Dekriminalizacija droga, nije čarobno rešenje krize predoziranja narkoticima u Kanadi, kaže Premijer Trudo
Premijer Justin Trudeau ne bi podržao dekriminalizaciju droga kao odgovor javnog zdravstva na eskalirajuću krizu sa opijatima u zemlji, insistirajući u sredu da taj pristup, iako su ga medicinski službenici pokrenuli kao mogućnost, nije “srebrni metak”.
Da li bi zubarske usluge trebale biti deo paketa osnovne medicinske zaštite
KALGARI – Nacionalni plan zubarskih usluga postoji već godinama ,čak od1952. godine.
Međutim, izvodljivost i troškovi bili su problem. Da li su zubarske usluge izvodljive za Kanadu, fokus je nedavnog izveštaja škole za javnu politiku Univerziteta u Calgary-ju.
„Za sada napokon imamo ideju koliko bi to koštalo. Do sada je to bio samo visoki koncept. Ta ideja se pojavila na poslednjim saveznim izborima, ali zaista nismo imali nikakvih čvrstih smernica koliko bi to zapravo koštalo “, rekao je istraživač Thomas Lange.
Lange je rekao da se u izveštaju razmatra univerzalno pokriće zdravstvenih usluga, kao i uvođenje programa javnog osiguranja, za one koji nisu pokriveni. “Univerzalna opcija stomatološke zaštite, kada bi pogledali neto,nakon što uzmete u obzir participacije, premije i slične stvari,neto troškovi nakon zapravo bili bi niži za univerzalnu opciju zubarskih usluga. ”
Dodao je da je veći broj osoba obuhvaćenih javnim osiguranjem efikasniji od stvaranja fragmentiranog dvostepenog sistema stomatološkog osiguranja.
Istraživanje je takođe pokazalo da gotovo svaki četvrti Kanađanin ne ide kod zubara zbog visokih troškova.
Lange je rekao da će se, ako se u bliskoj budućnosti raspišu izbori, verovatno pojaviti pitanje oko stomatoloških planova.
“Ako je to slučaj, zaista se nadam da imamo na umu zubarsku zdravstvenu zaštitu , jer smo sa COVID-19 videli rekordan broj ljudi koji su izgubili posao i zbog toga izgubili i beneficije za zaposlene.”
Nakon saveznih izbora 2019. godine, premijer Justin Trudeau obavezao se na sprovođenje nacionalnog programa zdravstvene zaštite i sprovođenje načina integrisanja stomatološke zaštite u javni zdravstveni sistem.
Serbiannews.ca / Srpski Poslovni Imenik
Stojanovićeva ispala, Srbija bez predstavnice u ženskom singlu
Srpska teniserka Nina Stojanović završila je učešće na Ju-Es openu već u prvom kolu. Stojanovićeva je izgubila od Ani Kalinskaje iz Rusije, rezultatom 6:4, 6:3.
Nina, koja je trenutno 86. igračica na VTA rang-listi, mogla je da bude zadovoljna žrebom jer je dobila za protivnicu devojku koja je 110, ali joj ni to nije pomoglo.
U prvom setu je propustila tri šanse da napravi brejk, koji bi joj verovatno i doneo vođstvo od 1-0, što je rivalka surovo kaznila u finišu.
Tada je i slomila otpor naše reprezentativke jer je u ranoj fazi drugog seta oduzela servis Stojanovićevoj i potom privela meč kraju.
Ruskinja će se u narednoj rundi sastati sa pobednicom meča Venus Vilijams – Karolina Muhova.
Ju-Es open je počeo u ponedeljak i igra se za nagradni fond od 53.402.000 dolara.
Škola u Tovrljanu nema uvek internet, ali ima nešto mnogo važnije
U udaljenim planinskim selima prokupačke opštine đaci i roditelji raduju se povratku u školske klupe, jer im je onlajn nastava zbog nedostatka interneta, mobilnog signala, a često i struje, predstavljala problem. Ekipa RTS-a posetila je školu u Tovrljanu, koju pohađa pet đaka.
Sedmogodišnji Vladan Novović iz Trnovog Laza od danas ima i školske obaveze.
“Danas mi je prvi dan u školi i mnogo sam srećan. Kupio sam ranac, pribor i sveske”, kaže Vladan Novović iz Trnovog Laza.
Andrijana, Nikolina i Marija raduju se povratku u školu, jer će svakoga dana biti zajedno. Do škole u Tovrljanu, iz svojih sela, često pešače.
“Nekad me roditelji isprate, nekad me učitelj uzme, nekad idem peške. Nekad vidim divlju svinju, ali se ne plašim”, kaže Andrijana Bojović iz Trnovog Laza.
“Ovde ima i srna. Tata je video jednu, mnogo je bila mirna. Prišao je da je pomazi, ona je posle pobegla”, priča Marija Mijatović iz Arbanaške.
Škola sa pet đaka u Tovrljanu jedina je u parku prirode Radan planine. Nema savremena sredstva nastave, jer ovde često nema interneta ni mobilnog signala, ali za čitav kraj, znači život.
“Nama roditeljima mnogo znači ova škola zbog dece i nas, da bismo mogli da radimo poljoprivredu, da održavamo ova sela naša ovde. Ja sam živeo u Prokuplju, ostao bez posla”, kaže Jovica Mijatović iz Arbanaške.
Povratku u školu raduje se i učitelj Marko. Do škole i nazad do Prokuplja svakodnevno pređe 70 kilometara, a uz put, pokupi đake u zabačenim zaseocima.
“Dobro je što su se deca vratila u klupe. Opet, živa reč je bolja nego onlajn nastava. Dešava se da nestane struja i ne mogu da prate nastavu”, kaže Marko Čikarić, učitelj OŠ u Trnovom Lazu.
Učenici starijih razreda na dalje školovanje odlaze u gradske škole, gde se sreću i sa mnogo većim odeljenjima i drugačijim načinom rada.
Solistički koncert jedne od naših najboljih mladih džez vokalistkinja Sofije Knežević
Solistički koncert jedne od naših najboljih mladih džez vokalistkinja Sofije Knežević, 11. septembra (20,30) na Velikoj sceni.
Sofija Knežević, jedna od naših najboljih mladih džez vokalistkinja, održaće koncert na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, u petak, 11. septembra u 20.30 časova.
Nakon veoma uspešnog nastupa u okviru spektakla „Ponovo zajedno – pogled promatrača menja sve“, Sofija će na beogradskom solističkom koncertu izvesti repertoar koji uključuje pesme sa njenog najnovijeg albuma Sofijazz, koji je trenutno u selekciji za Grammy nagradu za najbolji džez vokalni album.
Na koncertu će izvesti i aranžmane pesama kao što su Sejdefu majka buđaše, Kiša pada i nekoliko džez i brazilskih standarda.
„Poznata kao jedan od najboljih vokala današnjice, mlada Sofija Knežević je na putu ka velikoj karijeri. Dok je njen vokal duboko povezan sa tradicionalnim zvukom, njen improvizacijski virtuozitet i kreativnost oduzimaju dah.”
Sofija je završila Univerzitet za muziku i dramske umetnosti u Gracu, Austrija, u klasi Dena De Rose. Dobila je punu stipendiju da pohađa univerzitet sa samo 16 godina.
Dobitnica je mnogih nagrada i stipendija uključujući Marianne Mendt Jazz Award, Tesla nagradu za dostignuća u muzici, Thailand International Jazz Voice 2016, Unesco stipendija za mlade talente, Zlatna sirena nagrada, a u 2013 je izabrana za Betty Carter Jazz Ahead program koji identifikuje mlade, izuzetno talentovane umetnike i kompozitore.
Sofija živi i radi u Njujorku od 2011, gde predaje i kao profesor pevanja na Music School of New York City, od 2012. godine.
Sofija je u 2017. i 2019. godini imala čast da napiše muziku i tekst za Crystal Bridges muzej u Arkanzasu i MoMA – Muzej moderne umetnosti u Njujorku sa Elliot Masonom.
Sofija je pisala muziku i za Theater 13 u Njujorku, kao njihov umetnički direktor, kao i za Island Dreams Entertainment
Nastupala je sa mnogim velikanima današnjice uključujući umetnike kao što su David Murray, Jason Moran, Sheila Jordan, Jay Clayton, Terence Blanchard, Wynton Marsalis, Sherman Irby, Tim Hagans, Eli Degibri, James Moody, Elliot Mason, Christian McBride.
Posle šest meseci pauze, ponovo rade bioskopi
Ljubitelji filma sinoć su gledali najpopularnije filmove iz 2019. godine, a od danas na repertoarima i prve premijere. Sve projekcije se gledaju pod maskama, a pravilo je i da u grupama sede samo oni koji su u bioskop došli zajedno, ostali su na fizičkoj distanci. Već prve večeri prodato je nekoliko stotina karata.
Filmovi su se konačno vratili kući. Navikli smo tokom leta da ih gledamo iz automobila na drajv in bioskopu na Adi, a već prve projekcije u salama privukle su velike pažnju.
“Ono što je obeležilo protekli period jeste da su bioskopi u potpunosti stali sa svojom distribucijom i prikazivanjem na velikom platnu i da smo kod kuće svi bili osuđeni na tu sedmu umetnost, ali na malim ekranima”, kaže Aleksandra Garić, predstavnica “Sinepleksa”.
A sa malih ekrana na veliko platno prvo su došli poznati filmovi, “Bilo jednom u Holivudu”, “Grdana” ili “Kralj lavova”. Odmah posle njih, gledaće se i prve premijere.
Možda je nekima neobično, ali je svima drago što ponovo mogu da gledaju filmove u bioskopu. U odnosu na ranije, obavezno je nošenje maski i rastojanje između gledalaca.
Iako su i snimanja stopirana tokom epidemije, repertoari su puni. A da li postoji šansa da se ponovo zatvori bioskop, zavisi od nas i od toga da li poštujemo mere prevencije.
Jesen će u BC-u doneti novu fazu u pandemiji
BC i dalje svakodnevno beleži rast novih slučajeva COVID-19, a s dolaskom jeseni i sezone gripa, ljudi u Britanskoj Kolumbiji moraju se vratiti smannjenju svojih socijalnih interakcija, kaže provincijski zdravstveni službenik dr. Bonnie Henry.
Od petka je bilo gotovo 100 novih slučajeva COVID-19 dnevno, ukupno 294 ,četiri smrtna slučaja i povećanje broja hospitalizacija.
Henry je oklevala nazvati najnoviji talas slučajeva COVID-19 drugim talasom. Najnovji talas slučajeva nastaje prvenstveno među mlađim, zdravim ljudima, rekla je. Iako se hospitalizacije takođe povećavaju, one su i dalje niske u odnosu na druge provincije, rekao je BC Ministar zdravlja Adrian Dix.
Ali Henry je rekla da, sada kada se leto bliži kraju, „ulazimo u novu faze pandemije.”
Nakon što su izdržali ograničenja na poslu tokom proleća, mnogi žitelji Britanske Kolumbije mogli su uživati u preko potrebnom predahu ovog leta odlazeći na letnje odmore i uopšteno opuštajući mere predostrožnosti koje su bili prisiljeni preduzeti tokom proleća.
“Mnogi od nas su se opustili”, rekla je Henry. “Sada moramo usporiti naše društvene interakcije i moramo se pripremiti za respiratornu sezonu koja predstoji.”
Veruje se da toplije vreme smanjuje širenje COVID-19, pa bi s dolaskom hladnijeg vremena moglo doći do ponovnog oživljavanja virusa. A pritisak na zdravstveni sistem mogao bi se povećati sa sezonom gripa.
Takođe postoji mogućnost da kada se deca vrate u školu, šireći virus gripa, iako je moguće da bi ovogodišnja sezona gripa mogla biti blaga u odnosu na prošlu sezonu gripa, zbog svih mera predostrožnosti protiv COVID-19.
Henry je pozvala žitelje Britanske Kolumbije da učine sve što mogu kako bi opet počeli ograničavati svoje socijalne interakcije.
“Da bismo bili uspešni u ovoj sledećoj fazi, moramo se povući i omogućiti nam da sigurno krenemo napred u ovoj pandemiji”, rekla je Henry. “Kako stiže hladnije vreme, svi moramo biti spremni na razne scenarije.”
Uprkos navali zaraze u avgustu, Henry nije bila voljna da ovu navalu zaraženih kvalifikuje kao drugi talas.
Rekla je da su ograničenja koja su postavljena u martu kada su slučajevi virusa povećani trebalo da imaju uticaj na zdravstveni sistem. Istakla je da je većina novih slučajeva u avgustu uglavnom bila kod mlađih, zdravijih ljudi.
“Povećani su brojevi koje pre nismo videli, ali ne vidimo povećanje popunjenosti bolnica. Ne vidimo veliki broj ljudi na intenzivnoj nezi i ne vidimo stope prenosa u prema starijim osobama koje smo ranije viđali. “
BC se takođe bolje priprema nego što je to bio slučaj u martu u pogledu zdravstvenog sistema i opreme, poput lične zaštitne opreme.
Ministar zdravlja BC-a Adrian Dix rekao je da je u avgustu u BC-u bilo 13 smrtnih slučajeva od COVID-19, u poređenju sa 41 u Alberti i 84 u Quebecu.
“Ovo nije isto što i prvi talas, u smislu da imamo 28 ljudi na akutnoj nezi u odnosu na, recimo, 149 ljudi 5. aprila”, rekao je Dix.
Od petka je identifikovana nova epidemija u domu za dugotrajnu negu,Normanna Living , dok su epidemije prijavljene u domu Dania i bolnici Sveta porodica.
Ukupan broj objekata za dugotrajnu njegu ima osam aktivnih slučajeva. Postoje dva aktivna slučaja u ustanovama za akutnu negu.
Nije bilo novih epidemija u zajednicama, a jedna loša bila je u Kelowni koja je usledila nakon produženog vikenda u julu, je završena.
Serbiannews.ca / Srpski Poslovni Imenik
Potpuna neizvesnost u Ontariu oko početka nove školske godine
Doug Garlick popakovao je svoje lične stvari iz učionice u svom Pickeringu, Ont. dok se priprema za neizvesnu školsku godinu usred pandemije.
Poslednjih nekoliko godina, ovaj 61-godišnjak je držao predavanja prvom razredu u školskom okrugu Durham. Ali ove godine, zbog opasnosti koju novi virus predstavlja za njega zbog hroničnih bolesti i dijabetesa, on predaje na daljinu.
Ali kao i mnogi nastavnici u Ontariju, on još uvek ne zna kada će započeti nastavu. Takođe ne zna ni kome će predavati, ni kako će predavati.
“Nismo sigurni koju ćemo platformu koristiti “, rekao je telefonom. “Mnogo je nas koji smo u ovoj fazi bili blizu panike, jednostavno ne znajući što se događa.”
Eskalacija sukoba između sindikata i Vlade
Sva neizvesnost dolazi usred eskalirajućeg sukoba između Vlade premijera Ontaria Douga Forda i četiri glavna sindikata učitelja. Dok će Garlick i mnogi drugi nastavnici održavati virtualne časove, drugi su zabrinuti kako bi im predavanje u učionicama za vreme pandemije moglo ugroziti zdravlje.
Spor je sada upućen pokrajinskom radnom odboru, jer sindikati tvrde da plan ponovnog otvaranja škola u Ontariju krši vlastite zakone o sigurnosti na radnom mestu. Roditelji ne mogu očekivati da će učitelji biti spremni za pokretanje virtualnih časova ovog meseca, rekao je Garlick.
“Ne mogu znati kako će se to dogoditi jer još ne znamo što radimo”, rekao je.
Očekuje se da će Garlick, kao i mnogi učitelji u provinciji, ove sedmice dobiti dodatnu obuku o online učenju, ali niko ne zna šta će sve obuhvatati.
Nakon što je pandemija naterala provinciju da na proleće zatvori škole, rekao je Garlick, njegov se razred premestio online. Ali on nije predavao u realnom vremenu. Umesto toga, učenici su u slobodno vreme posećivali web stranice. Ove školske godine, rekao je, stvari mogu biti drugačije.
“Verujem da nas pokušavaju više usmeriti prema metodi predavanja uživo”, rekao je. Ali to predstavlja veliki izazov, posebno s velikom grupom učenika mešanih sposobnosti, rekao je.
“Kako naučiti decu da čitaju preko računara?” rekao je Garlick.
Osmislio je svoje rešenje za prevladavanje izazova koje predstavlja virtualno podučavanje i učenje tokom pandemije.
Svakog dana vozio bi se do kuća šest učenika i podučavao ih lično, jedan na jedan, na njihovim prilazima kuća.
Kaže da bi čak zadavao i sakupljao domaće zadatke stavljajući ih u plastične Ziploc vreće i ostavljao ih zatvorene nekoliko dana pre markiranja kako bi sprečio širenje virusa.
Ali kada je rođak jednog od njegovih učenika dobio COVID-19, lekcije su morale prestati.
Ove školske godine, kaže mu njegov doktor, prerizično je pokušavati. U međuvremenu će hiljade drugih učitelja iz Ontarija lično podučavati učenike. Ali i učenje u nastavi ima svoje izazove, rekla je Farzana Karmali, koja u vrtiću podučava decu francuskom jeziku za školski odbor okružnog okruga Toronto.
I učenici i nastavnici nosiće maske za sprečavanje širenja virusa, između ostalih mera. Ona se pita kako može komunicirati kad će joj velik deo lica biti sakriven. “Kako će naučiti francuski? Kako će videti moje usne?” Rekla je Karmali.
“Zbunjena sam, uplašena i ne znam kako će ovo funkcionisati.”
Pokrajina je spremna da po potrebi zatvori škole
Pokrajinska Vlada kaže da “ne štedi ništa” kako bi zaštitila decu kada se škole ponovo otvore.
Ako mere ne rade, Ford je u ponedeljak rekao da će škole ponovno zatvoriti.
“Spremni smo i krećemo sa tom merom čim se dogodi izbijanje virusa”, rekao je novinarima. “Ako krene na gore, neću oklevati ni sekunde da zatvorim škole.”
Premijer je rekao da ne može razumeti sindikate.
“Napravili smo apsolutno sve … Sve moguće ideje ubacujemo u učionice,” rekao je. “Ako uporedite izveštaje sa drugim provincijama, razlika je kao noć je i dan … Sindikati učitelja samo se žele boriti sa svima”, rekao je Ford.
Ford je rekao da razlikuje predstavnike sindikata od stvarnih učitelja s kojima je razgovarao, a za koje kaže da će mu reći da će “napraviti odličan posao”.
U borbi za ponovno otvaranje škola, briga o deci nakon škole često je izostavljena
Ali Karmali se pita kako će se ona, kao učiteljica, postupati sa učenicima koji počnu pokazivati simptome.
„Šta bih trebala učiniti ako je dete bolesno, priđe mi i bude vrlo blizu ili povraća?-pitala je. “Kao ljudsko biće, učitelj, moja je uloga biti tamo kao roditelj deteta. Neću dozvoliti detetu da povraća i da niko ne pazi na njih, na primer.
“Znam da će mnogi roditelji imati osećaj da će povratak u školu biti nešto normalno za njihovu decu, ali ne znam kako će to biti normalno.”
Serbiannews.ca / Srpski Poslovni Imenik
Milošević napustio Partizan, Stanojević novi trener
Fudbalski klub Partizan potvrdio je da je trener Savo Milošević podneo ostavku i da će na njegovo mesto sesti Aleksandar Stanojević. Promocija novog-starog trenera je u sredu u podne.
Nakon dvodnevnog sastanka Odbora za hitna pitanja FK Partizan, koji se okupio dan nakon poraza od Vojvodine u Novom Sadu, Savo Milošević, podneo je neopozivu ostavku.
“Savo, hvala na svemu, puno sreće u daljem radu. Sale, dobro došao kući”, napisao je Partizan na Fejsbuku.
Milošević je na mesto trenera Partizana angažovan u martu 2019. godine. Prošle sezone izborio je plasman u grupnu fazu Lige Evrope.
“Suočeni sa novonastalom situacijom, a bez mogućnosti da je promenimo, FK Partizan sa neizmernim žaljenjem objavljuje da se dana 1. 9. 2020. godine i zvanično rastao sa šefom stručnog štaba g. Savom Miloševićem”, navodi se u saopštenju kluba.
“Dani i sati ubeđivanja, razgovora i ljubavi prema Partizanu nisu urodili plodom naspram teškog perioda, stresa i nagomilane nepravde sa kojom se Milošević sa svojim stručnim štabom, igrači, kao i sam klub suočavao u periodu iza nas”, dodaju iz Partizana.
“Teška srca, bez skrivanja suza u očima, saradnja između FK Partizan i još jednog velikana ne samo srpskog već i evropskog fudbala je završena. FK Partizan se neizmerno zahvaljuje Savi Miloševiću na ljubavi, trudu, zalaganju i rezultatima koje je donosio u najtežim vremenima za klub. Neizmerno hvala na svakom derbiju, evropskoj utakmici i prolivenom znoju u domaćem prvenstvu! Savo, kao takav, veliki čovek i još veći ‘grobar’, zauvek ćeš biti deo crno-bele porodice”, zaključuju crno-beli.
Novi šef struke biće Aleksandar Stanojević, kojem će to biti drugi mandat na klupi Partizana.
Zvanična promocija zakazana je za sredu u 12.00 na stadionu u Humskoj.
Stanojević je prethodno uspešno vodio crno-bele u periodu od 2010. do 2012. godine, kada je, kao najmlađi trener u istoriji kluba, uveo srpsku ekipu u Ligu šampiona, osvojio dve titule u prvenstvu i jedan trofej u Kupu.
Pored Partizana, vodio je Srem, kineske Dalijan i Peking, Makabi Haifu, PAOK i El Kadsijah.
Radio je i kao asistent u reprezentaciji Srbije i selektor ekipe do 19 godina.
Stanojević je bio bez angažmana od jula prošle godine, kada je raskinuo saradnju sa Pekingom.
Nakon reprezentativne pauze, Partizan očekuje meč drugog kola kvalifikacija za Ligu Evrope protiv ekipe Sfintula.
Skoro 60 odsto đaka nije gledalo TV časove
Nastavnici smatraju da učenje na daljinu pruža mogućnost individualizovanog pristupa učenicima, razvijanja digitalnih kompetencija, korišćenja raznovrsnih materijala za učenje, podsticanje samostalnosti i većoj angažovanosti učenika srednje škole, kao i većoj uključenosti roditelja u proces obrazovanja svoje dece.
0Piše: V. A.01. septembra 2020. 16.01 Izmenjeno: 16.02
Sa druge strane, odsustvo žive komunikacije i socijalizacije, teškoće pri praćenju i ocenjivanju učenika, nedostatak digitalnih resursa, preopterećenost nastavnika, kao i nemogućnost da pruže adekvatna podrška i pomoć učenicima, najveći su nedostaci učenja na daljinu iz perspektive prosvetnih radnika.
I sami srednjoškolci su svesni problema ocenjivanja i prepisivanja, teškoća da se koncentrišu i da organizuju učenje, ali i da se usklade sa drugim članovima porodice (deljenje računara, raspored…). Nedostaje im društvo i škola generalno, neki su od zaključaka istraživanja Instituta za pedagoška istraživanja iz Beograda.
Naučne saradnice ovog instituta Smiljana Jošić, Ivana Đerić i Nada Ševa pripremile su i realizovale istraživanje o učenju na daljinu tokom trajanja prvog talasa pandemije izazvane virusom kovid 19.
Usled obustave redovne nastave i hitnog prelaska na učenje na daljinu, istraživači su nastojali da opišu i sagledaju dinamiku procesa učenja na daljinu iz perspektive različitih aktera obrazovnog sistema.
Podaci su se prikupljali posredstvom onlajn upitnika koji su kreirani posebno za učenike srednje škole, učitelje i nastavnike, roditelje i stručne saradnike.
KVALITET I STRUKTURA NASTAVE
Pandemija je primorala obrazovne sisteme da organizuju proces učenja u onlajn kontekstu i dovela mnoge zemlje u situaciju da za kratko vreme pripreme i realizuju učenje na daljinu za skoro 1,5 milijardi učenika širom sveta.
Naš obrazovni sistem je kreirao brojne inicijative (npr. TV škola, Moja učionica TeslaEdu, Digitalna Srbija, Nacionalni obrazovni portal), ali se suočio i sa mnogim teškoćama tokom pripreme i realizacije učenja na daljinu, što je potvrdilo i ovo istraživanje. Nastavnici u Srbiji takođe su primenjivali različite strategije u radu sa učenicima pokušavajući da na profesionalni način odgovore na izazove sa kojima su se suočili.
Čet aplikacije (Viber, WhatsApp, Messenger, Zoom) su bile nezaobilazan alat u svakodnevnom radu za 60 odsto nastavnika i 86 odsto učitelja.
Oko 60 odsto nastavnika i 70 odsto učitelja nije koristilo sajt škole prilagođen učenju na daljinu, a razlog tome je što većina škola nije ni imalo pripremljene platforme za ovakav rad. Četvrtina anketiranih nastavnika i 17 odsto učitelja je reklo da su onlajn učionicu koristili svaki dan.
Roditelji kažu da 85 odsto učitelja nije koristilo konferencijske ili video pozive za celo odeljenje, sličan procenat svedoči da to nisu radili ni nastavnici viših razreda osnovne škole, ali je zato ovakav način rada bio najizraženiji u srednjim školama, jer ga je koristilo 57 odsto profesora.
Sudeći prema podacima, zanemarljiv broj učitelja i nastavnika se tokom nastave na daljinu oslanjao samo na TV časove. Razlog tome je što oni nisu u dovoljnoj meri bili usklađeni sa planom i programom nastave i učenja koji su učenici pratili.
Tako je 62 odsto nastavnika srednjih škola redovno đacima slalo sadržaje koje su i inače slali pre početka pandemije. Oko polovina nastavnika koji su učestvovali u istraživanju je sama pronalazila načine da obezbedi materijale za učenje na daljinu, ali su se oslanjali i na kolege iz svoje, a u manjem procentu na kolege iz drugih škola.
Čak 58 odsto učenika svedoči da nisu gledali TV časove, a 28 odsto je to činilo povremeno. Za 73 odsto učitelja i polovinu nastavnika nastava preko kanala javnog servisa je bila korisna.
POVRATNE INFORMACIJE
Pružanje jasnih, potpunih i pravovremenih povratnih informacija je jedna od najvažnijih nastavničkih veština, kako u redovnoj nastavi, a tako i tokom učenja na daljinu – što je potvrdilo i ovo istraživanje.
Prosvetari imaju najviše dilema kako da procene da li su đaci bili samostalni u učenju i svesni su da je teško učenike u situaciji učenja na daljinu pouzdano oceniti. Formativno praćenje je za mnoge nastavnike predstavljalo opterećenje zbog velikog broja đaka i zadataka koje treba pregledati, što je zahtevalo dosta vremena.
Oko 70 odsto roditelja dece koja nastavu pohađaju kod učiteljice i 87 odsto onih čija su deca u starijim razredima tvrde da su dobijali povratne informacije o učenju učenika preko elektronskog dnevnika.
S druge strane, 45 odsto prosvetnih radnika ističe da su napredovanje svojih đaka beležili u pedagoške sveske, isti procenat je svakodnevno ispravljao zadatke i slao đacima povratnu informaciju, četvrtina je to radila jednom nedeljno, a isto toliko njih dva do tri puta nedeljno.
Trećina srednjoškolaca svedoči da su jednom nedeljno dobijali povratne informacije u vezi sa domaćim zadacima, 43 odsto dva do tri puta nedeljno, a petina svakog dana.
Ipak, skoro svaki peti učenik ističe da nastavnici nikad nisu diskutovali sa njima o domaćim zadacima, 37 odsto kaže da jesu jednom nedeljno, a 30 odsto dva do tri puta nedeljno.
Oko 80 odsto stručnih saradnika je procenilo da tokom nastave na daljinu nije uvek moguće dati kvalitetna i dodatna objašnjenja kada đaci ne razumeju, a 55 odsto kaže da su deca dobijala nepotpune povratne informacije o zadacima koje rade.
KOMUNIKACIJA, RESURSI I PODRŠKA
Kontinuirana komunikacija i redovno informisanje prosvetnih radnika je bio važan aspekt efikasne realizacije učenja na daljinu što pokazuju podaci iz ovog istraživanja.
U prva dva meseca pandemije, stručni saradnici i nastavnici su se najviše informisali preko sajtova zvaničnih institucija koje se bave prosvetnom delatnošću, takođe su kolege bile koristan izvor informacija, kao i domaći blogovi koji se bave obrazovanjem.
Prosvetni radnici su u manjom meri tragali za korisnim informacijama na inostranim sajtovima koji se bave učenjem na daljinu.
Kada je reč o resursima, stručni saradnici koji su učestvovali u istraživanju procenjuju da je za najveći broj nastavnika (96 odsto) i učenika (89 odsto) imao tehničke uređaje i internet za izvođenje nastave na daljinu.
Više od polovine roditelja učenika od prvog do četvrtog razreda osnovne škole je moralo da deli kompjuter ili laptop sa detetom dok ne završi svoje školske obaveze. To je slučaj i sa 42 odsto onih čija deca idu u više razrede osmoletke, dok je ovaj problem najmanje izražen u porodicama u kojima deca pohađaju srednju školu.
Za deset odsto učitelja i sedam odsto nastavnika predstavlja veliko ograničenje to što nisu tehnički opremljeni, a to je ponekad problem za petinu anketiranih.
Trećini je ograničavajući faktor što nemaju dovoljno interneta u peketu koji poseduju, ali je mnogo veći problem nedostatak prostora za skladištenje radova koje dobijaju od učenika.
Da je podrška prosvetnih vlasti u prethodnom periodu bila nedovoljna slaže se 77 odsto učitelja i nastavnika. Stručni saradnici najviše zamerki imaju na to što prosvetne vlasti stalno postavljaju nove zahteve i uputstva (79 odsto), dok 68 odsto procenjuje da je podrška koju od njih dobijaju nedovoljna.
Učitelji su u ogromnom procentu saglasni da su u roditeljima imali pomagače prilikom organizacije učenja na daljnu, a to misli i 70 odsto nastavnika. Četvrtina učitelja ukazuje da nisu imali dovoljnu podršku stručnih saradnika i direktora, s čim se slaže 18 odsto nastavnika.
Đaci radili više
Oko 80 odsto roditelja čija deca su bila u nižim razredima osnove škole potvrđuju da je uspostavljena rutina svakodnevnog učenja, taj procenat je nešto manji u višim razredima osnovne škole – 70 odsto, ali zato u srednjoj školi skoro polovina anketiranih tvrdi suprotno.
Roditelji su procenili da je njihovoj deci za završetak dnevnih obaveza tokom perioda učenja na daljinu bilo potrebno skoro četiri sata.
Oko dve trećine roditelja osnovaca smatra da su im deca imala više školskih obaveza nego ranije, a sa tim se slaže 55 odsto roditelja srednjoškolaca. Zanimljivo je, međutim, da između 22 i 25 odsto roditelja kaže da su se njihova deca skoro svaki dan osećala iscrpljeno i umorno.
Više od polovine roditelja učenika predmetne nastave u osnovnoj i srednjoj školi procenili su da nisu kompetentni da pruže podršku deci tokom učenja, niti da ih motivišu, ali su na konkretnim primerima u tom procesu roditelji pokazali zavidne nastavničke veštine, zaključili su istraživači.
Nastavnici, onlajn nastava, pocetak skolske godine, polazak u skolu, prvi septembar, Škola, TV nastava, đaci