MENISNC
Pretraga
13.3 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1192

“Razmišljamo o novoj pomoći građanima”

Od
miki
-
0

„Danas smo imali razgovore sa svim ministarstvima o tome kako da se podigne stopa rasta“, rekao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Prema njegovim rečima, razmišlja se o tome kako da se dodatno pomogne građanima u toku pandemije.

“Da bismo dodatno pomogli građanima, potrebna nam je najviša stopa rasta“, kazao je Vučić u obraćanju nakon sednice predsedništva Srpske napredne stranke.

Predsednik Srbije najavio je u toku aprila najveću japansku investiciju u Srbiji do sada, ali nije otkrio o čemu se radi.

“Verujem da ćemo početkom aprila imati najveću japansku investiciju do sada”, najavio je Vučić.

Naveo je da je mnogo srećan zbog toga, ali da još ne sme da govori detaljnije o tome jer je, kako je rekao, takav dogovor sa njima.

“Verujem da ćemo imati još mnogo, mnogo investicija ove godine, da dodatno zapošljavamo ljude, da to utiče na stopu rasta, napredak srpske ekonomije, povećanje plata”, rekao je Vučić

“Imaćemo 1. decembra najmanje sedam, a pokušaćemo i osam, različitih auto-puteva u izgradnji u Srbiji. Biće to nešto za šta nikada do sada nismo imali ni snage ni mogućnosti, to u istoriji Srbije nije zabeleženo”, kazao je.

Osim toga, Vučić je najavio otvaranje dela KC u Beogradu do kraja avgusta, takođe u narednih godinu dana deonicu železnice Beograd – Novi Sad kojom će se između ta dva grada stizati za 28 minuta, i niz drugih investicija koje će biti od značaja za život građana Srbije.

Srpska napredna stranka održala je danas sednicu predsedništva na kojoj je razmatrana aktuelna politička situacija u državi i regionu.

Dragoljub Đuričić u bolnici

Od
miki
-
0

Muzičar Dragoljub Đuričić zaražen je koronavirusom.

Kako navode domaći mediji, Đuričić se nalazi na intenzivnoj nezi u bolnici “Dragiša Mišović” u Beogradu.

Čuvani bubnjar koji je svirao u grupama “Leb i sol”, “Kerber”, sa Đorđem Balaševićem i Zdravkom Čolićem, kao i sa drugim poznatim izvođačima, cele prošle sedmice se osećao loše i imao visoku temperaturu.

Nakon nekoliko dana odlučio je da potraži lekarsku pomoć.

Zvezda se raspala u završnici u Kaunasu

Od
Dara Milovanović
-
0

Košarkaši Crvene zvezde izgubili su zaostalu utakmicu 24. kola Evrolige od Žalgirisa u Kaunasu rezultatom 75:62 (22:26, 18:18, 20:14, 15:4).

Crveno-beli su u prvom poluvremenu bili u naletu i imali vođstvo od 13 poena, ali su ga olako ispustili i dozvolili povratak domaćinu već do kraja prvog poluvremena.

Na kraju je Žalgiris stigao do 14. pobede u sezoni, dok je Zvezda upisala 18. poraz.

Nakon izjednačenog početka, Marko Simonović je ušao u ritam i bio veoma raspoložen krajem prve i početkom druge deonice.

U tim momentima je “rešetao” mrežicu litvanskog tima, ubacio je tri trojke i jednom bio fauliran za tri slobodna bacanja, a na poluvremenu je imao čak 16 poena.

U toj “šuterskoj klinici” priključili su mu se i Dejan Davidovac i Ognjen Dobrić, te je Zvezda uz fantastičnu odbranu stigla do +13 (35:22).

Međutim, Žalgiris je uspeo da odgovori sa dve vezane trojke i serijom 8:0, a dva tajm-auta Radonjića u tim momentima samo su usporili nalet Litvanaca do poluvremena (44:40).

I onda, već u trećoj četvrtini došlo je do preokreta.

Zvezda je vezala pet minuta bez ijednog postignutog poena, a Žalgiris napravio seriju 10:0 i preokrenuo.

Džordan Lojd je trojkom na isteku treće deonice uneo egal i neizvesnost pred odlučujućih 10 minuta, ali su se problemi Zvezde u ofanzivnoj postavci nastavili.

Usledili su novi sušni minuti, ovog puta čak šest i po bez ijednog poena, a Žalgiris je to vreme iskoristio da se odlepi na dvocifrenu razliku i tako prelomi meč.

Nestale su sve ofanzivne opcije tima Dejana Radonjića, a kada su počeli i propusti u odbrani, te lako dozvoljeni ofanzivni skokovi, bilo je jasno da je meč završen.

Kao da su Zvezdini igrači ostali bez daha usled skraćene rotacije, jer ni Žalgiris nije igrao ništa posebno vredno pomena, ali je na svežinu prilično lako upisao novi trijumf.

Izvor:B92

Koje će nove e-usluge biti na raspolaganju građanima

Od
Dara Milovanović
-
0

Direktor Kancelarije za IT i državnu upravu Mihailo Jovanović izjavio je da će sledeće elektronske usluge koje će zaživeti biti upis đaka u srednju školu, podizanje kredita, ali i praćenje školovanja svih đaka kroz jedinstveni infromacioni sistem prosvete.

Na predstavljanju preporuka iz “Sive knjige 2021” NALED-a, Mihailo Jovanović je rekao da je moguće razvijati takve elektronske usluge, jer su u poslednje tri do četiri godine doneti određeni zakoni, ali i unapređena infrastruktura za razvoj elektronske uprave.

Naveo je da su među elektronskim uslugama koje su pokrenute u poslednjih nekoliko godina e-beba, e-katastar, e-recept i dodao da je cilj elektronske uprave da skrati vreme čekanja građana na šalterima.

Pored toga, cilj je i da zaposleni na šalteru sve potrebe građana urade koristeći elektronske sisteme.

“Pogled u budućnost nazvao bih totalnom elektronskom upravom i novom generacijom elektronske uprave. Sada kada imamo zakone i infrastrukturu imamo i mogućnost da dodatno razvijamo usluge koje će biti dostupne putem interneta”, rekao je Jovanović.

Govoreći o elektronskim uslugama koje će u narednom periodu biti pokrenute, Jovanović je naveo da je jedna od njih elektronski upis u srednju školu.

Jovanović kaže da će taj sistem omogućiti da roditelji od izražavanja želja do upisa neće morati da dolaze u školu, već će to sve moći da završe elektronski.

Istakao je da će taj sistem zaživeti već ove godine.

U planu je, dodaje Jovanović, i da se privredi i bankama stave na raspolaganju podaci javne uprave kako bi građani mogli da podignu kredit bez odlaska na šalter.

Treća elektronska usluga koja je u planu, navodi Jovanović, jeste da i strani državljani budu u mogućnosti da koriste prednosti naše e-uprave i da i oni postanu e-građani.

Uskoro se, ističe Jovanović, očekuje i puštanje u rad jedinstvenog informacionog sistema prosvete na kojem se, kaže, radi dve godine. Taj sistem pratio bi školovanje i uspešnost đaka od vrtića do univerziteta.

Za nekoliko nedelja, kaže Jovanović, biće puštena u rad usluga e-plaćanje.

Kisić Tepavčević: Poraslo radno angažovanje za nepuno radno vreme

Mnoge zemlje se sada suočavaju sa potrebom novih radnih angažmana koji u 20. veku nisu bili prepoznati kao važni, a oni su u Srbiji porasli za 53 odsto u odnosu na 2010. godinu, izjavila je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.

Kisić Tepavčević: Poraslo radno angažovanje za nepuno radno vreme

Kisić Tepavčević: Poraslo radno angažovanje za nepuno radno vreme

Na predstavljanju 13. “Sive knjige 2021” NALED-a, Kisić Tepavčevićeva je navela da je poraslo i angažovanje za nepuno radno vreme, ali je ono sa 10 odsto učešća kod nas i dalje manje nego u Evropskoj uniji, gde iznosi 19 odsto.

To, prema njenim rečima, znači da i kod nas treba očekivati porast ovakvog načina angažovanja i pripremati se za to.

To će se uraditi kroz izmene zakona, a pre svega krovnog Zakona o radu, čije izmene, kako je najavila ministarka, valja očekivati u narednom periodu.

Istakla je da je sve više onlajn angažmana, čitav niz poslova se radi od kuće što je posebno izraženo u doba kovida.

“Da bismo regulisali jedan veoma važan segmet tog rada, ministarstvo je napravilo vodič za bezbedan rad od kuće”, rekla je ministarka Darija Kisić Tepavčević.

Dodala je da regulisanje novih oblika radnog anagažovanja podrazumeva delovanje ne samo Ministarstva za rad nego i drugih ministarstava u Vladi Srbije.

Naglasila je da su postignuti odlični rezultati pojednostavljenog elektronskog načina prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi, pa je na ovaj način 2019. godine prijavljeno 27.000 radnika, što je deset puta više u odnosu na pre godinu dana.

Od toga je velike koristi imao i budžet Srbije u koji se na konto ovih prijava slilo 245 miliona dinara.

Ministarka je ukazala da je cilj da se sada uspešan primer poljoprivrede primeni i na druge delatnosti, pre svega građevinarstvo, ugostiteljstvo, poslovi pomoći kod kuće.

“Radi se na izradi nacrta zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju i u ovim delatnostima. Radna grupa je formirana u decembru”, rekla je Kisić Tepavčevićeva.

Dodala je da je izrada nacrta zakona u finalnoj fazi i da usvajanje valja očekivati u narednom periodu.

Izvor:RTS

Dodik: Veoma je realno da RS bude samostalna

Od
Dara Milovanović
-
0

BANjALUKA – Srpski član Predsedništva BiH, Milorad Dodik, izjavio je da priželjkuje da Republika Srpska postane samostalna, ocenivši da je to „veoma realno”.

„Bošnjaci mogu da sanjaju šta hoće i to nije zabranjeno. Međutim, priželjkujem da Republika Srpska bude samostalna, što je veoma realno. Verujem u realnost koja se zove Republika Srpska, a ne verujem u imaginaciju zvanu BiH”, rekao je Dodik za iseljeničku „MIS Televiziju” iz Sidneja, preneli su banjalučki mediji.

On je kazao da očekuje da će SAD i Evropa zajednički izvršiti dodatni pritisak u BiH, ali da nijedna odluka neće moći da bude doneta bez lokalnih struktura i legitimnih predstavnika naroda.

Naveo je da se „često mogu čuti ljudi iz SAD, koji kažu kako u BiH nije završen posao, a da su granice definitivne”.

„Kako možete reći da posao nije završen, a da su granice definitivne? Šta je onda završeno? Želite da nas naterate u geto u kojem će Sarajevo odlučivati o svemu na štetu Srba. To nije moguće”, kazao je Dodik.

Po njegovom mišljenju, politička situacija u BiH je „rovita”, jer Federacija BiH nije uspela da formira vladu još od opštih izbora 2018. godine.

Ali, „za razliku od Federacije BiH, situacija u Republici Srpskoj je stabilna”, ocenio je on.

„Republika Srpska sve radi u skladu sa demokratskim kapacitetima, što je ozbiljno počelo da smeta. Republika Srpska je jedina samoodrživa u BiH i, ako se stranci sklone, BiH bi propala za 24 časa”, smatra je Dodik.

Dodik je naveo da je BiH imala najveći broj ratnika na sirijskom ratištu, na strani takozvane „Islamske države”, a “sada se postavlja pitanje gde su ti ratnici. Zapad bi da ih vrati u BiH, a s postojećim vehabijskim zajednicama u BiH imamo ozbiljan bezbednosni problem, a pogotovo kada se tome dodaju migranti”.

Dodik je ponovio i da „Srbi i Hrvati nemaju poverenje u Oružane snage BiH” i ;da Republika Srpska „nema nameru da pokreće bilo kakve oružane aktivnosti, ali ima nameru da obezbedi odbrambene potencijale”.

Dodik je rekao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić „ima izražen senzibilitet prema Srpskoj” i da je Vučić „operativno najprisutniji u Srpskoj i nije oklevao da pomogne”.

„Verujem i dalje u podršku Srbije, iako takozvani ‘drugosrbijanci’ sve napadaju. Međutim, ono što danas imamo od Srbije je značajno i za naš osećaj da je ona prisutna ovde”, rekao je Dodik, prenosi Beta.

Ponovo je opozicione lidere u RS Mirka Šarovića (SDS), Branislava Borenovića, Mladena Ivanića i Draška Stanivukovića (PDP) optužio ;da su „zapadni poslušnici, ali i dokazani izdajnici”.

Izvor:Politika

Bank of Montreal i Scotiabank su optimistične oko ekonomskih izgleda za 2021. godinu

Od
Dara Milovanović
-
0

Bank of Montreal i Scotiabank prikazale su u utorak svoje rezultate iz prvog kvartala i, po njihovim izveštajima, oni su nadmašili svoja očekivanja.
Obe banke rekle su da će ekonomski oporavak, pokrenut uvođenjem vakcine protiv koronavirusa poboljšati performanse u godini, a pritom je rukovodstvo BMO-a reklo, da su američki klijenti imali odmah veće koristi od bržeg uvođenja vakcine u poređenju sa Kanadom.
BMO Financial Group izvestila je da je njena dobit u prvom tromesečju porasla u odnosu na godinu dana pre početka pandemije, jer su klijenti pronalazili načine za plaćanje dugovanja.
BMO je nadmašila očekivanja, jer je za kvartal koji se završio 31. januara zabeležio dobit od skoro 2,02 milijarde dolara ili 3,03 dolara po deonici, u odnosu na 1,59 milijardi dolara ili 2,37 dolara po deonici u istom periodu pre godinu dana.

Kompanije kao da preovladavaju oluju, kaže BMO
Dobit je došla jer su potrošene rezerve za kreditne gubitke BMO-a za taj kvartal iznosile 156 miliona dolara, što je manje u odnosu na 349 miliona pre godinu dana i 432 miliona u četvrtom tromesečju 2020. finansijske godine.
“Obično ne pozajmljujemo ljudima koji ne mogu prebroditi krizu”, rekao je glavni direktor za rizike, Patrick Cronin na konferencijskom pozivu sa finansijskim analitičarima.
Cronin je dao primer restorana koji je uspeo povratiti prihod, tokom ograničenja zaključavanja putem preuzimanja, dostave, smanjenja troškova, državne podrške i novčanih rezervi.
“Ne bih tvrdio da napreduju u bilo kom delu. Ali znate, vidimo stvarnu stabilnost i, u nekim slučajevima, poboljšanje kreditne metrike, jer oni pronalaze načine za preovladavanje oluje. To dovodi do prilično niske stope gubitaka. ”
Izvršni direktor Darryl White primetio je da preko 40% ukupne bankarske zarade dolazi iz američkog segmenta poslovanja, nazvavši ga ključnim pokretačem budućeg rasta zarade.
White je rekao da su SAD postigle “dobar napredak” u uvođenjem vakcine protiv COVID-19 i da je banka povećala svoja očekivanja za ekonomski rast južno od granice. Banka je rekla da je 43% ukupnog prilagođenog neto prihoda iz SAD-a, 51% iz Kanade, a šest posto iz drugih zemalja.
Rukovodioci su rekli da su dugoročno pozitivni u kanadskom poslovanju, ali da bi Kanada mogla “zaostajati” za SAD-om kada je u pitanju oporavak tržišta rada usred sporijeg tempa vakcinisanja.
Prihod za ovaj kvartal iznosio je gotovo 6,98 milijardi dolara, u odnosu na skoro 6,75 milijardi dolara u prvom kvartalu prošle godine.

Snažne zarade banaka
Na prilagođenoj osnovi, BMO kaže da je zaradio 3,06 dolara po deonici, što je više od dobiti od 2,41 dolara po deonici u istom tromesečju prošle godine.
Analitičari su u proseku očekivali dobit od 2,15 dolara po deonici za kvartal, prema kompaniji za finansijske podatke Refinitiv.
Analitičar Barclaysa John Aiken rekao je u istraživanju, da su odredbe niže od predviđenih pogurale “vrlo snažanu” zaradu banke, ali napomenuo je da je i BMO-ovo poslovanje bogatstva imalo solidan kvartal i da je tržište kapitala bilo jako.
Neto prihod od poslovanja društva za upravljanje bogatstvom BMO porastao je za 23% u odnosu na isti period prošle godine, dok je neto prihod od tržišta kapitala porastao za 36%, navodi se u tromesečnom finansijskom izveštaju.
Na konferencijskom pozivu, glavni financijski direktor Tayfun Tuzun takođe je rekao, da je kontrola troškova i dalje stalni fokus kompanije, napominjući da su neka područja poslovanja imala niže troškove zaposlenih, delimično nadoknađene većim troškovima povezanim sa tehnologijom.
Uprkos boljoj od očekivane dobiti najavljene u utorak, Cronin je primetio da banka prati nove varijante COVID-19.
“Potencijalni negativni slučaj uključuje … sporije uvođenje vakcina, koje savetuje na pozornost one koji pozajmljuju, a koji jedva održavaju likvidnost. Ili, najgori slučaj, ako bi nas varijante virusa vratile u situaciju koja izgleda više poput one prošlog marta, to ne bi valjalo “, rekao je Cronin.

Scotiabank zaradila 2,4 milijarde dolara
U međuvremenu, Scotiabank je nadmašila očekivanja jer je zabeležila dobit u prvom tromesečju od gotovo 2,4 milijardi dolara.
Banka kaže da je dobit za kvartal završen 31. januara iznosio 1,86 dolara po deonici, u odnosu na dobit od 1,84 dolara po deonici godinu dana ranije.
Prihod je iznosio 8,07 milijardi dolara. Rezervisana sredstva za kreditne gubitke za ovaj kvartal iznosila su 764 miliona dolara, u odnosu na 926 miliona dolara pre godinu dana.
Iako su mnoga latinoamerička tržišta Scotiabanke vrh pandemije doživela kasnije od Severne Amerike, ona je navela “povoljne makroekonomske izglede” kao pokretač nižih rezervi za kreditne gubitke, posebno u inostrаnstvu.
Banka, koja je videla da loši zajmovi rastu na nekim prekomorskim tržištima, posebno u Peruu, ima dovoljno rezervi da pokrije očekivani rast umanjenja kredita u drugom i trećem kvartalu, rekli su njeni rukovodioci.
Na prilagođenoj osnovi, Scotiabank kaže da je zarađivala 1,88 dolara po deonici, u odnosu na 1,83 dolara po deonici u istom tromesečju prošle godine.
Analitičari su u proseku očekivali prilagođenu dobit od 1,57 dolara po deonici, prema kompaniji za finansijske podatke Refinitiv.

SERBIANNEWS/CANADA

Vlada se slaže da bi mentalno bolesni ljudi trebali imati pristup eutanaziji ali tek za dve godine

Od
Dara Milovanović
-
0

OTTAWA – Trudoova vlada složila se sa Senatom, da Kanađani koji pate od teških i neizlečivih mentalnih bolesti trebaju imati pravo na medicinsku pomoć pri umiranju, ali ne u naredne dve godine.
Dvogodišnje odlaganje je duže od onoga što su najpre predložili senatori.
To je jedna od brojnih izmena zakona C-7 koje je vlada predložila kao odgovor na amandmane koje je Senat odobrio prošle sedmice.
Vlada je odbila još jedan amandman Senata koji bi omogućio ljudima,a koji se plaše dijagnoze od demencije ili drugih uslova koji narušavaju kompetencije, da podnose unapred zahteve za eutanaziju.
Takođe je odbacila još jedan amandman i izmenila dva druga u predlogu o kojem će se danas raspravljati u Donjem domu.
Ako Parlament odobri vladin nacrt, predlog zakona vratiće se Senatu, gde će senatori morati odlučiti hoće li prihvatiti odluku poslanika ili će ga odbiti.
Predlog zakona C-7 proširio bi pristup eutanaziji osobama s invaliditetom, na stradajuće pojedince koji se ne mogu brzo približiti prirodnom kraju svog života, usklađujući zakon sa presudom Višeg suda u Quebecu iz 2019. godine.
U prvobitnom nacrtu, zakon je planirao da nametne opštu zabranu eutanazije, za osoba koje pate isključivo od mentalnih bolesti.
Snažna većina senatora tvrdila je da je izuzeće neustavno, kršeći pravo na jednak tretman prema zakonu, bez obzira na fizički ili mentalni invaliditet, zagarantovano u Povelji o pravima i slobodama.
Oni su glasali za nametanje vremenskog ograničenja od 18 mjeseci za isključenje ljudi koji imaju mentalne bolesti, koje vlada sada želi produžiti na dve godine.
Za vreme tog perioda, vlada takođe predlaže da stručnjaci izvrše nezavisnu reviziju problema i da u roku od godinu dana preporuče “protokole, smernice i zaštitne mere” koji bi se trebali primeniti na zahteve za umiranje, kao pomoć osobama sa mentalnim bolestima.
U međuvremenu su senatori želeli pojasniti, da se izuzeće mentalnih bolesti ne odnosi na ljude sa neurokognitivnim poremećajima, poput Alchajmerove bolesti. Međutim, vlada je odbila taj amandman.
Vlada predlaže stvaranje zajedničko-senatskog odbora za reviziju, potpomognutog režima umiranja, uključujući pitanja koja se odnose na zrele maloletnike, prethodne zahteve, mentalne bolesti, stanje palijativne nege u Kanadi i zaštitu Kanađana sa invaliditetom. Od odbora bi se tražilo da podnese izveštaj, sa svim preporučenim promenama, u roku od jedne godine.
Vlada se takođe složila s izmenjenom verzijom drugog amandmana Senata kojim se zahteva prikupljanje podataka na osnovu rasene pripadnosti, o tome ko traži i prima medicinsku pomoć u slučaju umiranja.
Predlaže da se to proširi tako, da obuhvati podatke o osobama sa invaliditetom i da se precizira da li će se informacije koristiti za utvrđivanje, da li postoji “prisutnost bilo kakve nejednakosti, uključujući sistemsku nejednakost, ili nedostatak baziran na rasi, autohtonom identitetu, invaliditetu ili drugim karakteristikama . ”
To je odgovor na oštro protivljenje protivnika zakonu C-7, zagovornika prava osoba sa invaliditetom, koji podržavaju zakon i šalje poruku da je život sa invaliditetom sudbina gora od smrti. Oni takođe tvrde da bi crnci, rasne i druge autohtone osobe sa invaliditetom, koje su već marginalizirane i suočene sa sistemskom diskriminacijom u zdravstvenom sistemu, mogle biti naterane da prerano okončaju život zbog siromaštva i nedostatka usluga podrške.
Neki kritičari takođe su izrazili zabrinutost zbog nejednakog pristupa umirućim osobama, koje su odnose na marginalizirane ljude, ruralne Kanađane i autohtone ljude u udaljenim zajednicama.
Budući da liberali imaju manjinu poslanika, vladi će trebati podrška barem jedne od glavnih opozicionih stranaka kako bi prosledila svoj odgovor na amandmane Senata.
Konzervativci, koji su se u velikoj meri protivili širenju pristupa asistenciji pri  umiranju u originalnom zakonu, i NDP, koji nerado prihvataju bilo kakve promene koje su predložili senatori, ukazali su da verovatno neće podržati predlog.

To Bloc Quebecois ostavlja kao najizglednijeg vladinog plesnog partnera. Uprkos vlastitom preziru Senata, za koji kažu da nema legitimitet, čelnik bloka Yves-Francois Blanchet rekao je da amandmani senatora na C-7 “nisu bez interesa i zaista zaslužuju da se pogledaju”.
Vlada se nada da će oba parlamentarna doma do petka usvojiti nacrt zakona kako bi se ispoštovao tri puta produženi rok koji je sud nametnuo za usklađivanje zakona sa presudom iz 2019. godine.
Ali uz konzervativce koji su nagovestili da mogu povući raspravu o amandmanima Senata, vlada će u četvrtak zatražiti od suda da joj da još jedan mesec, makar do 26. marta.

SERBIANNEWS/CANADA

Neki putnici se suočavaju sa dugim čekanjima kako bi rezervisali obavezne hotele u Kanadi

Od
Dara Milovanović
-
0

VANKUVER – Nova pravila koja počinju ove sedmice oko obaveznih hotelskih karantina za putnike koji dolaze u Kanadu, već uzrokuju ogromne glavobolje nekim putnicima.
Postoje pritužbe da rezervisanje sobe može potrajati satima ili čak danima, prisiljavajući neke putnike da odlože ili čak otkažu letove.
Na nacionalnom nivou postoji 18 federalno odobrenih hotela u kojima avionski putnici mogu rezervisati svoj minimalni trodnevni karantin, dok se testiraju i proveravaju na COVID-19 .
Problem je u tome što je vlada napravila ugovor sa jednom kompanijom, GB Travel Canada, koja će voditi sistem karantina, a sobe se mogu preko rezervisati samo telefonom. Putnici ne mogu rezervirati karantin direktno kada dođete kod hotela.
Jedan lokalni turistički agent kaže da pokretanje sistema nije prošlo dobro, nazvavši vreme čekanja „ludim“. David Lin iz GS Travel-a kaže da nikada nije čuo nešto slično.
„Potrebna su vam najmanje tri sata putem telefona da biste to prošli, ako imate sreće. Jedan od mojih klijenata proveo je gotovo čitav jedan dan pokušavajući da se domogne nekoga iz sistema rezervacija, ali nije imao sreće kaže Lin.
„Putnici samo smeju rezervisati hotele preko putničke agencije koje je imenovala savezna vlada. U ovoj sam industriji dugi niz godina, ali ovo je prvi put da se osećam tako bespomoćno. ”
Lin sugeriše da ljudi koji su putovali u Aziju za lunarnu novu godinu imaju problema sa povratkom u Kanadu i pita se ima li vladina turistička agencija resurse da se nosi sa potražnjom.
Na konferenciji za novinare prošlog petka, premijer Džastin Trudo pozabavio se problemima koje su putnici imali sa javljanjem agenata na telefonskoj liniji za rezervaciju.
“Naši službenici rade naporno kako bi osigurali da sistem karantina bude uspostavljen do ponedeljka, a mi ćemo moći komunicirati sa Kanađanima u pogledu uputstava kako se pridržavati tih mera.”
Hotelski boravci, koje putnici moraju platiti, samo su jedna od niza mera za ograničavanje širenja COVID-19 i više zaraznih varijanti u Kanadi.

SERBIANNEWS/CANADA

Crna Gora će konačno dozvoliti crnogorsko i srpsko državljanstvo?

Od
Dara Milovanović
-
0

Podgorica — Nakon 12 godina Crna Gora bi konačno mogla da dozvoli svojim građanima dvojno državljanstvo – crnogorsko i srpsko.

To je najavio premijer Zdravko Krivokapić, a to bi svakako bilo rešenje jednog od gorućih problema u odnosima između dve države.

Krivokapić je ovu informaciju podelio na svom profilu na Tviteru.

Inače, prema Zakonu o crnogorskom državljanstvu, Crna Gora još od 2008. godine ne dozvoljava dvojno državljanstvo – crnogorsko i srpsko. Takav zakon se tumačio na više načina: kao zaštita crnogorskog identiteta, antisrpska politika, ili ostanak pojedinih političkih partija na vlasti tako što crnogorski Srbi ne mogu da glasaju na izborima. Pogotovo zato što pripadnicima drugih nacija u Crnoj Gori nije zabranjeno dvojno državljanstvo.

Mogućnost da građani uz crnogorsko, mogu da dobiju i srpsko državljanstvo predstavnici bivše vlasti videli su kao opasnost za projekat “nezavisne Crne Gore”. Tvrdili su da bi to moglo da oteža i posao državnoj administraciji i da dovede do toga da u Crnoj Gori ima više građana sa, na primer, srpskim nego crnogorskim državljanstvom.

Štaviše, pripadnici bivšeg režima smatrali su da Crna Gora kao mala država lako može da bude žrtva političkog inženjeringa i da veliki broj novih birača može potpuno da promeni političku scenu.

Ipak, do promene vlasti je došlo i bez promene spornog zakona. Po svemu sudeći, upravo će promena vlasti i dovesti do promene Zakona o crnogorskom državljanstvu, a ne obrnuto.

Izvor:B92

Stručnjak: Na tržištu telekomunikacija u Srbiji se vodi pravi mali rat

Od
Dara Milovanović
-
0
Tržište telekomunikacija u Srbiji je u velikoj meri konsolidovano i svodi se na nekoliko igrača: Telekom Srbija, SBB, Orion, Sat-Trakt, PTT Kablovske mreže u oblasti fiksnih telekomunikacionih usluga, i Telekom Srbija, Telenor i VIP u oblasti mobilne telefonije, a svi ostali “manji igrači” su postali plen ovih velikih igrača, ocenio je partner u konsultantskoj kući Egzakta Advisory Nenad Tešić.

Tržište vredno 1,75 milijardi evra

“Ukupno tržište telekomunikacionih usluga u Srbiji iznosilo oko 1,75 milijardi evra na godišnjem nivou (poslednji podatak iz izveštaja RATEL-a iz 2019. godine), tokom prošle godine verovatno je poraslo na oko 1,8 milijardi evra, a u 2021. godini realno je očekivati da dostigne i 1,85 milijardi evra”, kazao je on za Magazin Biznis.

Dodao je da statistike pokazuju da prosečan stanovnik Srbije troši oko 5.500 dinara mesečno na telekomunikacione usluge, što je 10 odsto prosečne plate, a to je jedan od najvećih prosečnih udela u novčaniku za telekomunikacione usluge u Evropi, pa stoga, po njegovim rečima, nije ni čudo što se na tržištu Srbije vodi pravi mali “rat”.

“Prema poslednjim podacima RATEL-a, SBB ima 46,1 odsto tržišta, a Telekom Srbija, sa povezanim kompanijama 42,4 odsto (28,7 odsto plus 13,7 odsto tržišta koliko ima brend Moja Supernova, 2020. godine Kopernikusu pripojeni Radijus Vektor, Masko, BPP ing, Telemark, Avkom i Sat TV Meteor). Ostalih desetak odsto tržišta čine Orion, Sat Trakt, PTT (sa po oko dva odsto tržišta) i niz veoma malih lokalnih operatora”, kazao je Tešić.

Telenor ulazi u fiksnu telefoniju

Podsetio je da je Telenor potpisivanjem ugovora sa Telekomom Srbija o iznajmljivanju optičke infrastrukture i zvanično objavio da ulazi i u uslugu fiksne telefonije.

“Ukoliko Komisija za zaštitu konkurencije odobri, Telenor će na Telekomovoj optičkoj infrastrukturi nuditi i usluge širokopojasnog interneta, fiksne telefonije i medijskih sadržaja i za to plaćati nadoknadu Telekomu Srbije. Sličan metod ulaska na tržište je imao i VIP koji je 2007. godine ušao na tržište i korišćenjem usluge nacionalnog rominga na Telekomovoj mreži uspostavio uslugu, a kasnije gradio svoju infrastrukturu”, rekao je Tešić.

Poslovna saradnja Telekoma i Telenora, kako je ocenio, krajnjim korisnicima ne može da obezbedi sveobuhvatniji sadržaj.

“Junated (United) grupa verovatno neće dati Telenoru ‘svoje kanale’ – N1, Novu S, Sport klubove i druge, baš kao što ih nije dala Telekomu i baš kao što Telekom nije dao svoje kanale SBB-u. Ono što se sigurno može očekivati jeste veliki ‘rat’ cenama medju operatorima na tržištu”, kazao je Tešić.

Dodao je da se mogu očekivati agresivne prodajne kampanje, “rat” na terenu i žestoka borba za korisnike.

“SBB na svojoj strani ima sadržaje i korisničku uslugu koja je u ovom trenutku efikasnija od one koju ima Telekom Srbija, a Telenor ulazi u potpuno novi poslovni model koji do sada nije imao. Ko će ‘pobediti’ i da li će to biti Pirova pobeda, ostaje da se vidi”, naveo je Tešić.

Izvor: Beta

1...1.1911.1921.193...1.532Stranica 1.192 od ukupno 1.532

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković