MENISNC
Pretraga
14.3 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1226

Amerikanci zainteresovani za kupovinu srpske “Nore”

Od
Dara Milovanović
-
0

Srpska haubica “nora B-52”, posle Azije, Afrike i Evrope, zagrmeće i američkim kontinetom, pišu Novosti.

Najnovija verzija ovog artiljerijskog oruđa početkom sledeće godine biće upućena na probno gađanje u SAD. Ukoliko se pokaže bolja od konkurencije, srpska haubica ima šansu da postane deo naoružanja američke armije.

Kako su preneli tamošnji mediji, Oružane snage SAD tragaju za novom dalekometnim artiljerijskim oruđem, koje bi zamenilo vučne haubice M-777 koje trenutno koriste.

Magazin “Drajv” je objavio da su na testiranje na vojnom poligonu Juma u državi Arizona početkom 2021. godine pozvani renomirani proizvođači naoružanja iz Srbije, Izraela, Švedske i SAD.

“Jugoimportova” “nora” biće na gađanju zajedno sa izraelskim sistemom ATMOS, poznatim kao “gvozdena sablja”, švedskim “arčerom” i oruđem “brutus” američke kompanije “AM dženeral”.

Sve ove haubice kalibra su 155 milimetara, a razlikuju se po automatizaciji punjenja, broju članova posade, stepenu kompjuterizacije nišanjenja i upravljanja vatrom. Pisanje američkih medija u Ministarstvu odbrane Srbije nisu ni potvrdili, niti demantovali.

Naglašavaju, ipak, da je “nora” savremeno naoružanje, koje je već steklo značajnu međunarodnu reputaciju.

“Samohodna top-haubica “nora-B52 M15″ jedan je od najbolje prodavanih složenih borbenih sistema domaće odbrambene industrije. Taj projekat je dokaz sposobnosti domaćeg vojnoindustrijskog kompleksa i inventivnosti naših vojnih inženjera”.

Oruđe na kome domaća namenska industrija radi duže od četiri decenije, pored Vojske Srbije, uspešno koriste oružane snage Kenije, Bangladeša i Mjanmara.

Isporukom ovih haubica Kipru prošle godine, Srbija se upisala na mapu snabdevača sofisticiranim naoružanjem Evropske unije. Duži niz godina Pakistan važi za zainteresovanog partnera, a “nora” je 2017. godine potencijalnim kupcima iz Emirata uspešno prikazana i u pustinji Abu Dabija.

Srbija je proizvela i na strana tržišta isporučila više od 70 komada ovog oruđa, zajedno sa pratećim logističkim, komandnim i izviđačkim vozilima i opremom.

Poznavaoci vojne tehnologije kažu da “nora” nije bez šanse kod zahtevnog korisnika kao što su SAD. Američka vojska je u julu objavila da traži nove haubice i da žele samo proizvode koji su već u serijskoj proizvodnji ili koji su spremni da uđu u serijsku proizvodnju. Istaknuto je da haubice moraju da budu velikog dometa, i da je prioritet vrhunska mobilnost.

“Sve ove uslove “nora” ispunjava”, kaže penzionisani artiljerijski pukovnik Mileta Kerkez. “Uslovi koji su sastavni deo američke pozivnice zapravo su konstruktorski zahtevi u razvoju ovog sredstva. Sve je počelo idejom da se obična haubica kalibra 152 milimetra postavi na vučno vozilo. “Nora” je imala više varijanti, koje su unapređivanjem dovedene do performansi aktuelne verzije”.

Kerkez podseća i da ovako složene artiljerijske sisteme proizvodi mali broj zemalja na svetu. Reč je o visokosofisticiranoj vojnoj tehnologiji, čiji razvoj podrazumeva višegodišnji rad inženjerskih timova i korišćenje višegeneracijskog iskustva u ovoj oblasti.

Savremena varijanta stare “nore” unapređena je na planu koncepcije rešenja samohodnog oruđa i gabaritnih dimenzija koje obezbeđuju mobilnost i neuporedivo veći domet koji iznosi 41 kilometar.

Ugrađen je moderni sistem za upravljanje vatrom, a postoji i mogućnost automatskog punjenja oruđa i usmeravanja pomoću GPS pozicioniranja, kao i ispaljivanje više projektila iz istog oruđa sa različitim elevacijama i punjenjima tako da projektili padnu u isto vreme na cilj. U istom paketu je i savremena radio-veza, ugrađeni bacači dimnih kutija i oklopna zaštita celokupne posluge.

Osnovno naoružanje ubojite samohotke je top 155 mm, ugrađen u kupolu, a pomoćno naoružanje je mitraljez kalibra 12,7 milimetara sa turelom. Ceo sistem postavljen je na platformi ruskog “kamaza”, sa pogonom osam puta osam. To omogućava veliku brzinu, ali i minimalno vreme za prelazak iz borbenog položaja u marševski.

“Aleksandar” za Vojsku Srbije

Vojska Srbije pojačana je 2019. godine sa šest oruđa “nora B-52 M-15”, a najavljeno je dalje opremanje naših oružanih snaga ovim sredstvom. Savremene haubice uparene su sa izviđačkim i komandnim vozilom “miloš”, takođe, domaće proizvodnje i upućene su u Mešovitu artiljerijsku brigadu u Niš.

Za našu vojsku usavršena je i verzija “aleksandar”, koju odlikuje veći domet (zavisno od projektila i do 60 kilometara), veća brzina ispaljivanja (šest granata u minuti), kao i izuzetno kratko vreme za napuštanje položaja posle dejstva – svega minut.

Ratuju na daljinu, artiljeriju “zaboravili”

Interesovanje Oružanih snaga SAD za strane haubice, pa i srpsku “noru” objašnjava se njenom koncepcijom, namenom i opredeljenim misijama.

Stručnjaci za vojna pitanja naglašavaju da je američka vojska po svojoj prirodi osvajačka, ekspanzivna armija, opredeljena za ratovanje na bojištima hiljadama kilometara udaljenim od svoje teritorije. Njena avijacija i mornarica zbog toga čine sam vrh svetske vojne tehnologije.

Direktni kopneni sukobi, međutim, američkoj armiji nisu prioritet. Poslednji ovakav rat Amerikanci su vodili u Vijetnamu. Deficit dalekometne artiljerije u SAD objašnjava se i time što ova zemlja nema tradiciju, niti interesovanje, za razvoj samohodnih haubica.

Izvor:B92

Kada i kako reciklirati svoju novogodišnju jelku u Metro Vankuver regiji?

Od
Dara Milovanović
-
0

Ove godine postoji nekoliko mogućnosti za uklanjanje vaše lepe ukrašene novogodišnje jelke, koja sada krasi vašu dnevnu sobu.

Zbog pandemije COVID-19, otkazani su događaji, poput organizovanog sečenja jelki u  Lion’s Club-a predviđeni za 2. i 3. januara 2021. godine. Međutim, po uputstvima grada Vancouvera, jelke se možete se rešiti na nekoliko načina.

Zelena kanta
Ako imate sedmičnu uslugu gradske zelene kante, možete svoje drvo staviti na ivičnjak pločnika pre 7 sati ujutro, 9. i 10. januara. Samo pazite da je drvo posečeno na komade manje od 50 x 10 cm . Na gradskoj web stranici se savetuje da lagano spakujete komade u  kantu s poklopcem tako de se još uvek može zatvoriti.

Preuzimanje sa ivičnjaka
Web stranica obaveštava građanje, da stanovnici trebaju ukloniti sva svetla, ukrase i šljokice i položiti drvo na stranu, na istom mestu na kome postavljate svoje kante. Veštačko  ili drveće poprskano lažnim snegom neće se sakupljati.

Odneti na deponiju
Drveće se može besplatno odlagati na transfer stanici ili na deponiji u Vancouveru do 31. januara 2021. godine, samo prethodno uklonite sva svetla i ukrase. Deponija u Vancouveru i predajna stanica Vancouver jug, ​​zatvoreni su na Božić i Novu godinu.

Poslednja prilika da se rešite ostalih ukrasa iz dvorišta
Prvi vikend 2021. godine ujedno označava i poslednji vikend u sezoni sakupljanja lišća. Lišće se mora položiti u papirnate vreće za otpad ili u kante kupljene u prodavnicama do 7am 9 januara 9 2021 godine.

Sakupljeno lišće i božićna drvca odvoze se na deponiju u Vancouveru, gde se pretvaraju u kompost bogat hranjivim sastojcima. Ovaj kompost mogu kupiti domaći baštovani, komercijalni pejzažisti i odbori gradskih parkova.

SERBIANNEWS.CA

Prvi slučaj engleske varijante KOVID-19 identifikovan je na ostrvu Vancouver, BC

Od
Dara Milovanović
-
0

VANKUVER – Nova varijanta koronavirusa, prvi put identifikovana u Velikoj Britaniji, identifikovana je danas i u BC-u, prema izjavi pokrajinskog zdravstvenog službenika i Ministarstva zdravlja u BC-u.
Ove vesti, koje su objavljenu u danas u nedelju nešto iza 13 sati, dolaze nam dan nakon što je Ontario izvestio i da su se tamo pojavila prva dva slučaja izuzetno zaraznog soja.
“BC je identifikovala prvi slučaj osobe u zaražene varijantom COVID-19 UK”, navodi se u zajedničkoj izjavi dr. Bonnie Henry i ministra zdravlja Adriana Dixa.
“Osoba koji živi u zdravstvenom području Vankuver ostrva,vratio se u BC iz Velike Britanije na letu AC855 15. decembra 2020. ”.
„Osoba je razvila simptome dok je bila u karantinu i odmah je testirana. Testiranje je potvrdilo pozitivnu dijagnozu 19. decembra 2020,  izolovan je mali broj bliskih kontakata i javno zdravlje ih svakodnevno prati. “

SERBIANNEWS.CA

Smrad ribe, paljevine i sumpora simptomi „dugotrajnog kovida“

Od
miki
-
0
Photo by Jakub Kapusnak on Unsplash
Photo by Jakub Kapusnak on Unsplash

Gubitak mirisa jedan je od simptoma kovida 19, ali oni kod kojih duže traje oporavak od ove bolesti prijavljuju da osećaju neprijatne mirise čak i nekoliko meseci nakon što su se zarazili koronavirusom.

Oštar, neprijatan miris ribe, sumpora i nečeg slatkastog može da bude jedan od simptoma koji se javlja kod osoba koje se duže oporavljaju od kovida, prenosi Skaj njuz.

Ako se oporavljate od kovida, a osećate nepostojeći smrad ribe, probajte „mirisni trening“
Neobičan simptom poznat je kao parosmija, to jest izobličenje čula mirisa, a javlja se daleko izraženije kod mladih ljudi i zdravstvenih radnika.

Otorinolaringolog Nirmal Kumar nazvao je simptom „vrlo čudnim i veoma jedinstvenim“.

Prof Kumar, koji je i predsednik udruženja otorinolaringologa Velike Britanije, bio je među prvim medicinarima koji su u martu identifikovali anosmiju – gubitak mirisa – kao indikator zaraze koronavirusom.

Pozvao je nadležne institucije u Engleskoj da gubitak čula mirisa dodaju na listu simptoma više meseci pre nego što je to postalo praksa širom sveta.

Neprijatan miris paljevine ili dima može biti simptom „dugotrajnog kovida“
Sada ukazuje na to da među hiljadama pacijenata koji se leče od dugotrajnog gubitka čula mirisa u Velikoj Britaniji, neki imaju parosmiju.

„Jutros sam video dva pacijenta sa parosmijom“, rekao je profesor Kumar novinskoj agenciji PA.

„Jedan je rekao da oseća smrad ribe umesto bilo kog drugog mirisa, a drugi da mu se čini da nešto gori i kada u blizini nema dima. Obojica su zdravstveni radnici. Mislimo da je povećana učestalost kod mladih ljudi, a takođe i kod zdravstvenih radnika zbog izloženosti virusu u bolnicama“, istakao je Kumar.

Prema njegovim rečima, ovo je za neke ljude izuzetno uznemirujuće.

Opisujući koronavirus kao „neurotropni virus“ (napada nervno tkivo), profesor Kumar je istakao da virus utiče na nerve na vrhu nosa, što je šok za nervni sistem, a nervi ne funkcionišu.

„Mirisnim treningom“ protiv parosmije
Dugotrajni kovid (long Covid) je pojam koji opisuje prisustvo simptoma koronavirusa koji se mogu nastaviti nedeljama ili mesecima nakon početka bolesti.

Dobrotvorna organizacija “AbScent”, koja pruža podršku osobama sa poremećajima čula mirisa, prikuplja informacije od hiljada pacijenata sa anosmijom i parosmijom u partnerstvu sa ustanovama zdravstvenog sistema Velike Britanije, kao i Britanskim rinološkim društvom kako bi pomogla razvoju terapija.

Predstavnici organizacije preporučuju svima koji su pogođeni parosmijom da se podvrgnu „mirisnom treningu“, koji uključuje njuškanje ulja ruže, limuna, karanfilića i eukaliptusa svakog dana oko 20 sekundi kako bi se radilo na postepenom vraćanju mirisa.

Er Srbija: Obezbijedićemo vazdušnu vezu u regionu i šire

Od
Dara Milovanović
-
0

Er Srbija saopštila je danas da će, imajući u vidu novonastale okolnosti i obustavu saobraćaja Montenegro erlajnsa, nastaviti da obezbjeđuje snažnu vazdušnu vezu između gradova u regionu, Evropi i Mediteranu, kao i Sjevernoj Americi, preko svoje matične luke u Beogradu.

– Srpska nacionalna avio-kompanija pažljivo će pratiti eventualne promjene u tražnji tokom narednog perioda i svoje kapacitete i frekvenciju letova prilagođavati tim promjenama – saopšteno je iz Er Srbije.

Kako se navodi, najtačniji red letenja Er Srbije može se naći na adresi airserbia.com.

Izvor:Rtrs.tv

Zvezda raskida ugovor sa Terijem

Od
miki
-
0

Košarkaški klub Crvena zvezda saopštio je da je sporazumno raskinut ugovor sa centrom Emanuelom Terijem, koji je u srpski klub došao u septembru ove godine.

Zvezda i Teri su se veoma brzo rastali, pošto 206 centimetara visoki košarkaš, srpsku ekipu napušta nakon samo tri meseca.

Teri je doveden kao zamena za Lenrija Noka, koji prvobitno iz zdravstvenih razloga nije postao košarkaš Zvezde.

Nakon što je Noko prošao neophodne medicinske testove i njegov ugovor aktiviran, crveno-beli odlučili su da sporazumno raskinu ugovor sa Terijem.

“Klub se ovim putem zahvaljuje 24-godišnjem igraču na svemu što je učinio tokom boravka u KK Crvena zvezda, radu, zalaganju, posvećenosti, ali i ponašanju van terena. Crvena zvezda želi Emanuelu Teriju puno sreće, zdravlja i profesionalnih uspeha u daljem toku karijere”, navodi se na Zvezdinom sajtu.

Emanuel Teri ima 24 godine, a sa Zvezdom je u septembru potpisao dvogodišnju saradnju. Pre srpskog kluba nastupao je za Izraelski Hapoel i tursku Bandirmu, dok je u SAD bio član Finiks, Majamija i raznih timova u razvojnoj NBA ligi.

Vakcinacija širom Srbije

Od
miki
-
0

Posle Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca imunizacija protiv koronavirusa danas je počela i u Novom Pazaru, i još dve srpske sredine na Kosovu i Metohiji. Dan ranije, prve doze vakcine primili su meštani Kosovske Mitrovice i Leposavića. U Prištini najavljuju mere zbog početka vakcinisanja na severu Kosova i Metohije, izražavajući sumnju da su unete ilegalno.

Detaljan pregled pre vakcine prošli su neki od najstarijih stanovnika Zvečana i Zubinog Potoka. Među njima i Milanka Marković, prosvetni radnik u penziji.

Markovićeva kaže da je vakcinacija jedno olakšanje, nešto što su čekali sa strepnjom, zebnjom i radošću.

“Vakcinacijom će u prvom krugu biti obuhvaćene osobe starije od 65 godina, sa udruženim bolestima, koje spadaju u najrizičniju grupu u slučaju oboljevanja od kovida 19”, navodi Ivan Vasić, v. d. direktora Doma zdravlja u Zvečanu,

Prvih 75 doza vakcine protiv kovida 19 stiglo je u Novi Pazar. Namenjene su korisnicima tamošnjeg Gerontološkog centra.

Šefadil Spahić, direktor ZZJZ Novi Pazar nada se da je ovo početak kraja borbe protiv virusa.

“Još jednom pozvao bih sve građane i sunarodnike da se pridržavamo protivepidemisjkih mera. Jer pridržavajući se protivepidemijskih mera možemo da produžimo život našim starim”, apeluje Spahić.

U nekoliko privatnih domova za stare, epidemiološke ekipe juče su vakcinisale tridesetak korisnika.

“Za vakcinaciju je neophodna izražena volja”
Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih domova za stare, navodi da se spiskovi prave i da ima dosta zainteresovanih.

“Sinoć sam dobio poruku, postoji jedan dom u kom niko ne želi da se vakciniše, njih tridesetak. Za vakcinaciju je neophodna izražena volja. Ko ne izrazi volju ne može biti vakcinisan. Ako je osoba dezorjentisana ona dobije saglasnost srodnika, staratelja”, ukazuje Milovanović.

Tokom januara svakih sedam dana stizaće nove količine “Fajzerove” vakcine, kaže epidemiolog Predrag Kon.

Dodaje da će u prva tri meseca naredne godine na raspolaganju biti 290 hiljada doza, umesto 340 koliko je ranije planirano, jer, kako kaže, “Fajzer” ne može da isporuči sve količine, zbog ogromne potražnje.

Ariljac pokucao na sva vrata da vrati izgubljena dokumenta

Od
miki
-
0

Turska državljanka, koja studira u Beogradu sinoć je u autobusu GSP-a prema Miljakovcu izgubila torbicu sa dokumentima. Diskretni heroj iz Arilja, koji je doputovao kod sina, pronašao je izgubljenu torbicu.

Pošto ne poznaje dobro Beograd, sin mu je pomogao da dođe do adrese turske državljanke koja stanuje nedaleko od Savskog Trga.

Kako je u pitanju stambena zgrada, pošteni Ariljac krenuo je redom od stana do stana, sve dok nije pronašao vlasnicu izgubljene torbice sa dokumentima.

Tako je poštedeo da ponovo pokrene proceduru za novi pasoš i platne kartice, a nedavno je dobila i produženje vize, kao student srpskog jezika Beogradskog univerziteta.

U ovim teškim vremenima još uvek postoje diskretni heroji, koji pronađu način da nekome ulepšaju Novogodišnje praznike.

Ko su najveći izvoznici u Srbiji?

Od
miki
-
0

Ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u Srbiji od januara do novembra ove godine je 3,5 milijardi evra, a najveći izvoznik je smederevska Železara.

Vrednost najvećeg izvoznika, smederevske železare, u tom periodu bio je 395,3 miliona evra, a slede Tigar sa 332,2 miliona evra i Ziđin Bor sa 330,6 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija u dokumentu “Tekuća makroekonomska kretanja”.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva finansija, izvoz kragujevačkog Fijata od januara do novembra bio je 295,6 miliona evra, a NIS-a 254,4 miliona evra.

Izvoz Grundfos Srbija iz Inđije bio je 219 miliona evra, Henkela 213,2 miliona evra, Hemofarma 211,6 miliona evra, Jure 211,1 milion evra, Filipa Morisa 205,1 milion evra, Boša 200,7 miliona evra, Leonija 194,7 miliona evra.

Slede Tetra Pak sa 165,7 miliona evra, HIP Petrohemija sa 145,3 miliona evra i Gorenje sa izvozom od 130,1 miliona evra.

Nakon turbulentne godine, kanadska energetska industrija sprema se za novi preokret u 2021. godine

Od
Dara Milovanović
-
0

Burna, haotična, nepredvidljiva, to je bila godina koja je testirala ljudske živce.
Kanadski sektor nafte i gasa nije izbegao pomutnju, naravno, okrenuo se na glavu  međunarodnim ratom cena nafte i pandemijom koja je srušila potražnju za gorivom.
Bila je to i godina u kojoj je govor o “energetskoj tranziciji” bio popularan među kreatorima politike  i svetskim proizvođačima nafte. Rasprava o onome što sledi imala je oznaku hitno.
Godina koja predstoji verovatno će ponuditi malo predaha, s tempom ekonomskog oporavka, razvojem naftovoda, klimatskom politikom i novim stanarom u Beloj kući, što je deo nepredvidive kombinacije.
Izazov za mnoge koji rade u ovoj industriji možda se opet krije u tome koliko su brzo sposobni da se prilagode u nepredvidljivom i sve promenljivijem svetu.

Vakcine i ekonomski oporavak
Širenje COVID-19 širom sveta ove godine smanjilo je potražnju za gorivom, s tim što je smanjilo i cenu sirove nafte. Te su cene čak u jednom trenutku postale negativne.
Kanadska naftna idustrija je smanjila poslove i potrošnju.
Promatrači tržišta očekuju da će vakcine pomoći vazdušnim i automobilskim putovanjima da se povećaju, podižući potražnju za naftom, ali kada i koliko ostaje teme rasprave.
“Mislim da na tržištu zaista postoji velika nestabilnost dok gledamo u narednih šest do devet meseci”, rekao je Kevin Birn, analitičar sa sedištem u Calgaryju iz kompanije za istraživanje tržišta IHS Markit.
Postoje i pitanja o tome kako će izgledati oporavak. Neki tvrde da će pandemija dovesti do trajnih promena, poput stvari ako na primer da se očekuje da više ljudi rade od kuće umesto da putuju na posao.
To je čak dovelo do ozbiljne rasprave o tome koliko će biti opet potrošnja nafte, rasprava koja će se bez sumnje nastaviti i tokom 2021. godine.
Ipak, sredinom decembra, severnoamerička referentna cena za barel nafte popela se na preko 45 američkih dolara, jer su trgovci ugledali svetlo na kraju tunela za pandemiju.

Više konsolidacije
Spajanje dva ključna igrača kanadskog naftnog i gasnog biznisa, Husky Energy i Cenovus Energy, u ukupnom  iznosu od 3,8 milijardi dolara bilo je među velikim iznenađenjima 2020. godine.
Kanadski sektor nafte i gasa verovatno neće doživeti još jedno spajanje takve vrste 2021. godine, ali analitičari veruju da će se konsolidacija nastaviti u narednim mesecima.
“Mnogo je malih operatora sa dobrom imovinom koji ne mogu sebi priuštiti da nastave s radom”, rekla je Stephanie Kainz, viša saradnica Enverusa, firme za analitiku energetskih podataka.
Takva konsolidacija može pomoći u i efikasnijoj proizvodnji u sektoru, ali preuzimanja i spajanja neće smanjiti nivo anksioznosti radnika. Očekuje se da će spajanje Huskyja i Cenovusa rezultirati sa oko 2.000 otpuštanja.

Planovi oko zelene energije
Savezna liberalska Vlada nedavno je iznela planove za smanjenje emisija štetnih gasova, a rasprava o strategiji sigurno će se nastaviti i tokom 2021. godine.
Središnje mesto ove politike je postepeno povećanje saveznog poreza na ugljenik, što znači da će, na primer, cene goriva će porasti za više od 37 centi po litri do 2030.
Porezi su samo deo ukupnog plana, koji uključuje 15 milijardi dolara nove potrošnje na klimatske inicijative u narednih 10 godina, uključujući poboljšanje infrastrukture za punjenje električnih vozila u zemlji .
Strategija poreza na ugljenik brzo je izazvala vatru u Alberti, gde kritičari kažu da će to koštati posla ljude u ovoj proviciji. Ali pristalice kažu da će ta politika stvoriti nova radna mesta, jer ovo zemlju vodi prema budućnosti u konkurentnom svetu.
Naravno, ustavnost saveznog poreza na ugljenik je  još uvek pred Vrhovnim sudom Kanade, a ishod se očekuje u 2021 godini.

Tamni oblaci nad Keystone XL
Dugotrajna saga koja okružuje naftovod Keystone XL mogla bi doći do izražaja 2021. godine.
Projekt naftovoda, čiji je cilj dobiti više sirove nafte iz Alberte u rafinerijama na obalama Meksičkog zaliva, već se dugo suočava s protivljenjem okoline. Uskoro će se suočiti i sa neprijateljskom stavom  Bele kuće.
Novoizabrani predsednik Joe Biden nazvao ga je ” uljnim škriljcima koji nam nisu potrebni”, a ekolozi ga podstiču da opravda teške razgovore ukidanjem dozvole za naftovod.
Pristalice projekta nadaju se da će Alberta i federalne Vlada uveriti Bidena u ekonomske zasluge projekta.
“Ja sumnjam”, rekao je Kainz, viši saradnik Enverusa.

U međuvremenu, nastaviće se rad na dva druga velika naftovoda: Enbridgeovoj liniji 3 i proširenju Trans Mountain, koje je savezna Vlada kupila za 4,5 milijardi dolara u 2018. godini.
Analitičari kažu da je izgradnja dva od tri naftovoda ključna za osiguravanje boljih cena kanadske sirove nafte.
Ekolozi kažu da bi bilo koji projekat koji omogućava proširenje naftnog uticaja bio u suprotnosti sa ciljevima do 2050, nulta emisija zagadjenja za Severnu Ameriku.

Priprema za energetsku budućnost
Očekujte da ćete čuti više razgovora od kreatora politike i rukovodilaca o pripremama za energetsku budućnost, bilo da se radi o inovacijama u naftnoj industriji, geotermalnoj tehnologiji ili razvoju vodonika.
“Mislim da je ovo godina u kojoj kompanije zaista mogu odrediti smer gde žele ići tokom naredne decenije, a možda i naredne dve ili tri decenije”, rekao je Warren Mabee, direktor Instituta za energetiku i politiku okoline na  Queen’s University.
Kompanije kao što su Cenovus, Canadian Natural Resources i Enbridge obavezale su se da će doći do neto nula emisija do 2050. Sada će ljudi želeti znati više o tome kako kompanije koje daju takva obećanja nameravaju ispuniti svoje obaveze i kakav napredak čine.
Kontrola investitora i prodaja imovine, deo su tržišta koje sve više odmerava klimatske promene i klimatski rizik.
Veliki međunarodni igrači nafte takođe, razvijaju strategije za energetsku tranziciju. Royal Dutch Shell, na primer, planira preći u sektor električne energije i obnovljive energije.
Sve ove rasprave o budućnosti energije, u svim oblicima, privlače više pažnje. I biće ih još više 2021. godine, pogotovo jer se očekuje da će SAD krenuti prema ozelenavanju svoje ekonomije.
Očekuje se da će u Kanadi sektor nafte i gasa pomoći ekonomskom oporavku. A pritom se traži više načina za smanjenje štetnih emisija. Vlade takođe razvijaju strategije koje pomažu da se vodonik i geotermalna energija pretvore u značajne igrače u energetskoj ekonomiji.
“Ovo može biti zaista dobra godina za kanadsku energiju,” rekao je Mabee. “Mislim da je ovo godina … da sebe možemo preispitati kako želimo da osnažimo svoje društvo.”

SERBIANNEWS.CA

1...1.2251.2261.227...1.530Stranica 1.226 od ukupno 1.530

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković