Ako vam nedostaje OVAJ vitamin rizik od moždanog udara povećan je za 28 odsto
Pregled skoro 30 studija o riziku od moždanog udara i prognozi sugeriše da ljudi kojima nedostaje jedan važan vitamin mogu da budu u većoj opasnosti od moždanog udara i lošeg oporavka nakon ovog zdravstvenog problema
Do 2050. godine, 60 odsto odrasle populacije moglo bi da doživi stanje određenih srčanih i neuroloških problema. Prema navodima Američkog udruženja za srce u poslednjoj deceniji došlo je do porasta kardiovaskularnih faktora rizika kao što su nekontrolisani visok krvni pritisak, dijabetes i gojaznost, od kojih svaki povećava rizik od razvoja srčanih oboljenja i moždanog udara.
Dr Druv S. Kazi, pomoćnik direktora Centra „Ričard A. i Suzan F. Smit” u razgovoru za Health objašnjava da je zato veoma važna ishrana korisna za srce i redovno vežbanje.
„Sveobuhvatne promene načina života često su szastrašujuće, ljude mrzi, lenji su da kompletno promene svoj život. Zato treba početi sitnim koracima, a najbolje je početi od adekvatne suplementacije. Prethodna istraživanja ukazuju da nedostatak vitamina D može da poveća rizik od srčanih oboljenja. Zato je taj vitamin u ishrani veoma važan da zaštitite zdravlje svog srca, ali i da biste izbegli moždani udar”, kaže dr Kazi.
Istraživači su pregledali 27 studija u kojima je učestvovalo 45.302 učesnika. Dvadeset tih studija fokusiralo se na nivoe vitamina D i rizik od moždanog udara, a sedam na nivoe vitamina D i prognozu moždanog udara.
Istraživači su primetili da ljudi sa niskim nivoom vitamina D imaju 28 odsto veći rizik od moždanog udara i skoro tri puta veći rizik od lošeg oporavka nakon moždanog udara. Iako nije postojala značajna veza između niskog nivoa vitamina D i rizika od hemoragičnog moždanog udara ili krvarenja u mozgu, postojala je jaka veza između niskog nivoa vitamina D i povećanog rizika od ishemijskog moždanog udara izazvanog krvnim ugrušcima. Ipak, unošenje dovoljno vitamina D putem suplemenata ili pravilne ishrane neće biti dovoljno samo po sebi da nadoknadi druge nezdrave izbore i navike. Međutim, kada se kombinuje sa zdravim načinom života to bi mogao biti ključni faktor u zaštiti od kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara.
Otkriveni neuroni koji pokreću anksioznost
„Već smo znali da je amigdala uključena u anksioznost i strah, ali sada smo identifikovali specifičnu populaciju neurona čija je neuravnotežena aktivnost sama po sebi dovoljna da pokrene patološka ponašanja”, kaže neuronaučnik Huan Merma za Science Alert.
Anksiozni poremećaji su najčešći tip mentalnog zdravstvenog stanja na svetu, koji utiču na živote oko 360 miliona ljudi. Ali šta ako postoji način da se preokrenu efekti anksioznosti? Da ona iščezne?
„Rebalansiranjem” samo nekoliko neurona u amigdali – delu mozga odgovornom za donošenje odluka, sećanje i upravljanje emocijama – istraživači iz Španskog nacionalnog istraživačkog saveta i Univerziteta Migel Ernandez u Elčeu (CSIC-UMH) u Španiji uklonili su anksioznost, depresiju i socijalne deficite kod miševa, vraćajući im tipično ponašanje.
Ovo rebalansiranje je urađeno putem gena zvanog GRIK4, koji ima važnu ulogu u slanju poruka u mozgu. Kada je prekomerno ekspresovan, GRIK4 povećava proizvodnju proteina zvanog Gluk4, koji pokreće ponašanja slična anksioznosti. Miševi sa više GluK4 proteina imaju tendenciju da izbegavaju otvorene prostore, ne osećaju se toliko prijatno u druženju i pokazuju znake depresije, na primer. Takođe imaju problema sa prepoznavanjem predmeta. Koristeći tehnike uređivanja gena za isecanje dodatnih kopija GRIK4 gena, istraživači su smanjili GluK4 kod miševa, eliminišući znake anksioznosti, depresije i društvenih problema.
„To jednostavno prilagođavanje bilo je dovoljno da preokrene ponašanja povezana sa anksioznošću i društvenim deficitom, što je izvanredno”, kaže neuronaučnik Alvaro Garsija.
Pored toga, tim je identifikovao specifičan tip neurona u amigdali kao odgovoran za simptome anksioznosti. Kada su ovi neuroni vraćeni u standardno stanje, ponašanje miševa se vratilo u normalu. Tretirani miševi su se i dalje mučili sa zadacima prepoznavanja objekata i pamćenja u narednim testovima, što sugeriše da drugi delovi mozga pogođeni anksioznim poremećajima nisu bili korigovani smanjenom ekspresijom GRIK4.
„Već smo znali da je amigdala uključena u anksioznost i strah, ali sada smo identifikovali specifičnu populaciju neurona čija je neuravnotežena aktivnost sama po sebi dovoljna da pokrene patološka ponašanja”, kaže neuronaučnik Huan Merma za Science Alert.
Isti tretman je bio uspešan i kada je primenjen na nemodifikovane miševe sa višim nivoima anksioznosti, što dodatno demonstrira ključnu ulogu lokalizovanih delova mozga u anksioznim poremećajima i kako se ova kola mogu rebalansirati. Iako isti procesi još uvek nisu primećeni u ljudskom mozgu, miševi se smatraju dobrim naučnim zamenama, što ukazuje na nove tretmane koji bi mogli pomoći u smirivanju našeg preterano uzbuđenog, anksioznog mozga. Tehnika slična onoj koja je korišćena u ovoj studiji može se prilagoditi za ljude, pružajući olakšanje od anksioznosti mnogima.
„Ciljanje ovih specifičnih neuronskih kola moglo bi postati efikasna i lokalizovanija strategija za lečenje afektivnih poremećaja”, kaže Lerma.
Obradović posle poraza u Ljubljani: Nismo se adaptirali na sudijski kriterijum
Košarkaši Zvezde Džordan Nvora i Čima Moneke su propustili utakmicu u Ljubljani
Саша Обрадовић ( Фото / EPA-EFE/A. CUKIC)
LjUBLjANA – Trener košarkaša Crvene zvezde Saša Obradović izjavio je večeras u Ljubljani da se njegov tim nije adaptirao na sudijski kriterijum na utakmici protiv „Cedevita Olimpije” u sedmom kolu grupe B regionalne ABA lige.
Košarkaši Crvene zvezde poraženi su večeras u Ljubljani od „Cedevita Olimpije” rezultatom 87:86. Pri rezultatu 87:84 za domaći tim, košarkaš Zvezde Kodi Miler-Mekintajer je u poslednjoj sekundi meča pogodio trojku za izjednačenje, ali su arbitri nakon gledanja snimka dosudili da je zbog gaženja linije šut bio za dva poena.
„Cedevita Olimpija” je na kraju slavila rezultatom 87:86. „Čestitke Cedevita Olimpiji, nismo se adaptirali na sudijski kriterijum, može biti i ovakav i onakav… Moramo bolje da to radimo.
Čisto da znamo u tim momentima, ovo je bila plej-of utakmica, čvrsta od početka do kraja. Svih 40 minuta kidanja, mi smo se više žalili nego što smo igrali.
To je komentar ove utakmice”, rekao je Obradović na konferenciji za medije.
Košarkaši Zvezde Džordan Nvora i Čima Moneke su propustili utakmicu u Ljubljani.
„Nvora je trebalo i danas da bude ovde. Biće na raspolaganju i Moneke i on. Svaki put se treba adaptirati na neke situacije koje nisu predvidljive, prenosi Tanjug.
Nađeš negde način, ali ne možeš uvek”, zaključio je Obradović.
116 miliona pregleda u 24 sata: Trejler za film o pop ikoni srušio sve rekorde
Tizer trejler za film Michael srušio je sve rekorde gledanosti, prikupivši neverovatnih 116,2 miliona pregleda u samo 24 sata od globalnog lansiranja.
Time je postao najgledaniji trejler u istoriji studija Lionsgate, ali i najuspešniji trejler za muzički biografski ili koncertni film ikada, prema podacima WaveMetrixa.
Nadmašena i najveća imena
Dugo očekivani biografski film o Kralju popa, Michaelu Jacksonu, ovim je rezultatom daleko nadmašio dosadašnje rekordere.
Na primer, film Taylor Swift: Eras Tour zabeležio je 96,1 milion pregleda u prva 24 sata, dok je trejler za Bob Marley: One Love dosegao 60,1 milion. Iza sebe je ostavio i hit Bohemian Rhapsody sa 57,6 miliona pregleda, kao i nadolazeći film o Bobu Dylanu, A Complete Unknown, koji je imao 47,2 miliona pregleda.
Uspeh od prvih sati
Trejler za film Michael premijerno je prikazan ujutru na dan objave poslovnih rezultata Lionsgatea i već u prvih šest sati prikupio je više od 30 miliona pregleda širom sveta. To predstavlja povećanje od čak 50 posto u odnosu na brojke koje je u istom periodu ostvario trejler za akciono ostvarenje John Wick: Chapter 4.
Glumačka postava i dolazak u bioskope
Biografski film, koji režira Antoan Fukua (Antoine Fuqua), u bioskope stiže 24. aprila 2026. godine. Uloga slavnog Kralja popa poverena je njegovom bratanicu, Džafaru Džeksonu (Jaafar Jackson).
U ostalim ključnim ulogama pojavljuju se: Nija Long (Nia Long) kao majka Ketrin Džekson, Kolman Domingo (Colman Domingo) kao otac Džo Džekson, Majls Teller (Miles Teller) kao advokat Džon Branka (John Branca).
Scenario potpisuje Džon Logan (John Logan).
Globalna distribucija
Lionsgate će distribuirati film u Sjedinjenim Američkim Državama, Kino Films preuzeće distribuciju u Japanu, dok će Universal biti zadužen za sva ostala svetska tržišta, piše Index.hr
3 najvažnija minerala za zdravu štitnu žlezdu i namirnice koje ih sadrže
Cink, selen i jod igraju ključnu ulogu u pravilnom radu štitne žlezde. Jod je neophodan mineral za stvaranje hormona štitne žlezde. Kada se procenjuje stanje štitne žlezde, obično se mere hormoni T3 i T4, koji zapravo odražavaju količinu joda ugrađenog u ove hormone.
Najvažniji minerali za rad štitne žlezde
Jod je neophodan i nezamenljiv za funkcionisanje štitne žlezde, a može se naći u kuhinjskoj soli, morskim plodovima i algama, piše Miss7.
Pored joda, još jedan važan mineral za funkcionisanje štitne žlezde je selen. Selen je neophodan za funkcionisanje enzima koji uzima hormon T4 i pretvara ga u aktivni oblik T3. Ljudi koji imaju nedostatak selena u telu mogu iskusiti simptome hipotireoze, odnosno posledice smanjene funkcije štitne žlezde, uprkos činjenici da su vrednosti hormona T3 i T4 u granicama normale.
Najbolji izvori selena su brazilski orasi
Najbolji izvori selena su brazilski orasi, a selen se može naći i u kvascu, integralnim žitaricama i morskim plodovima. Samo jedan brazilski orah može zadovoljiti više od 100 procenata preporučenog dnevnog unosa selena.
Cink je takođe na listi minerala koji su korisni za funkciju štitne žlezde. Cink je važan za pravilno funkcionisanje hormona štitne žlezde, a posebno je koristan u ćelijama gde tiroidni hormoni vrše svoju aktivnost. Hrana bogata cinkom uključuje:
-
seme bundeve
-
meso
-
morski plodovi.
Nedostatak cinka u organizmu može se javiti kod pušača, dijabetičara, trudnica, a sportisti takođe imaju povećanu potrebu za ovim mineralom.
Kiseli kupus je nezaobilazan zimi – a da li znate šta zapravo radi vašem organizmu?
Kečap ili senf? Ljubitelji kiselog kupusa odmah bi odbili oba – za njih je upravo ovaj dodatak pravi kralj uz meso, krompir ili razna jela od povrća. Ali, da li je kiseli kupus zaista toliko blagotvoran po zdravlje kako se često tvrdi?
„Kiseli kupus je fermentisani kupus koji se pravi samo od soli i vremena. Proces fermentacije mu daje prepoznatljiv kiselkast ukus koji mnogi obožavaju, naročito kao prilog uz jača jela“, objašnjava dr Kris Mor, doktor nutricionizma i savetnik za ishranu i fitnes. „On dodaje i hrskavost i kiselinu, što pomaže da se izbalansiraju bogatiji ukusi“, piše N1.rs.
Fermentisane namirnice su poslednjih godina postale sinonim za zdravu crevnu floru, pa se i kiseli kupus često svrstava među „superhranu“. Nutricionisti se slažu da može biti izuzetno koristan, ali samo ako se jede umereno. Evo šta se dešava u organizmu ako jedete kiseli kupus svakog dana.
Šta sadrži kiseli kupus?
Oko 150 g kiselog kupusa sadrži:
-
Kalorije: 27
-
Masti: 0,2 g
-
Ugljene hidrate: 6,1 g
-
Vlakna: 4,1 g
-
Proteine: 1,3 g
-
Natrijum: 939 mg
-
Vitamin C: 20,9 mg
-
Vitamin K: 18,5 µg
Proces fermentacije pretvara kiseli kupus u izvor probiotika, koji su ključni za zdravu crevnu mikrofloru.
Šta se dešava ako jedete kiseli kupus svakog dana?
Nutricionisti ističu da redovno konzumiranje kiselog kupusa može pomoći zdravlju srca i creva, ali upozoravaju da treba paziti na količinu soli.
„Kada razumemo zašto su određene namirnice korisne ili štetne, lakše pravimo izbore koji podržavaju zdravlje srca, kostiju, imuniteta i creva“, kaže dijetetičarka Mišel Rautenstajn.
Evo šta nauka kaže o njegovim prednostima i mogućim rizicima:
Poboljšaće vam zdravlje creva
Kiseli kupus sadrži probiotike i prebiotike, koji hrane i obnavljaju korisne bakterije u crevima. Te bakterije stvaraju i postbiotička jedinjenja koja smanjuju upale, jačaju zid creva i poboljšavaju apsorpciju hranljivih materija.
Ojačaće vam imunitet
Iako se retko povezuje s imunitetom, kiseli kupus može pomoći telu da se izbori s infekcijama. Zdrava creva su ključ snažnog imunog sistema, a fermentisane namirnice mogu smanjiti rizik od prehlade i ubrzati oporavak. Uz to, bogat je vitaminom C, koji pomaže telu da se bori protiv infekcija.
Pomoći će vam da unesete više vlakana
Većina ljudi ne unosi dovoljno vlakana, a kiseli kupus može to lako da popravi. Sadrži nerastvorljiva vlakna, koja pomažu redovnom pražnjenju creva i održavaju stabilan nivo šećera u krvi.
Duže ćete se osećati siti
Zahvaljujući svom jakom ukusu i teksturi, kiseli kupus čini obrok ukusnijim i zadovoljavajućim. To može pomoći da jedete svesnije i da se duže osećate siti, što je korisno ako pokušavate da održite zdravu težinu.
Može pomoći u održavanju ravnoteže tečnosti
Kiseli kupus sadrži dosta natrijuma, što je često kritikovana karakteristika, ali može biti korisno za sportiste i osobe koje se mnogo znoje. U umerenim količinama, natrijum pomaže da telo zadrži tečnost i sprečava dehidrataciju.
Jača srce i kosti
Fermentisane namirnice poput kiselog kupusa mogu pomoći u smanjenju krvnog pritiska i nivoa holesterola, ako se jedu kao deo uravnotežene ishrane. Takođe sadrže vitamin K2, koji usmerava kalcijum u kosti, sprečavajući da se taloži u arterijama.
Poboljšava koncentraciju i raspoloženje
Zdrava creva utiču i na zdrav mozak. Kiseli kupus podržava takozvanu „osovinu creva i mozga“, pa može doprineti boljem raspoloženju i smanjenju simptoma stresa.
Možda unosite previše soli
Jedna šolja kiselog kupusa ima skoro 1.000 miligrama natrijuma. Ako ga jedete često, to može povećati rizik od povišenog krvnog pritiska i zadržavanja vode. Preporučeni dnevni unos natrijuma je do 2.300 mg, a idealno 1.500 mg.
Može izazvati stomačne tegobe
Ako niste navikli na fermentisanu hranu, može se javiti gas, nadimanje ili grčevi. Zato nutricionisti savetuju da počnete sa četvrtinom šolje dnevno i postepeno povećavate količinu.
Napoleonova propala invazija na Rusiju 1812. viđena iz nove perspektive – kroz zube vojnika
Istoričarima je odavno poznato da je tokom povlačenja stotina hiljada vojnika Napoleona Bonaparte iz Rusije tokom zime 1812. godine veliki broj njih preminuo od zaraznih bolesti poput tifusa, koje su pogoršali ekstremna hladnoća i iscrpljenost. Međutim, DNK izdvojena iz zuba nekolicine tih nesrećnih vojnika sada ukazuje na dodatne bolesti koje su doprinele slomu Napoleonove vojske.
Naučnici u Francuskoj otkrili su dva ranije nepoznata patogena u sekvenciranom DNK. Jedan odgovara za paratifus, bolest srodnu trbušnom tifusu koja se širi kontaminiranom hranom i vodom. Drugi – za povratnu groznicu, bolest koju prenose vaši, a koja se odlikuje naizmeničnim periodima visoke temperature i remisije. Ova stanja se poklapaju sa simptomima opisanim u istorijskim izveštajima. Međutim, nova studija objavljena u časopisu Current Biology pruža prvi genetski dokaz o prisustvu ta dva uzročnika. Data su konkretna imena bolestima za koje se samo moglo pretpostaviti da su ih vojnici imali na osnovu simptoma.
Stradali uglavnom od bolesti, a ne od ruskih metaka
Francuski car je u junu 1812. naredio invaziju na Rusiju sa vojskom između 500.000 i 600.000 ljudi iz političkih, ekonomskih i strateških razloga. Ali, čuvena kampanja nije išla po planu. Nakon što su stigli do Moskve, ne uspevši da potpuno poraze ruske snage, Napoleonovi vojnici našli su se zarobljeni. I to u razorenom, napuštenom gradu bez zaliha. U oktobru su započeli dugo povlačenje, s namerom da stignu do Poljske i tamo prezime. Umesto toga, prema većini izveštaja, njih oko 300.000 izgubilo je život. Većinom od bolesti i katastrofalnih uslova, a ne od ruskih metaka.
Ranija istraživanja već su identifikovala patogene odgovorne za tifus i rovovsku groznicu, koje su pogodile vojnike tokom povlačenja. Nova studija proširuje listu bolesti.
„Zdravstvena kriza tokom povlačenja imala je više faktora. Više infekcija je cirkulisalo istovremeno, uz hladnoću i glad“, rekao je u intervjuu Nikolas Raskovan. On je šef jedinice za paleogenomiku mikroba na Institutu Paster i jedan od autora studije.
„Povlačenje manje liči na scenario ‘jedna bolest plus zima’, a više na preklapanje zaraznih bolesti i krajnje loših sanitarnih uslova u ekstremnim okolnostima“, dodao je Raskovan, koji proučava DNK drevnih patogena.
Analize dobijene iz tkiva zuba pokazale prisustvo bakterija
DNK koju je analizirao tim sa Instituta Paster i Laboratorije za biokulturnu antropologiju Univerziteta Eks-Marsej potiče iz zuba 13 vojnika ekshumiranih iz masovne grobnice sa oko 3.000 tela, otkrivene tokom građevinskih radova u Vilnjusu, u Litvaniji, 2001. godine. DNK u tragovima krvi i tkiva iz zuba četiri skeleta pokazala je prisustvo bakterije Salmonella enterica, odgovorne za paratifus, dok su kod dva skeleta pronađeni tragovi bakterije Borrelia recurrentis, povezane sa povratnom groznicom. Ostaci jednog vojnika sadržali su obe bakterije.
DNK patogena je obično fragmentisana u drevnim ljudskim ostacima i prisutna u vrlo malim količinama, napominje Raskovan, što otežava dobijanje celih genoma. Ni ovaj slučaj nije bio izuzetak. Tim je morao da razvije poseban proces verifikacije. Taj proces je uključivao poređenje DNK sekvenci iz ostataka iz 19. veka sa bazama podataka savremenih mikroorganizama. Na taj način bi se precizno utvrdilo koji soj je izazvao bolest.
Detalj sa slike povlačenja kroz Belorusiju; Foto: Shutterstock/Sergei Afanasev
Detalj sa slike povlačenja kroz Belorusiju; Foto: Shutterstock/Sergei AfanasevZašto masovna grobnica u Vilnjusu?
Vilnjus je bio ključno mesto na ruti povlačenja 1812. godine. Krajem te godine grad je doživeo masovni priliv bolesnih vojnika.
„Tokom zime, u kriznim uslovima i pod pritiskom sanitarnih problema, vlasti su pribegle brzim, kolektivnim sahranama“, rekao je Raskovan. Masovna grobnica, dodao je, „odražava hitnu pogrebnu praksu u trenutku katastrofe, a ne mesto masovnog pogubljenja“.
Vojna kampanja je, u svojoj suštini, bila pokušaj svemoćnog Napoleona da primora Rusiju da se ponovo pridruži velikoj trgovinskoj blokadi Britanije, svom ekonomskom rivalu, i da učvrsti svoju dominaciju nad Evropom.
„Cela kampanja bila je logistička noćna mora i katastrofa koja je čekala da se dogodi“, rekao je britanski vojni istoričar i pisac Džon Li, koji nije učestvovao u istraživanju. „Čak i pre nego što je započela, francuski logistički oficiri su molili cara da ne napada Rusiju. Pogledali su udaljenosti i resurse koji bi bili potrebni i zaključili da je to loša ideja“.
Li napominje da je Napoleonova vojska već pre samog povlačenja, koje je trajalo od 19. oktobra do 14. decembra 1812. godine, trpela ogromne gubitke. I u konjima i u iscrpljenim vojnicima.
„Možda je trećina vojske izgubljena tokom napredovanja, a da ne govorimo o povlačenju“, rekao je on.
Mali broj analiziranih uzoraka
Iako rezultati istraživanja osvetljavaju mračnu stvarnost te katastrofe, autori studije naglašavaju da je mali broj analiziranih uzoraka. U poređenju sa hiljadama tela pronađenim u masovnoj grobnici, broj analiziranih uzoraka je nedovoljan da bi se sa sigurnošću utvrdilo u kojoj meri su novoidentifikovani patogeni doprineli visokoj stopi smrtnosti među vojnicima.
Pored toga, nalazi ne menjaju suštinski dosadašnje razumevanje razloga Napoleonovog neuspeha, smatra Rafe Blaufarb, profesor istorije na Državnom univerzitetu Floride, koji nije učestvovao u istraživanju.
„Sve do otkrića antibiotika u 20. veku, vojnici su u većini ratova umirali od bolesti“, rekao je Blaufarb u intervjuu. „To što sada znamo koja je konkretna bolest bila prisutna u jednom od tih ratova jeste zanimljiv dodatak, ali ne menja naše istorijsko razumevanje uzroka uništenja Napoleonove vojske“.
Ipak, identifikovanje specifičnih patogena pomaže da se oživi slika sveta ranog 19. veka, osvetljavajući načine prenošenja bolesti i uslove života tokom tadašnjih bitaka.
„To pomaže istoričarima da rekonstruišu život u logorima, neuspehe u snabdevanju i higijenske prakse, a epidemiolozima omogućava da prate kako su se sojevi patogena širili i opstajali“, rekao je Raskovan. „Takođe pomaže da se preciznije tumače istorijski opisi simptoma koji, na primer, ne mogu jasno razlikovati tifus od crevnih groznica“.
Takve informacije, dodao je, ne samo da produbljuju naše razumevanje patnji tadašnjih vojnika, već pružaju uvide koji mogu pomoći naučnicima da danas bolje razumeju i suzbijaju zarazne bolesti.
Lesli Kac, saradnica Forbes
Svi znate pesme Tošeta Proeskog, ali malo vas zna za njegovu ulogu u filmu sa holivudskim zvezdama
Šta je zaboravljeno, tu je TikTok da nas podseti. Tako se pojavio i video u kome autor podeća na maalu ulogu Tošeta Proeskog u velikom filmu.
Čak i ako ste gledali film, možda vam je Toše promakao. Uloga nije velika, tačnije čak i u filmu peva.
Film u kojem se pojavio Toše — i zašto je sniman baš na Balkanu
Reč je o filmu „Mirotvorci“ („The Peacemaker“), američkom akcionom trileru iz 1997. godine, koji je bio prvi film producentske kuće DreamWorks. U glavnim ulogama su Džordž Kluni i Nikol Kidman, a radnja prati potragu za ukradenim nuklearnim bojevim glavama koje prete svetskom bezbednosnom krizom.
Iako je film holivudske produkcije, veliki deo scena koje prikazuju Istočnu Evropu, ratna područja i tranzicijska okruženja sniman je na Balkanu — uključujući Makedoniju. Lokacije širom Skoplja, manjih mesta i vojnih kompleksa korišćene su kao autentična scenografija, što je tada bila uobičajena praksa za filmove sa „istočnoevropskom“ tematikom.
U jednoj od tih scena pojavljuje se i vrlo mladi Toše Proeski, u maloj statičnoj ulozi kakve su često dobijali lokalni učenici, glumci amateri i pevači koji su bili deo kulturnog života u Makedoniji tih godina. Iako je njegova uloga bila sitna, današnjim gledaocima je neprocenjiva — posebno jer niko nije očekivao da će se jedna od najvećih budućih zvezda regiona pojaviti u hollywoodskom projektu, makar i na nekoliko sekundi.
Ko sve glumi u filmu
Osim Klunija i Kidman, u filmu se pojavljuju i poznati evropski glumci poput Marsela Iureša i Aleksandra Balueva, kao i brojni lokalni statisti. Upravo među njima, sasvim nepretenciozno, nalazi se i tada 16-godišnji Toše Proeski.
Toše Proseki, zvezda koju je ceo region voleo
Toše Proeski je rođen 1981. u Prilepu, a već krajem devedesetih postao je jedno od najprepoznatljivijih muzičkih imena u Makedoniji. Proboj na regionalnu scenu usledio je brzo — zahvaljujući moćnom vokalu, školovanom pristupu pevanju i harizmi zbog koje je stekao status omiljenog izvođača širom Balkana. Tokom karijere objavio je nekoliko veoma slušanih albuma, nastupao na najvećim festivalima i predstavljao Makedoniju na Evroviziji.
Do dana današnjeg ostao je jedan od retkih pevača kojeg su iskreno volele i starije i mlađe generacije, u svim zemljama bivše Jugoslavije. Njegove pesme i dalje imaju milionske preglede, a sećanje na njega živi kroz fondacije, humanitarne akcije i čuvene balades zbog kojih je stekao status regionalne legende.
Toše Proeski je tragično stradao 2007. u saobraćajnoj nesreći u Hrvatskoj.
Čovek je pet godina tražio najlepša mesta na svetu za život: Njegove fotografije menjaju životnu perspektivu
Sebastien Nagy. foto: mediadrumworld.com / Sebastien N / Media Drum World / Profimedia
The Memories Aicha, kamp u Jordanu, foto: mediadrumworld.com / Sebastien N / Media Drum World / Profimedia
The Oasia Hotel u Singapuru, foto: mediadrumworld.com / Sebastien N / Media Drum World / Profimedia
Kanari, foto: : mediadrumworld.com / Sebastien N / Media Drum World / Profimedia