Srpska pravoslavna crkva (SPC) pozvala je, u Božićnoj poslanici, vernike da se pridržavaju mera u borbi protiv korone, navodeći da time ne pokazuju odsustvo vere već poštuju svetinju života, i nazvala zdravstvene radnike decom Božjom jer se nesebično žrtvuju lečeći obolele.

„Ljubav novorođenoga Bogomladenca podseća nas i poziva da u ovim danima velikih iskušenja zablagodarimo lekarima i svemu medicinskom osoblju koje se nesebično trudi da pomogne svakom čoveku, često i po cenu sopstvenog života”, navedeno je u poslanici.

Kako je rečeno, „na ovaj način, kroz svoju nesebičnu žrtvu, oni pokazuju da su zaista deca Božja, spremna da čuju i izvrše reč Hristovu da nema veće ljubavi od ove da ko život svoj položi za bližnje svoje”.

„Ta ljubav i žrtva obavezuju da sve vas, deco naša duhovna, pozovemo i zamolimo da u ovim danima, teškim za svekoliki rod ljudski, čuvate svoje zdravlje i svoj život, kao i da čuvate druge na način kako to preporučuju zdravstvene službe naše matične zemlje i zemalja u kojima živi naš narod, širom sveta”, rečeno je u poslanici.

Tako čineći, istakla je SPC, „vi ne pokazujete odsustvo vere ili maloverje već svedočite da poštujete svetinju života, da volite bližnje i da ljubite Gospoda koji je sami život”.

„Slaveći u takvoj ljubavi Gospoda, zaradujmo se Bogu i Božiću i proslavimo Hrista Bogomladenca kao jedino novo pod suncem. A ako nam je, možda, cele godine tuga pristiskala srce, neka se danas rodi radost u njemu jer slavimo Rođenje najveće Radosti, Rođenje Sina Božjeg Isusa Hrista”, navela je SPC.

Takođe, SPC je u poslanici poručila da je i ovog Božića zajedno sa braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji, „u kolevci našeg naroda”.

„Njihovi razoreni domovi su i naši domovi, njihova spaljena ognjišta su i naša ognjišta, vekovni hramovi koji su porušeni naši su hramovi. Zato se molimo Gospodu da njima i nama podari snage, upućujući im reči ohrabrenja koje je Hristos uputio Svojim učenicima: ‘Ne boj se, malo stado’“.

U poslanici je SPC srpskom narodu širom sveta poručila da čuva svoju pravoslavnu veru, svoj jezik i svoje pismo, ma na kom kontinentu i u kojoj zemlji živeo.

„Budite ponosni i dostojanstveni. Mi smo drevni hrišćanski narod, koji je kroz krštenje, kirilo-metodijevsko nasleđe i svetosavsku prosvetu postao deo kulture svecelog hrišćanskog sveta”, rečeno je u poslanici.

Poslanicu redovnu upućuje patrijarh u ime SPC, koja je trenutno bez poglavara, do 18. februara, za kada je zakazan izborni Sabor. Nadležnost patrijarha preuzeo je Sinod na čijem je čelu najstariji po činu u tom telu, mitropolit dabrobosanski Hrizostom, koji ima i zvanje čuvara trona do izbora novog poglavara.

Poslanica će se čitati u svim hramovima SPC nakon liturgije na Božić, 7. januara. Mitropolit dabrobosanski Hrizostom služiće božićnu liturgiju, u četvrtak, u 9 časova u Hramu svetog Save, na Vračaru.

Božić je najradosniji hrišćanski praznik, koji označava rođenje Hristovo. Slavi se tri dana. Prvog, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima objavljujući dolazak božićnog slavlja.

Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi položajnik. To je gost, po dogovoru sa domaćinom, mada može biti i neki slučajni namernik. U zdravici ukućanima poželi zdravlje, mnogo sreće i novca.

Pre liturgije, zamesi se testo od kojeg se peče pogača – česnica, u koju se stavi novčić. Iznosi se na na sto, gde je već postavljen svečani ručak, okreće se kao slavski kolač i lomi na onoliko delova koliko ima ukućana.

Međusobni pozdrav je „Hristos se rodi” i „Vaistinu se rodi”. Ovako se pozdravlja od Božića do Bogojavljenja, prenosi Beta.

Ministar odbrane Nebojša Stefanović istakao je da je tema redovnog služenja vojnog roka važna za našu zemlju i da je namera države da se o njoj raspravlja zrelo i ozbiljno u stručnim krugovima i da, naravno, građani Srbije daju svoje mišljenje.

On je podsetio da se rezervni sastav može stvoriti samo iz redovnog služenja vojnog roka i da je to ono što nam nedostaje u prethodnih deset godina.

„Ono što jeste važno da takva odluka nije doneta, jer mi hoćemo da o tome raspravljamo zrelo i ozbiljno u stručnim krugovima i hoćemo da o tome i građani Srbije kroz Narodnu skupštinu daju svoje mišljenje“, rekao je Stefanović, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Vakcinacija zdravstvenih radnika, protiv virusa korona, počela je danas u Srbiji, a prvi su vakcinu primili medicinari u Kliničkom centru Srbije.

Državni sekretar u Ministarstvu zdarvlja Mirsad Đerlek kaže da će danas biti vakcinisano oko 3.000 zdravstvenih radnika u Srbiji, a samo u Beogradu oko 1.200.

Među prvima je vakcinisana dr Vesna Mioljević, direktorka Službe za epidemilogiju KCS, koja je rekla da se u Kliničkom centru dosta njenih kolega prijavilo za vakcinaciju. Kako kaže, već 23 godine prima vakcinu protiv sezonskog gripa, te se nada da će uskoro razviti imunitet i protiv koronavirusa.

Direktor KCS Milika Ašanin rekao je da je ta zdravstvena ustanova dobila 1.000 doza, i da su imunizaciju krenuli od službi anestezije, epidemiologije i mikrobiologije, a da će nastaviti sa kovid delovima te ustanove.

Sutra će cepivo primiti zaposleni u kovid bolnici u Batajnici.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je da će 2021. biti godina velikih promena u energetskom i rudarskom sektoru, koji treba da postanu zamajac razvoja srpske privrede, ali i godina unapređenja energetske efikasnosti i projekata zaštite životne sredine, saopštilo je to Ministarstvo.

Ona je objasnila da se te promene odnose na okretanje projektima koji se tiču zaštite životne sredine, unapređenje energetske efikasnosti kroz formiranje fonda za energetsku efikasnost, ali i stvaranje okruženja za ulazak i privatnog kapitala u oblast energetike i rudarstva.

„Okrenućemo se više izgradnji hidroelektrana i tu ne govorimo o malim hidroelektranama nego, pre svega, o srednjim hidroelektranama, koje treba da pomognu da u decenijama koje dolaze mnogo više koristimo čiste izvore energije“, rekla je Zorana Mihajlović.

Ona je dodala da očekuje da će Srbija graditi hidroelektrane na gornjoj Drini, a da će Elektroprivreda Srbije da bude poznata i van granice Srbije, što će značiti veće prihode i profitabilnije poslovanje.

„Kad govorimo o gasu, za nas je od velikog značaja Balkanski tok. To automatski znači da više nismo zavisni od snabdevanja samo iz jednog pravca, odnosno od gasa koji treba da dobijemo preko Ukrajine“, rekla je Zorana Mihajlović i dodala da je urađena diverzifikacija puteva snabdevanja, ali da ne postoji još diverzifikacija dobavljača.

„U vremenu ispred nas sigurno će se razgovarati i raditi i na tome. Tako postižemo viši nivo gasne energetske bezbednosti. Srbija će graditi gasnu interkonekciju između Srbije i Bugarske, a radiće se i na pripremi dokumentacije za gasne interkonekcije i sa Rumunijom, ili sa neki drugim državama“, istakla je Mihajlović.

Kompanija Zastava TERVO počeće ove godine serijsku proizvodnju terenskog vozila Zastava NTV a biće izrađena i nulta serija oklopnog vozila M-20 MRAP 6X6, namenjenog prevozu pešadijskih jedinica.

Kako je za agenciju Beta izjavio direktor kompanije Zoran Adžić, za vozilo Zastava NTV postoji interesovanje domaćih javnih preduzeća i inostranih kupaca sa Bliskog Istoka i severa Afrike, kako u vojnoj, tako i u civilnoj varijanti.

„Serijska proizvodnja ovog terenskog vozila otvoriće i nova radna mesta. Fabrika već zapošljava 100 radnika, a već u prvom kvartalu ove godine biće potrebno još 50 metalskih radnika, bravara, mehaničara, limara, farbara”, kazao je direktor.

Naveo je da je problem doći do radne snage metalske struke jer su radnici tog profila traženi i u drugim velikim kompanijama u Šumadiji.

Adžić je najavio da će tokom godine početi testiranje i izrada nulte serije oklopnog vozila M-20 MRAP 6X6 koga po njegovim rečima, odlikuje visok stepen balističke i protivminske zaštite.

Zastava TERVO je nosilac svih licenci i tehničko-tehnološke dokumentacije korišćene za proizvodnju u Zastava kamionima.

Na kraju novembra 2020. godine javni dug Srbije iznosio je 26,65 milijardi evra, što čini 56,8 odsto bruto domaćeg proizvoda. U periodu januar-novembar ostvaren je deficit budžeta od 374,8 milijardi dinara.

U nominalnom iznosu, novembarski javni dug je manji za 30 miliona evra nego u oktobru, kada je iznosio 26,68 milijarde evra i imao udeo od 56,9 posto u BDP-u zemlje, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Na početku prošle godine, u januaru 2020, javni dug je iznosio 24,20 milijardi evra, što je činilo 51,6 procenata BDP-a, nakon čega je od aprila krenuo ulaznom putanjom usled zaduživanja države radi finansiranja paketa mera podrške privredi i građanima pogođenim pandemijom koronavirusa.

Nivo srpskog duga je i dalje znatno niži od 60 posto BDP-a, što je limit EU utvrđen Mastriškim sporazumom.

U periodu januar-novembar 2020. godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 374,8 milijardi dinara, najnoviji su podaci koje je na sajtu objavilo Ministarstvo finansija.

U novembru je ostvaren deficit koji je iznosio 27,2 milijardi dinara.

Podaci Ministarstva finansija pokazuju da su u novembru naplaćeni prihodi u iznosu od 108,3 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 92 milijarde dinara.

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 46,1 milijardi dinara i akciza u iznosu od 27,2 milijardi dinara.

Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 15,9 milijardi dinara. Priliv donacija u novembru iznosio je 0,5 milijardi dinara. Rashodi su izvršeni u iznosu od 135,5 milijardi dinara.

Rashodi za zaposlene, u novembru, su iznosili 25,6 milijardi dinara, transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 19,7 milijardi dinara, kapitalne investicije 25,5 milijardi dinara, a subvencije 20,1 milijardi dinara.

Kako se navodi, na nivou opšte države u periodu januar-novembar ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 353,2 milijardi dinara i primarni fiskalni deficit u iznosu od 254,7 milijardi dinara.