Ford uskoro otvara novu fabriku električnih automobila u Ontariju
OTTAWA – Federalna Vlada i Vlada Ontarija izdvojiće subvencije u iznosu od 250 miliona dolara za proizvodnju električnih vozila, i baterija koje ih napajaju ,u fabrici Ford u Oukvilu, Ontario.
Raste zabrinutost među vlasnicima malih biznisa, kako će preživeti drugi talas KOVID-a
VANKUVER – Kako je sve više i više slučajeva COVID-19, vlasnici malih preduzeća u Kanadi kažu da bi ih drugi talas mogao skroz uništiti.
Kanadska federacija nezavisnog poslovanja poziva federalnu i pokrajinske Vlade da učine sve što je moguće kako bi se izbegla daljnja zatvaranja i osigurala snažna i neposredna ekonomska podrška.
„Imali smo vremena za pripremu kako bismo bili sigurni da je javnost pripremljena iz bezbedonosne perspektive. Ali imali smo vremena i osigurati da ekonomska podrška ne samo da postoji, već se i usavršava “, kaže Dan Kelly iz kanadske federacije nezavisnog poslovanja.
CFIB želi da se podrška za preduzeća pokrene odmah, ako je potrebno. Kelly kaže da je bilo razumljivo da fondovi nisu bili dostupni odmah kad je COVID-19 prvi put stigao, ali stvari su se od tada promenile.
„Nema opravdanja. Mislim, pobogu, pandemiju imamo sa sobom šest, sedam meseci – kaže Kelly.
„Zato moramo imati Vlade spremne da osiguraju podršku i koje su spremne da pomognu kako bismo izbegli dodatna zatvaranja preduzeća. I, naravno, nadamo se da usput neće poslovnih zatvaranja. “
CFIB bi želio da sveobuhvatna pomoć bude uspostavljena što je pre moguće, a takođe želi da Vlada osigura da je pomoć dosledna i usmerena na sektore koji najviše zabrinjavaju.
Uz to, Kelly kaže da federacija želi da eventualne odluke budu potkrepljene transparentnim dokazima zdravstvene politike.
Kelly primećuje da se veliki broj malih preduzeća još uvek bori sa finansijskim lomom oko pandemije COVID-19 još iz prvog talasa. On veruje da će biti ogroman neuspeh pokrajinske Vlade ako najavi dalja zatvaranja bez prethodne podrške.
Nedavno istraživanje CFIB-a pokazalo je da više od polovine malih preduzeća u Kanadi kaže da neće lako ili uopšte preživeti drugi talas.
SERBIANNEWS.CA
Kad svekrva i snaje udruže snage – 2.000 tegli ajvara i džemova spremno za prodaju
Sve je više poljoprivrednika koji se odlučuju da veći deo onoga što proizvedu prerade u svom domaćinstvu i ponude tržištu. Tako je i u porodici Jovanović iz blačkog sela Trbunja. Očekuju pre svega veću zaradu, ali i siguran plasman, jer se slatko, džemovi, ajvar prodaju tokom cele godine.
Ženski deo porodice Jovanović, svekrva i dve snahe, uz pomoć dece, složno u pripremi ajvara, trenutno najtraženijeg proizvoda na srpskom tržištu.
“Odlučili smo se za ovu vrstu proizvodnje, jer smo ostali pre svega tu na selu i da bismo malo udvostručili taj naš rad i trud odlučili smo se za preradu zimnice, voća i povrća”, kaže Jelena Jovanović.
“Bolje je da ga preradimo mi i prodamo, nego za malu cenu da prodamo hladnjačarima”, dodaje Milena Jovanović.
Kažu da su se i do sada ovim poslom bavile redovno, svake godine, po dobro poznatim receptima koji ovde žive decenijama i vekovima.
“Pravili smo slatko od šljiva, slatko od višnje, slatko od jagode, sada ćemo slatko od dunja, pa onda smo pravili džemove, pekmez bez šećera od šljiva, pravili smo još džem od maline”, navodi Jelena.
Milena kaže da su u prvoj godini napravili oko 1.500 tegli do 2.000. “Najviše se ajvar traži, idu i džemovi i slatka, ali najviše je potražnja za ajvarom”, dodaje Milena.
Svekrva Milanka Jovanović kaže da je i ona uz svoju svekrvu spremala, a da su sada tu snaje koje joj pomažu.
Ono što je za sve njih novina, to je pozicioniranje na tržištu, ali ističu da ne strahuju, jer potražnje ima i prodaja gotovo cele ovogodišnje proizvodnje već je ugovorena.
“Malo internet prodaja, malo sindikalna prodaja, što smo počeli, to je već naručeno, krećemo sa isporukom”, ističe Jelena.
“To je dobra priča, znači ostaće ljudi na selu, odradiće, neće svoj proizvod, svoju sirovinu, davati u neko bescenje ili jako jeftino, već će taj proizvod finalizovati i ostvariti neki profit, od čega će njihove porodice egzistirati”, objašnjava Bojan Nikolić, Opština Blace.
Jovanovićima su u početku pomogli država i Fondacija “Divac”. Sada je, kažu, sve na njima, a cilj im je da uz rast i razvoj proizvodnje i prerade svojim porodicama obezbede sigurnu egzistenciju i opstanak na prostoru gde žive generacijama.
Košarkašice Srbije u “mehuru” u Istanbulu
Ženska košarkaška reprezentacija Srbije novembarske mečeve kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2021. godine igraće u “mehuru” u Istanbulu, saopštila je Međunarodna košarkaška federacija (Fiba).
Istanbul će biti domaćini grupe E, u kojoj pred Srbije i Turske igraju još Albanija i Litvanija.
“Mehuri” će biti organizovani još u Grčkoj (Iraklion, grupa A), Bosni i Hercegovini (Sarajevo, Grupa C), Portugaliji (Odivelas, grupa G), Holandija (Amsterdam, grupa H) i Letonija (Riga, grupa H).
Fiba je saopštila da će domaćini preostale tri grupe (B, D, F) biti potvrđeni narednih dana.
Košarkašice Srbije trenutno su vodeće u grupi E sa skorom 2-0, a izabranice Marine Maljković u novembarskim kvalifikacijama očekuju dueli sa Litvanijom i Turskom.
Muška reprezentacija Srbije naredne mečeve kvalifikacija za Evrobasket 2022. godine igraće u finskom gradu Espu.
“Orlovi” sa Norvežanima u duelu za finale
Fudbalska reprezentacija Srbije sastaje se sa selekcijom Norveške u polufinalu plej-ofa C Lige nacija za plasman na Evropsko prvenstvo. Utakmica u Oslu počinje u 11.45, a njen tok i kretanje rezultata možete pratiti na našem portalu.
Fudbaleri Srbije u utorak su doputovali u Oslo i u sredu imali trening na stadionu Uleval, gde će večeras u duelu sa selekcijom Norveške pokušati da izbore plasman u finale plej-ofa za odlazak na Evropsko prvenstvo.
Na konferenciji za medije pre treninga selektor Ljubiša Tumbaković je istakao da u ovom meču nema favorita.
“Mislim da nema favorita, možemo da govorimo o nekim prednostima, tipa da Norveška igra na domaćem terenu, pa ako je to neka prednost, onda… Imamo malih problema, ali ovo što je sada u Oslu to je najbolje i najkvalitetnije što Srbija ima. Svi tražimo neke prednosti, skautirali smo maksimalno Norvešku i sve što mogu da kažem to je da ćemo se potruditi da vodimo igru na način koji nama to odgovara”, rekao je Ljubiša Tumbaković.
Fudbalski savez Norveške je dozvolio da ovoj utakmici prisustvuje 200 navijača na tribinama stadiona.
Ukoliko pobede, izabranici Ljubiše Tumbakovića će u novembru igrati finale plej-ofa, na svom terenu, protiv boljeg iz duela Škotske i Izraela.
Utakmica Norveške i Srbije počinje u 20.45, a njen tok i kretanje rezultata možete pratiti na našem portalu.
Kako predsednički izbori u USA mogu uticati na kanadsku odbrambenu strategiju?
Zadnjih 75 godina kanadska odbrambena politika počivala je na nepokolebljivom partnerstvu sa Sjedinjenim Državama.
Od zajedničkog nadgledanja neba i Arktika, preko NORAD-a do pakta o međusobnoj odbrani u NATO-u, niz sporazuma između zemalja proteže se u bliskoj istoriji Severne Amerike.
Ipak, stari savezi odjednom izgledaju manje čvrsti, i sledeći američki predsednički mandat mogao bi srušiti tu dugotrajnost.
Šta ako Tramp pobedi?
Američko-kanadski stručnjak za odbranu, Steve Saideman podseća na scenu u kanadskom vojnom centru, 9. novembra 2016.g, dan nakon što je Donald Tramp izabran za predsednika Sjedinjenih Država.
“Činilo se kao da se zgrada njiše”, rekao je Saideman, profesor Univerziteta Carleton, šef kanadske mreže za odbranu i bezbednost. “Kao da se dogodio zemljotres, a zgrada se i dalje tresla.”
Trump je zagovarao stare pretpostavke o savezništvima tokom predizborne kampanje gde je napadao NATO saveznike kao slobodne igrače i pitao ih je zašto ih Amerika brani?
Nije prestao da im zvecka ni kasnije.
Knjiga Trampovog bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Johna Boltona opisuje neprestanu borbu za uveravanje Trumpa u vrednost NATO-a. Bolton je rekao da se boji da bi predsednik mogao napustiti NATO ako dobije još četiri godine mandata. Ta egzistencijalna zabrinutost dominira sastancima vojnog saveza.
U jednoj anegdoti, Bolton opisuje ukrštanje puteva sa Justinom Trudeauom na samitu i premijera ga je tada pitao:”Pa,Džone, hoće li i ovaj sastanak eksplodirati?”
Džo Bajden predviđa da će Trump napustiti NATO u drugom mandatu.
Saideman se slaže da je budućnost saveza ugrožena sa Trampom. Kaže da kanadska briga uključuje stotine vojnika smeštenih u istočnoj Evropi.
“Ako Tramp pobedi, saveznicima se postavlja pitanje o tome kako će se kretati svet sa obzirom na to da Sjedinjene Države više nisu pouzdan partner i možda se povlače iz NATO-a”, rekao je Saideman. Manje ga brine NORAD, koji nije naišao na kritike Trampa.
Neke su Trampove žalbe zapravo standardna američka politika. Želju da zemlje NATO-a troše na odbranu više dele prošli i verojatno budući američki predsednici.
Barak Obama je to čak pokrenuo u govoru pred kanadskim parlamentom 2016. godine. Obamina podsticaj, međutim, bio je pokriven šećernom glazurom, sa slatkim zvukom o tome kako svetu treba više kanadskog uticaja.
Tramp dolazi sa suprotnim rečnikom, i taj rečnik je verovatno imo uticaj. Potrošnja za odbranu raste u gotovo svim zemljama NATO-a, uključujući i Kanadu.
Uprkos tom rastu, Kanada nije ni blizu cilja koji su članice NATO-a postavile sebi da troše 2% BDP-a na odbranu.
Glavna odluka o budžetu za Kanadu uključuje kada i kako modernizovati radar za praćenje aktivnosti na Arktiku. Projekt bi koštao milijarde i prepoznat je kao prioritet u nedavnoj arktičkoj strategiji američke vojske.
Šta ako Bajden pobedi?
SAD bi i dalje želele da Kanada i dalje troši više na odbranu, ako Bajden pobedi, i još uvek bi želeli saradnju u obnovi arktičkog sistema upozorenja.
Ali malo je verovatno da će Bajden pretiti NATO-u, niti će uznemiravati saveznike. Demokratski kandidat, na početku kampanje, kritikovao je snažno naoružavanje prijateljskih zemalja.
Susan Rice, koja se našla na užem izboru i postala Bajdenova potpredsednička kandidatkinja, rekla je da će NATO savez ostati čvrst pod Bajdenom.
“Džo Bajden priznaje Kanadu, brine o njoj i poštuje Kanadu”, rekao je Rice, koja je bila savetnik za nacionalnu bezbednost u Obaminoj administraciji. “Provela je tamo dosta vremena. Mnogo je godina sarađivala sa kanadskim rukovodstvom i zna da ne postoji važniji partner od Kanade.”
Bivši zvaničnik odbrane, koji je radio u Obaminoj administraciji, Bajdena je takođe nazvao velikim vernikom u saveze, još iz njegovih godina na mestu šefa Odbora za spoljne odnose Senata, kada je često posećivao strane prestonice.
Rekao je da će Biden doneti stabilniji pristup suočavanju sa rivalima,u poređenju sa Trumpom, koji oscilira između pretnji i uvreda i komplimenata, a takođe daje i nedoumice o navodnim rivalima koji potkopavaju saveznike.
“Bilo bi više stabilnosti u načinu na koji se Zapad odnosi s Rusijom i Kinom”, rekao je Townsend.
Što se tiče vlastitih stavova o odbrambenoj politici, Bajden je dvosmislen u pogledu nivoa finansiranja. Slaže se s Trampom da ima manje NATO trupa na Bliskom Istoku.Predsedništvo Bajdena predstavljalo bi različite izazove za Kanadu, rekao je Saideman. Složio se da bi Bajden biti prijateljskiji prema Kanadi. Ali prijatelji traže usluge.
Saideman je rekao da će se NATO konferencije usresrediti manje na potrošnju, a više na ono šta drugi rade u svetu.
“Problem u dobrim odnosima sa USA je kada, USA traže od vas da nešto učinite, vi to morate raditi. Kao što je odlazak u Afganistan ili Libija”, rekao je Saideman.
“Svetla strana Trumpa u poslednje četiri godine je što NATO zapravo nije učinio ništa novo, nije pokretao ratove i nije podnosio zahteve da Kanada mora učini nešto. Možda ćemo dobiti neugodnije zahteve od Bajdena. “
SERBIANNEWS.CA
Uskoro će biti donet zakon o zabrani plastičnih slamčica, štapića i vreća u celoj Kanadi
OTTAWA – Ministar zaštite okoline, Jonathan Wilkinson rekao je da će šest plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu koji se ne mogu lako reciklirati i koji već imaju ekološki prihvatljivije alternative biti prvi koji će ući pod nova kanadska ograničenja na plastične proizvode.
To znači da će kraj sledeće godine biti kraj puta za plastične slamčice, štapiće za mešanje, vreće za nošenje, pribor za jelo, posuđe i kontejnere za nošenje kao i za plasične prstenove za limenke.
Wilkinson kaže da će mnogi predmeti koji nisu na toj listi, poput plastičnih boca, dobiti nove standarde koji će zahtevati da sadrže minimalnu količinu recikliranog materijala.
Kaže da postoji i potreba za standardizovanjem načina izrade predmeta od plastike, od vrsta i količina plastike koja se koristi do boja i lepka, pa je njihova reciklaža lakša.
Vlada Alberte objavila je u utorak da želi postati centar kanadske industrije reciklaže koja se širi.
Kanada trenutno reciklira manje od 10% od tri miliona tona plastike koju proizvodi svake godine, a zajedno s provincijama postavila je cilj da do 2030. godine nema više plastičnih otpadaka.
“Postoji ogromna mogućnost za poboljšanje”, rekao je Wilkinson.
Kanada namerava dodati plastiku na listu toksičnih predmeta prema kanadskom Zakonu o zaštiti okoline i pokreće raspravu o zabranjenim predmetima i standardima recikliranog sadržaja i drugim planovima.
Wilkinson je rekao da je cilj da sve bude na mestu do kraja sledeće godine.
Izveštaj za 2019. koji je naručila kompanija Environment Canada, utvrdio je da kanadsku reciklažnu industriju ometaju troškovi i pristup. Jeftino je i lakše proizvesti novu plastiku, nego je reciklirati, ponovo upotrebiti, a bez minimalnih standarda koji zahtevaju upotrebu recikliranog sadržaja.
Izveštaj kaže da su Kanađani 2016.g, bacili 3,3 miliona tona plastike, 12 puta više nego što je reciklirano.
Rečeno je da u Kanadi postoji manje od desetak kompanija za recikliranje koje zapošljavaju oko 500 ljudi, a prihod im iznosi oko 350 miliona dolara.
Do nedavno, Kanada i većina drugih bogatih država isporučivale su veći deo plastike u Aziju. Kina je bila najveći kupac predmeta koji su reciklirani u plastične pelete.
Ali Kina je početkom 2018. zalupila vrata toj opciji, umorna od toga da bude svetska deponija smeća. Toliko materijala koji je stigao brodskim teretom nije se mogao reciklirati i završio je na deponijama u Kini.
Kanada će se pridružiti desetinama država koje su donele razne zabrane, plastici za jednokratnu upotrebu. UK je upravo počelo sprovoditi zabranu slamćica i štapića za mešanje.Francuska je počela uvoditi zabranu u januaru, počevši od plastičnih tanjira i čaša. Slamčice i pribor za jelo pridodaće se 2021.g, a vrećice za čaj, neke igračke i posude za poneti 2022. godine.
SERBIANNEWS.CA
Pandemija je ove sezone poterala Kanađane da se više angažuju u bašti
VANCOUVER – Kada je krenula pandemija, prvo nam se desila serija Tigar Kralj Zatim je usledila opsesija sa pečenjem kiselog testa, a onda su na red došle bašte.
Prema novom istraživanju, veći broj Kanđana radilo je u bašti tokom pandemije COVID-19.-“Gotovo svaki peti Kanađanin radio je u bašti ove godine, što je neverovatno”, objašnjava Sylvain Charlesbois, profesor iz laboratorije za agro-prehrambenu analitiku na Univerzitetu Dalhousie.
“Verujemo da je stopa baštovanstva u Kanadi bila nešto više od 30% nego pre pandemije, ali jasno smo videli uticaj COVID-a”
Istraživanje sugeriše da više od polovine ispitanika,51%,uzgaja barem jednu vrstu voća ili povrća u bašti, a 17,4% ih je ove godine pokušalo to učiniti kod kuće.
Čak i mi koji nemamo velika dvorišta ušli smo u trend, pokazalo je istraživanje, a ljudi su iskoristili bilo koji prostor koji imaju, da probaju i uzgajati vlastitu hranu.
“Čak i bez dvorišta, i dalje su odlučili uzgajati proizvode na balkonima i u zajedničkim vrtovima, pa je bilo zaista zanimljivo gledati ih”, kaže Charlebois.
Razlozi zbog kojih su ljudi počeli raditi u bašti, kretali su se od brige zbog nestašice hrane do povećanih cena hrane.
„Ljudi su gledali na uštedu novca. Na sigurnost hrane gledali su kao na problem, a gledali su i na ukus. Dakle, to su prva tri pokretača “, napominje Charlebois, dodajući da brojni baštovani veruju da bi njihov vlastiti rod bio sigurniji od kupovine proizvoda u trgovinama.v„Ekonomija baštovanstva sigurno je vrlo važna. ” Pitali smo, šta ljudi sade po baštama ? Istraživanje otkriva da ljudi uzgajaju niz proizvoda, ali paradajz je na vrhu liste.
Zelena salata, luk i šargarepa takođe su među povrćem u kome su se Kanađani oprobali, dodaje Charlebois.
A ako vaše biljke paradajza nisu rezultirale sa mnogo roda, Charlebois kaže da verojatno niste sami. Nije lagane paradajz uzgajati.
„Za paradajz vam je potrebna oprema, morate se pobrinuti za biljku. A tu je i malo umetnosti u uzgoju paradajza,biljku morate obrezivati u julu i avgustu kako biste biljci omogućili da svu svoju energiju usmeri na rast paradajza ”, objašnjava, ako su vam se paradajzi činili malo sitnima okolo.
Ali, uvek ima sledeće godina.
Što se tiče geografije, istraživanje Dalhousieja otkrilo je da je u Britanskoj Kolumbiji i u Preriskim ravnicama teže uzgajati više hrane nego na istoku Kanade, kaže Charlebois.
„Mislim da je nalet COVID-a bio manje značajan na zapadu, i ako pogledamo npr. BC, tu je veza između poljoprivrede i ljudi vrlo stvarna, vrlo merljiva, tako da je mnogo ljudi se već bavi baštovanstvom. Možda su stvarno proširili svoj kapacitet kao rezultat COVID-a, ali mnogi ljudi su profesionalni baštovani u BC-u “, kaže on.
Charlebois kaže da se planiraju i sledeće godine ponovo ispitati Kanađane o njihovim baštovanskim navikama, kako bi se utvrdilo jesu li nastavili sa novim hobijem.
„Ekonomija baštovanstva sigurno je vrlo važna. ” Pitali smo, šta ljudi sade po baštama ? Istraživanje otkriva da ljudi uzgajaju niz proizvoda, ali paradajz je na vrhu liste.Kapiten Edmonton Oilers-a Connor McDavid pozitivan na COVID-19, sada je u samoizolaciji
Prema navodima Oilersa, McDavid (23) ima blage simptome, ali se inače oseća dobro i trenutno je u karantinu u svom domu u Ontariju I dalje će se kontrolisati i pošto se oporavi, poštovaće sve povezane zdravstvene protokole.
Više od polovine Kanađana uzgajalo je vlastitu hranu kod kuće ove godine, pokazuje studija
„Više ljudi počinje da uzgaja bar jedno voće ili povrće kod kuće”
Šezdeset i sedam posto novih povrtara reklo je da je pandemija uticala na njihovu odluku da sami uzgajaju hranu.
Prolećna navala na baštenske centre i prodavce semena nije bila lažna uzbuna. COVID-19 naterao je Kanađane da sami uzgajaju povrće i voće. Nešto više od polovine (51 odsto) uzgaja bar jednu vrstu voća ili povrća, navodi se u novom izveštaju iz laboratorija agro-prehrambene analitike (AAL) Univerziteta Dalhousie, koji ispituje gajenje povrća i voća kućnim baštama kao odgovor na pandemiju. A od njih je skoro svaki peti (17,4 procenta) prvi put počeo da uzgaja sopstvenu hranu tokom COVID-19.
„Pandemijsko baštovanstvo definitivno je dobra stvar“, kaže smejući se naučna saradnica AAL-a Lisa Mullins. „Pandemija je navela mnoge ljude da pogledaju svoje okruženje i kažu:„ U redu. Šta mogu da učinim da nađem malo radosti svom životu – da proširim svoja interesovanja? ’“
Za svoje istraživanje, koje se temeljilo na odgovorima 1.023 ljudi širom zemlje od 28. do 30. septembra, istraživači su isključili bilje i kanabis u svojoj definiciji baštovanstva hranom. Navodeći opuštanje (69 procenata) i vežbanje (55,5 procenata) kao jednu od prednosti.
Zabrinuti zbog nestašice hrane, sigurnosti hrane i rasta cena, ispitanici su takođe prijavili da ih privlači ukus domaćih proizvoda. „Mnogi ljudi veruju da kad uzgajate vlastitu hranu, ona ima bolji ukus – sveža je i znate odakle dolazi“, kaže Silvain Charlebois, profesor distribucije i politike hrane i viši direktor AAL-a.
Iako je nagli nagli interes za zalihe i seme u ranim danima pandemije stvorio utisak da vrtlarstvo cveta, nedostajalo je nedavnih istraživanja koja su proučavala praksu u Kanadi, objašnjava Mullins. Ova svest dovela je do ispitivanja rasprostranjenosti baštovanstva i stavova prema njemu.