Er Srbija ukida 11 linija pred letnju sezonu
Kompanija Er Srbija je za predstojeću letnju sezonu, koja počinje 28. marta, uklonila dodatnih 11 linija sa spiska destinacija s kojima saobraća, piše portal Exyuaviation.
Poslednja revizija reda letenja Er Srbije ukazuje da ove sezone neće biti saobraćaja Er Srbije od Beograda do Barselone, Bejruta, Kaira, Kijeva, Krasnodara, Madrida, Malte, Nice, Pule, Venecije i Zadra.
Njihova suspenzija sada je produžena do početka zimske sezone ove godine koja počinje 31. oktobra, dok se sezonske rute poput Nice, Pule, Malte i Zadra ne vraćaju do 2022. godine.
Za razliku od leta 2019. godine, avio-kompanija leteti ka dve nove destinacije, ka Oslu i Ženevi.
Linije ka Barseloni, Kijevu i Malti pokrivaće druge avio-kompanije koje će leteti iz Beograda.
Kompanija je ranije naznačila da su letovi za Helsinki i Rijeku, koji su se obavljali pre dve godine, ukinuti.
Na osnovu postojećeg reda letenja, koji se može promeniti kako se tržišta ponovo otvaraju i zatvaraju zbog pandemije koronavirusa, Er Srbija planira da ovog leta izvede 10.770 redovnih letova iz Beograda (oba smera su uključena, bez čartera). Od toga, najčešći će biti letovi do Podgorice, a potom do Tivta, Ciriha, Beča, Pariza i Tirane.
Nakon promena u strukturi flote nedavnim povlačenjem aviona Boing 737-300, srpski avio-prevoznik će koristiti avion porodice Airbus A320 na 60,5 odsto svojih letova. Sledi ATR72 koji će biti raspoređen na 37,3 odsto svojih beogradskih avio-usluga i A330-200 na 2,2 odsto svih letova.
U Srbiji je dramatično. Bolnice imaju plan samo za vikend
Završen sastanak lekara kovid-bolnica s ministrom zdravlja. Napravljen plan samo za vikend.
Kako je nakon sastanka rečeno, koronavirus se u Srbiji ponovo zahuktava. Mi smo sada u problemu jer je veći broj primljenih nego otpuštenih i jako brzo ćemo iscrpeti sve kapacitete, kažu lekari. Broj zaraženih se širi kao lepeza, istakla je dr Ivana Milošević, zamenica direktora Infektivne klinike.
Doneta je odluka da se svi pacijenti s kovid-obolenjem šalju u Batajnicu i u Kruševac jer su ostali kapaciteti popunjeni, odnosno ako se i jedno mesto isprazni, odmah se popuni, a otvoriće se još jedno krilo VMC Karaburma, a proširiće se i kapaciteti kovid-bolnice u Batajnici, kazala je ona.
“Situacija je toliko dramatična da ne možemo da pravimo planove na duže straze i ovo važi samo za vikend”, istakla je dr Ivana Milošević dodajući da je cilj da se KBC Bežanijska kosa i Zvezdara nipošto ne vraćaju u kovid-sistem.
Prema njenim rečima, sve medicinsko osoblje je na izmaku snaga jer ne treba da se zaboravi da se oni s virusom bore već godinu dana, a isto tako rade i na vakcinaciji stanovništva.
Pooštriti mere ako želimo da zaustavimo širenje virusa
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je da treba pooštriti epidemiološke mere „ako želimo da zaustavimo” širenje epidemije korona virusa.
Sednica Kriznog štaba za borbu protiv epidemije korona virusa, na kojoj se očekuje donošenje novih mera, najavljena je za danas.
„Mislim na sve mere koje bi sprečile okupljanje više od pet ljudi, jer je evidentno da se više ne možemo osloniti na ličnu odgovornosti, pogotovo mladih”, kazao je Đerlek za Radio-televiziju Srbije (RTS).
Rekao je da se svaki dan analizira epidemiološka situacija i istakao da je ubeđen u iskustvo i kredibilitet Kriznog štaba da donese „najbolju odluku za Srbiju”.
Govoreći o vakcinaciji protiv korona virusa, Đerlek je naveo da ona protiče u najboljem redu. Dodao je da se, ako se nastavi tim tempom, očekuje da će dva miliona građana Srbije biti vakcinisano do juna, „i tada se možemo nadati mirnijem letu”.
Đerlek je kazao da se danas očekuje dolazak 500.000 doza vakcine proizvođača „Sinofarm”, a u ponedeljak i kontigent vakcine „Fajzer”. Naveo je da je moguće da u Srbiju tokom marta stigne i 300.000 doza vakcina preko sistema „Kovaks”, ali je dodao da bi Srbija bila zadovoljna i sa 100.000.
Đerlek je naveo da će zbog „neodgovornog ponašanja građana” u kovid-sistem biti vraćen najmanje jedan klinički centar u Srbiji, po odluci ministra zdravlja Zlatibora Lončara, prenosi Beta.
Preminuo umirovljeni vladika Atanasije
Umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački i primorski Atanasije preminuo je posle borbe sa koronavirusom, potvrdila je bolnica u Trebinju.
Vladika Atanasije preminuo je u večernjim časovima, u četvrtak, 4. marta 2021. godine, u Javnoj zdravstvenoj ustanovi Bolnica Trebinje, navodi se na sajtu eparhije.
Umirovljeni vladika Atanasije lečio se u bolnici u Trebinju od koronavirusa od 17. februara.
Zdravstveno stanje vladike pogoršalo se pre nekoliko dana od kada je bio u teškom opštem zdravstvenom stanju sa upalom oba plućna krila, uz neinvazivnu respiratornu podršku.
Episkop Atanasije Jevtić rođen je u selu Brdarici, u šabačko-valjevskom kraju, 8. januara 1938. godine.
Završio je bogosloviju u Beogradu 1958. godine, u generaciji sa mitropolitom Amfilohijem i episkopom Lavrentijem.
Po povratku iz vojske zamonašio se u manastiru Pustinji kod Valjeva 3. decembra 1960. godine.
Od 1991. bio je episkop banatski, a već sledeće godine je izabran za episkopa zahumsko-hercegovačkog.
U najtežim vremenima tokom rata, pomagao je narod, vojsku, siročad, izbeglice, ranjenike… obnavljajući pravoslavnu veru u Hercegovini krštavajući, pričešćujući i prosvećujući narod.
Eparhija navodi da će obaveštenje o sahrani vladike Atanasija biti objavljeno naknadno.
U Hercegovini je proglašena dvodnevna žalost povodom upokojenja umirovljenog episkopa zahumsko-hercegovačkog i primorskog Atanasija, saopšteno je iz Saveza opština i gradova istočne Hercegovine.
Beograd u trci za nagradu ZELENA PRESTONICA
Beograd je jedan od 16 gradova u Evropi koji učestvuje u takmičenju za evropsku nagradu Zelene prestonice 2023.
Cilj je da se prepoznaju ekološka dostignuća gradova
Gradovi koji uđu u uži izbor predstaviće se tokom ove godine međunarodnom žiriju kojim predsedava Evropska komisija.
Novi ciklus evropskih nagrada za Zelenu prestonicu i Zeleni list i njihov značaj u kontekstu evropskog Zelenog dogovora je sa ciljem da se prepoznaju ekološka dostignuća gradova i mesta koja teže urbanoj održivosti i eko-inovacijama, i podstaknu drugi da preduzmu pozitivne akcije u čineći svoje gradove adekvatnim i pristupačnijim za život.
Na evropsko takmičenje Zelena prestonica 2023. prijavilo se 16 gradova iz 12 zemalja, dok se 14 gradova iz osam zemalja prijavilo na evropsko takmičenje Zeleni list 2022, saopštila je Evropska komisija.
Pobednici će biti proglašeni 2021. godine, a nagradni fond iznosi milion evra.
Beograd je jedan od 16 gradova u Evropi koji učestvuje u takmičenju za evropsku nagradu Zelene prestonice 2023.
Cilj je da se prepoznaju ekološka dostignuća gradova
Gradovi koji uđu u uži izbor predstaviće se tokom ove godine međunarodnom žiriju kojim predsedava Evropska komisija.
Novi ciklus evropskih nagrada za Zelenu prestonicu i Zeleni list i njihov značaj u kontekstu evropskog Zelenog dogovora je sa ciljem da se prepoznaju ekološka dostignuća gradova i mesta koja teže urbanoj održivosti i eko-inovacijama, i podstaknu drugi da preduzmu pozitivne akcije u čineći svoje gradove adekvatnim i pristupačnijim za život.
Na evropsko takmičenje Zelena prestonica 2023. prijavilo se 16 gradova iz 12 zemalja, dok se 14 gradova iz osam zemalja prijavilo na evropsko takmičenje Zeleni list 2022, saopštila je Evropska komisija.
Pobednici će biti proglašeni 2021. godine, a nagradni fond iznosi milion evra.
“Sve više i više gradova u Evropi nastoji da postanu zeleni. Ovo je još ohrabrujuće u kontekstu uvođenja evropskog zelenog sporazuma i oporavka od pandemije. Evropski gradovi Zelena prestonica i Zeleni list pokazuju da čak i u najtežim okolnostima gradovi mogu postati adekvatni za život. To znači više zona bez automobila, više javnih prostora za slobodne aktivnosti na otvorenom, biciklističkih staza i pešačkih zona, ali i novih, inovativnih urbanih rešenja.”, rekao je tim povodom komesar za životnu sredinu Virdzinijus Sinkevičijus.
Odbor od dvanaest nezavisnih stručnjaka obaviće tehničku procenu svake prijave kako bi odabrao uži izbor gradova finalista za obe nagrade.
Evropske zelene prestonice biće procenjivane na osnovu 12 ekoloških pokazatelja
Uži izbor gradova finalista biće objavljen na proleće 2021. godine, a gradovi koji uđu u uži izbor biće pozvani da se predstave međunarodnom žiriju, kojim predsedava Evropska komisija.
Predstaviće akcioni plan o tome kako njihov grad namerava da ispuni svoju evropsku godinu Zelene prestonice, projekte / akcije koje nameravaju da pokrenu za unapređenje ekološke održivosti grada, kao i strategiju komunikacije.
Za evropsku nagradu Zeleni list biće analizirano šest tematskih oblasti zaštite životne sredine.
Takođe na proleće 2021. biće objavljen uži izbor gradova finalista koji će svoje predloge predstaviti međunarodnom žiriju. Pobednici će biti proglašeni na ceremoniji dodele nagrada 2021. godine u Lahtiju u Finskoj, koja je Zelena prestonica Evrope za 2021.
Građani komentarišu – vic decenije
Inače ovu vest na društvenim mrežama građani komentarišu u neverici, a neki to naizivaju “vicem decenije” imajući u vidu veliko zagađenje prethodnih dana, nedelja, meseci i godina u Beogradu, ali i drugim gradovima u Srbiji.
Takođe mnogi se pitaju šta su kriterijumi ukazujujući i na brojnu seču stabala, devastaciju šuma, zagađenje reka u Srbiji.
Izvor:BIZLIFE
Kako možete besplatno saznati vaš kreditni rejting?
Visina vašeg kreditnog rejtinga, ta tri mala broja koja zajmodavcima pokazuju rizik od davanja kredita, neophodnan je, ako želite dobiti veliki zajam ili bolju kamatnu stopu.
Dugo je bilo teško naterati kompanije da podele vaš rejting bez plaćanja 20 ili više dolara.
Ali ovih dana je lakše nego ikad dobiti besplatan kreditni rezultat, a možete ga dobiti na nekoliko različitih načina.
Kako dobiti besplatno kreditni izveštaj i kreditnu ocenu u Kanadi?
1. Koristite internet uslugu
Besplatni rejting možete dobiti na web lokaciji poput Mogo u roku od nekoliko minuta, a dobićete i besplatno praćenje vašeg kredita.
Ove vrste mrežnih usluga pružaju neposredan pristup vašem kreditnom rejtingu iz najmanje jednog od dva glavna kreditna biroa, TransUnion i Equifax Canada, pružajući vam tačnu sliku vašeg kreditnog statusa. Budite oprezni kod bilo kojeg davaoca usluga koji traži podatke o vašoj kreditnoj kartici.
Provera rejtinga neće uticati na vašu kreditnu ocenu, ali moraćete navesti neke lične podatke i potvrditi svoju adresu e-pošte. Međutim, nakon što se prijavite, moći ćete besplatno proveriti svoju kreditnu ocenu u bilo kojem trenutku.
2. Proverite kod svoje banke
Ako sarađujete sa Scotiabank, RBC ili CIBC, imate sreće.
CIBC omogućava svojim klijentima da besplatno provere kreditnu ocenu pomoću svoje mobilne aplikacije, ali svoj ćete rezultat dobijati tek svaka tri meseca.
U međuvremenu, možete dobiti kreditnu ocenu i besplatno dobijati izveštaj putem Scotiabank ili RBC mrežnih portala ili na njihovim odgovarajućim aplikacijama. Oboje ažuriraju podatke o kreditnom stanju jednom mesečno, pružajući vam precizniju sliku.
3. Saznajte za rejting prilikom uzimanja kredita
Ako ste jedan od mnogih Kanađana koji žure podneti zahtev za kreditom jer stope padaju na najniže nivoe, kreditnu ocenu dobićete u sklopu postupka prijave.
Isto važi ako aplicirate za lični kredit.
Ako je vaš zahtev za kredit odbijen, zajmodavac je dužan po zakonu pokazati vam vašu kreditnu ocenu. Takođe će vas obavestiti koji je od glavnih kreditnih biroa dostavio vaš kreditni izveštaj. A ako niste zadovoljni rezultatom, možete dobiti kopiju svog kreditnog izveštaja bez dodatnih troškova.
4. Zatražite izveštaj direktno od kreditnih biroa
Izveštaj o kreditnoj sposobnosti možete besplatno dobiti od bilo kojeg kreditnog biroa, obično ga morate zatražiti poštom.
TransUnion vam omogućava da jednom mesečno zatražite besplatni kreditni izveštaj, a Equifax je odlučio ponuditi besplatni kreditni izveštaj online tokom pandemije.
Samo imajte na umu da vaš kreditni izveštaj neće sadržati vašu kreditnu ocenu.
Zašto morate znati svoj kreditni rejting?
Pripazite na svoj kreditni rejting i na svoju kreditnu istoriju i, pomoći ćete vam da u budućnosti dobijete najbolju ponudu od zajmodavaca.
Nadgledanje vaše kreditne situacije omogućava vam da saznate neke stvari kada nemate dovočjno vremena ili ako postoji greška u vašem izveštaju. Što pre budete svesni problema, brže ćete ga moći ispraviti.
Budući da se zajmodavci oslanjaju na kreditne bodove da bi odlučili hoće li poslovati sa vama, održavanje dobre ocene povećaće vaše šanse za odobrenje za novu kreditnu karticu ili kredit po pristojnoj kamatnoj stopi.
Ako ne znate svoj trenutni kreditni rezultat, odvojite tri minuta i danas ga besplatno proverite na sajtu Mogo.
SERBIANNEWS/CANADA
Advokat koji zastupa putnike kaže da je refundacija od Air Canade ciničan potez
VANKUVER – Povraćaj novca za letove otkazane ili odložene zbog COVID-19 verovatno će se desiti od kompanije Air Canada, ali advokat koji zastupa avio putnike kaže da aviokompanija to ne čini sa dobrom voljom.
Gábor Lukács kaže da će aviokompanija to uraditi samo, ako bi dobila finansijsku pomoć od strane savezne vlade.
“Bio bih sretan kad bi se i Air Canada i druge aviokompanije javno izvinile što su prisvojile novac putnika i javno priznale da je taj novac oduvek pripadao putnicima”, rekao je Lukács u četvrtak.
Unifor, koji zastupa radnike u Air Canada, kaže da se aviokompanija složila sa otplatom sredstava putnicima, iako kompanija do sada nije potvrdila vest.
“Kompanija Air Canada pristala je na ključni zahtev Ottawe da vrati novac za avionske karte”, rekao je predstavnik Unifora.
Kada je zatražen komentar, Air Canada se pozvala na izjavu od 12. februara 2021. koja je ukazivala na to da su razgovori sa saveznom vladom u toku.
Lukács kaže da aviokompanija samo radi ono što je zakonski trebala pre nekoliko meseci.
„Ovde govorimo o temeljnoj obavezi. Na isti način ako naručite nešto od Amazona, odlazite u prodavnicu na uglu i platite unapred, ako iz bilo kojeg razloga bez vlastite krivice oni ne mogu isporučiti robu ili usluge koje ste platili, moraju izvršiti povraćaj novca”, objasnio je.
WestJet je prošlog oktobra najavio da će refundirati novac putnicima.
Lukács kaže da bi povraćaj novca bila jednokratna pobeda za putnike.
“Ali to je dugoročni poraz za vladavinu zakona”, objasnio je. „Zakon kaže da putnici imaju pravo na povraćaj novca za letove koje je aviokompanija otkazala iz bilo kojeg razloga. Air Canada i druge kanadske aviokompanije nisu se pridržavale zakona i tvrde da novac putnika mogu jednostavno zadržati. Nazovimo to imenom: to je oblik krađe ili pronevere. ”
U februaru je objavljeno da je Trudoova vlada i glavne kanadske aviokompanije u pregovorima u kasnoj fazi koji bi mogli završiti višemesečne razgovore o višemilionskom planu spašavanja.
Turistička industrija teško je pogođena ograničenjima nametnutim tokom pandemije COVID-19.
Glavna frustracija mnogih potrošača bila je borba s kojom su se suočili pokušavajući povratiti novac za neiskorištene karte. Bilo je nagoveštaja da bi neke aviokompanije mogle biti zatvorene u nadi da će se spasiti od ovog problema.
Unifor zastupa radnike u avio kompanijama Air Canada kao i drugim avio kompanijama u zemlji. Zalaže se za paket pomoći kanadskom avio sektoru.
U decembru je savezna vlada uputila kanadskoj agenciju za saobraćaj, koja nadgleda pitanja u vezi s pravima putnika, da osigura pravila koja zahtevaju da aviokompanije refundiraju novac putnicima za otkazane letove.
Grupa za prava potrošača Air Passenger Rights, koju je osnovao Lukács, procenila je da je do 30. septembra 2020g,. oštećeno oko 3,9 miliona avionskih putnika koji nisu dobili nazad novca za letove koji su otkazani.
SERBIANNEWS/CANADA
Srbija dočekuje žetvu s velikim zalihama pšenice
U proteklih osam meseci izvezli smo svega 530.000 tona pšenice i brašna, a plan je bio 1.250.000. – Plašim se da će nam ostati rezerve koje će vršiti pritisak na cene – kaže Vukosav Saković iz „Žita Srbije”
Suprotno svim predviđanjima da će se rast cena žitarica početkom 2021. godine zaustaviti, one idu na gore usled pandemije i nestabilnog stanja na tržištu koje diktiraju investicioni fondovi.
Prema poslednjem izveštaju produktne berze u Novom Sadu, kukuruz je ponovo poskupeo za oko 2,5 odsto u odnosu na prethodnu nedelju. Kako se navodi, cena žita ostala je nepromenjena. Novosadska berza ističe još jedno neuobičajeno dešavanje na domaćem tržištu a to je da su cene pšenice i kukuruza bile na gotovo istom nivou.
Vukosav Saković iz Udruženja „Žita Srbije” kaže da su cene kukuruza i pšenice sve bliže i da se sada vidi da imaju jednu dodirnu tačku na 22,50 dinara.
– Ta cena će se sigurno ubrzo izjednačiti, ali će na osnovu zakonitosti tržišta kukuruz postati skuplji od žita, što neće biti prvi put u istoriji jer smo ovakvo stanje već imali i u prethodnim godinama – objašnjava naš sagovornik. Kukuruz je, dodaje, veoma tražena roba u izvozu, a uz to su domaći prodavci bili raspoloženi da ga prodaju.
– Tražnja za pšenicom bila je periodično dobra ali naši prodavci nisu reagovali na tu tražnju. Čekali su višu cenu iako je ona, jedno vreme, bila čak i bolja na domaćem nego na međunarodnom tržištu. Zbog toga sada imamo zanimljivu situaciju na tržištu. Nismo na vreme ispratili naše mogućnosti. Sada već postoji realna opasnost da ćemo novu žetvu dočekati sa prilično velikim zalihama pšenice – naglašava Saković i napominje da u takvoj situaciji, kada tražnja slabi, cena logično dobija silazni trend.
Od oktobra 2020. do kraja februara, Srbija je izvezla 1.862.000 tona kukuruza. U Udruženju „Žita Srbije” navode da su očekivanja čak i premašena i smatraju da će krajnji plasman kukuruza na strana tržišta dostići 3,2 miliona tona. Nasuprot dobrim rezultatima u izvozu kukuruza, sa pšenicom je potpuno drugačije i kaže da sada ulazimo u vremenski tesnac. Ekonomska godina počinje od žetve od 1. jula i traje do 30. juna. U proteklih osam meseci izvezli smo svega 530.000 tona pšenice i brašna, a plan za izvoz bio je 1.250.000. Do nove žetve ostalo je četiri meseca, s tim da se u poslednjem mesecu svakako neće trgovati.
Prema njegovim rečima, Srbija je izgubila nekoliko meseci kada je izvoz pšenice bio veoma loš, gotovo simboličan. Kako objašnjava, na svetskom tržištu nije kao kod nas na lokalnom, gde prodajete stari rod sve dok ne stigne nova pšenica. Ta prodaja završava se dva meseca pre nove žetve. Posle toga, velike multinacionalne kompanije počinju da kupuju novu pšenicu. Problem je i u domaćoj logistici. Broj transportera na Dunavu je ograničen, pa čak i da se sada svi oni koji imaju višak žita odluče da ga prodaju to ne bi bilo moguće.
– Zbog toga je dobro da izvoz bude raspoređen tokom godine. U naredna tri meseca se nećemo proslaviti. Očekujemo izvoz žita od još 150.000 tona. Što znači da će nam u završnim zalihama ostati više od 500.000 tona. To su visoke zalihe za nas i one će vršiti pritisak na cenu – objašnjava Saković. Napominje i da poređenja s prethodnom godinom nisu adekvatna jer „smo tada imali problem sa kvalitetom žita a proizvođači nisu želeli da ga prodaju kao stočnu pšenicu. Imali smo i početak pandemije kovida 19, kada su pravljene ogromne zalihe i mleveno više brašna nego što je bilo potrebno.
– Bolje je poređenje šta smo mogli da uradimo a nismo, i da ćemo prodati tek nešto više od polovine pšenice od onoga što smo predvideli – navodi Saković i dodaje da Srbija ima dovoljno skladišnih kapaciteta i za zalihe i za novi rod, da se ta pšenica naravno neće baciti ali je pitanje po kojoj ceni će kasnije biti prodata i izvezena.
– U svakom slučaju u narednom periodu žito ne može da poskupi a koliko će pojeftiniti zavisi od budućih cena na međunarodnom tržištu – naglašava Vukosav Saković.
Izvor:POLITIKA
Žestok tempo, dva crvena kartona i pobeda Zvezde u Senti ( VIDEO )
Fudbaleri Crvene zvezde nadigrali su, kao gosti, TSC sa 3:1 (0:0) u meču 25. kola Linglong Superlige Srbije.
Crveno-beli su zabeležili 22. trijmf ove sezone i nastavili pohod ka novoj titulu. TSC je pružio sjajan otpor, uspeo da izjednači, ali je ispustio igrača više. Zvezda je postigla još dva gola i stigla do zaslužene pobede i nova tri boda. Zvezda sada ima šest bodova više u odnosu na drugoplasirani Partizan i utakmicu manje.
TSC – Crvena zvezda 1:3
Bez mogo sadržaja u prvom poluvremnu. Činilo se da su obe ekipe bile previše oprezne pa su izostale izglednije prilike pred oba gola. Ispoštovane su zamisli trenera što se tiče odbrane. Obe ekipe defazivno su delovale odlično, ali su u napadu podbacile.
Tvrda, čvrsta, prava prvenstvena utakmica. Po nekoliko šansi na obe strane, a najizgledniju propustio je Sanogo u finišu prvog dela igre kada je njegov udarac glavom sa par metara golman Filipović uspeo da zaustavi.
Zvezda je nastavila sa terenskom inicijativom i u drugom poluvremenu. Sa klupe su ušli Pavkov i Srnić i crveno-beli su dobiliviše opcija u napadu. Konstantno su crveno-beli pritiskali gol protivnika. To im se isplatilo u 54. minutu.
Ivanić se odlično snašao u kaznenom prostoru na levoj streani, uspeo je da zadrži loptu i u petercu uposli Pavkova, koji je prosleđuje u mrežu.
Samo tri minuta kasnije TSC dolazi do penala. Gajić sa dve ruke obara Zeca u kaznenom prostoru i sudiji je samo preostalo da pokaže na belu tačku. Zbog ovog starta Gajić je zaradio direktan crveni karton i Zvezda je nastavila sa igračem manje.
Siguran izvođač najstrože kazne bio je Lukić i domaćin je tako stigao do izjednačenja.
Veliko uzbuđenje u 67. minutu. Ivaniće je uleteo u kazneni prostor ubacio se ispred Tomanovića, usledio je kontakt i sudija je pokazao na belu tačku. Tomanović nije mogao da se pomiri sa ovom odlukom sudije pa je pored kartona za prekršaj, zaradio i drugi zbog prigovora pa je i on morao van terena. Kanga je bio precizan i Zvezda je povela sa 2:1.
Četiri minuta kasnije Zvezda je došla do dva gola prednosti. Ovog puta akcija po desnoj strani, Srnić se odlično izborio sa čuvarem i uposlio Pavkova koji ponovo postiže pogodak.
Zvezda je potom umirila tempo igre. Stvoreno je još nekoliko prilika pred oba gola, ali nije bilo promene rezultata.
Izvor:RTS