Najveća onlajn društvena mreža neće moći da posluje na teritoriji Evropske unije ukoliko joj bude zabranjeno da šalje podatke korisnika u SAD, a Evropljani u tom slučaju neće moći da koriste ni „Instagram”, koji je u vlasništvu „Fejsbuka”. To navode pravni zastupnici američke kompanije u podnesku sudu u Dablinu, gde je evropsko sedište „Fejsbuka”, tražeći da se zamrzne proces koji vodi irski poverenik za zaštitu podataka, što je sud odobrio.

Tehnološki džin se sukobio sa EU zbog zabrane da šalje podatke korisnika u SAD kako ne bi bili izloženi obaveštajnim službama
„Лајк” ис­пред се­ди­шта „Феј­сбу­ка” у Ка­ли­фор­ни­ји (Фо­то EPA-EFE/John G. Ma­ban­glo)
Najveća onlajn društvena mreža neće moći da posluje na teritoriji Evropske unije ukoliko joj bude zabranjeno da šalje podatke korisnika u SAD, a Evropljani u tom slučaju neće moći da koriste ni „Instagram”, koji je u vlasništvu „Fejsbuka”. To navode pravni zastupnici američke kompanije u podnesku sudu u Dablinu, gde je evropsko sedište „Fejsbuka”, tražeći da se zamrzne proces koji vodi irski poverenik za zaštitu podataka, što je sud odobrio.

„Fejsbuk” negira ocene da taj dokument predstavlja pretnju povlačenjem i kaže da je samo prikaz realnog stanja: mnoge kompanije zavise od prenosa podataka između EU i SAD, a bez međunarodnog pravnog okvira trpeće ekonomije, prenosi „Gardijan”. „Fejsbuk” upozorava da će zabrana prenosa podataka izazvati posledice za poslovanje kompanije, ali i za 400 miliona korisnika i 25 miliona firmi u EU koje koriste njene aplikacije.

Irski poverenik za zaštitu podataka o ličnosti naredio je početkom septembra američkom tehnološkom džinu da obustavi prenos podataka u SAD, reagujući po julskoj presudi Evropskog suda pravde u Luksemburgu (CJEU) da nema dovoljno garancija da američki obaveštajci neće „njuškati” po podacima Evropljana. Sud je doveo u pitanje legalnost upotrebe standardnih ugovornih klauzula na koje se „Fejsbuk” oslanjao (omogućavaju izvoz podataka uz prethodni pristanak korisnika) u slučaju kad podaci idu kompaniji van EU koja potpada pod američke zakone o obaveštajnom nadzoru.

To je bila poslednja u nizu presuda u dugom pravnom procesu koji austrijski pravnik Maks Šrems vodi protiv „Fejsbuka” skoro 10 godina. Proslavio se još kada je kao student 2011. počeo borbu protiv kompanije Marka Zakerberga zbog njenog prevelikog zadiranja u privatnost korisnika, podnoseći tužbu irskom povereniku. Optužbe su dobile na težini kad je dve godine kasnije Edvard Snouden obelodanio da kroz program „Prizma” američka obaveštajna agencija NSA ima neometan pristup onlajn aktivnostima korisnika „Gugla”, „Fejsbuka”, „Epla” i drugih američkih internet kompanija.

Šrems je tada predao novu tužbu u Dablinu, tvrdeći da su Snoudenova otkrića jasno pokazala da sporazum SAD i EU iz 2000, poznat kao „Sigurna luka”, ne garantuje privatnost evropskim državljanima. Irski poverenik je predao slučaj sudu u Luksemburgu, najvišoj sudskoj instanci u EU, koji je 2015. zaključio da sporazum nije validan. EU je posle toga pokušala da napravi novi pravni okvir za prenos podataka, tzv. štit privatnosti, ali je sud i njega srušio u julu, zaključivši da ne nudi dovoljnu zaštitu građana unije od obaveštajnog nadzora SAD. Regulatornim telima u zemljama članicama naloženo je da kontrolišu svaki prenos podataka kako bi osigurala da je u skladu s odredbama evropske regulative GDPR.

Šrems, osnivač inicijative „Evropa protiv ’Fejsbuka’”, pozdravio je odluku, rekavši da će SAD ozbiljno morati da revidiraju zakone o nadzoru ukoliko američke kompanije žele da zadrže ulogu na tržištu EU. Pojedini komentatori pominju i mogućnost cepanja „Fejsbuka” na dva dela, što bi za tu kompaniju bio skup i komplikovan proces.

Šef „Fejsbuka” za komunikacije Nik Kleg, nekada britanski vicepremijer iz redova Liberalno-demokratske partije, napisao je na blogu da je međunarodni transfer podataka temelj svetske ekonomije i osnova mnogih usluga koje svakodnevno koristimo. Na primer, nemački startap neće moći da koristi klaud usluge američke kompanije ili francuski trgovac neće moći da ima kol-centar u Maroku. „Fejsbuk” se žali da se prema njemu postupa nepravično, jer nijednoj drugoj kompaniji nisu izrečene ovakve mere, iako mnoge izvoze podatke iz EU u druge zemlje.

Od Evropske komisije se očekuje da s vladom SAD nađe rešenje za problem, koji u osnovi ima neusklađenost dva pravna sistema kad je reč o zaštiti ličnih podataka. Američki daje široka ovlašćenja obaveštajnom nadzoru, što se sudara s fundamentalnim evropskim pravom na privatnost. Evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnder rekao je nedavno u Evropskom parlamentu da će SAD morati da menjaju zakon o nadzoru da bi se smanjio jaz koji postoji između njega i evropskih zakona o zaštiti privatnosti.