U Gradišci je organizovano premijerno prikazivanje prve dvije epizode domaće igrane serije “Osmica”, čije je snimanje podržao Audio-vizuelni centar Republike Srpske.
Promocija “Osmica”Foto: Ustupljena fotografija
Centar za socijalni rad u Bijeljini priprema podjelu vaučera za najsiromašnije
Centar za socijalni rad u Bijeljini u narednim danima priprema podjelu vrijednosnih vaučera i paketa hrane za najsiromašnije stanovnike ovog grada.
Bijeljina, Centar za socijalni radFoto: SRNA
Ove godine evidentirano je oko 350 djece sa različitim problemima u ponašanju i riješeno 2.240 zahtjeva iz oblasti socijalne zaštite. Grad Bijeljina, ovom Centru i njegovim korisnicima duguje 2,8 miliona maraka.
Direktor Centra za socijalni rad Bijeljina Aleksandar Đurđević dodao je da je najveći dio prema dobavljačima i domovima, te da se takođe veliki dio se odnosi na dugovanja prema građanima iz oblasti socijalne zaštite,
– Mada moram reći da onaj dio prava koji se finansira zajednički sa nivoa republika- grad, ide redovno tako da oni ljudi koji su zaista najugroženiji nemaju problem – kaže on.
Slavica Kovrlija, rukovodilac Odjeljenja za djecu i mlade Centra za socijalni rad Bijeljina ističe da se mnogo više suočavaju sa problemima u odrastanju djece koja se ne kvalifikuju kao maloljetnička delinkvencija.
“Tračak nade” iz Foče radosno se priprema za praznike – poziv za podršku akciji “S ljubavlju hrabrim srcima”
U Foči u Udruženju “Tračak nade” djeca i mladi s psiholozima i specijalnim edukatorima i rehabilitatorima radosno se pripremaju za Novu godinu. Uredili su i novogodišnji kreativni kutak.
UG “Tračak nade” Foča
– Novogodišnji kutak nam služi za slikanje u susret praznicima koji dolaze – rekla je Milica Krsman iz Foče.
Među vedrim kreativcima u “Tračku nade” prvi put i petnaestogodišnji Radomir Milović iz Avtovca kod Gacka. Srećan da je dio uspješne družine s kojom je ukrašavao novogodišnji kutak.
Petnaesta je godina od kada iz ovog udruženja djeca i mladi izlaze srećni s roditeljima ili starateljima.
Druženje i radionice upotpunjuju razvoj i odrastanje.
– Pored te fine grafomotorike kretivnost ima i druge benefite da se oslobodimo nagomilanog stresa, što je veoma bitno meni kao psihologu – navela je Marica Perišić, psiholog Udruženja za pomoć djeci i omladini s posebnim potrebama “Tračak nade” iz Foče.
Idnividualni i rad u parovima, grupne radionice svakodnevica su u “Tračku nade”.
S iskustvom koje je iz godine u godinu stasavalo ohrabruje ih da će i u Foči, pored Banjaluke i Dervente biti otvoren Centar za specijalističke socijalne usluge.
– Mislim da Udruženje “Tračak nade” ima dobru bazu na kojoj se može taj centar izgraditi jer imamo i kadar i veliki broj korisnika – istakao je Goran Bodiroga, defektolog Udruženja za pomoć djeci i omladini s posebnim potrebama “Tračak nade”.
Јelena Vilotić, predsjednica Udruženja za pomoć djeci i omladini s posebnim potrebama “Tračak nade” Foča navodi da ovaj kolektiv ima 169 porodica o kojima brine i pruža podršku, a svi oni imaju dijete i člana sa invaliditetom.
Da djeca i mladi iz Gornjeg Podrinja, Sarajevsko-romanijske regije i Istočne Hercegovine u budućem centru imaju sve što im treba iz “Tračka nade” poziv – podržite humanitarnu akciju “S ljubavlju hrabrim srcima” – pozovite humanitarni broj 1411.
Italija promijenila tekst nacionalne himne
Italija je uvela malu izmjenu svoje nacionalne himne, uklanjajući riječ “Da!” koja je dolazila nakon poziva na oružje za zemlju, rekli su izvori iz Vlade.
Intoniranje himne Italije (foto: . EPA/STEVEN MARKHAM)
Јedan izvor rekao je da je Ministarstvo odbrane izdalo zvanična uputstva o izmjeni tokom posljednjih sedmica, u skladu sa predsjedničkim dekretom objavljenim u službenom glasniku u maju, koji se odnosio na originalnu verziju himne.
Prije najnovije izmjene, himna “Braća Italije” završavala se stihovima: “Spremni smo da umremo, spremni smo da umremo, Italija zove! Da!”
Vijest o uklanjanju posljednje riječi prvi je prošle sedmice prenio list “Fato kvotidijano”, a Vlada se nije zvanično oglasila ovim povodom.
Informaciju o izmjeni potvrdili su izvori u Ministarstvu odbrane i kancelariji predsjednika Serđa Matarele.
Izvor iz predsjedničke kancelarije rekao je da izmjena nije urađena iz političkih razloga, već zbog čistote jezika.
Himnu “Braća Italije”, što je i naziv stranke premijera Đorđe Meloni, napisao je pjesnik Gofredo Mameli 1847. godine, prije nego što je Italija ujedinjena.
Novi tripl-dabl Јokića u pobjedi Denvera nad Јutom
Košarkaši Denver nagetsa pobijedili su Јutu džez rezultatom 135:112 u utakmici NBA lige, uz novi tripl-dabl učinak srpskog reprezentativca Nikole Јokića.
Nikola Јokić (Foto: EPA/ERIK S. LESSER SHUTTERSTOCK OUT)
Јokić je meč završio sa 14 poena i po 13 skokova i asistencija. Najefikasniji u timu Denvera bio je DŽamal Mari sa 27 poena.
Tim Hardavej DŽunior je postigao 21, a Kem DŽonson i Pejton Votson po 20 poena.
U ekipi Јute najbolji je bio Lauri Markanen sa 27 poena, Kijonte DŽordž postigao je 20, uz osam skokova i sedam dodavanja, a Јusuf Nurkić je zabilježio dabl-dabl učinak sa 17 poena i 14 skokova.
Denver naredni meč igra u noći između utorka i srijede protiv Dalas maveriksa.
Šest velikih banaka je podeljeno oko kretanja kamatnih stopa za 2026. godinu. Evo šta misle
Najveće kanadske banke ulaze u 2026. godinu sa znatno drugačijim očekivanjima u pogledu kretanja kamatnih stopa.
Centralna banka ulazi u godinu u kojoj veliku ulogu igraju rizici od inflacije, trgovinska neizvesnost, slaba produktivnost i usporavanje rasta stanovništva, rekli su ekonomisti koji predstavljaju “Veliku šestorku” za BNN Bloomberg.
Centralna banka je zadržala kamatnu stopu stabilnom na 2,25 posto tokom poslednje objave kamatnih stopa 10. decembra, nakon što je stopu smanjila četiri puta u poslednjih godinu dana.
Među šest intervjuisanih glavnih ekonomista, dva očekuju povećanje kamatnih stopa, jedan očekuje smanjenje, a ostali kažu da će guverner Tiff Macklem ostati priseban tokom cele godine.
Ko očekuje rez?
BMO: Produktivnost u Kanadi znatno zaostaje za SAD-om
BMO očekuje smanjenje kamatne stope ispod neutralne stope, na dva posto ili niže, na 1,75 posto, rekao je za BNN Bloomberg Earl Davis, šef odeljenja za fiksni prihod i tržišta novca u BMO Global Asset Managementu.
Kaže da je najveći rizik za njegovu prognozu neizvesnost oko sporazuma između Kanade, Sjedinjenih Američkih Država i Meksika (CUSMA) ili rast cena nafte.
„Ne mislim da bi ih išta nateralo da povećaju kamatne stope, ako ću biti sasvim iskren, samo zato što je produktivnost u Kanadi toliko iza SAD-a“, rekao je Davis.
„Takođe, morate imati na umu da ako podignu kamatne stope, to najverovatnije jača kanadski dolar, a mislim da bi više voleli da kanadski dolar ostane oko ovih nivoa ili čak oslabi, jer je to prirodni balanser.“
Davis je rekao da će verovatno više globalnih kompanija otvoriti posao, poput proizvodnih pogona, zbog slabe kanadske ekonomije i slabog kanadskog dolara.
Suprotno je ako Kanada poveća kamatne stope. To će ojačati kanadski dolar i odvratiti međunarodne investitore.
„Mislim da će Banka Kanade dodati dodatni podsticaj kanadskoj ekonomiji uvođenjem kamatne stope preko noći koja je u zoni popuštanja, van neutralne“, rekao je Davis.
Ko očekuje povećanje?
Scotiabank: I dalje zabrinuta zbog dinamike inflacije
Scotiabank očekuje da će Banka Kanade povećati svoju ključnu kamatnu stopu za 50 baznih poena u drugoj polovini 2026. godine.
Ovo će vratiti referentnu kamatnu stopu na 2,75 posto, što je središnja vrednost neutralnog raspona, rekao je za BNN Bloomberg Jean-François Perrault, glavni ekonomista Scotiabanke.
„Još uvek smo donekle zabrinuti zbog dinamike inflacije“, rekao je Perrault.
On ukazuje na rast plata, slabu produktivnost i nedavnu depresijaciju kanadskog dolara kao znak inflatornog pritiska.
Perrault kaže da bi jedini scenario koji sprečava povećanje kamatnih stopa bila značajno slabija inflacija ili značajno slabiji rast.
S druge strane, on kaže da postoji mogućnost da rast iznenadi u 2026. godini, ako transformacija koju premijer i premijeri pokušavaju da sprovedu bude uspešna brže nego što se očekuje, ako se privatne investicije preokrenu, ako potrošači budu zdraviji, a tržišta automobila i nekretnina nastave da se oporavljaju.
„Nije potpuno nemoguće da ne dođe do povećanja kamatnih stopa“, rekao je Perrault.
Nacionalna banka Kanade: Promena prognoze nakon objave snažnih ekonomskih podataka
Nacionalna banka Kanade takođe očekuje da će ključna kamatna stopa porasti za 50 baznih poena krajem sledeće godine.
Banka je prvobitno predvidela povećanje kamatnih stopa 2027. godine.
„Ali nedavna otpornost ekonomskih podataka značila je da smo u našoj nedavnoj službenoj prognozi pogurali to pooštravanje“, rekao je za BNN Bloomberg Ethan Currie, strateg Nacionalne banke Kanade.
Currie očekuje rast prinosa kanadskih obveznica u iščekivanju budućeg pooštravanja monetarne politike, a za sada će Banka Kanade verovatno čekati i održavati niske kamatne stope, verovatno do sredine sledeće godine.
„Međutim, ako se nastavi pozitivan ekonomski zamah, to bi trebalo dovesti do porasta kratkoročnih kamatnih stopa, s umerenim izravnavanjem krivulje u našem osnovnom scenariju u tom okruženju“, rekao je Currie.
Kaže da bi najveći rizici za prognozu banke bili šokovi na tržištu rada ili CUSMA.
„To su zapravo dve velike džoker karte, i navodno prilično međusobno povezane džoker karte“, rekao je Currie.
Ko očekuje zadržavanje?
CIBC: Banka „bi trebala dodatno sniziti kamatne stope“
Stav CIBC-a je da Banka Kanade neće promeniti kamatne stope ni u jednom smeru, ali da „trebali bi dodatno sniziti kamatne stope“, rekao je za BNN Bloomberg glavni ekonomista banke Avery Shenfeld.
Shenfeld je rekao da vidi priliku u kojoj bi centralna banka mogla agresivnije smanjivati zarade bez stvaranja velike inflacije.
„Ekonomija je i dalje prilično slaba, što stvara određeni pritisak na smanjenje inflacije“, rekao je Shenfeld.
„Cene uvoza sa prekomorskih tržišta verovatno će takođe biti prilično niske, a sve to ostavlja zaštitni jastuk protiv inflacije i prostor za generisanje rasta uz još niže kamatne stope.“
Kaže da banka deluje prilično oprezno i da fiskalnim stimulansima prepušta da na kraju pokrenu ekonomiju boljim tempom.
„Banka je malo pviše nervozna zbog inflacije, a premalo zbog rasta“, rekao je Shenfeld.
Rekao je da će, ako dođe do nekog poteza, to biti smanjenje kamatne stope, verovatno zato što se rast pokaže razočaravajućim ili zato što “inflacijske vode izgledaju dovoljno mirne” da Banka Kanade promeni mišljenje.
Rekao je da će trebati neko vreme da se vide koristi mera fiskalne politike koje se odnose na velike kapitalne projekte.
RBC: Očigledno postoje rizici u oba smera
Jason Daw, šef odellenja za deviznu strategiju za Severnu Ameriku u RBC Capital Markets, takođe smatra da je zadržavanje osnovni scenarijo, ali vidi veći rizik od povećanja nego smanjenja.
„Ono što smo saznali od banke na poslednjem sastanku jeste da imaju jasnu formulaciju o uslovnoj pauzi, koja, znate, sugeriše da će referentna kamatna stopa verovatno biti zadržana na donjoj granici neutralnog raspona u doglednoj budućnosti“, rekao je. „Dakle, naš osnovni scenarij je da ce kamate biti na čekanju tokom 2026. godine, jer sada očigledno postoje rizici u oba smera.“
Ljudi prolaze pored Royal Bank Towera u Montrealu u četvrtak, 19. juna 2025. THE CANADIAN PRESS/Christopher Katsarov
Rekao je da sporiji rast stanovništva i niža imigracija znače da je stopa rasta u Kanadi slabija nego što je bila, tako da će čak i rast BDP-a od jedan do jedan i po posto “zapravo biti dobar pokazatelj rasta za Kanadu u budućnosti”.
„Ali postoji veći rizik da će povećati stope umesto da ih smanje“, rekao je Daw.
Da bi se postigla smanjenja, rekao je da bi rast verovatno morao pasti blizu nule u narednih nekoliko kvartala, ili bi Kanada morala biti uvučena u usporavanje ili recesiju, što on i dalje smatra rizikom “male verovatnoće”.
TD Bank: Kanada je u periodu sporog rasta
TD Bank očekuje da će Banka Kanade ostaviti kamatne stope nepromenjene tokom cele 2026. godine.
“Banka je već dovoljno smanjila kamatne stope u poslednje dve godine da bi obuzdala inflaciju”, rekla je za BNN Bloomberg Leslie Preston, viša ekonomistkinja TD banke.
Preston je rekla da se Kanada nalazi u periodu sporog rasta dok se ekonomija prilagođava novoj trgovinskoj realnosti sa SAD-om. Rekla je da će sporiji rast uticati na inflaciju, dok i dalje postoje određeni pritisci na troškove koji podižu inflaciju zbog promena u trgovini i poremećaja u lancu snabdevanja.
Dakle, mislimo da će se te dve sile uravnotežiti tokom sledeće godine i održati inflaciju prilično blizu ciljane vrednosti Banke Kanade od dva posto, tako da mogu jednostavno ostaviti kamatne stope tamo gdje jesu”, rekla je Preston.
Preston je rekla da bi recesija ili jači nego očekivani udar trgovinskog rata na ekonomiju verovatno naterali Banku da smanji kamatne stope, dok bi snažniji nego očekivani rast i bolje vesti o američkoj trgovini, koje dovode do rastućeg inflatornog pritiska, na kraju mogle prisiliti Banku na povećanje.
„Mislim da je jedan od najvećih rizika za prognozu taj… da kada dođe vreme za reviziju CUSMA-e, predsednik USA pocepa CUSMA-u ili odluči da više ne želi trgovinski sporazum s Kanadom“, rekla je Preston.
SERBIANNEWS/CANADA
Izložba “Đuro Daničić: odanost jeziku” od sutra u Galeriji SANU
Štampana izdanja koja broje 51 rad, 24 originalna rukopisa, 19 umetničkih dela, fotografije Anastasa Jovanovića, samo su deo postavke “Đuro Daničić: odanost jeziku” koja se otvara sutra u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) povodom dvesta godina od rođenja ovog velikana, najavljeno je danas na konferenciji za medije.
Izložba se realizuje u okviru obeležavanja Godine akademika Đure Daničića (1825–1882), ključne ličnosti u razvoju savremenog srpskog jezika i najbliskijeg saradnika Vuka Stefanovića Karadžića.
Autorka izložbe, akademik Zlata Bojović, istakla je da je Daničić čitavu svoju biografiju i životni vek posvetio isključivo radu na jeziku, te da je već sa 22 godine izrekao nemerljive istine o srpskom jeziku koje su i danas neosporne.
Izložba “Đuro Daničić: odanost jeziku” od sutra u Galeriji SANU
“Opredelili smo se da ova izložba prati njegov rad i vreme od početka do kraja. Daničić je bio kruna srpske filologije. On je sa Karadžićem u vrlo mladim godinama prepoznao suštinu borbe za narodni jezik i na oštar način se suočavao sa drugačijim mišljenjima tog doba”, rekla je Bojović. Ona je podsetila na Daničićev put od Novog Sada, preko Pešte do Beča, gde na poziv Vuka Karadžića započinje “rat za srpski jezik i pravopis”.
“Njegov čuveni rad ‘Rat za srpski jezik i pravopis’ nije mogao biti objavljen u Beču zbog cenzure, već u Pešti. Prvi primerak tog dela izložen je upravo ovde u SANU i vredi ga pogledati”, naglasila je Bojović, dodajući da je Daničić bio ključna figura i u Beogradu, gde je kao profesor Velike škole odvojio filologiju od istorije, kao i u Zagrebu, gde je započeo rad na velikom Rječniku.
Kustoskinja izložbe Milena Jokanović pojasnila je da je vizuelni identitet postavke inspirisan jednim posebnim artefaktom – Spomenarom Mine Karadžić koji se čuva u Arhivu SANU.
“Dominantna zelena boja sa spomen-kutijice postala je osnovna boja čitave postavke, uz zlatne ornamente koji se prožimaju kroz Daničićeve rukopise. Pokušali smo da oživimo duh 19. veka i atmosferu u kojoj je Daničić boravio, od Mininog i Vukovog doma u Beču, do Beograda i Zagreba”, navela je Jokanović. Ona je dodala da su na izložbi predstavljena dela najistaknutijih umetnika poput Paje Jovanovića, Uroša Predića, Jovana Popovića i Stevana Todorovića, kao i digitalne kopije pesama, pozorišni plakati i radio-drama “Maska” Miloša Crnjanskog. Poseban segment posvećen je Daničićevim rečnicima i prevodu Svetog pisma, koji se i danas smatra neprevaziđenim.
Izložba je realizovana uz saradnju sa Muzejom grada Beograda, Galerijom Matice srpske, Narodnom bibliotekom Srbije, Narodnim muzejom Srbije i drugim brojnim institucijama kulture. Postavka “Đuro Daničić: odanost jeziku” biće otvorena za posetioce do 15. marta 2026.godine u Galeriji SANU.
Putovanje bez tegoba: kako zaštititi varenje i creva
Gastroenterolog dr Vil Bulsevič, stručnjak za mikrobiologiju sa Nacionalnog instituta za zdravlje, predložio je pet korisnih saveta za sve koji se spremaju da putuju. Ističe da je ravnoteža mikrobioma najvažniji preduslov za svako putovanje.
Putovanje bez tegoba: kako zaštititi varenje i creva
Da bi se zdravlje naših creva očuvalo tokom putovanja i zadržao uobičajeni ritam, dr Vil Bulsevič ističe da je neophodno održati ravnotežu mikrobioma: „Mikrobiom mora biti uravnotežen na putovanju, jer podržava probavu, stabilan nivo energije i otporan imunološki sistem.“
Šta sve treba znati kako bismo sačuvali zdravlje creva na putovanjima?
Najvažnije je da se sačuva hidriranost tela
Tokom putovanja gubi se dosta tečnosti, pa je preporuka da sa sobom ponesete flašicu s vodom. Crevima je neophodna stalna hidratacija kako bi se sprečio poremećaj u njihovom funkcionisanju.
Bez vode nigde ne krećite, hidriranje je za organizam jako važno
Grickalice za put mogu da budu korisne
Možda grickalice ne zvuče najprivlačnije, ali „zdravi“ vlaknasti zalogaji na koje pomislimo često su već neke od naših omiljenih namirnica za put. Voće, orasi i semenke preporučuju gastroenterolozi, a uz to se lako pakuju za svako putovanje. Voće je posebno dobar izbor jer je istovremeno hidratantno i bogato vlaknima – dobitna kombinacija za zdravlje creva.
Hrana bogata vlaknima
Znamo da crevni mikrobiom „voli“ probiotik i hranljive materije poput vlakana, pa zašto ne bismo dali prednost namirnicama bogatim tim korisnim pomagačima, naročito onda kada je našem telu to najpotrebnije. Čija seme, zeleno lisnato povrće, pasulj, bobičasto voće, banane i kruške glavni su primeri namirnica koje predstavljaju pravo „gorivo“ za zdravlje creva.
Putovanje je ujedno vreme kada suplementi mogu biti poželjni, a Bulsevič objašnjava da bi prebiotski suplement mogao biti dobar izbor, posebno kada se kombinuje sa ishranom bogatom hranljivim materijama.
Na putovanjima često dobro dođu suplementi
„Pored hrane bogate vlaknima, putovanje je idealno vreme za suplementaciju kao pouzdan i pogodan izvor prebiotika za hranjenje i podsticanje crevnih mikroba, kako bi ostali u funkciji i održavali ritam rada creva“, kaže on.
Na svim putovanjima važno je kretanje
Bez obzira na to da li putujete automobilom ili ste na dugom letu, predugo sedenje može izazvati probleme sa varenjem, poput zatvora.
„Kada se krećete – vaša creva se pokreću. Kada sedite satima, vaša creva se uspavaju“, objašnjava Bulsevič. „Usredsredite se na aktivnost i kretanje kad god je to moguće. Vaša creva napreduju zahvaljujući akciji!“
Bilo da se radi o penjanju uz stepenice kad god je to izvodljivo, šetnji tokom pauze ili kratkom istezanju, vaša creva će vam biti zahvalna na pokretu.
Upravljajte stresom
Upravljanje nivoom stresa može biti ključno za održavanje mirnog stomaka. Pored toga, loše zdravlje creva može povećati rizik od anksioznosti i depresije – „veza između creva i mozga je stvarna“ – a stres zbog putovanja može dodatno pogoršati situaciju.
Ne dozvolite da vam nervoza i stres pokvare raspoloženje
Doktor preporučuje aktivnosti poput dubokog disanja ili vođenja dnevnika kako biste ostali prizemljeni čak i kada ste u nebu. To može napraviti veliku razliku kada osećate da vam misli putuju brže od vas samih.
Preminuo pevač Kris Rija
Vest o smrti poznatog pevača potvrdio je portparol njegove porodice.
„Sa ogromnom tugom objavljujemo smrt našeg voljenog Krisa. Preminuo je mirno u bolnici, posle kratke bolesti, okružen svojom porodicom“, navodi se u saopštenju porodice.
Poznati pevač Kris Rija je sinonim za sezonu praznika, još od objave hita “Driving Home for Christmas”, 1986. godine. Pesma je priča o umornom putniku koji vozi kući, u prazničnom duhu koji nikada nije izgubio svoju magiju.
Pesma se često tokom poslednjih godina vraćala na top liste pred praznike u decembru, a u 2025. godini dostigla je 30. mesto na božićnim listama.
Kris Rija rođen je Midlsbrou,u Engleskoj. Otac mu je bio Italijan, majka Irkinja. Porodica je bila poznata zahvaljujući ocu koji je bio vlasnik kafića i fabrike sladoleda. Rija je radio kod oca, a u 21. godini kupio je svoju prvu gitaru.
Svoj prvi studijski album Kris Rija izdao je 1978. godine Whatever Happened to Benny Santini?. Producent na albumu bio je Gas Daddžon, koji je sarađivao sa Eltonom Džonom.
Najveću popularnost dostigao je albumom The Road to Hell iz 1989. godine koji je dospeo na prvo mesto u Ujedinjenom Kraljevstvu. Album je bio popularan na evropskom kontinentu.
Ostale poznate pesme su: “I Can Hear Your Heartbeat”, „On the Beach”, „Let’s Dance”, „Josephine”, „Driving Home for Christmas”, „Auberge”, „Looking for the Summer” kao i duet „If You Were Me”.
Prvi kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom biće potpuno drugačiji od onoga što očekujemo
Decenijama su pisci naučne fantastike pokušavali da nas što bolje pripreme za eventualni kontakt sa vanzemaljcima. Kroz njihove napore dominira nekoliko matrica koje se ponavljaju. Tu je invazija ratoborne vrste, zatim visoko evoluirana vrsta koja pokušava da komunicira sa našom primitivnom vrstom, tu su dobronamerni vanzemaljci koji dolaze da nas spasu od nas samih, a ima nestašnih ispitivača i onih koji vrše medicinske eksperimente nad ljudima.
Prvi kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom biće potpuno drugačiji od onoga što očekujemo
Prema podacima iz novih istraživanja, malo je verovatno da će prvi kontakt ličiti na navedene primere. Ne samo zato što je moguće da su potpuno nerealni, već zbog onoga što bi moglo motivisati drugu vrstu da nas kontaktira i kako to menja signal posmatranja koji koriste da objave svoje prisustvo.
Novi istraživački članak pod nazivom Eshatska hipoteza autora Dejvida Kipinga biće objavljen u Monthly Notices Kraljevskog astronomskog društva.
Kiping je dobro poznat u krugovima naučnika koji se bave svemirom jer je direktor Laboratorije za „kul” svetove na Univerzitetu Kolumbija. Takođe je autor sadržaja popularnog Jutjub kanala pod nazivom Kul svetovi. „Kul svetovi“ se fokusiraju na egzoplanete, tehnologije ali i vanzemaljsku inteligenciju (ETI).
U novom radu, Kiping objašnjava da prvo otkrivanje astrofizičkog objekta obično nije reprezentativno za celokupni tip. Umesto toga, kako objašnjava, prvo težimo da detektujemo stvari uz opsežne opservacije, zbog naših metoda detekcije i pristrasnosti. Istorija astronomije je puna takvih primera, navodi Kiping.
Tako istorija otkrivanja egzoplaneta ilustruje ovaj fenomen. Prve egzoplanete su pronađene početkom 1990-ih, kružeći oko pulsara. Ali sada znamo da one nisu bile reprezentativne.
U Nasinoj arhivi egzoplaneta, koja sadrži popis više od 6.000 egzoplaneta, manje od deset je pronađeno oko pulsara. Otkriveni su zato što su pulsari poput izvrsno tempiranih kosmičkih svetionika, a egzoplanete u orbiti značajno su izmenile to izvrsno vreme. To nije imalo nikakve veze sa tim koliko je ovih vrsta planeta mnogo. To važi i za zvezde koje možemo videti golim okom.
Leteći tanjir koji otima ljude zarad eksperimenata nije verovatan scenario
U zavisnosti od okolnosti, na noćnom nebu možemo videti oko 2.500 zvezda. Oko jedne trećine njih su evoluirani džinovi. Ali ni blizu jedne trećine svih zvezda nisu evoluirani džinovi; samo je njihov posmatrački signal toliko jak. Naša pristrasnost detekcije golim okom tera ih da iskaču ka nama, dok je naš najbliži sused nevidljiv jer je crveni patuljak, veoma zastupljena vrsta zvezde.
Kiping proširuje ovaj fenomen dosadašnjih opservacija čovečanstva – na mogući prvi kontakt sa vanzemaljcima.
„Ako je istorija nekakav vodič, onda će možda i prvi potpisi vanzemaljske inteligencije biti veoma atipični, glasni, bučni primeri njihove klase“, piše on i ukazuje na supernove kao analogiju. One su izuzetno svetle i lako se posmatraju jer su u procesu završetka svoj postojanja.
„Motivisani ovim, predlažemo Eshatsku hipotezu: da će prvo potvrđeno otkrivanje vanzemaljske tehnološke civilizacije najverovatnije biti atipični primer, onaj koji je neobično „glasan“ (tj. proizvodi anomalno jak tehno-potpis) i verovatno u prolaznoj, nestabilnoj ili čak terminalnoj fazi”, navodi Kiping u novom članku.
Jesmo li civilizacija „u opadanju”
Ti glasni signali u Eshatskoj hipotezi mogli bi biti nusproizvod neke civilizacije u opadanju. Neki naučnici su predložili da ljudska civilizacija postaje nestabilna zbog klimatskih promena i da bi zagrevanje klime i njen rastući sadržaj ugljenika, kao i drugi hemijski zagađivači, vanzemaljci mogli posmatrati kao glasan tehno-potpis civilizacije u opadanju. Ti signali u hipotezi mogli bi biti i svrsishodan, nesumnjiv vapaj za pomoć.
Kiping se pita da li je čuveni signal „Vau!“ iz 1977. godine mogao biti veoma glasan vapaj za pomoć civilizacije koja se približava sopstvenom kraju.
Eshatska hipoteza ima posledice na način na koji tražimo i razumemo stvari u kosmosu, posebno tehno-potpise. Najverovatnije je da ćemo detektovati glasne signale koji nisu reprezentativni za vanzemaljsku populaciju, ako tako nešto postoji.
„U praktičnom smislu, Eshatijska hipoteza sugeriše da bi nam istraživanja širokog polja i visoke kadence, optimizovana za generičke tranzijente, mogla ponuditi najbolje šanse za otkrivanje takvih glasnih, kratkotrajnih civilizacija“, piše Kiping.
Kiping kaže da dolazimo do tačke gde je nebo pod stalnim nadzorom u našem vremenskom domenu. Opservatorije poput opservatorije Vera Rubin i Slounovog digitalnog istraživanja neba kontinuirano prate promene na nebu.
Ovo je poželjnije za detekciju atipičnog signala koji će najverovatnije biti naša prva detekcija ETP-a.
„Umesto ciljanja usko definisanih tehno-signatura (potpisa) eshatske strategije pretraživanja bi umesto toga dale prioritet širokim, anomalnim tranzijentima – u fluksu, spektru ili prividnom kretanju – čije je luminoznosti i vremenske skale teško uskladiti sa poznatim astrofizičkim fenomenima“, piše Kiping.
„Dakle, napori za otkrivanje agnostičkih anomalija ponudili bi predloženi put napred“, zaključuje on.
