Kanada će ratifikovati trgovinski sporazum sa Velikom Britanijom
OTTAWA – Kanadski ministar za međunarodnu trgovinu, kaže da će ta Kanada ratifikovati sporazum o kontinuitetu trgovine sa Ujedinjenim Kraljevstvom.
Kancelarija za KiM: Obijena crkva u opštini Gnjilane, potrebna zaštita verske baštine
Kancelarija Vlade za Kosovo i Metohiju saopštila je da je sinoć obijena pravoslavna crkva u opštini Gnjilane i da je to sedmi pravoslavni objekat na Kosovu i Metohiji koji se u prethodne dve nedelje našao na meti pljačkaša.
Kancelarija je u saopštenju zatražila od “nadležnih institucija samouprave u Prištini i medjunarodnih snaga” da ozbiljno shvate te napade i pojačaju bezbednost verske baštine na Kosovu i Metohiji.
U sopštenju je precizirano da su nepoznati počinioci u toku noći obili crkvu Svetog Marka u Šilovu u opštini Gnjilane, iz koje su ukrali novac iz blagajne i ozvučenje velike materijalne vrednosti.
Dodaje se da su kradju primetili članovi crkvenog veća, koji su izrazili veliku zabrinutost zbog učestalog napada na verske objekte na teritoriji Kosova i Metohije.
Podseća se i da su prethodno obijene i opljačkane crkve Svetih Apostola Petra i Pavla u Klokotu i Svete Trojice u Partešu na Zadušnice, zatim nedelju dana kasnije crkva Svete Nedelje u selu Gornja Gušterica, u opštini Gračanica.
“Vandali se nisu ni tu zaustavili pa su dan kasnije obili i opljačkali još dve crkve u opštini Štrpce, Svetih 40 Mučenika Sevastijskih i hram Svetog Dimitrija. Nasilnici su upali i u parohijski dom u selu Vitomirica, u opštini Peć i ukrali vredan gradjevinski materijal”, navodi se u saopštenju i dodaje da su sve navedene pravoslavne crkve su pretrpele veliku materijalnu štetu, demolirane su, ukraden je novac i vredne crkvene relikvije.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju izrazila je brigu zbog učestalih napada na imovinu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, čiji intenzitet prethodnih nedelja “izaziva dodatnu sumnju u motive i cilj tih napada”.
“Zahtevamo da se bezbednost crkvene i verske baštine na Kosovu i Metohiji podigne na viši nivo, jer za tim očigledno postoji snažna potreba”, naveli su iz Vladine Kancelarije.
Kancelarija je dodala da očekuje da nadležne institucije samouprave u Prištini, kao i medjunarodne snage kojima je povereno očuvanje mira i sigurnosti na prostoru Kosova i Metohije, najozbiljnije shvate seriju napada kojima su izložene srpske crkve.
Saradnja Pošte Srbije i Кancelarije za IT i eUpravu
Vršilac dužnosti direktora Pošte Srbije Zoran Djordjević i direktor Кancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović dogovorili su danas proširenje saradnje u oblasti digitalizacije, saopšteno je posle sastanka.
“Dalji razvoj digitalnih servisa opredeliće i aktivniju ulogu Pošte u procesu digitalizacije u Srbiji, kroz elektronske servise Кancelarije koje bi za njene potrebe pružala Pošta, poput SMS servisa za obaveštavanje o terminu i mestu zakazane vakcinacije, i drugih vidova saradnje”, navodi se u saopštenju.
Na sastanku je razgovarano i o većoj upotrebi potencijala Državnog data centra.
Frilenseri traže odgovor o načinu oporezivanja u susednim zemljama
Predsednik Udruženja radnika na internetu u Srbiji Miran Pogačar rekao je da će sutra predati pismo ambasadi Severne Makedonije kojim će zatražiti zvaničan odgovor o tome kako se u toj zemlji oporezuje zarada digitalnih radnika.
On je za Betu rekao da će pisma sa istim zahtevom predati i ostalim zemljama iz okruženja iako „znaju da ni u jednoj državi, osim za oko 900 radnika u Bosni i Hercegovini, poreska služba nije naplatila ‘unazad’ porez na dohodak građana kao što pokušava u Srbiji“.
Poreska uprava Srbije je krajem prošle godine frilenserima, na osnovu kontrole njihovog rada u poslednjih pet godina, poslala rešenja za porez na dohodak sa, kako su rekli, astronomskim iznosima.
Posle njihovog protesta u januaru ove godine započeli su pregovori sa predstavnicima Vlade Srbije, koji su, kako su ocenili frilenseri neuspešno završeni ponudom Ministarstva finansija da im se otpiše kamata na te iznose, a da se ostatak duga plaća u mesečnim ratama u periodu od deset godina.
„Potpuno su ignorisali naš osnovni zahtev da se prethodni period ne oporezuje i time radnici na internetu ne guraju u sigurno dužničko ropstvo“, rekao je Pogačar.
Dodao je da je opravdan njihov zahtev da se prihodi frilensera u prethodnih pet godina ne naplaćuje jer ne postoji zakon koji to reguliše, a dokaz za to je što su mnogi pitali u Poreskoj upravi da li i koliko treba da plate porez i da im je rečeno da u domaćem zakonodavstvu ne postoji propis za oporezivanje te vrste rada u „platformskoj ekonomiji“.
Vlada Srbije je posle pregovora sa frilenserima najavila da će menjati Zakon o godišnjem porezu na dohodak građana, a i u Ministarstvu rada će se pripremati predlog zakona o fleksibilnim oblicima rada.
Pogačar je rekao da nezvanično znaju da u svim susednim zemljama postoji zakon o oporezivanju frilensera i da, na primer u Severnoj Makedoniji plaćaju porez na prihod od deset odsto.
On je rekao da su ih kolege iz susednih zemalja obavestile da ih njihove države ne oporezuju „unazad“, pre donošenja odgovarajućeg zakonskog i poreskog rešenja, a pogotovo ne za proteklih pet godina.
Srbija do sada, kako je rekao, nije uskladila svoje zakonodavstvo sa pojavom i razvojem poslova digitalnih radnika, uprkos mnogim pokazateljima da ih ima oko 40.000.
„Zvaničnim informacijama iz ambasada susednih zemalja želimo da Vladi Srbije pokažemo da postoje adekvatna zakonska i poreska rešenja i da ih treba primeniti i u Srbiji“, rekao je Pogačar.
Srbija kupila još dva miliona Sinofarmovih vakcina
Predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je putem video linka sa rukovodstvom kompanije Sinofarm o procesu nabavke vakcina, izgradnji fabrike kineskih vakcina u Srbiji, kao i o izgradnji i opremanju srpskih bolnica, saopšteno je iz Predsedništva.
Tokom sastanka je potpisan Ugovor o kupovini novih dva miliona doza vakcina kompanije Sinofam, čemu je prisustvovala je i ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo.
Vučić je preneo zahvalnost predsedniku Kine Si Đinpingu, rukovodstvu Komunističke partije i predstavnicima Sinofarma na pomoći u snabdevanju vakcinama, je rekao i da je najveći broj građana Srbije vakcinisan upravo tom vakcinom.
„On je istakao da su srpski stručnjaci dali veoma visoko mišljenje o kvalitetu i bezbednosti Sinofarmove vakcine”, navodi se u saopštenju.
Predsednik Sinofarm Grupe Liu Đingžen je izjavio da su srećni što mogu da pruže podršku ljudima u Srbiji u borbi protiv virusa.
„Cenimo poverenje građana u naš proizvod”, rekao je on, prenosi Tanjug.
Vlasta Velisavljević u bolnici zbog koronavirusa
Glumac Vlasta Velisavljević pozitivan je na kovid i trenutno se nalazi u bolnici, prenose beogradski mediji.
Prema navodima 94-godišnji glumac je u teškom stanju. Krajem januara se vakcinisao protiv koronavirusa.
Čest i dobrodošao gost RTS-a, Vlasta Velisavljević je prošle godine za RTS rekao da se čuva od kovida i da se pridržava svih propisanih mera.
„Meni je ovo lako da izdržim. Dosta sam bio u izolaciji. Zatočenici kažu: ‘Pa ja ovo mogu da izdržim na trepavicama’“, rekao je za Jutarnji program RTS-a.
Nije hteo mnogo da razgovara o sebi tom prilikom, već je gostovanje iskoristio da se zahvali svim medicinskim radnicima, koje je opisao kao ljude na „prvoj liniji fronta“.
„Divim se, pre svega medicinskim sestrama i braćom. Oni su pored naših lekara i specijalista, karika koja ne najviše vezana krevet. Oni su stalno sa nama. Baš bih voleo da čujem i vidim na TV-u njihove probleme sa kojima se suočavaju“, navodi glumac.
Stanković: Doveo bih Iličića u Zvezdu
Trener Crvene zvezde Dejan Stanković dao je intervju za slovenački “Ekip” pričao o svojoj povezanosti sa tom zemljom.
Naime, njegova supruga je državljanka Slovenije, šurak mu je Mile Aćimović, a još iz dana u Interu gaji veliko prijateljstvo sa golmanom Samirom Handanovićem.
Takođe, tema je bilo i poznanstvo sa aktuelnim predsednikom UEFA Aleksandrom Čeferinom.
“Moj šurak Milenko Aćimović mi je rekao da je utakmica sa Milanom prenošena na slovenačkoj televiziji u top terminu, i da su ljudi navijali za nas kao za nacionalnu reprezentaciju. Jako sam srećan što je tako. Srećan sam zbog fanova, ali i mog kluba. Protiv Milana smo pokazali da nismo inferiorani ili slabi. U pojedinim delovima meča smo bili moćni i konkretni. Mnogo mi je žao što nismo prošli. Mišljenja sam da smo igrom i odnosom zaslužili da igramo u osmini finala Liga Evrope“, rekao je Stanković.
“Za sve nas to je bila odskočna daska. To je za nas bila utakmica na kojoj možemo da pokažemo da u dogledno vreme ponovo možemo da igramo u Ligi šampiona. Ove sezone smo pokazali da pripadamo grupi tih klubova. Bili smo odlični, osvojili smo 11 bodova u grupi, i ove sezone je Liga Evrope bila prava mera za Crvenu zvezdu. Igrali smo odličan fudbal. Uspeli smo da popravimo nacionalni i klupski koeficijent. Svi se slažu da smo napravili ogroman uspeh“.
Govorio je o srpskom fudbalu i Linglong Superligi Srbije sa 20 klubova.
“To je možda previše. Ja nisam pozvan da to komentarišem, ali to je moje mišljenje. Sa smanjenjem lige bi se povećao kvalitet, i to bi odgovaralo Crvenoj zvezdi. Jer bi nam na svakoj utakmici bila potrebna maksimalna snaga“.
Rekao je i ko mu je bivših trenera najveća inspiracija.
“Od svih sam nešto naučio. Najviše mi je u životu pomogao Siniša Mihajlović. On mi je više od prijatelja, jer mi je mnogo pomogao kada sam imao 18 godina i došao u Lacio. Kada postaneš trener imaš jasan put. Od svih sa kojima si sarađivao uzmeš ono najbolje, nemoguće je nekog da kopiraš. Moraš da imaš jasnu viziju i ideju”.
EPA-EFE/PAOLO MAGNI
Svoju reprezentativnu karijeru Stanković je završio baš protiv selekcije Slovenije.
“Oprostio sam se posle poraza u Ljudskom vrtu. Bilo je 1:0 za Sloveniju. Vrlo čudna utakmica. Primili smo gol sa pola terena, promašili smo penal. Ali utakmice protiv Slovenije su uvek bile teške. Imali su strahovito organizovan tim. Posebno kada ih je predvodio Srećko Katanec. Uvek sam voleo da igram protiv Slovenije i vidim Mileta“.
Poseban odnos ima sa predsednikom UEFA Aleksandrom Čeferinom.
„Zahvaljujući njemu sam radio u UEFA 18 meseci, bavio sam se mlađim kategorijama. Znao sam da je UEFA ogromna organizacija, ali tek kada sam ušao unutra video sam kakva je to veličina. Ponosan sam na prijateljstvo sa Čeferinom. jer je on sjajan čovek. Nisam upoznao tako energičnu osobu koja tako sporovodi i bori se za svoje ideje. Veliki je profesionalac“.
Na kraju je Stanković rekao i kog Slovenca bi voleo da dovede u Zvezdu.
“Josipa Iličića. Siguran sam da bi ovde pravio razliku“, uz smeh je završio Stanković.
Izvor:B92
Senat odobrio zakon C-7 kako bi proširio pristup medicinskoj pomoći pri umiranju
Senat je usvojio zakon o proširenju pristupa medicinskoj pomoći pri umiranju, uključujući i ljude koji pate od mentalnih bolesti.
Glasanjem 60-25 za, uz pet suzdržanih, senatori su u sredu prihvatili revidiranu verziju zakona C-7, iako je vlada odbila ili izmenila neke amandmane koje je izneo Senat.
Očekuje se da će kraljevsku saglasnost dobiti vrlo brzo, nešto više od sedmicu dana pre roka koji je odredio sud.
Vlada je tražila i dobila četiri produženja roka. Najnovije, i vrlo verovatno poslednje produženje, upozorio je sud – trebalo je da istekne 26. marta.
Kada zakon počne da važi, Kanađani koji se nepodnošljivo pate a koji nisu pred prirodnim krajem svog života, odmah će steći pravo da zatraže medicinsku pomoć u umiranju, u skladu sa presudom Višeg suda u Quebec-u 2019. godine.
Ljudi koji pate isključivo od teških i neotklonjivih mentalnih bolesti moraće pričekati dve godine da steknu isto pravo. Vlada je prvobitno nameravala uvesti opštu zabranu osobama koje pate isključivo od mentalnih bolesti.
Ali, pod pritiskom senatora koji veruju da je izuzeće neustavno, naknadno je na to postavilo dvogodišnje vremensko ograničenje.
U međuvremenu, vlada se obavezala da će uspostaviti stručnu komisiju koja će savetovati o zaštitnim mjerama i protokolima koji bi se trebali primjenjivati na ljude sa mentalnim bolestima.
Zabrinutost zbog prava invalida
Vlada je odbila amandman Senata kojim se ljudima koji se plaše gubitka mentalne sposobnosti, omogućava da unapred podnose zahteve za asistiranu smrt.
Ali obavezala se da će u roku od 30 dana pokrenuti zajednički parlamentarni odbor koji će razmotriti to pitanje i druge nerešene stvari.
“Čekanje je gotovo za Kanađane koji trpe nesnosno i žele tražiti pomoćnike prema novim pravilima,” tweet-ovao je ministar pravosuđa David Lametti ubrzo nakon glasanja u Senatu. “Ovaj zakon poštovaće autonomiju Kanađana, a istovremeno štititi ranjive.”
Račun su pokrenula dvoje ljudi iz Quebeca s teškim invaliditetom koji su se obratili sudu kako bi se uspešno izborili za svoje pravo na odabir asistirane smrti jer, njihova prirodna smrt nije bila “razumno predvidljiva”.
Ali grupe za prava osoba sa invaliditetom žestoko su se usprotivile zakonu, tvrdeći da on obezvređuje živote ljudi sa invaliditetom i suočavaju se s diskriminacijom u zdravstvenom sistemu.
Oni se plaše da će na takve ranjive ljude vršiti pritisak, bilo direktno ili indirektno kroz društvene stavove i nedostatak usluga podrške, da prerano okončaju svoj život.
Mnogi zagovornici mentalnog zdravlja takođe su odbacili mogućnost eventualnog uključivanja ljudi koji pate isključivo od mentalnih bolesti.
Oni tvrde da je teže predvidjeti ishode mentalnih bolesti, od kojih se mnoge mogu lečiti, i ističu da je želja za umiranjem često simptom ovih bolesti.
Ali senator Stan Kutcher, psihijatar i član nezavisne grupe senatora koji je prvi predložio vremensko ograničenje za isključenje mentalnih bolesti, tvrdio je da svi Kanađani koji pate od neizlečivih i teških bolesti, fizičkih ili mentalnih, zaslužuju pravo na vlastiti izbor .
“Nije na nama da odlučujemo je li je patnja osobe nepodnošljiva”, rekao je Senatu malo pre glasanja.
Otpao je zahtev za konačnu saglasnost
Umirući dostojanstveno u Kanadi, pozdravio je potpisivanje zakona od strane Senata, nazivajući ga “važnim danom za prava na kraju života u Kanadi”.
Svih 20 konzervativnih senatora glasalo je protiv zakona, nekoliko njih jer su verovali da on ne ide dovoljno daleko, ali u osnovi se protive širenju režima umiranja uz pomoć asistencija, posebno na one sa mentalnim bolestima.
U emotivnom govoru neposredno pre glasanja, lider konzervativaca u Senatu Don Plett molio je svoje kolege da odbiju zakon.
“Ako je ikad bilo vreme za trezveno razmišljanje, sada je”, rekao je Senatu.
“Neretko možemo zaista reći da ovim glasanjem imamo priliku spasiti živote, spriečiti nepotrebnu prevremenu smrt ranjivih, pružiti nadu onima koji su je izgubili. Ali danas to činimo.”
Ukida se zahtev da osoba mora biti u stanju, dati konačni pristanak, neposredno pre izvođenja postupka.To ima za cilj da osigura da neko kome je odobren postupak, neće biti uskraćen ako izgubi mentalnu sposobnost, pre nego što se može sprovesti zahtev.
Takođe se odbacuje zahtev da osoba mora sačekati 10 dana, nakon odobrenja za pomoć prilikom umiranja, pre nego što započne postupak. I smanjuje se broj potrebnih svedoka na jednog sa dva. Ljudi koji nisu blizu prirodne smrti suočiće se sa većim preprekama.
Između ostalog, suočiće se sa najmanje 90 dana za procenu njihovih zahteva za pomoć pri umiranju.
Moraće biti upoznati sa svim alternativama, uključujući savetovanje, i moraće biti u mogućnosti dati konačni pristanak neposredno pre samog postupka.
SERBIANNEWS/CANADA
USA planira poslati 1,5 miliona doza vakcine AstraZeneca u Kanadu
WASHINGTON / OTTAWA – Sjedinjene Američke Države planiraju poslati otprilike 4 miliona doza vakcine AstraZeneca, koje ne koriste, Meksiku i Kanadi u ugovorima o pozajmici sa te dve zemlje, rekao je u četvrtak agenciji neimenovani zvaničnik uprave za agenciju Reuters.
Meksiko će dobiti 2,5 miliona vakcina, a Kanada 1,5 miliona doza, rekao je zvaničnik.
“Ovaj virus nema granica,” rekao je on pod uslovom da ostane anoniman. “Virus stavljamo iza sebe, samo ako pomažemo našim globalnim partnerima.”
Administracija predsednika Bajdena pod pritiskom je saveznika širom sveta, da podeli vakcinu, posebno AstraZenecu, koja je odobrena za upotrebu u drugim zemljama, ali još uvek nije u Sjedinjenim Državama.
AstraZeneca je napravila milione doza napravljenih u američkom pogonu i rekla je da će početkom aprila imati spremnih 30 miliona doza.
Dogovor o pozajmljivanju vakcine, koji je još u fazi finalizacije, ne utiče na planove predsednika Džoa Bajdena da vakcina bude dostupna svim odraslima u Sjedinjenim Državama do kraja maja, rekao je zvaničnik. Dogovor će verovatno biti javno objavljen u sledećih nekoliko dana.
Dvoje zvaničnika rekli su, da će vakcina biti isporučena po “kratkoj proceduri” nakon što posao bude završen, ali su odbili dati precizniji raspored.
Vakcine koje će biti „ pozajmljenje “ biće spremne su za upotrebu čim stignu. Prema sporazumu, Sjedinjene Države deliće doze sa Meksikom i Kanadom, uz dogovor da će im oni kasnije uzvratiti. Zvaničnik je rekao da će se taj deo dogovora dogoditi kasnije u toku ove godine.
SERBIANNEWS/CANADA
Pogledajte kako je trenutno izgleda ulazak u Kanadu ako dolazite avionom (VIDEO)
