MENISNC
Pretraga
15.3 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1241

Kanada se pridružila udruženju održive zaštite okeana

Od
Dara Milovanović
-
0

Četrnaest zemalja obavezalo se da će u narednih pet godina održivo upravljati svim nacionalnim okeanskim područjima radi suzbijanja klimatskih promena i ubrzanja ekonomskog oporavka.
“Ovi svetski lideri razumeju da je okean najvažniji za život na zemlji, za život i ekonomiju ljudi, ali takođe prepoznaju da je zdravlje okeana ugroženo od stvari poput zagađenja, prekomernog ribolova i klimatskih promena”, navodi se u saopštenju, panela za visoko održivu okeansku ekonomiju.
Kanada, sa preko pet miliona kvadratnih kilometara okeanskog područja, jedna je od zemalja koja je u sredu iznela novu agendu oko brige za okeane.
Prema saopštenju, nova agenda mogla bi rezultirati proizvodnjom do šest puta više hrane iz okeana.
Takođe može „generisati 40 puta više obnovljive energije, izvući milione ljudi iz siromaštva i doprineti za petinu, smanjenju emisija štetnih gasova “, navodi se u saopštenju.
Panel je objavio da se više od tri milijarde ljudi širom sveta oslanja na hranu iz okeana.
„Okean pruža hranu, energiju i lek. Izvor je rekreacije, otkrića, identiteta i kulture za milijarde ljudi “, navodi se u saopštenju.
Premijer Justin Trudeau rekao je u saopštenju da su okeani u centru i mnogih kanadskih zajednica.
“Imajući najdužu obalu na svetu, Kanada prepoznaje da su naša ekonomija i naša dobrobit duboko povezani sa zdravljem okeana i da imamo odgovornost da ih zaštitimo”, rekao je Trudeau.
Boris Worm, profesor morske ekologije na Univerzitetu Dalhousie, bio je naučni savetnik kanadske Vlade i recenzent radova napisanih za novo predloženu agendu okeana.
Worm kaže da su svetski okeani na kritičnoj prekretnici, jer neki procenjuju skori pad morskih resursa za 50%.
“U Kanadi se samo jedna četvrtina ribljeg fonda smatra pouzdano zdravom”, kaže Worm.
“Postoji put ka oporavku na kojem moramo sudelovati i mi smo spremni sudelovati u tome, a to je upravo ono što ovaj panel čini, kako bismo bili sigurni da će se to zaista dogoditi.”
Ocean panel je radio na novom nizu preporuka u poslednje dve godine. Sada se 14 zemalja članica nada da će do 2025. godine imati 100 % okeana pod kontrolom nacionalnih jurisdikcija i njima će se moći održivo upravljati.

To udruženje uključuje sledeće države:

#Australija
#Kanada
#Čile
#Fidži
#Gana
#Indonezija
#Jamajka
#Japan
#Kenija
#Meksiko
#Namibija
#Norveška
#Palau
#Portugal
Worm kaže da je panel formiran na osnovu kolektivnog ugovora da ljudi nisu tretirali okeane pošteno.
“Oduzimali smo ono što želimo i vraćali ono što ne želimo.”
Te će zemlje uravnotežiti „zaštitu, proizvodnju i prosperitet“ u holističkom pristupu upravljanju okeanima. Obaveza će uticati na gotovo 30 miliona kvadratnih kilometara nacionalnih voda.
Preporuke održivog okeanskog plana usresređene su na pet područja: okeansko bogatstvo, okeansko zdravlje, okeanski kapital, okeansko znanje i okeanske finansije. Članovi panela planiraju sprovesti akcije iz ovih preporuka do 2030. ili pre.
Pored toga, panel podržava globalni cilj da se zaštiti 20% okeanskih voda do 2030. godine, “gde će doprinos svake zemlje zavisiti o nacionalnim okolnostima.”
Worm kaže da koordinaciji globalnih napora nedostaje klimatskih akcija za zaštitu okeana.
„Okean nas sve povezuje … Mislim da sada postoji prepoznavanje u donošenju politika koje pre toga nije bilo, da okeani igraju presudnu ulogu u našem sistemu za održavanje života i da se nijedna nacija ne može sama nositi. ”
Kaže da je veliki korak postići obvezu ovih 14 zemalja za održivu akciju na okeanu.
“Stvarno je novi fokus na obnovi stvari, ne samo sprečavanju da se stvari pogoršaju, već zapravo da se sa vremenom poprave”, kaže Worm.
Worm kaže da je Kanada srečna što ima velik okeanski prostor, ali 60% svetskih okeana nalazi se na otvorenom moru, što znači da ne pripada nijednoj određenoj zemlji.
“Zapravo, zakonski, okeani pripadaju svakoj pojedinačnoj osobi na planeti, tako da svi moramo paziti na okeane.”
U saopšenju za vesti, Trudo je rekao da poziva još svetskih lidera da se pridruže panelu u postizanju ovih ciljeva.
“Zajedno možemo obnoviti zdravlje naših okeana na održiv način, izgraditi jače i otpornije plave ekonomije i stvoriti zdraviju, čistiju i prosperitetniju budućnost za sadašnje i buduće generacije”, rekao je Trudo.

SERBIANNEWS.CA

 

Kanadska Vlada će sledeće godine dodatno oporezivati strance koji su vlasnici nekretnina u Kanadi

Od
Dara Milovanović
-
0

TORONTO – Liberalska kanadska Vlada kaže da će preduzeti korake tokom naredne godine za oporezivanje vlasnika nekretnina, koji žive van Kanade kao deo plana za smanjenje cena nekretnina.
To je ideja koja je poslednjih nekoliko godina veoma popularna u provincijama poput Britanske Kolumbije, Ontarija i Princa Edwarda ostrva, ali neki stručnjaci postavljaju pitanje koliko bi takav plan bio smislen.
U ovonedeljnom fiskalnom ažuriranju, Vlada kaže da će plan biti koristan kupcima kuća koji kupuju po prvi put i staviti više nekretnina na tržište, oporezivanjem vlasnika kuća koji koriste Kanadu za pasivno skladištenje bogatstva u stambenim objektima.
Premijer Justin Trudeau rekao je prošle godine da će njegova Vlada uvesti takav porez, pohvalivši sličnu meru u Britanskoj Kolumbiji, tokom njegove izborne kampanje.
Vlada BC-a je prošle godine saopštila da je porezom na špekulacije prikupljeno 115 miliona dolara, koje su uglavnom platili vlasnici sa adresom u inostranstvu, a ministrarka finansija Carole James, pripisala je manji porez faktoru pada od 5,6%, pada cena kuća u prvom delu 2019. godine.
Tsur Somerville, vanredni profesor biznisa na Univerzitetu Britanske Kolumbije, rekao je da, iako su cene pale u području Vancouvera nakon uvođenja poreza stranih kupaca, politika nije rešenje za pristupačnije nekretnine.
„Ako se želite pozabaviti ovom temom, to vas ovim putem samo po sebi nikada neće dovesti do rešenja. Ali to sigurno može biti deo paketa i politike tražnje i ponude “, rekao je.
Pored poreza na špekulaciju i na nestanovanje u nekretninama, na one koji poseduju lokalna prebivališta, ali ne plaćaju provincijski porez na dohodak, BC je takođe povećao porez na promet na kupovinu kuća koje su izvršili strani državljani u Vancouveru.
2017. godine Ontario je donio porez na špekulaciju i porez na upražnjene nekretnine, za kupce koji nisu bili niti građani niti stalni stanovnici. A na Princa Edwarda ostrvu,nerezidenti se moraju prijaviti posebnoj komisiji za kupovinu više od pet hektara zemlje. Obnovljeni govori o oporezivanju ne-kanadskih kupaca kuća dolaze dok je nekoliko tržišta stanova u celoj zemlji postavljalo rekorde prodaje za vreme pandemije COVID-19, povećavajući cene usred niskih kamatnih stopa i navale na kuće s dvorištima pogodnim za telekomunikacije.
Iako je tržište nekretnina aktivno, Vlada traži načine da pribavi novih 25 milijardi dolara za potporu onima koji su teško pogođeni pandemijom.
U praksi, na nekim tržištima sa velikom potražnjom stranih kupaca cene kuća mogu padati, ali ostaju “ludo nepristupačne”, čak i uz predloženi porez, rekao je Somerville. Ostali krajevi, poput turističkih mesta, zapravo bi mogli imati koristi od toga da turisti poseduju kuće za odmor tamo, rekao je Somerville, dok još uvek drugi gradovi možda već imaju stanodavce koji se trude pronaći stanare kakve god da su oni.
Na primer, ponuda stanova može biti dovoljno fleksibilna u gradovima poput Calgaryja ili Edmontona gde kupci sa sedištem u inostranstvu nemaju toliko uticaja na ukupne cene kuća, rekao je.

Postoje primedbe na ovu poresku politiku
“Ne mogu razumeti zašto biste to uveli na nacionalnom nivou”, rekao je Sommerville. „To za mene nema nikakvog smisla kao politiku, jer Kanada nije u nacionalnoj krizi najezde stranaca koji kupuju stanove na svim tržištima i stvaraju izazove po pitanju pristupačnosti”
Somerville je takođe primijetio da je ovakva politika, donela prigovore da su ciljanji Kinezi u Vancouveru, iako bi različita populacija bila pogođena u različitim područjima zemlje.
Andrey Pavlov, profesor finansija na poslovnoj školi Beedie na Univerzitetu Simon Fraser, rekao je da je “užasna” ideja nacionalizovati politiku koju smprovodi Britanska Kolumbija, rekavši da će porez obeshrabriti strane investicije bez poboljšanja pristupačnosti.
Pavlov je rekao da je udeo onih koji prvi put kupuju kuću, zapravo opao otkako je porez uveden u BC-u. Osim Toronta i Vancouvera, većina kanadskih gradova može se izgraditi tako da primaju ili čak koriste druge nekretnine za ljude poput poslovnih putnika, rekao je Pavlov.
Problem daljnjeg oporezivanja vlasništva kuće je, rekao je Pavlov, taj što bi zapravo mogao smanjiti ponudu stanova obeshrabrivanjem graditelja i investitora. Pavlov je takođe postavio pitanje, hoće li ta politika pomoći Vladi da plati svoje planove fiskalnog podsticaja za kupovinu prve nekretnine.
“Naša šansa je da brže vraćamo dugove, koje sada imamo, je da razvijemo ekonomiju što je brže moguće a ne da je gušimo”, rekao je Pavlov.

SERBIANNEWS.CA

Ove zime ćemo verovatno uživati u snegu širom Britanske Kolumbije

Od
Dara Milovanović
-
0

Ako ste se nadali, da ćete ove godine proslaviti sa snegom Božićnje i Novogodišnje praznike u Vankuveru, možda ćete imati sreće.
Ali meteorološka kanadska služba ne daje nikakva obećanja.
Iako su prvi dani decembra bili sunčani i blagi, kanadska meteorološka služba prognozira hladniju, snežniju zimu.
Meteorolog Armel Castellan kaže da se ove sezone prognozira umereniji ili snažniji obrazac La Niñe za ovu zimu.
I dok je ovo obično jak pokazatelj hladnog vremena i snežnih padavina, Castellan napominje da prva polovina decembra neće biti posebno hladna.
“Decembar će sam po sebi biti topliji nego što je normalno”, objašnjava ona. “Ulazimo u zaista suvu deonicu godine, kada u BC-u nećemo videti kišu ili sneg, možda u prvoj polovini decembra.

La Niña zima
Kanadska vlada definiše La Ninju kao “pojavu hladnijih u odnosu na normalne padavine u istočnom i središnjem Tihom okeanu”, tačnije u blizini obale BC-a. Ponekad se ovo naziva i “hladnim događajem”, klimatski obrazac se generalno smatra suprotnim El Niñu i obično je sjajna vest za skijaše i snowboardere koji se nadaju sezoni punoj snega.
“Ove godine ušli smo u linearni obrazac i gotovo 100% će se on dešavati u decembru, januaru i februaru a i dalje, što će zapravo uticati na nas ovde u BC “, kazala je Castellan.
Iako je La Niña identifikovana još u avgustu, u to vreme nije imala značajnog uticaja na lokalno vreme. Ali sredinom pa do kraja decembra nadalje, BC će verovatno videti hladnije temperature od normalnih, sa mnogo većim nivoom sigurnosti nego što meteorolozi prognoziraju za ovaj deo sezonske projekcije, objašnjava Castellan. Nakon toga, očekuje se da će se obrazac nastaviti do proleća. Dakle, dok će zimi trebati neko vreme da se ustoliči, to kada se jednom dogodi, verovatno će nam tu i ostati duže.
“I to ne znači da nećemo imati toplije sedmice tu i tamo, naravno, ali samo je konceptualni model s La Ninjom, tako da ćemo u celini videti hladnije od normalnog, posebno u severnom delu provincije, ali ovo važi i za južnu obalu BC-a.”

Prognoza za Metro Vankuver 
Nivoi mržnjenja takođe će biti niži zbog hladnijih temperatura, što znači da postoji veća verovatnost da će Metro Vankuver regija, videti sneg oko nivoa mora. Pored toga, udeo snega i kiše je obično veći tokom perioda La Niña.
“Imaćemo situaciju u smislu padanja snega, možda češće ili duže, jer bi nakon toga moglo biti hladno, a sa ovim snegom ćemo se moći sankati nekoliko dana, a ne samo jednog dana.”
Očekuje se da će decembar biti “čudan” u meteorološkoj prognozi Metro Vancouver regije za zimu, a Castellan kaže da će sneg verovatno biti sa nama u mesecima koji dolaze.

SERBIANNEWS.CA

SZO je ažurirala preporuku o nošenju maski, preporučujući nošenje u zatvorenim, slabo provetrenim prostorima

Od
Dara Milovanović
-
0

Svetska zdravstvena organizacija pooštrila je u sredu preporuke o nošenju maski, preporučujući da ih tamo gde se COVID-19 širi, nose svi u zdravstvenim ustanovama i tokom svih interakcijama u slabo provetrenim zatvorenim prostorima.
U junu je SZO pozvala Vlade širom sveta, da zatraže od svih da nose maske od tkanine na zatvorenim i otvorenim javnim površinama gde postoji rizik od prenošenja virusa.
Od tada nam se desio drugi globalni talas epidemije. Ukupno je više od 63 miliona ljudi globalno inficirano COVID-19 i 1,47 miliona ljudi je umrlo od njega, prema poslednjim podacima.
U detaljnijim savetima objavljenim u sredu, SZO je rekla da tamo gde se epidemija širi, ljudi uključujući decu i učenike starije od 12 godina, trebaju uvek nositi maske u trgovinama, na radnim mestima i u školama, u kojima nedostaje odgovarajuća ventilacija i u mestima  gde se primaju posetioci u loše provetrenim prostorijama.
Maske takođe treba nositi na otvorenom i u dobro provetrenim zatvorenim prostorijama u kojima se ne može održati fizičko udaljavanje od najmanje jednog metra, rekla je SZO.
Prošlog meseca Health Canada je ažurirala, svoja uputstva rekavši da bi “ljudi zaštitili sebe i druge,trebaju nositi nemedicinske maske ili pokrivač za lice” kada:
ste na javnom mestu i možete doći u bliski kontakt sa drugima.
Kao na primer, u zajedničkim zatvorenim prostorima sa ljudima van vašeg neposrednog domaćinstva
U svim scenarijima nošenja maski, ta aktivnost bi trebalo biti praćena drugim merama predostrožnosti, poput pranja ruku, rekla je SZO.
Zavisno od vrste, SZO je rekao da se maske mogu koristiti ili za zaštitu zdravih osoba ili za sprečavanje prenosa.

Medicinske maske za brigu o pacijentima
U područjima širenja COVID-19, SZO je takođe savetovala “univerzalno” nošenje medicinskih maski u zdravstvenim ustanovama, prilikom brige o drugim pacijentima.
Saveti se odnose na posetioce, ambulantne pacijente i na zajedničke prostore poput kafeterija i soba za osoblje.
Zdravstveni radnici mogli bi nositi N95 respiratorne maske ako su dostupne kada se brinu o pacijentima s COVID-19, ali jedina dokazana zaštita im je kada vrše procedure dezinfekcijom aerosolom, rekla je SZO.
Preporučuje se da ljudi koji se bave jakom fizičkom aktivnošću da ne nose maske, navodeći neke povezane rizike, posebno za osobe sa astmom.

SERBIANNEWS.CA

Užice novac za doček Nove godine preusmerava za lečenje dece

Od
miki
-
0
FOTO: WIKIPEDIA

Neće biti novogodišnje proslave, koncerata i vatrometa u Užicu, a gradske pare za to predviđene idu u humanitarne potrebe – za lečenje bolesne dece. Tako je ovih dana odlučilo užičko Gradsko veće, a gradonačelnica Jelena Raković Radivojević o tome je izjavila:

– Sredstva u iznosu od tri miliona dinara, koja su bila namenjena za novogodišnje manifestacije, biće preusmerena za lečenje dece, odnosno pomoć deci za njihove operacije, kupovinu lekova, retke bolesti. Dogovor je da ovog puta, u pandemiji i teškoj situaciji sa kojom se svi borimo, budemo humani i da grad pokaže da misli na decu Užica. U prethodnom periodu Gradsko veće je razmotrilo šest takvih podnetih zahteva, za koje su odvojene sume od 50.000 do 250.000 dinara.

Što se tiče novogodišnjeg kićenja grada, od njega se neće sasvim odustati. Gradsko veće u svojoj odluci navodi da će za tu namenu biti utrošeno 1,2 miliona dinara, dok će se sredstva predviđena za dodatno kićenje preusmeriti za lečenje bolesne dece.

Za ovakav gest lokalnoj vlasti stižu pohvale i od opozicije. Užički odbor Narodne stranke, opozicione partije koja se u poslednje vreme najčešće oglašava u vezi sa zbivanjima u gradu (kritički prema vlasti), ovog puta je čestitao gradonačelnici Užica na pomenutoj odluci.

– Narodna stranka Užice uputila je apel rukovodstvu grada Užica i ostalih gradova u Srbiji da novac namenjen proslavi novogodišnjih praznika preusmeri za lečenje dece obolele od spinalne mišićne atrofije i podrže humanitarnu akciju za mališane Aniku, Minju, Lanu i Olivera. Grad Užice je doneo ispravnu odluku da umesto proslave Nove godine i dodatne novogodišnje rasvete novac dobiju bolesna deca – navodi predsednica užičkog odbora Narodne stranke Ivana Parlić i dodaje:

– U ime Narodne stranke i u svoje ime želim da izrazim zadovoljstvo zbog ove odluke grada Užica i pozivam ostale gradove u Srbiji da tako urade i podrže građane Srbije u borbi za život ova četiri deteta, ali i ostale bolesne dece. Ta borba je ujedinila i okupila građane širom zemlje i iznad je svake politike. Zato, bez obzira na nepremostive političke razlike, čestitam gradonačelnici Užica na plemenitoj i ispravnoj odluci. Sa interesovanjem ćemo pratiti sprovođenje ove odluke u nadi da će ona biti primer svakoj lokalnoj samoupravi u Srbiji da umesto novogodišnje rasvete i bina upale nadu za život ove dece.

Srbija leži na ak 10% globalnih rezervi litijuma

Od
miki
-
0

Potražnja za litijumom konstantno raste, pogotovo otkako se proizvođači automobila orijentišu na električna vozila koja napajaju upravo litijum-jonske baterije.

Tako i Kalifornija želi da njena Imperial Valley postane “Litijumska dolina”, i to je za njih, prema informacijama koje su juče i zvanično objavljene, “novo zlato”.

Zemlje koje su trenutno vodeće po eksploataciji litijuma su Australija, Čile, Argentina, Kina, Zimbabve, Portugali i Brazil, a najveće rezerve litijuma u Evropi, prema dosadašnjim procenama, nalaze se upravo u Srbiji. Tako bi ovaj alkalni metal lako mogao da postane i “srpska nafta”, jer se na teritoriji naše zemlje nalazi 10 odsto njegovih svetskih rezervi.

Kod Loznice se nalazi jedno od najvećih svetskih nalazišta jadarita iz kojeg se izdvaja litijum, a rezerve rude u Jadarskom basenu, u Zapadnoj Srbiji, procenjuju se na 136 miliona tona. Zaliha sirovine je otkrivena 2004. godine, a na istom mestu se, pored litijuma, nalaze i velike količine bora.

Stručnjaci navode da se nalazište rude jadarit nalazi na još 20 lokacija širom Srbije koje se prostiru sve do Zaječara, i da su na tim mestima rezultati početnih istraživanja još impresivniji.

Prema dostupnim informacijama, Srbija raspolaže sa 10 odsto svetskih količina litijuma i to je ogromno bogatstvo i veliki potencijal koji još nije iskorišćen.

Vakcina “Fajzera” i “Bionteka” uskoro u Srbiji

Od
miki
-
0

“Fajzer” i “Biontek” danas su predali Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) neophodnu dokumentaciju za registraciju vakcine u Srbiji.

Ovo je, kako saznaje B92.net, juče dogovoreno na sastanku koji su predstavnici “Fajzera” imali sa predsednicom vlade Anom Brnabić i ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom.

Upotrebu vakcine protiv korona virusa kompanija “Fajzer” i “Biontek” jutros je odobrila Velika Britanija, prva u svetu, i najavila da će one moći da se koriste od početka naredne nedelje.

Direktorka Batuta Verica Jovanović rekla je ranije za Tanjug da je veoma značajno što je tu vakcinu odobrila Velika Britanija, jer je, kako ističe, reč o zemlji u kojoj postoji jak zdravstveni sistem, ali i jak regulatorni sistem kada je u pitanju odobravanje lekova i medicinskih sredstava.

Ona je navela da britansko regulatorno telo za lekove i medicinska sredstva posebno vodi računa o bezbednosti, kvalitetu i efikasnosti lekova, vakcina i drugih medicinskih sredstava kada je u pitanju zdravlje stranovništva. Od posebnog je značaja to što će imunizacija u Velikoj Britaniji krenuti već naredne nedelje, jer se brzo mogu videti njihova iskustva sa vakcinom, zaključila je Jovanović.

 

U nacionalnom parku Jasper upozoravaju vozače: “Ne dajte losovima da ližu so sa vašeg auta”

Od
Dara Milovanović
-
0

Ukoliko se sudarite s losom, on će vam probiti prednje staklo i zato je važno da se ljudi sklanjaju od njih kada su u automobilu, istaknuli su iz kanadskog nacionalnog parka Jasper.

– Opsednuti su solju, to je jedna od stvari koja im je potrebna za minerale u njihovom telu. Obično ga dobijaju iz slanih jezera u parku, ali sada su shvatili da mogu dobiti i uličnu so, koja otpada od okolnih auta po putevima,  rekao je predstavnik nacionalnog parka Jasper Steve Young

U nacionalnom parku Jasper, gde se ljudi često parkiraju uz ivicu puta, u nadi da će ugledati losa, prave ozbiljnu grešku kada puste losa da se približi automobilu.

Ako dopustite losu da liže so sa vašeg automobila, naviknuće se na blizinu automobila. To predstavlja rizik i za životinje i za vozače koji slučajno mogu na njih naleteti.

– Los i automobil nikako nije dobra kombinacija. Ako automobilom udarite u losa, on će vam proći kroz vetrobransko staklo, i možete zadobiti ozbiljne ili čak smrtonosne povrede. Najbolji način da zaustavite losa da se ne približi vašem automobilu je da krenete voziti kad ga vidite da se približava – rekao je Steve.

Još jedno važno upozorenje koje Steve i drugi službenici i dalje ističu je važnost zadržavanja u automobilu i izbegavanja bilo kakve interakcije s divljinom, uključujući i populaciju losova.

Dok druge životinje obično beže kad im se ljudi približe, losovi će stati i napasti ako se osjećaju ugroženima.

– U poslednje vreme viđamo puno losova. Populacija vukova se smanjuje, što znači da je manje grabljivica i da se populacija losova povećava. To takođe znači da ih ljudi trebaju poštovati i dati im prostora. Posetioci parka ih ne smeju hraniti, mamiti ili uznemiravati u nacionalnim parkovima, a prekršitelji bi se mogli suočiti sa novčanim kaznama – rekao je Steve.

SERBIANNEWS.CA

Kanada će imati istorijski deficit u 2020 godini, minus u kasi od čak 381 milijardi

Od
Dara Milovanović
-
0

OTTAWA – Kanadska savezna Vlada, predviđa se da će deficit zemlje do kraja godine dostići 381,6 milijardi dolara, zbog trošenja sredstava oko COVID-19 za pomoć Kanađanima u savladavanju pandemije, navodi se u najnovijem ekonomskom izveštaju objavljenom u ponedeljak.
Brojke pokazuju da bi deficit mogao biti bliži iznosu od 400 milijardi dolara ako se vrate rasprostranjene blokade i zaključavanja zbog COVID-19.
Federalna Vlada kaže, da će potrošiti do 100 milijardi dolara za obnovu kanadske ekonomije tokom sledećih tri godina, nakon što prođe pandemija COVID-19.
Ne postoji određeni datum kada će Otava ukinuti masovne mere podsticaja i podrške privredi i društvu.
Federalna ministarka finansija Chrystia Freeland, brani način potrošnje Trudoove Vlade, rekavši da Vlada postavlja ono što naziva fiskalnim “zaštitnim ogradama” u sklopu plana ekonomskog oporavka kako bi odredila kada postupno ukidati Vladine podsticaje privredi.
Kaže da će koristiti podatke o radnim mestima za praćenje oporavka, kako bi utvrdila kada je ekonomija dostigla tačku u kojoj država može ugasiti podršku.
“Verujemo da ne postoji niti jedan merni podatak koji vam omogućuje da znate šta se događa na tržištu rada, pa ćemo se osvrnuti na zaposlenost, nezaposlenost i radne sate”, kaže ona.
Freeland kaže da ne može postojati fiksni datum završetka pomoći, kada je zemlja u globalnoj krizi, pa neće postavljati ciljeve. Više detalja biće objavljeno na proleće.
Ona dodaje da Vlada predlaže, da se na pomoć kompanijima i radnicima, potroši 25 milijardi dolara kako bi pomogla preduzećima i njihovim zaposlenima da prežive zimu.
„Učinićemo sve što je potrebno da pomognemo Kanađanima da ostanu zdravi, sigurni i solventni. Uložićemo u sve potrebne mere javnog zdravstva i podržavaćemo kanadske porodice i kanadsko poslovanje na razborit i efikasan način “, kaže Freeland.
Nove mere koje su predložene, biće na testu, tokom glasanju u Donjem domu Parlamenta.
U manjinskoj Vladi, liberalima će trebati podrška jedne od glavnih opozicionih stranaka da bi nastavili svoju vlast.
NDP je nagovestio da je spreman da pregovara o svojoj podršci.
Liberali u svom fiskalnom ažuriranju predlažu da se potroši 420 miliona dolara u obliku grantova i stipendija kako bi se provincijama i teritorijama pomoglo u obuci i zadržavanju kvalifikovanih vaspitača za decu.
Vlada takođe predlaže da tokom pet godina potroši 20 miliona dolara za formiranje sekretarijata za brigu o deci, koji će pratiti saveznu politiku po pitanju brige o deci, plus 15 miliona dolara iz tekuće potrošnje za slično telo, koje bi bilo usredsređeno na domorodačku populaciju.

SERBIANNEWS.CA

Poslodavci radnike traže po društvenim mrežama

Od
miki
-
0

U Srbiji najviše radnika nedostaje u oblasti IT-a, zatim prodavci, vozači, magacioneri
Skoro 80 odsto menadžera kompanija koje su učestvovale u upitniku koje je sprovela Srpska asocijacija menadžera oseća posledice, odnosno efekte odliva kvalitetnog kadra iz Srbije, pokazuju rezultati istraživanja Srpske asocijacije menadžera sprovedeno u okviru projekta „Cirkularne migracije – Postupi odgovorno sada za budućnost Srbije”.

Prema tom istraživanju, koje je realizovano uz podršku Vlade Švajcarske, a čiji su rezultati danas predstavljeni na onlajn Forumu menadžera na temu cirkularnih migracija, najviše radnika nedostaje u zanimanjima u oblasti IT – posebno data analitičari i slični profili.

U deficitu su i prodavci, komercijalisti, vozači, magacioneri, kao i kadrovi za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu.

Poslodavci najčešće do novih kadrova dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje, pokazalo je istraživanje.

Dosta su efikasni i oglasi na društvenim mrežama, dok najređe kompanije do kadrova dolaze preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

Najčešće se za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu odlučuju mladi između 20 i 30 godina, i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnost karijernog napredovanja, rekla je predstavljajući rezultate ankete Biljana Bogovac, partnerka u kompaniji PvC Srbija.

Oko 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinesu razvoju zemlje i društva.

Kako bi prevazišli nedostatak adekvatne radne snage na tržištu, kompanije prilagođavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima (40 odsto ispitanika), zatim kroz automatizaciju procesa, uvođenjem novih tehnologija, dislociranjem proizvodnih lokacija.

Prodekan za saradnju s privredom na Ekonomskom fakultetu Dragan Lončar ukazao je da je važno da postoji partnerski odnos firmi sa fakultetima i primetio da raste cena rada profila koji su u deficitu.

U istraživanju SAM-a učestvovali su menadžeri kompanija iz različitih sektora, najviše iz IT industrije, proizvodnje, finansijskih usluga, konsaltinga i marketinga.

 

1...1.2401.2411.242...1.529Stranica 1.241 od ukupno 1.529

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković