Republika Srpska dobila arbitražni spor od preko 30 miliona dolara
Republika Srpska dobila je spor vredan 30 miliona dolara protiv akcionara “Krajina osiguranja” Naveen Aggarwala pred Međunarodnim arbitražnim sudom u Parizu.
Aggarwal je, zajedno da Gupta Neete, takođe akcionarom “Krajina osiguranja”, i njihovom kompanijom Usha Industries iz Nju Delhija, tužio BiH, odnosno Republiku Srpsku i “Krajina osiguranje” pred Međunarodnim arbitražnim sudom u Parizu, piše Kapital.
Tvrdili su da su prevareni prilikom kupovine akcija tog društva i tražili su odštetu od 40 miliona dolara, da bi zahtev zatim smanjili na nešto više od 30 miliona dolara ili oko 48,5 miliona KM.
Republiku Srpsku su u ovom sporu zastupali advokati Stevan Dimitrijević, Vladimir Đerić i Senka Mihalj, a Pravobranilaštvo BiH je vršilo nadzor.
“Spor je dobijen i obično svaka strana snosi svoje troškove, ali mi smo dobili čak i troškove da naplatimo što je dodatna potvrda ispravnosti postupanja Republike Srpske. To se vrlo retko dešava. Mogućnosti za žalbe nema”, rekli su Kapitalu upućeni izvori u ovaj spor.
Direktor Agencije za osiguranje RS Slaven Dujaković rekao je da još nema potvrdu o ishodu spora, ali ako je dobije, da je to značajno.
“Od početka se videlo šta je bila namera tih ljudi, a to je da samo izvuku pare iz Republike Srpske, nije im ta namera uspela, čekali smo dugo i pravda je došla. To je značajan uspeh”, kazao je Dujaković.
Istovremeno, u RS se vodi i krivični postupak protiv Naveena Agarwala, koji se sumnjiči za zloupotrebu položaja u “Krajina osiguranju”.
Naveen Aggarwal i Gupta Neete su 18. septembra 2017. godine podneli zahtev za arbitražu protiv BiH po pravilima UNCITRAL-a, a u skladu sa Sporazumom između BiH i Indije o unapređenju i zaštiti investicija.
Oni su tvrdili da su netačne informacije koje su o “Krajina osiguranju” bile navedene u prospektu prilikom emisije akcija koje su oni kupili. Istakli su da su tek nakon kupovine saznali da je cena akcija bila “naduvana” i da nije odgovarala stvarnom stanju.
Aggarwal i Neete su krajem 2015. godine, za 6,9 miliona KM (3,5 miliona evra) kupili većinski paket akcija „Krajina osiguranja“, a odmah po preuzimanju doneli su niz spornih odluka zbog kojih su bili pod konstantnim nadzorom Agencije za osiguranje RS, a kasnije i Ministarstva unutrašnjih poslova RS.
Njima je zabranjeno i pravo glasa na Skupštini akcionara, a upravljanje ovim društvom ponovo je preuzela Investiciono-razvojna banka RS kao najveći pojedinačni akcionar.
Dritan Abazović: Želimo nove odnose sa Srbijom
Današnja sednica crnogorskog parlamenta počela je burno, posebno kada se za reč javio lider GP URA Dritan Abazović, koji je u novoj vladi predložen za potpredsednika, a koji je poručio da nova izvršna vlast želi najbolje međususedske odnose, a posebno sa Srbijom.
„Mi želimo nove odnose sa Srbijom, ne želimo svađalačku politiku. Ako neko želi da je primeni imaće mogućnost da to učini još sutra, dok ova vlada ne bude izglasana”, rekao je Abazović, govoreći u povišenom tonu.
Obraćajući se poslanicima opozicionog DPS-a, Abazović je poručio da ta stranka neće moći, kako je rekao, da novu vladu uvuče u „vrtlog nacionalizma”.
Diplomatija nove vlade neće biti politička, jer je, objasnio je, Crna Gora mala zemlja čiji BDP najviše zavisi od turizma i zato nam je, istakao je, odnos sa susedima veoma važan, prenosi Tanjug.
„Ovo je vlada kompromisa građanima nisu potrebni političari već prosperitet, a kada to budemo imali svi ćemo biti zadovoljni”, rekao je Abazović.
Reagujući na kritike opozicije na sastav nove vlade, a posebno da u njoj nema predstavnika manjina, Abazović je rekao da to nije tačno, jer je upravo on predstavnik tih manjina.
„Vi pričate o jednonacionalnoj vladi? Kako vas nije sramota?”, upitao je Abazović.
To je naišlo na negodovanje poslanika opozicije, pa je predsednik Skupštine upozorio Abazovića da bira reči.
„Vi crtate metu ljudima. Vi iz DPS -a i kriminalni klanovi, meni crtate metu. Meni, kad dolazite mojoj kući kad nisam tamo”, nastavio je Abazović u istom tonu.
Poručio je da ga ne zanima 1918. nego 2024-ta.
„Ovo je zajednicka država. Vi hoćete privatnu, ne možete. Ne trebaju nam lovćenske nego budžetske straže. Ljudi koji će da čuvaju državnu kasu…„.
Želja nove vlade je da građani svih nacionalnosti žive zajedno u zajedničkoj državi – Crnoj Gori, dodao je.
Ovo je prva demokratska vlada u istoriji Crne Gore, rekao je Abazović i dodao da je to istovremeno prva vlada koja predstavlja volju naroda.
U oštrom tonu obraćajući se u više navrata direktno poslanicima opozicionog DPS, Abazović je rekao da mu neće oni pričati o manjinama i dodao da su oni predstavnici onih koji su deportovali predstavnike manjina iz Crne Gore tokom poslednjeg rata.
„Vi kada ste došli na vlast 90. svugde u regionu je buktio rat. Vaša vlada, predsednik koji je ovde sedeo sedam puta je bio premijer. Bio je sastavni deo politike koja je vršila deportacije, ratne zloicine i raznorazne aktivnosti koje nemaju nikakve veze sa ovim ljudima ovde zato što oni nikad nisu bili vlast”, rekao je Abazović i dodao: „Mi kad preuzimamo vlast – vama ne fali dlaka sa glave”.
Pokazujući prstom na poslanike DPS-a, Abazović je rekao da će se, ako bude u vladi zadužen za bezbednost, lično postarati da mnogi od njih budu procesuirani za nedela koja su vršili.
„Da li su Jakov Milatović, Tamara Srzentić, Sergej Sekulović ukrali nekome nešto? U vašoj vladi sede ljudi koji su ukrali nešto. Ovde sedi čovek zbog koga smo izgubili 10 miliona zbog Limenke. Odgovarace za to”, rekao je Abazović, porucivši da niko nece moci da ukrade evro iz budžeta, a da za to disciplinski ne odgovara.
Dodao je i da prioritet ove vlade jeste Milo Đukanović, ali pre toga je prioritet da vlada bude izabrana.
Uznemirujuće tvrdnje o oduzimanju dece koja se ne vakcinišu
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i ministarka Darija Kisić Tepavčević odbacili su kao netačne navode, koji su se, kažu, pojavili na društvenim mrežama, da će centri za socijalni rad oduzimati decu roditeljima koji ne budu dozvolili vakcinaciju protiv kovida 19.
U saopštenju Ministarstva dostavljenom Tanjugu apeluje se na sve da „ne šire takve lažne vesti”.
Navode da širenje neproverenih i neutemeljenih objava izaziva uznemirenje javnosti, a posebno roditelja, budući da sadrže potpuno netačne i neistinite informacije o tome da će centri za socijalni rad oduzimati decu onim roditeljima koji budu sprečavali vakcinaciju.
Dodaju da je uznemirenje javnosti posebno nedopustivo kada su svi u državi fokusirani na sprečavanje širenja epidemije kovid 19.
U krvi otkriven pokazatelj teškog toka bolesti kod obolelih od kovida
Dve vrste takozvanih “nezrelih ćelija” krvi odgovorne su za težak tok kovida 19, otkrio je tim nemačkih i holandskih naučnika. To bi moglo da pomogne da se na vreme uoči opasnost od komplikacija kod obolelih.
I dalje je nejasno zašto kovid 19 kod mnogih zaraženih protiče sa blagim simptomima ili bez simptoma, a drugima ugrožava život.
Kod teškog oblika bolesti često se radi o pogrešnoj reakciji tela na upalu koja zahvata pluća, a ponekad su pogođeni i srce ili bubrezi.
Često dolazi do oštećenja malih krvnih sudova i do pojačanog zgrušavanja krvi, zbog čega u plućima mogu da se stvore krvni ugrušci – trombi. To je često neposredan uzrok smrti kod teškog toka kovida 19.
Dva tipa “nezrelih ćelija”
Tim naučnika sa više nemačkih univerziteta i instituta iz pokrajine Šlezvig Holštajn, kao i njihove kolege iz Holandije, u krvi pacijenata obolelih od kovida 19 otkrili su pokazatelj koji bi mogao rano da ukaže na mogući težak tok bolesti: “nezrele ćelije” trombocita, koje imaju ključnu ulogu u zgrušavanju krvi.
Ti takozvani megakariociti nalaze se u koštanoj srži gde dozrevaju u gotove krvne ćelije. Ali, one mogu da se nađu i u krvi u slučaju trovanja krvi, navodi šef studije Florijan Tran s Instituta za kliničku molekularnu biologiju Univerziteta u Kilu.
“Poznate su nam takve pojave nezrelih ćelija u krvi teško obolelih pacijenata, recimo kod bakterijske sepse (trovanja krvi).” To bi moglo da znači da opasne probleme sa zgrušavanjem krvi izazivaju te nezrele ćelije.
Osim toga, naučnici su u uzorcima krvi otkrili veoma mnogo nezrelih crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), koja takođe obično sazrevaju u koštanoj srži. Crvena krvna zrnca su odgovorna za prenos kiseonika u telu, a kada njih ima mnogo, to je poznata reakcija kod teškog oboljenja pluća.
Rano prepoznati mogućnost teškog toka bolesti
“Zajedno sa drugim podacima, kao što su kliničke laboratorijske vrednosti i merenje količine materija koje ukazuju na upalu, mogli smo da formiramo sliku, neku vrstu ‘otiska prsta’ ili ‘potpis’, promenjenog načina funkcionisanja tih ćelija i da to neko vreme pratimo”, kaže dr Neha Mišra, glavna autorka studije.
Molekularnom analizom krvi mogao bi dakle da rano bude prepoznat mogući težak tok bolesti i, u skladu s tim, da se na vreme preduzmu mere za intenzivno lečenje.
U istraživanju je sarađivao međunarodni tim naučnika. Nova saznanja su u stručnom časopisu “Imunitet” (Immunity) objavili naučnici sa Univerziteta “Kristijan Albreht” u Kilu (CAU), Univerzitetske klinike Šlezvig-Holštajna (UKSH), univerziteta u Bonu, Kelnu, Libeku, Tibingenu i holandskom Nijmegenu, zatim Naučnog centra Borstel-Lajbnic za plućne bolesti i Nemačkog centra za neurodegenerativna oboljenja (DZNE), zajedno sa kolegama nemačkog naučnog saveza „Deutche Covid 19 omics Initiative (DeCOI)” .
Posle 33 godine naučnici zavirili u černobiljski peti blok, zahvaljujući dronu
Prvi put posle 33 godine, zahvaljujući snimcima koje je specijalno konstruisani dron „Elios 2“ načinio u petom bloku nuklearne elektrane u Černobilju, saznalo se da li ima nuklearnog otpada.
Dron „Elios 2“ pripada kompaniji „Flajabiliti“, a njegov zadatak je bio da izvrši inspekciju jedne od najopasnijih i najnepristupačnijih lokacija na svetu. Radi se o nuklearnoj elektrani u Černobilju u kojoj se dogodila poznata katastrofa u aprilu 1986. godine. Ovo je bila prilika da se prvi put zaviri u peti reaktor nuklearke.
U vreme eksplozije u Černobilju peti blok je bio u završnoj fazi izgradnje, ali se nije znalo da li bazeni u njemu imaju šipke sa osiromašenim uranijumskim gorivom.
Zato je dron „Elios 2“ ušao u reaktor i, na sreću, otrkrio da su bazeni prazni, odnosno da u reaktoru nema nuklearnog otpada.
Ovaj tip drona se, inače, koristi za nadzor i inspekciju elektrana. Letelica može da ustanovi koliko je vremena potrebno za gašenje elektrane i koji su ključni zadaci u održavanju.
Ova misija u Černobilju bila je posebno zahtevna jer je dron morao da preleti zid visok 70 metara, a ukoliko bi došlo do gubitka signala, „Elios 2“ bi bio izgubljen.
Ipak, misija je uspela, a ono što su pokazali snimci i fotografije koje je dron napravio bilo je dodatni razlog za zadovoljstvo.
Radite od kuće? Evo nekih indicija kako Kanađani mogu odbiti porez na ime troškova do $400
Mnogim Kanađanima život u kući je obeležio poslednjih devet meseci, probudite se, skuvate kafu i potom doteturate do svoje improvizirane kancelarije i počinjete radni dan.
No, bez obzira jeste li onaj koji se zalaže za izbegavanje putovanja do posla ili ste silom prilika u kućnoj kancelariji, računi su vam porasli.
Za one koji nisu navikli raditi od kuće, moglo bi biti iznenađenje da Kanađani već mogu odbiti poreske troškove kućne kancelarije. Sada, sa toliko ljudi koji ove godine rade iz soba ili kuhinje, savezna Vlada je pokušala pojednostaviti postupak.
Prema jesenskom ekonomskom izveštaju savezne Vlade na 237 stranica objavljenom 30. novembra, za 2020. kanadska agencija za prihode omogućiće zaposlenima koji rade od kuće zbog COVID-19 da pravdaju na ime troškova poreznicima do 400 dolara .
“Pojednostavljena paušalna stopa”
„Milioni Kanađana neočekivano rade od kuće zbog COVID-19. Pretvaraju svoje spavaće sobe, podrume i kuhinje u kancelarije, a na sebe preuzimaju povećane troškove u domaćinstvu “, navodi se u izjavi. “Ova mera pomoći će porezkim obveznicima da pristupe odbitcima koje imaju pravo dobiti i pojednostaviti postupak prijave poreza.”
Prema izjavi, pojednostavljena paušalna stopa za 2020. godinu znači da kanadski radnici uglavnom mogu izbeći obrazac T2200, izjavu o uslovima rada, koju poslodavac obično popunjava kako bi obavestio poreznike da je zaposlenik imao obavezne troškove dok je radio od kuće. .
Detalji o tome kako se očekuje da proces funkcioniše, očekuju se u narednim sedmicama, mada su trenutna pravila možda znak budućih stvari.
“Pomoći će mnogim ljudima”, rekao je Adam Plank, porezki partner u računovodstvenoj firmi Rise CPA Inc. iz Coquitlama, BC. “Ali samo ako tražite manje od $400 mesečno .”
Zaposleni na plati koji rade više od 50% vremena od kuće, trenutno imaju pravo odbiti deo troškova koji se odnose na njihov radni prostor, poput električne energije, grejanja ili održavanja kancelarije,kao trošak radnog prostora u kući.
Alternativni uslov za kvalifikovanje zahteva da se radni prostor, koristi samo za posao i da se koristi redovno i kontinuirano za sastanke s klijentima ili kupcima, pojmovi jasno napisani u svetu pre pandemije.
“To nije ažurirano, sada to možete učiniti virtualno”, rekao je Plank.
Možete li uključiti troškove povezane sa hipotekom ili stanarinom?
Hipotekarne kamate, porezi na imovinu, osiguranje domova i troškovi kapitalnih troškova ne mogu se odbiti, a Plank je rekao da očekuje da će ta ograničenja ostati ista ako predlog liberalske Vlade bude zakonski usvojen.
Najveće pitanja je, kako formirati procenat vaše kuće, koja se koristi kao radni prostor, u odnosu na životni.
Trenutna pravila omogućavaju vam da izračunate površinu radnog prostora u odnosu na ostatak vašeg doma, a zatim odbijete taj procenat. Ali pojednostavljeni predlog odbija samo 400 dolara, što još uvek nije skroz jasno, kako bi zaposlenici u kućnim kancelarijama, trebali kretati sa troškovima odbitaka kod kuće.
Uz ono što opisuje kao objavljivanje “pojedinačnih detalja”, Plank je rekao da ne očekuje potpunu sliku o tome, makar još dva meseca, kako bi se nova pravila mogla uskladiti sa postojećim poreznim režimom.
„Recimo da ste dobili da imate 100 kvadratnih metara radnog prostora u svojoj kuhinji. Otpisujete li 100% vremena u tom prostoru ili samo otpisujete svoje radno vreme?
“Rekao bih da nećemo imati jasne indikacije do kraja januara.”
SERBAINNEWS.CA
Šef odbrane je rekao da će kanadska vojska biti spremna za distribuciju vakcine
OTTAWA – Kanadske oružane snage dobile su formalnu naredbu prošle sedmice, da započnu planiranje distribucije vakcine, iako komadant vojske kaže da pripreme traju duže, i da će vojska biti spremna.
Naređenje je sadržano u direktivi o planiranju koju je prošle sedmice izdao šef osoblja odbrane general Jonathan Vance. Po prvi put detaljno iznosi kako vojska očekuje pomoć u distribuciji vakcina.
Napominje mogućnost da se moraju uzimati doze COVID-19 vakcine iz Sjedinjenih Država i Evrope u kratkom roku, a ističe i zabrinutost da će vojska morati da pomogne u distribuciji vakcine, istovremeno reagujući i na poplave i na druge hitne situacije.
Direktiva dolazi uoči očekivane političke borbe između savezne liberalske Vlade i opozicionih konzervativaca, koji bi trebali predstaviti predlog u Donjem domu Parlamenta koji zahteva detalje oko uvođenja vakcine u upotrebu.
Konzervativci kažu da Kanađani trebaju znati kada mogu očekivati vakcinisanje protiv COVID-19 i ko može očekivati da će prvi dobiti injekcije. To uključuje način na koji Vlada uspostavlja distributivnu mrežu.
Iako taj plan distribucije vodi kanadska agencija za javno zdravstvo, očekuje se da će kanadske oružane snage igrati značajnu ulogu, kako je navedeno u Vanceovoj naredbi od 27. novembra koja se naziva operacija Vektor.
Kanada nije usamljena država po ovom pitanju, da se obratila svojoj vojsci za pomoć oko vakcina. Američka vojska zaslužna je što je postavila temelje poslednjih meseci za stvaranje distributivne mreže koja će Amerikancima brzo donijeti vakcinu kada bude spremna.
Ottawa već mesecima radi na planiranju distribucije COVID-19 vakcine. Ti su planovi sada “dobro napredovali”, rekao je, dodajući da će kanadska vojska biti spremna kad bude spremna prva pošiljka doza.
“Ujednačeni smo kao i bilo koja druga zemlja,” rekao je. „A kad vakcina stigne, moći ćemo podržati federalno-provincijsko-teritorijalne planove dostavljanja.
Vanceova naredba postavlja niz zadataka za različite delove vojske, koji imaju za cilj osigurati spremnost vojske, da odgovori kada vakcine postanu dostupne Kanadi.
To uključuje leteće doze „u kratkom roku“ iz Španije, Nemačke, SAD-a „do određenih mesta distribucije u Kanadi“. To takođe znači pružanje pomoći za distribuciju u udaljenim, severnim i primorskim zajednicama.
Vojni planeri se takođe pripremaju da trupe rade u skladištima vakcina, dostavljaju zamrzivače i druge medicinske potrepštine u različite regije,a za sve to vreme vojska će biti spremna da odgovori i na druge hitne slučajeve.
“Vakcine prvog pripriteta verovatno će se isporučivati Kanađanima u jeku drugog talasa pandemije i usled prolećnog otapanja snega 2021, perioda povećanog rizika od poplava za mnoge zajednice”, navodi se u Vanceovoj naredbi.
U tu svrhu, šef odbrane rekao je da će naredbe u naredne sedmice početi pristizati u različite delove vojske za operaciju Vektor, tako da pojedine trupe tačno znati koji će njihovi specifični poslovi biti u datoj situaciji.
Uprkos unapred planiranju, Vance je rekao da ostaje veliki broj nepoznanica, počevši od specifičnih potreba pojedinih provincija i teritorija kada se dogodi stvarna isporuka vakcine i kada doze počnu dolaziti u zajednice.
Prošle sedmice premijer Justin Trudeau imenovao je general-majora, Dany Fortin, bivšeg zapovednika NATO-a, koji će voditi kanadsku vojsku u njenoj ulozi koordinatora logistike za distribuciju vakcine COVID-19.
Health Canada je u završnoj fazi pregleda kandidata za vakcine, iz farmaceutskih kompanija Pfizer i Moderna, a odluka se očekuje do kraja meseca. Federalni zvaničnici očekuju vakcinu početkom sledeće godine.
SERBIANNEWS.CA
“Čak 65 odsto Srba navija za Zvezdu – ovo je zlatna era”
KK Crvena zvezda nalazi se u zlatnoj eri osvajanja trofeja u Srbiji i regionu, izjavio je direktor Filip Sunturlić.
Sunturlić, koji je u Zvezdi od 2011. godine, govorio je o tome koliko se klub sa Malog Kalemegdana rezultatski i marketinški podigao od tada.
Crveno-beli su osvojili 10 trofeja, redovni su učesnici Evrolige, odakle su dobili pohvale za rad u marketingu i brojne nagrade.
“U Srbiji čak 65% populacije navija za Crvenu zvezdu (ukupno oko 7.5 miliona stanovnika) i preko dva miliona ljudi u dijaspori. Naravno, potrebno je kreirati različite sadržaje kako biste doprli do svakog od njih, da shvatite šta je ono što će prouzrokovati interakciju sa njihove strane. Oni su informisani o svim dešavanjima na dnevnoj bazi. Takođe dosta se investira u prodaju artikala, pa tako naša zvanična prodavnica iz godine u godinu napreduje i povećava svoj potencijal. Ove sezone očekujemo još bolje rezultate jer smo napravili neke promene za koje verujemo da će biti pravi potez“, počeo je Sunturlić za košarkaški magazin “AdB Hoops”.
IZVOR:B92
Bild: Srbija NAJBOLJE izlazi iz koronakrize
Srbija će najbolje u Evropi proći kroz aktuelnu korona krizu, zaključuje nemački dnevnik Bild, u uporednoj analizi o tome kako je koja zemlja odgovorila na izazove epidemije i koliko uspešno je savladala taj izazov.
“Da privreda u pojedinim zemljama raste brže i solidnije nego u nekim drugima je jasno, ali nikada do sada razlika nije bila tako velika kao u korona krizi”, konstatuje Bild u članku pod naslovom “Zemlje u kriznom poređenju – zašto korona pravi razliku ili zašto Srbija najbolje izlazi iz ove krize”.
Bild ukazuje da jesenja prognoza Evropske komisije potvrđuje “prvo mesto” Srbije u evropskim okvirima, te analizira kako je naša zemlja uspela.
Tako, kao razloge za uspešan prolazak Srbije kroz krizu list navodi kratko zaključavanje, sprovedeno uz finansijsku pomoć pogođenim privrednim granama, zatim visoke investicije u infrastrukturne projekte, fokus na digitalizaciji, značajni rast poljoprivrednog izvoza, te i činjenicu da turizam ne igra gotovo nikakvu ulogu po ekonomiju zemlje.
Analizirajući uticaj krize na privrede u svetu, Bild navodi da je BDP u prvoj polovini ove godine, na primer, u Peruu pao za 31 odsto, dok je u Kini porastao za 0,3 procenata.
U tekstu, objavljenom i u onlajn izdanju, nemački list konstatuje da i u doba ranijih velikih finansijskih kriza, 1987. i 2009, te razlike nisu bile tako velike, već su iznosile maksimalno 11 odsto.
Nemačka je, ukazuje list, suočena sa padom BDP za 5,5 odsto.
Bild, u potrazi za faktorima koji utiču na privredu, navodi da broj zaraženih koronom i umrlih ima značajan negativan efekat.
Što više bolesnih i umrlih, to je gori negativan efekat – konstatuje list. Takođe, navodi da više industrije pomaže, jer zemlje sa snažnom industrijom, prema ekspertima OECD, bolje prolaze kroz krizu, pošto industrija, dok su restorani, hoteli…zatvoreni, može brže da se ponovo pokrene, ako uopšte biva zatvorena.
Zemlje koje se oslanjaju previše na turizam tokom korona pandemije su pretrpele dugoročnije posledice.
Prema analizi OECD i dužina i čvrstina “zaključavanja” ima značajne posledice po dubinu i trajanje krize, dodaje Bild.
IZVOR:BIZLIFE.RS