Anosmija je gubitak čula mirisa, nevidljivi hendikep sa kojim je psihički teško živeti i za koji nema pravog leka, a koji se naročito primećuje kod osoba zaraženih koronavirusom.
Sve veći broj ljudi zaraženih koronavirusom pati od anosmije, a neki od njih suočavaju se i s dugoročnim gubitkom čula mirisa.
“Anosmija ti oduzme sve mirise u životu, to je pravo mučenje”, kaže Žan-Mišel Majar koji i sam pati od anosmije i predsednik je francuske grupe koja pruža podršku obolelima putem organizacije Anosmie.org.
Takva dijagnoza onemogućava vam da udahnete miris sveže jutarnje kafe, sveže pokošene trave ili miris sapuna na koži, kaže Majar koji od gubitka čula mirisa pati od kada je doživeo nesreću.
“Važnosti čula mirisa postaneš svestan tek kada ga izgubiš”, ističe Majar.
Osobe sa anosmijom ne mogu da reaguju na opasnosti, ne mogu da osete miris dima, curenja plina, tako das u u opasnosti od gušenja.
I konzumiranje hrane potpuno je drukčije iskustvo jer ne možemo da osetimo miris onog što najviše volimo da jedemo, kaže, dr Alan Kor otorinolaringolog u pariškoj bolnici Rotšild.
Nosni polipi, kronični rinitis, dijabetes, Alchajmer ili Parkinsonova bolest samo su neki uzroci anosmije, a sada se na istom spisku našao i koronavirus, kaže dr Kor i dodaje:
“Kada ljudi trajno izgube čulo mirisa, primećuju ozbiljne promene u kvalitetu života, pa se kod njih razvija takav nivo depresije koja se ne sme zanemariti”.
Ako takvo stanje potraje treba potražiti stručnu pomoć.
“Biti lišen čula mirisa na mesec dana, ne predstavlja veći problem”, kaže Majar i dodaje da nakon dva meseca to postaje problem, a nakon šest meseci pojedinac se zatekne potpuno sam u zamci”.
Lečenje
Nema specifične terapije za lečenje anosmije.
“Treba pronaći uzrok”, kaže dr Kor, dodajući da je “problem kod anosmije povezane sa koronavirusom taj da lečenje virusne infekcije najčešće nema uticaja na povratak čula mirisa”.
“Prvi podaci pokazuju da se oko 80 odsto pacijenta sa COVID-19 oporavi za manje od mesec dana, a često i brže, za osam do 10 dana.”
Ostalima ta bolest može uništiti mirisne neurone koji detektiraju mirise, ali je dobra vest da oni mogu da se regenerišu.
Dve bolnice iz Pariza, “Rotšild” i “Lariboazijer”, objavile su studiju “CovidORL” o tom fenomenu, testirajući različite načine ispiranja nosne šupljine.
Lečenje na bazi kortizona, organskog jedinjenja, pokazalo se delotvorno i uliva nadu, kaže dr Kor.
“Iako je vlast u proteklih nekoliko nedelja govorila da ‘nema para’ za dalju podršku privredi, pa čak i da bi novi paket mera bila ‘komunistička politika’, treba pozdraviti odluku da novi paket pomoći ipak bude odobren, mada je manjkav koliko i prethodni”, kaže za Nova.rs ekonomista Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Primena novog paketa mera, koji podrazumeva isplatu 60 odsto minimalca za isplatu zarada zaposlenima kod preduzetnika, u malim i srednjim preduzećima, počinje 10. avgusta, kada će stići i prva uplata.
Ministar finansija Siniša Mali potvrdio je da će država za uplate po 18.000 dinara na ime podrške za zarade u avgustu i septembru izdvojiti ukupno 36 milijardi dinara, dok će je odlaganje uplate poreza i doprinosa za mesec dana koštati još 30 milijardi dinara.
Na pisanje Večernjih novosti da je zbog pretnji Aleksandru Vučiću privođen, pa pušten da se brani sa slobode, nekadašnji pevač “Smaka” Dejan Najdanović Najda za Južne vesti kaže da jeste bio hapšen, ali da će se o svemu naknadno oglasiti.
Mediji prenose, ne navodeći izvor, da je uhapšen zbog sumnje na krivično delo ugrožavanje sigurnosti, jer je navodne pretnje Vučiću objavio na svom Fejsbuk profilu.
Da jeste hapšen, potvđuje Najdanović, ali ne želi da iznosi više detalja, pišu Južne vesti.
“Jesam. Ako bude nešto bitno ja ću se oglasiti, ali jeste istina”, kazao je Najdanović.
Navodne pretnje nisu više vidljive na njegovom profilu na ovoj društvenoj mreži, a kako njegovi pratioci potvrđuju, neke od objava su obrisane.
Kako prenose Novosti, popularnom Najdi je po nalogu tužilaštva bilo određeno zadržavanje do 48 sati i posle saslušanja kod sudije pušten je da se brani sa slobode.
U niškoj policiji na pitanja novinara Južnih vesti nisu odgovorili, već upućuju na Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Inače, tokom kampanje za gradske izbore u Beogradu 2011. godine, kada je kandidat za gradonačelnika bio upravo Vučić, na mitingu SNS u novebeogradskoj Hali sportova, pored drugih izvođača nastupio je i Najda.
Devet godina kasnije, poznati niški pevač bio je na julskim protestima protiv vlasti SNS-a.
Podršku otvorenom pismu lekara “Ujedinjeni protiv kovida” potpisalo je 325 prosvetnih radnika u Srbiji, kao i oko 80 advokata. Inače, do sada je više od 2.000 lekara podržalo pismo upućeno Vladi Srbije u kom se traži smena Kriznog štaba.
Na stranici na kojoj su objavljeni potpisi navodi se da prosvetni radnici podržavaju i osuđuju svaki pokušaj nipodaštavanja i medijske hajke na medicinske radnike.
“Mi, čiji je poziv da obrazovanjem mladih ljudi stvaramo budućnost ove zemlje, razvijajući njihov duh i intelekt kojima će jednog dana graditi Srbiju, moramo podići svoj glas i podržati medicinske radnike u njihovoj borbi za istinu i slobodu”, navodi se na sajtu.
Prosvetni radnici koji podržavaju apel lekara, u kojem se između ostalog traži i smena kriznog štaba, mogu se o tome javno izjasniti na prosvetnapodrska@gmail.com.
I umetnici potpisuju
Umetnici i radnici u oblasti kulture svojim potpisima podržali su lekare udružene u grupi “Ujedinjeni protiv kovida” koji traže smenu članova Kriznog štaba i osnivanje novog.
Ovu inicijativu pokrenuo je reditelj Srđan Dragojević, a svoje potpise su dali mnogi eminentni umetnici, do sada njih oko 300.
Ujedinjeni i prosvetari i umetnici i akademska zajednica, sa zdravstvenim radnicima kojima je u ovom trenutku najteže, dajemo častan i dobar primer u kom smeru bi ovo društvo trebalo da ide, rekao je o otvorenom pismu reditelj Janko Baljak, ocenjujući da članovima Kriznog štaba narod ne veruje. Navodi da je šef države Aleksandrar Vučić napravio surovu distinkciju na “dobre” i “loše” lekare, nakon čega je, ocenjuje, veliki broj ljudi dao potpis.
Potpise dalo i oko 80 advokata
Više od 80 advokata potpisalo je peticiju podrške za inicijativu lekara “Ujedinjeni protiv kovida”.
“Mi, advokati Srbije, podržavamo ujedinjeni-protiv-kovida.net i gnušamo se još jednog pokušaja linča koji sporovode tabloidi i naci-frekvencije”, objavljeno je na sajtu Advokati za ujedinjenje protiv kovida, na kome je peticiju podrške medicinskim radnicima već potpisao 81 advokat.
Na tom portalu objavljeno je i uputstvo za potpisivanje peticije, po ugledu na lekare okupljene u grupu “Ujedinjeni protiv kovida”, koji su naveli da se Srbija našla u javno-zdravstvenoj katastrofi i zatražili formiranje novog Kriznog štaba.
Najbolji srpski košarkaš Nikola Jokić kao plejmejker predvodio je ekipu Denvera u meču u kom je savladan Vašington sa 89:82, u prvoj pripremnoj utakmici u Orlandu. Ipak, njegova partija ostala je pomalo u senci sjajnog debija Bola Bola, sina nadaleko poznatog Manutea Bola.
Naime, 44. pik sa prošlogodišnjeg drafta našao se u startnoj petroci Nagetsa, i to na mestu krila sa svojih 218 centimetara visine!
NBA debi Bola Bola i Jokić na ”kecu”
On je svoju priliku i te kako iskoristio, te je sa 16 poena, 10 skokova i 6 blokada bio centralna figura večeri, uz nekoliko zaista sjajnih i iznenađujuće lako izvedenih poteza.
Deo zasluga za razigranost rukija Bola ide i na račun Jokića, koji je meč počeo kao plejmejker (da, dobro ste pročitali, nije greška).
“Džoker” je sa pozicije koju često uzima i u redovnim okolnostima na terenu ubacio 16 poena, imao sedam skokova i podelio sedam asistencija, ali i izgubio čak osam lopti.
Pored Bola i Jokića, startnu petorku tima iz Kolorada činili su još Džeremi Grent, Mejson Plamli i Pol Milsap, o kojoj se uveliko priča u Sjedinjenim Državama kao kontra small ball, odnosno koju nazivaju tall ball.
Ultra visoka prva petorka Denvera
Najefikasniji akter meča bio je jedini bek u ekipi Denvera Troj Denijels sa 22 poena, dok je kod Vizardsa Ruj Hačimura ubacio 18, a Troj Braun 12 poena.
Na terenu su bili i “srpski” Sakramento kingsi, koji su sa Bogdanovićem i Bjelicom u prvoj petorci poraženi od Majamija.
Rezultati:
LA Klipers – Orlando 99:90
Denver – Vašington 89:82
Bruklin – Nju Orleans 68:99
Majami – Sakramento 104:98
U Starom Gracku kod Lipljana služen je parastos srpskim žeteocima, ubijenim pre 21 godinu.
Četrnaest žetelaca ubijeno je dok su ubirali letinu.
Za jedan od najtežih zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji po dolasku međunarodne misije niko nije snosio odgovornost.
Euleks je nakon što je preuzeo slučaj od UNMIK-a, zatvorio istragu zbog nedostatka dokaza, iako je u istrazi kod jednog od osumnjičenih Albanaca, pronađen pištolj jednog od ubijenih Srba.
Medicinski radnici Srbije okupljeni u inicijativu “Ujedinjeni protiv kovida” objavili su na svom sajtu da je 1.206 lekara potpisalo proglas kojim su se odlučili na javno istupanje jer, kako je navedeno, ne vide drugo rešenje za javno-zdravstvenu katastrofu u kojoj se Srbija nalazi.
Lekari traže da se formira novi Krizni štab, da se javnosti objasni nadležnost nad bazom iza kovid portala i da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19.
Traži se i nezavisna istraga i odgovornost. Borba protiv kovida je zajednička borba, navodi se u proglasu lekara Ujedinjeni protiv kovida.
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da mere iz drugog paketa državne podrške ne mogu biti jednake za sve kao u prvom talasu, već fazne i selektivne, usmerene pre svega ka najugroženijima, koji su preživeli najveći udar krize i kojima je zbog prirode posla potrebno duže vreme za konsolidaciju.
“One bi trebalo da pomognu kompanijama da lakše prebrode smanjenu tražnju na domaćem i stranom tržištu kao glavno ograničenje sa kojim će se suočavati u narednom periodu i samim tim da lakše održe likvidnost”, kazao je Čadež za “Blic Biznis”.
Prema njegovim rečima, drugi paket “mora biti drugačije strukturiran i u finansijskom smislu biće sigurno manje obiman od prvog, paketa hitne pomoći”.
“Ne samo zato što mogućnosti države nisu neograničene, već što nema tih mera, nema tog državnog novca čije bi upumpavanje pomoglo privredi ako tržište ne funkcioniše, ako nema tražnje za proizvodima, ako ne pomognemo privrednicima da proizvode i prodaju”, istakao je Čadež.
Naveo je da je “i privredi jasno da se onako finansijski izdašan paket kao u prvom talasu ne može ponoviti, da direktnu pomoć ne mogu svi da očekuju”. “Ali mogućnost takve državne intervencije za najugroženije, bilo u vidu minimalnih zarada ili možda otpisa dela odloženih obaveza, ako detaljnije analize ukažu da je to ekonomski opravdano, nije isključen”, kazao je on.
Čadež smatra da problem smanjene tražnje može da se reši većim angažovanjem domaćih građevinskih kompanija i preradjivačke industrije u realizaciji infrastrukturnih i drugih državnih projekta za koje su već obezbedjena sredstva, uključivanjem lokalnih firmi u dobavljačke lance velikih izvoznika domaćih i stranih, kao i u proizvodnju koja bi supstituisala uvoz svuda gde je to moguće.
“Dodatno rasterećenje donelo bi smanjenje carina na opremu, delove, komponente koje moraju da se uvoze. Izvoznicima bi od velike koristi bila dodatna podrška kroz osiguranje izvoznih poslova, nove sporazume o slobodnoj trgovini i pomoć u nastupu na vanevropskim, brzorastućim tržištima”, rekao je Čadež.
Istakao je da je važno da se nastavi sa aktivnim privlačenjem stranih ulaganja i to investicija u proizvodnju robe više dodate vrednosti za izvoz, koje bi uposlile i domaće kompanije.
Dodao je da posebnu pažnju u narednom periodu trebalo bi posvetiti komunikaciji sa evropskim kompanijama koje svoju proizvodnju sa udaljenih tržišta približavaju matičnim zemljama”, kazao je predsednik PKS.
“Veliki je i prostor za olakšanje poslovanja u zemlji kroz pojednostavljenje administrativnih, tenderskih i procedura za izdavanje dozvola, za zapošljavanje”, rekao je Čadež.
Prema njegovim rečima, istovremeno na tržištu rada stvoren je veliki potencijal povratkom gradjana Srbije iz inostranstva, kako onih sa fakultetskim diplomama, tako i radnika sa iskustvom stečenim u zapadnoevropskim kompanijama i kvalifikacijama potrebnim domaćoj preradjivačkoj industriji.
Predsednik PKS smatra da je posebno važno da privrednici maksimalno iskoriste preostala sredstva iz prvog paketa kroz povoljne zajmove Fonda za razvoj i bankarske kredite uz državnu garanciju. “Mi predlažemo i verujem da će se naći i prostor da se ti fondovi prošire bar za najugroženije i da je moguće dodatno relaksirati administrativne procedure kako bi privrednici brže i lakše mogli da dodju do kreditne podrške i sa manjim finansijskim opterećenjem, premoste problem likvidnosti do snažnijeg oporavka privrede”, kazao je on.
“Razgovaraćemo o jačoj podršci izvoznicima”
Kako je naveo, u definisanju tog segmenta podrške značajno će pomoći nalazi ankete o dosadašnjim iskustvima u korišćenju državne pomoći i stvarnim potrebama privrednika u narednom periodu.
“Jedna od mogućnosti na koju ukazujemo i o kojoj ćemo razgovarati sa ministarstvima finansija i privrede, Narodnom bankom, AOFI i komercijalnim bankama jeste jača podrška izvoznicima kroz povećanje sredstava za osiguranje izvoznih poslova, što bi značajno popravilo, zbog pandemije, smanjeni izvozni učinak”, rekao je Čadež.
On smatra da je privreda Srbije je, zahvaljujući blagovremenoj vladinoj pomoći, podršci Privredne komore i velikim naporima i medjusobnoj solidarnosti privrednika, iz prvog talasa izašla očuvanih kompanija i radnih mesta i tokom maja i juna krenula polako da se oporavlja. “Zbog usložnjavanja epidemiološke situacije, godišnjih odmora i remonta, prema preliminarnim pokazateljima, u julu beležimo blago usporavanje industrijske proizvodnje i prometa u trgovini, mada za razliku od prolećnih meseci, prinudni odmori nisu masovni i privremene zastoje u radu beleži tek oko 50- tak kompanija. Ohrabrujuće je što, posmatrano na godišnjem nivou, prognoze medjunarodnih analitičara za Srbiju nisu pogoršane”, kazao je Čadež.
Ipak, kako je naveo, julski udar koronavirusa produbio krizu svuda u svetu, pa nije bilo očekivanog letnjeg predaha i jesen se očekuje sa dosta neizvesnosti kada je reč o zdravstvenom aspektu krize. “To je i razlog više da podrška privredi, kojoj pribegavaju i druge države, bude blagovremena i ciljana kako bi što spremnija dočekala i lakše prebrodila jesen”, kazao je Čadež.
Na pitanje kada očekuje oporavak privrede, predsednik PKS je rekao kako smatra da su prognoze u ovom trenutku nezahvalne, navodeći da to će to zavisiti od epidemiloške situacije, oporavka privreda u Evropi i svetu, ali misli da bi do oporavka moglo doći tokom sledeće godine.
“I većina privrednika je, u nedavnoj anketi, procenila da će joj za oporavak biti potrebno oko godinu dana, onima iz najugroženijih sektora i nešto duže, dok trećina anketiranih očekuje da će se oporaviti za tri do šest meseci”, rekao je Čadež.
Mirko i Ana Petraš iz Padine kod Kovačice usred prvog talasa koronavirusa dobili su najlepši poklon, na koji su čekali 14 godina. Zahvaljujući vantelesnoj oplodnji rodile su im se trojke. Ove nedelje su stigle kući.
Ovu godinu Mirko i Ana neće pamtiti po koronavirusu već po Janku, Mirki i Jakubu.
Najveći šok su doživeli kada su saznali da će dobiti trojke, jer im je posle prvog ultrazvuka rečeno da će imati jednu bebu.
Tata Mirko nikada neće zaboraviti trenutak kada je saznao lepe vesti.
“Supruga me pitala da li sedim i da li može da mi kaže nešto. Kad mi je rekla da nije ostala jedna beba, nego tri bio sam presrećan i od sreće sam počeo da plačem”, priča Mirko Petraš.
Bebe lepo nareduju, već su duplirale težinu, a srećnim roditeljima ništa nije teško, jer su dugo čekali da ostavre svoje snove:
“Priželjkivali smo možda dve bebe, ali nikako tri ni u najluđim snovima i stvarno smo dobili veliki dar od Boga i ovo nam je nagrada za 14 godina upornosti”, dodaje Ana Petraš.
Deda Jano je veoma ponosan, jer je dobio najlepši rođendanski poklon u svom životu.
“Isti dan, 28. maja, imam i ja svoj rođendan tako da ćemo sad da slavimo nas četvoro jedan rođendan”, priča ponosni deda Jano Petraš.
Ana i Mirko ističu da bi bez pomoći Republičkog fonda za zdarvstveno osiguranje teško uspeli da plate sve pokušaje vantelesne oplodnje, jer žive od jedne plate.
“Jako puno znači ta finansijska pomoć parovima koji se bore za potomstvo, a zahvalila bih se i našoj doktorki Crnogorac koja je zaslužna za naše tri bebe, kao i doktoru Milatoviću i doktorki Taiti”, dodaje Ana Petraš.
Porodica Petraš sad je započela nov život, a da bi mogli što bezbrižnije da se posvete svojoj deci pomogla je i opština Kovačica koja im je dodelila jednokratnu pomoć u iznosu od 140.000 dinara, poklonila im je kolica za bebe i auto-sedišta za bezbednu vožnju.
Beograd ; banka ; Komercijalna ; ssalteri ; sluzzbenici ; klijenti ; novac ; dinar ; devize ; valute ; euro ; dolar
27.07.2012.
Snimio:Dragan Jevremovich
Dve nove odluke Narodne banke Srbije omogućile su poslovnim bankama da jeftinije odobravaju kredite građanima i privredi. Generalni sekretar Udruženja banaka, Vladimir Vasić, rekao je za RTS da je mera usmerena da pomogne građanima, ali i da se ubaže posledice kovida. Odziv je veliki, klijenti žele da smanje svoju obavezu, istakao je Vasić.
Potrošačke ili gotovinske kredite koje su podigli pre 18. marta, građani mogu da refinansiraju i produže isplatu do 24 meseca.
Gostovanje Vladimira Vasića u Jutarnjem programu RTS-a
Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka, rekao je da je to jedna od mera NBS da pomogne građanima, da se ubaže posledice kovida, zbog čega i ekonomija trpi posledice.
Kako kaže, odziv je veliki, klijenti žele da smanje svoju obavezu.
“Ovo je mera koja je preporuka bankama, svaka banka će da ceni pojedinačnog klijenta. Period se produžava do 24 meseca, a ako je reč o kreditu od 500.000 dinara, na 83 meseca, rata se smanji za 1.293 dinara, odnosno 16 procenata, to će ostati u kućnom budžetu da klijenti to iskoriste za druge potrebe i to je dobra mera”, objasnio je Vasić.
Mera je počela da važi od ponedeljka. “Postoji zainteresovanost, ukoliko imate potrebu da smanjite svoju mesečnu obavezu, javite se bankaru i pogledajte kako izgleda računica”, kaže Vasić.
Govoreći o proceni pojedinačnog klijenta, Vasić kaže da ova situacija nije posebna što se tiče procene rizika, i ističe da su banke depozitno-kreditne institucije.
“Mi poveravamo novac bankama, štedimo i taj novac se vraća građanima i privredi. Taj novac koji prikupimo banke plasiraju privredi i građanima, najbitnije je da imate kapacitet da vratite, banke su fini filter da dokažu da li da uzmete kredit ili ne”, objasnio je Vasić.
Prema njegovim rečima, krize su kao kada naiđete na prepreku na putu, malo ćete usporiti: sisajset mera koje je država preduzela, kao i NBS, jeste način da se amortizuje rizik, a tu je 5,1 milijardu evra vredan paket pomoći.
Ekonomija je uvek na očekivanjima, ukoliko imate mere, očekivanja postaju izvesnija, objašnjava Vasić, očekujući da ćemo imati rast BSP-a naredne godine.
Preporuka NBS za stambene kredite
Kaže da za sada jedna banka primenjuje tu preporuku, taj procenat je mogućnost. Kada dođete u banku, ona svakog pojedinačno procenjuje i ukoliko imate dobre prihode – moguće da će vam banka izaći u susret sa 10 odsto učešća i u nekoj drugoj banci.
Prema njegovim rečima, ima više kriterijuma, bitno je da banka proceni kapacitet vraćanja kredita a ne postoji posao bez rizika, ali banka procenjuje elemente za stambeni kredit jer to zahteva veću pažnju bankara zbog većeg iznosa.
Nekada je opterećenost za kredit plate mogla da bude 30 odsto, a sada je do 60 procenata. To je, kaže, vanredna mera NBS da bi ljudi mogli više da troše.
Vasić kaže da je suština da krenemo da kupujemo i tako pomeramo ekonomiju napred.
Kamatne stope su na nekom minimumu. Vasić kaže da je najniža kamata za stambene kredite u Srbiji 2,71 procenat, u Hrvatskoj je 3,8, u Crnoj Gori 5,45 – ima tu više razloga, ekonomska situacija u Srbiji je u poslednjih nekoliko godina bila stabilna.
“Mi smo najpovoljniji u regionu kada govorimo o stambenim kreditima. Za sada nemam informaciju o povećanju kamata, biće dosta novca plasirano na tržište i to su mere koje treba da daju likvidnost tržištu i da smanje rizik od porasta cena kapitala”, rekao je Vasić.
O elektronskom bankarstvu
Vasić kaže da smo za poslednja tri meseca prošli duži put nego za dve godine.
“Ovde nas je i nužda naterala, sedite kod kuće, imate pristup internetu i većinu obaveza možete da obavite telefonom, beleži se porast korišćenja platnih kartica, prvi smo u regionu po mogućnosti otvaranja računa video-pozivom bez odlaska u banku, a beleži se i veći rast kao i onlajn prodaja”, kaže Vasić.
Govoreći o spoju ideja i investiranja, Vasić kaže da Udruženje banaka Srbije edukuje bankare, a bez preduzetničkog duha nema napretka.
“Kada počinjete posao, postavlja se pitanje gde pronaći novac i ideja je da promovišemo platformu gde imate ideje za neki napredak, a s druge strane, način finansiranja ideja, sa 50 evra pomognete startap i kada ljudi stasaju, postanu klijenti banaka”, objasnio je Vasić.
