Novak “311” Đoković!
Novak Đoković je i zvanično vlasnik još jednog teniskog rekorda – po ukupnom broja nedelja na čelu ATP liste!
Najbolji teniser sveta je započeo 311. nedelju vladavine ATP listom čime je oborio rekord velikog rivala Rodžera Federera.
Švajcarac je sve do ovog 8. marta odolevao sa 310 nedelja na čelu teniskog karavana, ali sada se samo Novak pita koliki će biti taj rekord.
Niko u teniskoj istoriji toliko dugo nije bio na vrhu liste i pitanje je koliko će vremena trebati nekim novim igračima da dođu u priliku da ugroze rekord tenisera iz Srbije.
U tih 311 nedelja vladavine, Đoković se pet puta vraćao na prvo mesto, na koje je prvi put kročio 4. jula 2011. posle trijumfa na Vimbldonu.
U tom prvom naletu, proveo je 53 nedelje na čelu, a najduže je u kontinuitetu bio na vrhu u pediodu od 7. jula 2014. do 6. novembra 2016. godine.
Tada je vezao 122 nedelje na prvom mestu ATP liste.
Brojke kažu da je Novak kao broj jedan odigrao 440 mečeva, da je pobedio 387 puta i da je od 52 odigrana finala u tom periodu, 39 puta osvojio pehar.
Zaista, impresivan skor, pogotovo ako se ima u vidu da je sve ostvareno u eri Federera i Nadala, protiv kojih je u protekloj deceniji uspeo da preokrene skor i sada ima pozitivan bilans sa obojicom. Novakov rekord po broju nedelja na čelu liste, još jedna je potvrda klase u karijeri krcatoj trofejima i važan adut u borbi za nezvaničnu titulu najboljeg igrača svih vremena i trci sa Federerom i Nadalom.
Bez obzira što je u 34. godini života, Novak ne pokazuje znake da posustaje, naprotiv.
Željan je novih titula i novih rekorda.
Posle još jednog velikog dostignuća momka iz Srbije, ceo teniski svet može samo da se pokloni i kaže – Bravo, Novače!
Izvor:B92
Umirovljeni episkop Atanasije sahranjen u manastiru Tvrdoš
Umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački i primorski Atanasije sahranjen je u paraklisu Vaskrsenja Gospodnjeg na groblju manastira Tvrdoš.
Ispred Sabornog hrama u Trebinju služena zaupokojena liturgija i opelo, a potom je ulicama Trebinja ka Manastiru Tvrdoš krenula pogrebna povorka sa zemnim ostacima blaženopočivšeg vladike Atanasija.
U povorci su, između ostalih, bili predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić, ministri u vladama Republike Srpske i Crne Gore, vršilac dužnosti direktora Republičkog sekretarijata za vere Dragan Davidović, princ Filip Karađorđević, te mnogobrojno sveštenstvo i veliki broj vernika.
Srpski patrijarh Porfirije poručio je u oproštajnoj poruci preminulom episkopu Atanasiju da su tamo gde je on bio s njim bili i sveti oci i učitelji Crkve, tamo je bio Hristos raspeti i vaskrsli, “čijom silom je vladika Atanasije hrabrio, čuvao, podizao i hranio sve koji su bili u nevolji”.
U poruci koju je koje je na nakon opela episkopu Atanasiju ispred Sabornog hrama u Trebinju pročitao mitropolit dabro-bosanski Hrizostom, kaže se da je, imajući uvek u srcu Hrista vaskrslog, vladika Atanasije činio da oni sveti oci i učitelji Crkve iz apostolskog i potonjih vremena o kojima je predavao, budu ne nekakvi naučni ili literarni, čak ni bogoslovski uzori, “nego da budu deo naših života, da uz njega budu sa nama, ne samo na predavanjima nego gotovo uvek”.
“Ne mogu da izostavim jednu kapitalnu činjenicu kojom Srpska Crkva, srpska kultura, srpski narod treba da se ponose: vladika Atanasije je uz pomenute svete: Justina i Nikolaja, najplodniji i verovatno u svetu najpriznatiji i najpoznatiji srpski bogoslovski i naučni pisac”, naveo je patrijarh Porfirije.
“Ovih dana i dugom vremenu koje predstoji njegovo delo će, kao i dela svetog Justina i svetog Nikolaja, biti tumačeno, proučavano, umnožavano, ali što je najvažnije njegovo delo i njegove molitve za nas pred prestolom Oca Nebeskog, privodiće Srbe Crkvi Hristovoj u vekovima dok nas bude, a biće nas dok sledeći vladiku Atanasija sledimo Svetog Savu, Svetog Lazara kosovsko-metohijskog i sve svete iz roda našega”, poručio je patrijarh Porfirije.
U Hercegovini je proglašena dvodnevna žalost povodom upokojenja umirovljenog episkopa Atanasija.
Episkop Atanasije Jevtić rođen je u selu Brdarici, u šabačko-valjevskom kraju, 8. januara 1938. godine.
Završio je Bogosloviju u Beogradu 1958. godine, u generaciji sa mitropolitom Amfilohijem i episkopom Lavrentijem.
Po povratku iz vojske zamonašio se u manastiru Pustinji kod Valjeva 3. decembra 1960. godine.
Od 1991. bio je episkop banatski, a već sledeće godine je izabran za episkopa zahumsko-hercegovačkog.
U najtežim vremenima tokom rata, pomagao je narod, vojsku, siročad, izbjeglice, ranjenike… obnavljajući pravoslavnu veru u Hercegovini.
Ugostitelji ogorčeni zbog novih mera Kriznog štaba: Kako smo to uvek mi krivi?
Od danas do ponedeljka u šest časova na snazi su pooštrene mere zbog epidemije koronavirusa. Prema odluci Kriznog štaba tokom ta 42 sata mogu da rade samo prehrambene prodavnice, apoteke i benzinske pumpe. Međutim, zbog nedovoljno jasne poruke na koga se tačno odnosi zabrana prodaje ostali su otvoreni i pojedini neprehrambeni lokali.
Goste su ispratili, bašte pospremili i katanac na vrata stavili. I to do ponedeljka ujutru, jer je Krizni štab, nakon više dana većanja, odlučio da će kafići i restorani biti zatvoreni tokom celog vikenda. Zabrana rada samo na dva dana je smešna i besmilena, poručuju ugostitelji.
„Priča da može da se radi do 12 je besmislena na toliko nivoa… Zašto su konstantno krivi restorani, kafići i barovi to je fascinantno. Noćni klubovi ne rade 12 meseci, restorani rade do osam i sad govorite da su glavni izvori zaraze, što je neverovatno“, kaže Miša Relić iz Udruženja noćnih klubova i barova.
Pored toga što su smešne, mere stižu i kasno, poručuju poslodavci i tvrde da su neverovatna objašnjenja da ekonomija zemlje zavisi od rada ugostiteljskih objekata.
„Ako su privreda kafići i restorani, onda ne želim da živim u takvoj zemlji. Pričamo o raznim pokušajima razvoja privrede, ako se svede na to da ćemo da propadnemo ako ne rade mesec dana kafići i restorani onda je to apsurdno“, kazao je Nebojša Atancaković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Apsurdno je, poručuju, i to što je Kopaonik bio jedino skijalište u Evropi koje je radilo, iako je Krizni štab prethodnih nedelja upozoravao da se epidemiološka situacija pogorošava. Upozoravao je i zamenik gradonačlenika Beograda Goran Vesić da će Beograd i drugi gradovi platiti cenu onoga što se događalo na planinama.
„Smatrali smo da je moglo da prođe i bez njih, ali razumemo potrebu medicinskog dela Kriznog štaba koji ima svoje argumente, kao i potrebu premijerke Ane Brnabić da nađe balans između različitih zahteva.
Ono čemu se nadam je da je ovo poslednji vikend sa restrikcijama“, rekao je Vesić.
Dok se čeka vikend bez ograničenja radnog vremena objekata, građane Srbije više brine ekonomija, nego nove mere.
Narod možda jeste razumeo, ali vlasnici pojedinih objekata nisu. U menjačnicama poručuju da su merama zbunjeni, da u Komunalnoj policiji nisu znali da im kažu da li smeju da rade tokom vikenda, a Krizni štab pozivaju da sledeći put, ukoliko se odluče za oštrije, budu jasniji i precizniji.
Pogled iza kulisa, ili zašto Kanada odlaže drugu dozu COVID-19 vakcina
Stručnjaci kažu da je delotvornost prve doze vakcine protiv COVID-19 bila ideja koja je trebala”promeniti igru”, ali kritičari kašnjenje druge doze vakcine, tu stvar nazivaju “eksperimentom”.
Danuta Skowronski ispitivala je podatke o vakcini Pfizer-BioNTech i tada je shvatila da bi zapravo mogla “ispraviti” podatke koje je Pfizer dostavio američkoj upravi za hranu i lekove o efikasnosti samo jedne doze svoje vakcine.
U kliničkim ispitivanjima, Pfizer nije mogao precizno utvrditi efikasnost pojedinačne inekcije jer su učesnici već dobili drugu dozu nakon tri sedmice, a nije urađena uporedna studija sa jednom dozom.
Pfizer je izvestio o efikasnosti od 52% za jednu dozu, u poređenju sa 95% nakon druge doze.
Ali Skowronski, koji je na analizama efikasnosti vakcine radila više od 15 godina, shvatila je da je kompanija u svoju analizu uključila dvenedelnji period neposredno nakon vakcinacije, pre nego što imunološki odgovor tela obično počne.
Ona je rekla da se nikada ne očekuje da će vakcina štititi “trenutno” i da uvek postoji “grejs period” od nekoliko sedmica koji utiče na efikasnost vakcine.
“Ono što smo otkrili bilo je da se podcenjuje efikasnost prve doze, a umesto 52%, zapravo je bila 92%”, rekla je. “To je promenilo igru.”
Otkriće je dovelo do toga da je Nacionalni savetodavni odbor za imunizaciju (NACI) promenio preporučeno vreme između doza COVID-19 vakcine sa tri sedmice na čak četiri meseca.
BC je najavio je da će odložiti drugu doze ranije ove sedmice. Ontario, Quebec, Alberta, Manitoba i Newfoundland i Labrador brzo su sledili njihov primer.
Kanada je sada izvanredna u globalnom uvođenju vakcine. Nijedna druga zemlja na svetu nije odložila drugu doze do čak četiri meseca, a još nema dokaza o dugoročnom učinku koji bi mogao imati na imunitet na COVID-19.
Neki naučnici kažu da se upuštamo u neistražene vode, kakav je rizik.
Zašto Kanada odlaže drugu dozu?
NACI kaže da bi, ako se druga doza vakcine razvuče na četiri meseca širom zemlje od ovog meseca, blizu 80% Kanađana starijih od 16 godina bi moglo dobiti barem jednu injekciju vakcine Pfizer-BioNTech ili Moderna do kraja juna.
Glavni kanadski savetnik za nauku, Mona Nemer, kaže da je odluka o odgađanju doza predstavljala “eksperiment na nivou populacije”.
“Komentar glavnog savetnika za nauku bio je najžalosniji”, rekao je Skowronski. “Nije odražavala pažljivu analizu rizika i koristi koja je ušla u ovu odluku, i iskreno, to je znanje i umetnost koja to može učiniti.”
Ali osim nejasne reference na “stvarnu efikasnost” sa preporukama NACI-a, Kanađanima je dostavljeno malo dokaza koji ih uveravaju da je promena strategije uvođenja vakcine pravi potez.
NACI kaže da se njegova odluka o odgađanju druge doze temelji na novim stvarnim podacima iz Quebeca, BC-a, Izraela, Velike Britanije i SAD-a koji su pokazali “dobru efikasnost” između 70 i 80% od jedne doze vakcine “za do dva meseca u nekim studijama. ”
Ali takođe se jasno govori, da ove studije još nisu prikupile četvoromesečne podatke o dugoročnoj efikasnosti pojedinačne doze, što znači da se NACI kladi na “visoki nivo zaštite” koji je do sada prikazan.
“Pokazalo se kao dobra i efikasna vakcina, dva meseca nakon primanja prve doze i da se efikasnost sa vremenom ne smanjuje”, rekla je u intervjuu dr. Shelley Deeks, potpredsednica NACI.
“Nakon što je sagledana iz svih uglova, a s obzirom na to da smo u situaciji ograničene ponude, odbor je postigao snažan konsenzus o preporučivanju da se interval produži na četiri meseca
Deeks je rekao da će NACI nastaviti pratiti podatke o efikasnosti vakcina dok izlaze širom sveta kako bi utvrdio da li treba dalje menjati svoje preporuke, što znači da je moguća još jedna promena kanadske strategije.
“Ako budemo trebali ponovno proceniti i revidirati preporuke, hoćemo”, rekla je. “Ali ovo će omogućiti da više Kanađana pravovremeno vakciniše prvom dozom i odmah ćemo uticati na bolest.”
Ne zasniva se na dokazima
Potez je efektivno udvostručio doze kanadskih doza vakcina COVID-19 preko noći, ali neki su naučnici kritični prema tom potezu da eksperimentišu sa odlaganjima.
“Odluka se ne temelji na dokazima”, rekao je Brad Wouters, izvršni potpredsednik za nauku i istraživanje u Univerzitetskoj zdravstvenoj mreži u Torontu.
“Ovu vakcinu dajemo tek dva meseca, tako da nemamo podataka šta se dešava posle četiri meseca, niko na svetu ne čeka četiri meseca drugu dozu.” Wouters kaže da nije jasno hoće li kašnjenje uticati na efikasnost druge doze, a odluka dolazi sa puno neizvesnosti u mesecima koji slede.
Skowronski kaže da jednom kada se uspostavi dobra zaštita, ona ne nestaje odjednom ili “pada s litice”. Umesto toga, zaštita od bolesti postepeno opada nakon vakcinacije, što istraživačima daje vreme da “preispitaju optimalno vreme za drugu dozu”.
Rekla je da se uglavnom preferiraju duži intervali između prve i druge doze vakcine, jer kraći intervali mogu ometati reakciju imunološkog podsticaja, a duži intervali često su povezani sa konačno višim nivoima antitela.
Alyson Kelvin, docent na Univerzitetu Dalhousie u Halifaxu, kaže da su klinička ispitivanja vakcine COVID-19 trajala u najkraćem mogućem vremenskom okviru kako bi mogli brzo doći do podataka, ali prethodne studije o drugim vakcinama pokazuju da su duži intervali između uglavnom bolji.
Skowronski kaže da je nejasno zašto je Pfizer išao sa tronedeljnim razmakom za svoja klinička ispitivanja, ali možda je to bilo zbog pritiska da se vakcina izradi ili jer nisu očekivali da će imati takvu dobru zaštitu sa prvom dozom.
Nedostatak jasne komunikacije za Kanađane
Iako je Skowronski uverena da je odlaganje druge doze pravi potez za Kanadu, ona i drugi stručnjaci smatraju da je komunikacija Kanađana iz NACI-ja o odluci mogla biti jasnija.
Kazala je kako je Kanađanima važno reći da im ipak treba druga doza na kraju, kako bi imali što veću zaštitu od COVID-19 i da trebaju uzimati sve vakcine koje im se nude.
Dr David Naylor, koji je kopredsedavajući radne grupe za imunitet COVID-19 pri saveznoj vladi, rekao je da je odluka o odlaganju druge doze “odbrana”, ali složio se da je Kanađanima odluka mogla biti puno jasnije objašnjena.
“Čini se da u celini nije postojala organizovana komunikacijska strategija,” rekao je.
Wouters kaže da ga brine kako će Kanađani protumačiti potez odlaganja doza sa obzirom na ograničeno razumevanje koje bi prosečna osoba mogla imati po tom pitanju.
“Nije bilo puno informacija o tome zašto je odluka donesena, koji su dokazi i kakav je postupak”, rekao je. “Sigurno bi moglo biti puno više transparentnosti oko procesa i kako je to učinjeno.”
Dr. Allison McGeer, medicinski mikrobiolog i specijalista za zarazne bolesti u bolnici Mount Sinai u Torontu, kaže da postoje “neoborivi” dokazi u korist odlaganja druge doze.
BC brani kašnjenje druge doze COVID-19 vakcine
Skowronski kaže da bi Kanađani trebali očekivati od zdravstvenih stručnjaka da se prilagode i apsorbiraju nove dokaze čim postanu dostupni i da ih uključe u preporuke.
“Ne poslujete uobičajeno u jeku krize”, rekla je. “Ne želite stručnjake koji se čvrsto drže ranijeg mišljenja ili stajališta dok se znanje skuplja i napreduje.
“Želite da vaši stručnjaci prate taj razvoj i donose odluke na osnovu onoga što je poznato kao vreme koje se razvija, posebno tokom dinamične krize poput pandemije.”
Nastavlja se crni niz Zvezde, Olimpijakos slavio u Pireju ( VIDEO )
Olimpijakos savladao Crvenu zvezdu rezultatom 94:79 u meču 26. kola Evrolige.
Crveno-beli su vezali i osmi poraz u Evroligi i nisu uspeli da prekinu crnu seriju. Olimpijakos je bio bolji, Zvezda je pokušavala da uhvati priključak, sredinom trećeg perioda i da povede. Potom je mnogo promašivala, što protivnik koristi i dolazi do, na kraju, ubedljivog trijumfa.
Olimpijakos – Crvena zvezda 94:79
Olimpijakos je bolje ušao u meč i konstantno održavao prednost. Crveno-beli su nakon sporijeg starta u drugoj četvrtini uspevali da pariraju protivniku. Simonović je pogodio dve trojke i održavao Zvezdin priključak. Tako da je prednost protivnika na poluvremenu bila – 53:48.
Zvezda je mnogo odlučnija bila u nastavku, polako se topila prednost protivnika, Simonović je nastavio da sa distance i crveno-beli su sredinom perioda poveli sa 59:58.
Do kraja perioda prava rezultatska klackalica, ekipe su se smenjivale u vođstvu da bi tek u finišu domaćin ponovo uspeo da se odlepi i povede sa 75:67.
Veliki broj promašaja naše ekipe na startu poslednjeg perioda, domaćin je to iskoristio i povećao prednost, posle četiri minute ona je bila dvocifrena – 82:72.
Zvezda je ponovo uspela da priđe na minus pet, međutim domaćin se ekspresno vratio i u poslednja dva minuta ušao pri rezultatu 89:79. Do kraja meča domaćin je uspeo da poveća prednost- 94:79.
Najefikasniji u pobedničkom timu bio je Mekkisik sa 20 poena, Vezenkov je dodao 17, a Slukas 14. u timu Zvezde Simonović je imao učinak od 19 poena, od čega pet trojki, Dobrić je dodao 11, a dvocifreni učinak imao je još i Lojd sa 10 poena.
Izvor:RTS
Milion dolara za srpsku slogu
Poznati humanista Milomir Glavčić, Srbin iz Kanade, ponudio je pomoć pravoslavnoj crkvi u Nijagara Folsu od milion dolara, ali uz uslov da se vernici u tom regionu pomire i ujedine.
Zanimljivo pismo stiglo nam je nedavno iz Kanade, iz Nijagara Folsa, grada na obali istoimene reke i pokraj poznatog vodopada. Autor pomenutog pisma je Milomir Glavčić, poznati humanista, koji je za gradnju mostova, crkava, vrtića, asfaltiranje puteva, pomoć poznatim mu i nepoznatim nevoljnicima u Srbiju do sada uputio oko deset miliona kanadskih dolara. Većinu njegovih dobročinstava ,,Politika” je propratila, ali je manje poznato da on svesrdno pomaže i srpsku zajednicu u Kanadi, ponajviše u regionu Ontario, kome pripada i Nijagara Fols, grad u kome decenijama Glavčić sa svojom porodicom živi.
Pismo je neobično i posebno zanimljivo jer je kopija njegove humane ponude, nedavno upućene tamošnjoj pravoslavnoj crkvenoj opštini, tj. crkvi posvećenoj Svetom Đorđu. U toj ponudi on nudi pomoć od milion dolara, a zauzvrat ne traži ništa drugo osim – srpske sloge.
Naime, do nesloge u kanadskoj eparhiji je došlo davno, u posleratnom periodu i to se i danas tamo ponekad prepoznaje.
Međutim, nesloga u samom regionu Nijagara Folsa nastala je pre desetak godina, kada se jedan broj tamošnjih vernika usprotivio pojedinim odlukama crkvene opštine Sveti Đorđe, naročito u pogledu statusa i upravljanja crkvenom imovinom. I, uz blagoslov tadašnjeg episkopa kanadskog Georgija, u tom regionu se osniva još jedna, nova eparhija. Pomenuti nezadovoljni Srbi iznajmljuju hram od ukrajinske zajednice i posvećuju ga Svetom Iliji.
„Dobro, ali velika je renta za najam te crkve, hiljadu dolara mesečno plus ostali troškovi pa sam ja pomagao i ovu parohiju. A od gradnje crkve i hale za okupljanje ovdašnjih Srba u eparhiji posvećenoj Svetom Đorđu učestvovao sam idejama, radom i novcem. Samo za podizanje nove crkvene hale zarad našeg okupljanja, pošto je stara pre pet godina izgorela, već sam donirao milion kanadskih dolara. Ali, za završetak ove građevine potrebno im je najmanje još toliko i ja sam spreman da opet budem donator”, objašnjava u telefonskom razgovoru Milomir Glavčić.
U pomenutoj pismenoj ponudi on ima i uslov pa je napisao: „Spreman sam da vam u tome pomognem, ali moj predlog bi bio da uprava Crkveno-školske opštine Sveti Đorđe, na lep i pošten način, uputi bratski poziv upravi parohije Svetog Ilije sa željom da dođe do ujedinjenja Srba u regionu Nijagare. Znači, da se svi, uz slogu i ljubav, okupljamo pod istim krovom. Želja mi je i da upravni odbori obe parohije složno, s istim pravima, rešavaju sve crkvene poslove do naredne skupštine na kojoj bi se izglasalo novo, ali jedno rukovodstvo.”
Glavčić još dodaje: ,,Valjalo bi da do tada oba sveštenika vrše zajedničku službu, a ja bih se obavezao da za jednog, recimo sveštenika u crkvi posvećenoj Svetom Đorđu, čak u naredne tri godine snosim sve troškove.”
Iz crkvene opštini Svetog Đorđa ubrzo je stigao i odgovor. Uz zahvalnost Glavčiću na svemu što je do sada učinio tu, između ostalog, piše: „Vaš predlog može biti osetljivo pitanje i zahteva pažljivo razmatranje. Mi moramo prihvatiti činjenicu da su zadaci sveštenstva potpuno u okvirima crkvenih dužnosti nadležnog episkopa. Znači, na koji način sveštenici služe u različitim parohijama, bilo da su crkvene opštine ili misionarske parohije, nije u našim rukama već u nadležnosti vladike. Zato ćemo mi, kao poslušni članovi Eparhije kanadske SPC, prihvatiti šta god Njegovo preosveštenstvo vladika Mitrofan preporuči.”
Tako je, slaže se i Glavčić, za sada teško razlučiti da li se u ovom odgovoru nagoveštava moguće pomirenje i buduća sloga ili je to samo izgovor za dalju neslogu Srba, makar ona koštala i milion dolara…
Izvor:Politika
PRVI PIKSIJEV SPISAK IZNENAĐENJE ! Nema Kolarova, Matića, Milivojevića, Ljajića…
Posmatrajući spisak, Piksi je najveće promene napravio u odbrani i sredini, gde nema kapitena Aleksandra Kolarova, iskusnog Nikole Maksimovića, kao i Luke Milivojevića, Adema Ljajića, a ni Nemanje Matića, koji se prošle godine oprostio od “orlova”.
Sa druge strane, u vezni red je uvršten kreator igre AEK-a Nenad Krstičić (30), a u odbrani je i desni bek Crvene zvezde Milan Gajić (25), osvajač Mundijalita na Novom Zelandu koji je godinama igrao za U-21 reprezentaciju, ali nije debitovao za prvi tim.
GOLMANI:
Predrag Rajković (Rems), Marko Dmitrović (Eibar), Đorđe Nikolić (Bazel)
ODBRANA
Stefan Mitrović (Strazbur), Nikola Milenković (Fiorentina), Uroš Spajić (Fejenord), Miloš Veljković (Verder), Strahinja Pavlović (Serkl Briž), Marko Petković (TSC), Milan Gajić (Crvena zvezda), Filip Mladenović (Legija)
SREDINA TERENA
Mihailo Ristić (Monpelje), Saša Lukić (Torino), Uroš Račić (Valensija), Nemanja Maksimović (Hetafe), Nemanja Gudelj (Sevilja), Nemanja Radonjić (Herta), Dušan Tadić (Ajaks), Nenad Krstičić (AEK), Sergej Milinković-Savić (Lacio), Filip Đuričić (Sasuolo), Darko Lazović (Verona), Marko Grujić (Porto), Ivan Ilić (Verona), Andrija Živković (PAOK), Filip Kostić (Ajntraht)
NAPAD
Aleksandar Mitrović (Fulam), Luka Jović (Ajntraht), Dušan Vlahović (Fiorentina), Đorđe Despotović (Rubin)
Podsetimo, Srbija će na početku kvalifikacija igrati tri utakmice u martu i one bi mogle da oblikuju i izgled i tok dalje borbe našeg tima za Mundijal. Prvi protivnik biće Republika Irska 24. marta na “Marakani”, tri dana kasnije će na istom stadionu igrati Srbija i Portugal, a 30. marta će reprezentacija igrati protiv Azerbejdžana u gostima.
Na taj način, “orlovi” će već do kraja ovog meseca znati kako stoje stvari i koliko će biti realno nadati se plasmanu na Svetsko prvenstvo 2022.
Izvor:MONDO
Regija Toronto i Peel u ponedeljak ulaze u sivu zonu za otvaranje u Ontariju
TORONTO – Ontario je najavio da će se regija Toronto i Peel preseliti u sivu zonu provincijskog okvira za ponovno otvaranje COVID-19 u ponedeljak, ukidajući naredbu da ljudi ostaju kod kuće i omogućavajući nekim preduzećima da svoja vrata otvore po prvi put od novembra prošle godine.
Vlada Douga Forda objavila je to u petak, rekavši da će nalog za boravak kod kuće isteći u nedelju u ponoć.
Vlada je rekla da će se sedam drugih regija javnog zdravstva takođe prebaciti na različite nivoe.
Peterborough, Sudbury i Simcoe-Muskoka prelaze na crveni nivo, dok se Haldimand-Norfolk i Timiskaming Health Unit premeštaju u narandžastu zonu.
Haliburton, Kawartha, Pine Ridge i Renfrew County prelaze u žutu zonu.
Sve promene stupaju na snagu 8. marta u 00:01, rekla je vlada.
Šta se može ponovo otvoriti u Torontu i regiji Peel?
Pod sivom zonom, dozvoljeno je lična kupovina u maloprodajnim objektima sa strogim ograničenjima kapaciteta. Osnovne trgovine poput supermarketa i apoteka u ovoj fazi imaju ograničenje od 50%, dok sve ostale trgovine imaju ograničenje od 25%.
U ovoj fazi, 10 ljudi se može okupljati na otvorenom, ali treba održavati udaljenost od dva metra. Maske se preporučuju kada ste napolju.
Rekreacijske pogodnosti na otvorenom, uključujući klizališta, skijališta i snežne staze, mogu se otvarati uz ograničenja.
Sva ostala ograničenja iz druge faze nastaviće se u sivoj fazi zaključavanja.
Vlada je pre dve sedmice produžila nalog za zadržavanje kod kuće za Toronto, regiju Peel i North Bay zbog visokog broja slučajeva COVID-19.
Ograničenja su se olabavila u ostatku provincije prošlog meseca jer su se regije vratile na vladin okvir pandemije.
Lekari u Torontu i Peelu regijama preporučili su ove sedmice da se njihovi regioni presele u sivu zonu zaključavanja okvira.
Glavni provincijski medicinski službenik kaže da je zabrinut zbog stope pozitivnosti na testovima i više zaraznih varijanti u tim regijama, te da ponovno otvaranje mora biti oprezno sprovedeno.
SERBIANNEWS/CANADA
Kanada je odobrila Johnson & Johnson vakcinu za upotrebu u zemlji
