stanje fiskalne odgovornosti, federalni ministar finansija Bill Morneau konačno je u sredu izneo “kratki pregled” svog proračuna.
Kakva šokantna slika!
Spekulacije većina stručnjaka su ukazivale da ce ovogodišnji deficit dostići vrtoglavih 300 milijardi dolara. Ali bilo je i više, čitavih 343 milijardi dolara, dok je akumulirani dug Kanade prvi put premašio bilion dolara.
Ovi brojevi su toliko daleko od udara u upoređivanju s bilo čim viđenim pre da je teško u potpunosti shvatiti dubinu crvene boje u kojoj plivamo.
Možemo sagledavati kroz razne primere. Federalna vlada Justina Trudeaua je planirala za 2020 godinu oko 330 milijardi dolara programske potrošnje. Sada se zadužila za godinu dana više nego što je nekada trošila u celom godišnjem budžetu. Naravno, sve je pokrenuto pandemijom COVID-19, a vlada Trudoa imala je malo izbora u ubacivanju milijardi u sistem kako bi poduprla ekonomiju jer Kanađani trpe (nadamo se) ovakvu krizu jednom u životu.
Ali ako postoji nešto iznenađujuće od megalomanskog obima novca koji je dosad potrošen, u sredu je bilo strašnije odsustvo plana za prevazilaženje vanrednog stanja.
U uvodnom prikazu ažuriranja proračuna Morneau je nije davao signale da ažuriranje fiskalne ekonomije do danas nije samo obična cena spasilačkog paketa.
Morneau je takođe ukazao na veći izazov koji nas čeka, ispravno napominjući da je izbacivanje novca iz helikoptera zapravo lak deo.
Teži zadatak je formulisanje plana za prevazilaženje pandemije.
Na toj tački u izlaganje u sredi je definitivno bila nejasno i van fokusa. „Trudeau nema plan da vam pomogne da se vratite na posao ili ponovo pokrenete našu ekonomiju“, rekao je vođa konzervativaca Andrew Scheer, ukazujući na sramotne podatke da Kanada da ima najvišu stopu nezaposlenosti među zemljama G7 (uključujući Italiju, jednu od zemalja koja je najteže pogodila pandemiju).
Dok slušate kako se konzervativci žale, imajte na umu da se nisu protivili nijednoj od glavnih Trudoovih mera. Ako ništa drugo, ohrabrili su ga da radi još više.
Ali Scheer je tačan, kada je napomenuo da je Trudeau ponudio oskudne detalje o tome kako planira odvratiti Kanađane od skupih programa poput CERB-a.
CERB ima neobičnu strukturu isplate, što Kanađanima omogućuje ličnu zaradu do 1.000 dolara mesečno, a pritom još uvek da primaju mesečne naknade od 2.000 dolara. Ali ako zaradite 1.001 dolara mesečno, gubite CERB, stvarajući destimulaciju mnogim ljudima, da preuzmu nešto realno u životu, zbog straha da ne izgube besplatni novac od vlade.
Vreme je da Morneau smisli izlaz iz ove zamke, a njegovo izlaganje je propuštena prilika.
To je bilo jasno u reakcijama ljudi iz malog biznisa, okosnice kanadske ekonomije. “Razočarani smo što fiskalno izlaganje ne daje promene glavnim Vladinim programima podrške kako bi ih preoblikovalo za fazu oporavka”, napisao je Dan Kelly, predsednik i izvršni direktor Kanadske federacije nezavisnog poslovanja. Mali vlasnici preduzeća već nedeljama ukazuju na brojne nedostatke u programima kao što su subvencije za plate CEWS, istovremeno pozivajući na sveobuhvatni plan za uklanjanje radnika iz CERB-a i vraćanje na posao.
Umesto toga, Morneau se hvalio da je Vlada potrošila više novca tokom COVID-19 po stanovniku od ostalih razvijenih zemalja.
Problem je što to nije održivo.
“Mi se možemo pozajmiti za godinu dana, ali šta posle?” pitao je Yves Giroux, nezavisni i nestranački parlamentarni budžetski službenik, „To je zastrašujuće i razočaravajuće je zbog visokog nivoa duga“, rekao je Giroux za CTV. “Ne znamo šta Vlada planira da učini kako bi obuzdala potrošnju i vratila se na održiviji nivo.”
Ali nešto mi kaže da Trudeau, Morneau i ostali liberali nisu toliko zabrinuti kao budžetski službenik o dugoročnim implikacijama ovog neviđenog troška.
Izgleda da su zabrinuti za kraći rok. Liberali se spremaju za izbore. Čini se da Trudeau voli davati novac kako bi dobio više glasova.
Predvodeći manjinsku Vladu, Trudeau možda više razmišlja o sledećim izborima nego o bilo čemu drugom, uključujući oporavk ekonomske slike Kanade.

Serbiannews.ca / Srpski Poslovni Imenik

Vlada BC-a upućuje žalbu Vrhovnom Sudu, da povuče presudu o vraćanju klubova motorcilkistima Hells Angels

Od

-

9. jul 2020. | 08:04