SZO očekuje kraj pandemije početkom naredne godine
Direktor za Evropu SZO Hans Kluge izjavio je da veruje da će se pandemija koronavirusa okončati početkom 2022. godine.
On je za dansku DR televiziju rekao da će kovid-19 i ove godine biti prisutan, ali da će se lakše kontrolisati nego 2020, prenosi Tanjug.
Prema njegovim rečima, najgori scenariji su gotovi, a istovremeno ima više podataka o samom virusu u odnosu na situaciju prošle godine, prenosi Anadolija.
Kluge je,međutim, upozorio da niko ne može da zna budućnost kovida-19.
„I dalje će biti virusa, ali ne smatram da će restrikcije biti neophodne”, ocenio je Kluge.
“Đoković je King Kong – osvojiće 25 Grend slem titula”
Najbolji teniser u istoriji.
Ponovo je pokrenuta ta tema, što je slučaj uvek posle Grend slema, a posebno nakon što je Novak Đoković osvojio Australijan open.
Bogdan Obradović, čovek koji jako dobro poznaje srpskog asa i njegovo telo koliko može dugo da izdrži, pričao je o tome na TV B92 u emisiji “Fokus”.
Staklene flaše koje su padale sa balkona u Torontu otkrile korona žurku, četvoro optuženih
TORONTO – Četiri osobe su optužbene, nakon što su staklene alkoholne flaše, bačene sa balkona na 35. spratu na ulicu tokom zabave u, stanu koji je kratkotrajno iznajmljen, u centru Toronta u nedelju.
Policajci su reagovali kod stambene zgrade u ulici York Street i na ulici Lake Shore Boulevard nešto iza 2.30 posle podne.
Kada je policija stigla, svedoci su pokazivali odakle su boce padale na ulicu, i odmah su zatvorili York Street u oba smera. Većina boca pala je na tendu prodavnice, rekla je policija, ali su neke su završile i na ulici.
“Kada su naši policajci odmah stigli na lice mesta, prepoznali su da postoji rizik za sigurnost pešaka i odmah su blokirali ulicu kako bi bili sigurni da niko neće biti ozleđen”, rekla je Laura Brabant iz policije Toronta.
“A kad su to učinili, i sami su postali mete, boca koje su bacane iz ove zgrade.”
Brabant je rekla da su policajci odmah otišli na 35. sprat, ušli u stan i pronašli više ljudi koji su ” imali žurku “.
“Uz pomoć svedoka koji su pružili video dokaze i fotografije, uspeli smo identifikovati četvoricu muškaraca koji su krivično optuženi”, rekla je.
Troje muškaraca su iz Toronta, a jedan je stanovnik Hamiltona. Svaki od njih optužen je za zajedničko nasilje, delo koje ugrožava život, napad na policijskog oficira oružjem i protivpravno posedovanje zabranjenih supstanci.
Pored toga, sedam osoba je takođe optuženo za nepoštovanje hitnih naloga prema zakonu o zaključavanju Ontarija. Toronto je trenutno sprovodi zakon, kojim se zabranjuje ljudima da se okupljaju u kućama, sa ljudima koji nisu iz njihovog domaćinstva.
Nije bilo povređenih.
“Bacanje bilo čega sa balkona je bezobzirno, neodgovorno i oni nisu mogli da shvate eventualnu štetu, da su mogli nekoga povredili ili udariti u vozilo, ne, oni nisu to mogli da razumeju”, rekla je Brabant.
“Mnogo je ljudi danju bilo napolju, uživajući u lepom vremenu, puno pešaka. Ljudi su izašli na svež vazduh. Svako je mogao biti povređen tokom ovog incidenta.”
Brabant je rekla da je navodna zabava započela u subotu uveče i trajala celu noć. Primetila je da je i u to vreme sa balkona bačeno i nekoliko boca.
York Street bila je zatvorena za policijsku istragu i čišćenje, jer je bilo puno parčića stakla od bačenih boca. Posle čišćenja i uviđaja je ponovo sve otvoreno.
“Da su nekoga pogodile te boce, ishod bi bio smrtonosan”, rekla je Brabant.
SERBIANNEWS/CANADA
Stručnjaci kažu da ograničenje brzine mora biti obavezno kako bi se zaštitili kitovi u zalivu Cabot
OTTAWA – Dobrovoljna ograničenja brzine za brodove koji prolaze kroz zaliv Cabot ne daju rezultate, kako bi zaštitili ugrožene severne atlantske kitove, navodi se u novoobjavljenom izveštaju.
Oceana Canada kaže da analiza podataka o praćenju plovila pokazuje da su dve trećine,1.055 od 1.565 brodskih prolaza kroz zaliv, koji su praćeni tokom 2020. godine, ignorisale dobrovoljnu meru usporavanja od 10 čvorova koju je uveo Transport Canada kako bi zaštitili kitove od smrtonosnih udara .
Praćenje brodova dužih od 13 metara, koje je sprovedeno prošlog proleća i jeseni, koristeći podatke prikupljene od strane Global Fishing Watch-a, takođe je pokazalo da je više od 40% tih prolaza premašilo 12 čvorova, povećavajući rizik za kitove.
“Ono što smo zaista otkrili je da, osim ako nešto ne učinite obaveznim, vaša stopa poštovanja neće biti vrlo visoka”, rekla je direktor kampanje te organizacije, Kim Elmslie.
Elmslie je rekla da brojevi nisu povoljni, pogotovo poredeći sa obaveznim stopama poštovanja zakona za transport u Kanadi u zapadnom zalivu St. Lawrence, koje su oko 90 do 95%.
Rekla je da podaci ukazuju na to da dobrovoljna usporavanja ne funkcionišu i da bi savezna vlada trebala uspostaviti obavezno usporavanje u Cabot zalivu tokom cele sezone.
“Trebalo bi da svi brodovi usporavaju”, rekla je Elmslie. “Moramo videti nivo usklađenosti koji vidimo u onim obaveznim (zalivskim) stopama.”
Prošle sedmice, Ottawa je najavila da će dobrovoljno ograničenje od 10 čvorova, otprilike 19 kilometara na sat,ostati na snazi za čamce koji putuju kroz moreuz od 28. aprila do 29. juna i ponovo od 29. septembra do 15. novembra radi zaštite prava kitovi koji migriraju u i iz zaliva St. Lawrence.
“Što brže idete, veći je rizik za kita … posebno sa ovim velikim brodovima”, rekla je Elmslie.
Organizacija ističe da su istraživači otkrili da plovila svih veličina mogu naneti smrtonosne ozlede kitovima, s tim da se rizik znatno povećava kako se veličina i težina plovila povećavaju.
Federalno ministarstvo ribarstva najavilo je da će obavezna ograničenja brzine brodova ostati na snazi u većem delu zaliva St. Lawrence od 28. aprila.
Pored ostalih mera, program praćenja uključivaće više aviona, dronove, nadzor nad plovnim objektima i podvodne hidrofone.
“Nije došlo do ukupnog slabljenja mera, pa je to pozitivno, ali uvek tražimo ona područja u kojima se stvari mogu poboljšati,” rekla je Elmslie.
Kao rezultat toga, Oceana poziva Otavu da proširi ograničenja brzine na čitav zaliv St Lawrence na sva plovila, uključujući i ona manja od 13 metara.
Takođe želi da se javno objave podaci o sistemu praćenja plovila, smanjenje količine ribolovnog užeta u vodi kontinuiranom dugoročnom podrškom za opremu bez užeta i proširenje upotrebe tehnologija za praćenje pravih kitova, među ostalim merama.
SERBIANNEWS/CANADA
Čovek iz Vankuvera potrošio bogatstvo da bi izgledao kao zmaj
Gutač vatre iz Kanade je do sada potrošio više od 20.000 dolara kako bi izgeldao kao zmaj. On je već isekao kožu na rukama kako bi što više podsećala na krljušt a i istetvirao je i beonjače jer je odlučan u nameri da postane najpoznatija osoba na svetu koja je maksimalno modifikovala svoje telo.
Joshua Burns ima 30 godina a svoj proces transformacije počeo je sa 19. Prvo što je uradio jeste zahvat na jeziku kada ga je podelio na pola da liči na jezik guštera. Kasnije ga je i ofarbao u ljubičasto. Posle toga je imao zahvat na ušima koje su isečene i deformisane tako da imaju oštre ivice, odnosno idu u šiljak na vrhu a ispod kože na čelu.
Joshua koji se inače pored toga što nastupa u ekstremnim šou programima bavi i prodajom reptila a kako kaže obavezan deo promene toga kako izgleda jesu i tetovaže. Na njih je potrošio hiljade funti a najskuplja i najupečatljivija je bila ona koja mu je iscrtavana više od 50 sati. Planira da istetovira i desni ali i penis.
– Želim da moje telo 100 odsto izgleda kao zmaj kao i da oborim svetski rekord u broju tetovaža i modifikaciji tela. Ali, želim da i dalje estetski dobro izgledam – kaže ovaj momak i dodaje da je zadovoljan kako proces teče ali da je sa svakom novom izmenom sve srećniji.
Vremenom je razvio i naučio brojne veštine sa kojima nastupa na ulici, na predstavama i tv emisijama pa tak guta vatru, hoda bos po staklu, gura eksere u nozdrve, visi sa velikih plafona sa kuka koje su zakačene za njegovu kožu zapravo radi sve što se može svrstati pod ekstremno.
Upravo tako se može nazvati i ono što je uradio na svojim rukama – isečene su skalperom tako da izgledaju kao krljušt, a deo je istetoviran pa zaista podeća na kožu zmaja, odnosno onako kako zmajeve uglavnom i zamišljamo.
– Nisam imao anesteziju dok su mito radili. Recimo da boli tri puta više nego tetoviranje. Prenosio sam to live na mrežama pa samo morao da ostanem pribran. Istetovirao sam i beonjače. To funkcionše tako što ti ubace boju u jednu tačkicu i onda se proširi kroz oko. Potrebno mi je ukuno 10 takvih injekcija. Nijeme puno bolelo jer zbog mog posla imam prilično visok prag bola – priča ovaj krajnje neobičan lik koji ima i svoj Jutjub kanal gde deli svoju priču o transformaciji.
Američko vakcinisanje znatno nadmašuje Kanadu, šta možemo naučiti od Amerikanaca?
Kanađani koji prate društvene mreže, nailaze na fotografije svojih američkih vršnjaka i prijatelja, koji se široko smeše pokazujući kartice da su vakcinisani protiv COVID-19.
Nedavno američko ubrzavanje vakcinacije, znatno nadmašuje rezultate severnog suseda, a neki Kanađani se pitaju zašto distribucija ovde toliko zaostaje.
Doktor Krutika Kuppalli, doktor zaraznih bolesti u Južnoj Karolini, kaže da, iako je brzina američkog vakcinisanja u poslednje vreme impresivna, nije prošlo bez grešaka.
Kaže ona, uglavnom je nedostajala komunikacija između država, a nepostojanje jedinstvenog standarda za prihvatanje vakcine je dovelo do nedoslednosti među jurisdikcijama. Na primer, neke države stavljaju učitelje visoko na svojoj listi prioriteta, dok druge još uvek rade na vakcinaciji onih starijih od 80 godina.
Zbunjenost u ranim fazama, izazvala je frustraciju i prigušila poverenje, dodala je.
“Mislim da nismo uspešni model “, rekla je, „imali smo puno izazova. … ali postaje sve bolje.
„Komunikacija je bolja, definitivno je veća transparentnost, a države su vrlo napredne u pojačavanju mera vakcinacije i uvođenju novih mesta masovnog vakcinisanja. Dakle, sve to pomaže. ”
SAD su ove sedmice vakcinisale prosečno 1,7 miliona Amerikanaca dnevno, do sada je vakcinisano oko 12 posto populacije.
Kanada, koja se nedavno nosila sa višemesečnim kašnjenjima i prekidima zbog Pfizer-BioNTech-a i Moderne, vakcinisala je gotovo sa 1,4 miliona doza od sredine decembra, pokrivajući time oko 2,65% stanovništva koje je vakcinisano sa najmanje jednom dozom.
Premijer Justin Trudeau rekao je da će se isporuka vakcina u petak ubrzo povećati, međutim, sa tim da će se provincije pripremiti za uvođenje u proceduru milion i po doza u naredne tri sedmice.
Amerikanci imaju mnogo faktora koji im idu u prilog kada ubrzavaju distribuciju vakcina, kažu stručnjaci, uključujući mnogo ekspanzivniju dostavu od kanadske, koja je pojačana proizvodnjom iz američke Moderne.
Iako je dostava prvi korak, Kuppalli kaže da je pomoglo i unošenje vakcina u apoteke, gde se mogu lako primeniti. Američka vlada objavila je pre nekoliko sedmica svoj cilj da u narednim mesecima isporuči vakcine za oko 40.000 apoteka.
Kanada još nije dosegla farmaceutsku fazu uvođenja vakcina, ali dr. Isaac Bogoch, stručnjak za zarazne bolesti sa Univerziteta u Torontu, očekuje da će se to dogoditi kada budemo imali dovoljno zaliha za razgranavanje.
“Imamo potpuno isti plan, samo nam treba kritična masa “, rekao je Bogoch, koji je takođe u Ontariskoj radnoj grupi za distribuciju vakcine. “Kad to dobijemo, videćete od obale do obale puno više vakcina koja se nude .”
Iako distribucija po apotekama ima smisla za brzo uvođenje, to takođe može dovesti do problema sa izgubljenim dozama, ako se ljudi ne pojave u zakazano vreme i mesto, kaže Kelly Grindrod, profesorka na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta Waterloo.
Vakcine Pfizer-BioNTech i Moderna moraju se koristiti u relativno kratkom roku nakon što se odmrznu od izuzetno hladnih temperatura skladištenja, kaže Grindrod, a nakon što se bočica probuši, taj se interval dodatno smanjuje.
Kaže da je Kanada učila na greškama rasipanja u drugim zemljama i, očekuje da se sastave rezervne liste plana pojedinaca.
Ipak, upozorava ona, te liste moraju biti poštene.
Dakle, postoji neko opravdano ogorčenje, dodaje ona, kada Kanađani vide američke prijatelje kako se hvale sa dobijenim vakcinama, posebno ako nisu u rizičnoj populaciji.
” Jednakost je verovatno najvažniji princip uvođenja vakcine u Kanadi”, rekao je Grindrod. “I nisam siguran da je to slučaj u SAD-u”
Iako je američko vakcinisanje imalo svojih grešaka, Grindrod se divi nekim jedinstvenijim pristupima koji se događaju južno od granice kako bi se osiguralo da rizične grupe mogu dobiti svoje doze.
Primetila je ulogu, koju su imale crkve u koordinaciji akcija vakcinacije među siromašnim četvrtima i farmaceuti, koji su vozili vakcine u udaljene zajednice kako bi vakcinisali one koji ne mogu lako doći do centra za imunizaciju.
“Vidite zaista pozitivne primere u kojima same zajednice pomažu u stvaranju efikasnog dosega”, rekla je.
“Dakle, mislim da su to prave lekcije koje možemo naučiti od SAD-a”
SERBIANNEWS/CANADA
Đoković šampion Melburna deveti put u karijeri
Najbolji teniser sveta Novak Đoković osvojio je titulu na Australijan openu, pošto je danas u finalu pobedio Rusa Danila Medvedeva 7:5, 6:2, 6:2 za manje od dva sata igre.
Đoković je u svom devetom finalu u Melburnu došao do devetog trofeja, što mu je ukupno 18. gren slem titula u karijeri.
On se tako približio Švajcarcu Rodžeru Federeru i Špancu Rafaelu Nadalu, koji imaju 20 trofeja sa najvećih turnira, prenosi Tanjug.
Srpski teniser Novak Đoković rekao je da se njegova ljubav sa Australijan openom i terenom „Rod Lejver Arenom” nastavlja, nakon što je danas osvojio deveti trofej na tom turniru i svoju 18. grend slem titulu.
Đoković je danas odbranio titulu na Australijan openu, pošto je pobedio Danila Medvedeva iz Rusije sa 7:5, 6:2, 6:2.
On je pohvalio organizaciju turnira, nakon obaveznog karantina za sve učesnike i strogih pravila.
Piksi novi selektor fudbalera Srbije
Nišlija Dragan Stojković Piksi će biti novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije, potvrdio je zamenik predsednika Fudbalskog saveza Srbije, Marko Pantelić, a prenosi RTS.
Dogovor je postignut. Stojković je novi selektor reprezentacije Srbije. Ostalo je da se precizira još nekoliko tehničkih stvari. Više o svemu pričaćemo na konferenciji za medije i promociji sledeće nedelje – rekao je Pantelić.
Takođe pišu da je Piksi bio prva želja čelnika Saveza od odlaska Ljubiše Tumbakovića, ali je prepreka bio dogovor sa kineskim Gvangdžuom. Stojković je sa ovim klubom raskinuo saradnju u januaru prošle godine, ali je i dalje primao novac, pa je je prepreka bio dogovor oko “slobodnih papira”.
Glavni zadatak koji je stavljen pred novog selektora jeste plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru. Dragan Stojković Piksi u trenerskoj karijeri vodio je Nagoju i Gvangdžu.
Rodom je iz Niša, iz Pasi Poljane, a fudbalsku karijeru je počeo u Radničkom.
Igrao je još za Crvenu Zvezdu, Olimpik iz Marseja i japansku Nagoju, gde je i završio igračku karijeru.
Trudo najavljuje ” podizanje mera ” a dr. Tam upozorava na pretnju od novih varijanti COVID-a
