DOBRA VEST: Građani Srbije mogu bez testova u Crnu Goru!
GRAĐANI Srbije u Crnu Goru mogu da ulaze bez ogranicenja (bez PCR ili ostalih testova)!
Ovo je u subotu veče na svom Tviter nalogu napisao Jakov Milatović, ministar ekonomskog razvoja Crne Gore, povodom vesti objavljene u centralnom dnevniku RTS, po kojoj je za građane Srbije prilikom ulaska u Crnu Goru obavezan negativni PCR test.
Frilenseri nastavili proteste
Više hiljada radnika na internetu (frilensera) okupilo se danas ispred zgrade Vlade Srbije gde su protestvovali nezadovoljni Predlogom Vlade za rešavanje statusa radnika tog sektora.
Okupljeni frilenseri blokirali su jednu traku Nemanjine ulice, ispred zgrade Vlade.
Jedan od frilensera, Nemanja Grujić, izjavio je da su se danas okupili kako bi „principijalno“ nastavili borbu za prava frilensera čija dugovanja nisu otpisana trenutnim predlogom vlasti.
Grujić je rekao da predlog nije još usvojen, iako su ga predstavnici radnika na interentu prihvatili i najavio je dalje akcije.
„Oni traže da retroaktivno platimo i zdravstveno osiguranje koje nismo koristili i druge stvari. To je neprihvatljivo“, kazao je on za ageniju Beta.
Oprez sa suplementima- postoje dobre i loše kombinacije
Veliki brij ljudi, u proteklih godinu dana sve više uzima suplemente, neki zato što su im to lekari preporučili u borbi sa kovidom 19, neki zato što su sami želeli, da bi popravili stanje svog imuniteta
Mnogi uzimaju preparate na svoju ruku, i ne pomišljajući da mogu da naprave grešku. Koje su kombinacije loše koje dobre, kada se može preterati sa dozom suplementa.
Gostujući u „Ordinaciji” , prof. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, istakao je da na tržištu postoje razni preparati.
Postoje oni u kojima je zastupljen vitamin Ce, vitamin De, samo cink ili samo selen, pa ljudi kupuju pojedinačno te preparate, koje i piju pojedinačno. Sa druge strane postoje i kompleksi vitamina i minerala.
Kombinacije koje se ne preporučuju:
Magnezijum i kalcijum
Cink i bakar
Minerali i pojedini antibiotici
Oprez kod primene lekova i suplemenata
Da li velika doza podrazumeva i veliku količinu iskorišćenog minerala ili vitamina koji pijemo?
„Kada govorimo o preventivnoj primeni kod osoba koje su zdrave i hoće preventivno da koriste suplemente,tu se treba držati propisanih dnevnih količina, recimo vitamin Ce se uzima u dozi do 500 miligrama, višak se neće apsorbovati.Nema supstance koja ne može da napravi neželjene efekte.Svaki lek može da bude i otrov, ako se primeniu neodgovarajućoj dozi”, napomenuo je profesor.
Da li organizmu treba odmor od suplemenata?
„Jedan opšti princip je da suplemente koristite oko tri meseca, a onda se napravi period pauze od mesec dana, jer su rezerve popunjene”, rekao je profesor Samardžić.
Poznato je da se vitamin Ce veoma često nalazi u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom, sa aspirinom, pa ne treba uzimati više od 500 miligrama vitamina Ce na dan.
Kombinacije koje se preporučuju:
Gvožđe i vitamin Ce
Vitamin De3 i vitamin Ka2
Magnezijum i vitamin De
Selen, kao suplement nije preporučljiv kod pacijenata sa dijabetesom. Selen može loše da utiče i na jetru.On se ne koristi bez konsultacija sa endokrinologom.
Kada treba uzimati suplemente, u koje doba dana?
„Vitamin De treba uzimati uz obrok u popodnevnim satima. Cink, daje efekat smirenja i daje se u večernjim satima. Magnezijum se može uzimati u svim delovima dana, u zavisnosti od namene organizmu.Vitamini Be kompleksa uzimaju se u prepodnevnim satima”, rekao je prof. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Britanska Kolumbija ograničava nebitna putovanja do 25. maja, prekršiocima će biti pisane kazne
VANKUVER – Najnovija naredba o ograničenju putovanja u BC-u sprečava ljude da napuste svoje zdravstvene oblasti i, ostaće na snazi do 25. maja 2021.
Ljudi, za koje se utvrdi da putuju između zdravstvenih regija iz nebitnih razloga suočiće se sa kaznom u iznosu od 575 dolara, objasnio je danas ministar javne bezbednosti Mike Farnworth.
“Za potrebe ove naredbe, severne i unutrašnje zdravstvene oblasti smatraće se kombinovanom regijom, a vlasti u zdravstvenim oblastima Vancouver i Fraser Health takođe će se smatrati kombinovanom regijom”, objasnio je Farnworth, dodajući da regija ostrva Vancouver neće imati promenu, osim nekih izuzetaka.
Iako Farnworth primećuje da će prekršitelji biti prijavljeni, kaže da se pokrajina još uvek savetuje sa policijom i da će više detalja biti objavljeno narednih dana.
“Sledećih dana nastavićemo rad sa policijom na uspostavljanju dodatnih mera, kako bismo osigurali da oni imaju potrebna ovlašćenja za sprovođenje povremenih provera na putevima, poput programa CounterAttack, na strateškim mestima izvan definisanih regija”, objasnio je. ” Za kršenje ove naredbe biće izrečena novčana kazna u iznosu od 575 dolara.”
Pokrajina je prikazala listu onoga što se smatra “osnovnim” razlozima putovanja:
-putovanje povezano sa poslom, uključujući volonterski rad;
-preseljenje u drugo prebivalište ili pomaganje osobi da se preseli ;
-komercijalni transport robe;
-razlozi zdravstvenih usluga ili socijalnih usluga ili pomoć nekome;
– odlazak na sud;
– sprovođenje sudskog naloga;
– provođenje roditeljskog vremena sa maloletnim decom;
– briga o deci;
-pohađanje nastave ili pohađanje obuke u višoj instituciji ili školi;
-reagovanje na hitne slučajeve ili kritične incidente, uključujući incidente koji uključuju akcije traganja i spašavanja;
-pružanje nege ili pomoć osobi kojoj je potrebna nega ili pomoć zbog:
psihološkog, bihevioralnog ili zdravstvenog stanja, kao i
fizičko, kognitivno ili mentalno oštećenje.
-poseta esencijalnog posetioca kako je predviđeno smernicama ministarstva zdravlja, koji je na snazi od 1. aprila 2021;
-prisustvovanje sahrani;
-putovanje pod nadležnošću naredbe koju je izdao pokrajinski zdravstveni službenik prema Zakonu o javnom zdravstvu.
-putovanje stanovnika lokalnog zdravstvenog područja doline Bella Coola ili centralne obale u Port Hardy po osnovnu robu i zalihe;
-putovanje stanovnika lokalnog zdravstvenog područja Hope u Chilliwack po osnovnu robu i zalihe;
-povratak u vlastitu kuću.
Farnworth još jednom pozvao ljude da što više budu kod kuće.
„Ovo je prvenstveno, fokusirano je na rekreativna, nebitna putovanja. To je ono na što je fokusirano “, rekao je, napominjući da izuzeci daju mesta za posebne okolnosti.
Farnworth kaže da će biti posebnih sredstava za pomoć u izvršenju ove naredbe. Dakle, da, postojaće provincijski novac koji će pomoći da se ova naredba sprovodi. ”
Pokrajina je rekla da će znakovi biti postavljeni na autoputu i duž granice sa Albertom. „Podsećamo putnike koji dolaze van provincije da, osim ako ne dolaze zbog bitnih poslova, ne bi trebali dolaziti. Trebali bi se vratiti u svoje matične zajednice. ” BC Ferries takođe više ne prihvata rezervacije za rekreativna vozila poput kampera i prikolica.
Pokrajina sarađuje sa BC Ferries kako bi “ograničila prolazak nebitnih vozila, odvratila nebitne rezervacije i ograničila plovidbu”, a takođe se vrši savetovanje sa čelnicima u turizmu i ugostiteljstvu, kako bi se podstakla preduzeća da odbiju nove rezervacije ljudi van njihovih regija. Od njih se takođe traži da otkažu postojeće rezervacije van njihovih zdravstvenih zona.
U međuvremenu, BC Parks radi na informisanju posetioca o ograničenjima i po potrebi će ponuditi povraćaj novca.
SERBIANNEWS/CANADA
POZITIVNI EKONOMSKI POKAZATELJI: Srpska u martu ostvarila najveći izvoz ikada
U prva tri meseca 2021. godine ostvaren je izvoz u vrednosti od 954 miliona KM, što je za 15,2 odsto više nego u periodu januar – mart 2020. godine, te uvoz od jednu milijardu i 139 miliona KM, što je povećanje od 3,9 odsto. Pokrivenosti uvoza izvozom iznosila je 83,8 odsto.
Najveće učešće u izvozu imala je električna energija sa 86 miliona KM, a najveće učešće u uvozu ostvaruju lekovi sa 48 miliona KM.
– Najviše se izvozilo u Hrvatsku i to u vrednosti od 148 miliona KM, odnosno 15,5 odsto i u Italiju 138 miliona KM, odnosno 14,4 odsto od ukupno ostvarenog izvoza. U istom periodu, najviše se uvozilo iz Srbije i to u vrednosti od 195 miliona KM, odnosno 17,1 odsto, te iz Italije – saopšteno je iz Zavoda za statistiku RS.
Takođe, rast je zabeležen i u pogledu prosečne plate.
Prosečna mesečna plata nakon oporezivanja u Republici Srpskoj isplaćena u martu 2021. godine iznosila je 978 KM, a bruto plata 1.518 KM.
U odnosu na isti mesec prethodne godine, nominalno je veća za 2,3 odsto, a realno za 3,1 odsto.- Posmatrano po područjima, u martu 2021. godine najviša prosečna plata nakon oporezivanja isplaćena je u području finansijske delatnosti i osiguranja i iznosila je 1.505 KM, a najniža u području građevinarstva, 699 KM – naveli su u Zavodu za statistiku RS.
Imaju potpuno kompjuterizovan plastenik: Kakva je berba krastavaca ove godine? VIDEO
Leskovac — Porodica Stojković u selu Navalin kod Leskovca, jedan je od najvećih proizvođača ranog povrća.
Njihov plastenik je potpuno kompjuterizovan i ovde već dve nedelje uveliko traje berba krastavaca.
Domaćin imanja Joca kaže da, iako je cena dobra ove godine, berba nije toliko uspešna zbog niskih temperatura.
“Troškovi u proizvodnji su mnogo veći nego što smo imali poslednjih 20 godina, jer smo morali da grejemo duže vreme”, kaže Joca.
Njegov sin Vladica ističe da je ova godina bila specifična.
“Zima je bila blaga, ali dugačka. Mi inače potrošimo od 350 do 400 kubika drva, a ove godine 500. Ali, trud se isplatio nama koji dogrevamo plastenike jer imamo nekog učinka, ostali su na gubitku”, kaže on.
Inače, porodica Stojković ima preko 60 plastenika, u kojima se godišnje proizvede preko 100.000 biljaka, paradajza i krastavaca.
“Imamo oko osam sezonskih radnika svakodnevno, ali kada treba i preko deset. Imamo preko dva hektara površine, a godišnje proizvedemo oko 500 tona robe”, kaže domaćinov drugi sin, koji takođe radi na imanju.
Opširnije u video-prilogu:
Sve više putnika ulaze u Kanadu kopnenim putem da izbegnu karantinske hotele
Greg Peacock se prošetao duginim mostom na Nijagarinim vodopadima ON, i vratio se u Kanadu sa svoja tri psa u ruci, zastajući da napravi nekoliko selfija, ali on na ovom mostu nije da bi se šetao ili pravio selfije.
Odabrao je upravo ovu ulaznu tačku iz Sjedinjenih Država kako bi izbegao obavezni trodnevni boravak u hotelu u karantinu, koji se odnosi na avio putnike koji ulaze u Kanadu.
“Ne želim trošiti tri dana sedeći zaključan u hotelu, kad se vratim u Toronto da bih tako obavljao posao”, rekao je.
Jedan je od mnogih Kanađana koji sleću u američke aerodrome blizu američko-kanadske granice i pešice prelaze ili unajmljuju automobilske službe da ih prevoze kako bi izbegli boravak u karantinskim hotelima koji su obavezni za putnike u vazdušnom saobraćaju.
Umesto da leti direktno do međunarodnog aerodroma Pearson u Torontu, Paun je iz Los Angelesa doletio do Buffala, NY, uzeo taksi do granice, ušao u Kanadu i vozom krenuo za Toronto.
“To traje malo duže, ali to je sve avantura”, rekao je.
Paun je rekao za CBC News da će ići u karantin kad se vrati kući.
Od 21. februara kopnenim putem prešlo je blizu 20.000 ljudi
Hodanje preko granice nije ništa novo ili ilegalno, ali se suprotstavlja savetu za nebitna putovanja i, omogućava putnicima da izbegnu boravak u jednom od saveznih karantinskih hotela, u kojima za trodnevni boravak mogu platiti i do 2.000 dolara što je uslov za one koji dolaze avionom.
Privremene mere i zatvaranje kopnene granice između Kanade i SAD-a, koje su stupile na snagu u martu 2020, produžene su do 21. maja.
Paun nije sam. Otkako su ova pravila stupila na snagu 21. februara, gotovo 20.000 ljudi prešlo je granicu kopnom (ne uključujući esencijalne radnike), prema analizi koju je pružila Kanadska agencija za granične usluge (CBSA).
Bez obzira na to vraćaju li se Kanađani kopnom ili vazduhom, ako nisu esecijalni radnici ili su na neki drugi način izuzeti, prema saveznim smernicama, moraju biti u karantinu 14 dana, a avio putnici provode prva tri dana u hotelu dok ne dobiju rezultat COVID-19 testa. Kopneni putnici moraju preći granicu direktno do svog karantinskog odredišta.
Posebna pravila za snežne ptice?
Scott i Caryl Rutledge iz Toronta odlučili su se za let do međunarodnog aerodroma Buffalo-Niagara i unajmljivanje limuzine koja će ih odvesti preko granice, iz Tampe FL, gde imaju imovinu i gde su proveli poslednja dva meseca
“Vakcinisani smo. Pokazali smo se kao negativni na COVID testovima”, rekao je Scott Rutledge, dok su on i njegova supruga sedili u zadnjem delu limuzine na kanadskoj strani Rainbow Bridge-a na Niagarinim vodopadima.
“Smatramo da smo sto posto zdravi što se tiče COVID-a, pa je sve drugo bilo nepotrebno dupliranje. To je krajnje preterano, barem deo što se odnosi na nas.”
Par je platio oko $ 350 za putovanje sa aerodroma Buffalo, plus $ 200 svako za svoj test na COVID-19.
Rekli su da bi za snežne ptice poput njih trebala postojati drugačija pravila.
“Mislim da bi trebalo biti dva nivoa ulaska: jedan za snežne ptice, vakcinisane ljude koji su otišli duže od mesec dana i … različita pravila možda za ljude koji su otišli na odmor dve sedmice. To je potpuno druga stvar “, rekla je Caryl Rutledge.
Iako su kopnene granice zatvorene za nebitna putovanja, svi kanadski državljani imaju pravo ulaska u Kanadu. Ali, kao i avio putnici, oni moraju predstaviti negativni test COVID-19 napravljen u roku od 72 sata od dolaska na granicu i imati karantinski plan.
Za one koji putuju iz inostranstva preko Sjedinjenih Država, negativan test treba pokazati po dolasku u SAD, po američkoj vladi, i opet na kopnenoj granici prilikom ulaska u Kanadu.
Putnicima se takođe daje test za poneti kući koji treba obaviti 10. dana po povratku.
Ne postoje izuzeci za one koji su već vakcinisani.
Lokalne vlasti nadgledaju poštovanje karantina
CBSA je za CBC News rekao da ne prati Kanađane koji se vraćaju u zemlju nakon vakcinacije protiv COVID-19 u inostranstvu.
Ali kanadska agencija za javno zdravstvo (PHAC) prati putnike koji su pozitivno testirali na COVID-19.
Od 22. februara do 18. aprila, agencija je rekla da je primila je 50.905 rezultata testova od putnika koji su ušli kopnom u Kanadu. Od toga je 128, ili 0,25 posto, pozitivno na COVID-19.
U istom periodu za putnike koji su došli avionom, agencija je rekla da je primila 144.177 rezultata ispitivanja, od kojih je 2.541 – ili 1,76% pozitivnih na COVID-19.
Agencija takođe nadgleda usklađenost karantina za putnike iz vazduha i sa kopna uz pomoć lokalnih agencija za provođenje zakona, RCMP i nezavisnih sigurnosnih kompanija.
I tokom istog vremenskog okvira, RCMP i lokalne agencije za sprovođenje zakona pratili su 13.500 avionskih putnika i 5900 kopnenih putnika, kod kojih je 95% utvrđeno da je sve u skladu sa karantinskim nalozima.
Cene letova za Buffalo rastu
U e-poruci za CBC News, kanadska agencija za javno zdravlje rekla je da je “usklađenost sa graničnim merama bila visoka”.
CBC News zatražio je komentar od Health Canada-a zašto ljudi koji putuju avionom moraju ići u hotel, a oni koji kopnom ulaze u zemlju ne, ali nije stigao direktan odgovor.
Health Canada je u e-poruci rekla da “vlada Kanade kontinuirano procenjuje efikasnost pograničnih mera”.
Kopneni granični prelazi mogli bi privući više pažnje u svetlu odluke Kanade u četvrtak da zabrani avio letove iz Indije i Pakistana na 30 dana kao odgovor na sve veće brojanje slučajeva COVID-19 i širenje novih varijanti.
Čini se da su i aviokompanije shvatile da postoji rupa na kopnenoj granici. Cene letova za Buffalo iz popularnih odredišta za snežne ptice, poput Tampe, Orlanda, Florida, Phoenix-a i Los Angelesa, su porasle otkako su u Kanadi na snagu stupila karantinska pravila hotela.
“U početku sam se osećao prilično pametno, ali očigledno je da sve više ljudi to shvata i koristi ovu zakonsku rupu”, rekao je Peacock koji svakog meseca putuje tamo-ovamo kako bi bio sa suprugom u Los Angelesu.
“Letovi za Buffalo bili su prepuni. Cene rastu.”
Auto usluge imaju stabilno poslovanje
Usluge kopnenog auto prevoza u USA takođe dobijaju konkurenciju.
Otprilike 30 kilometara od Duginog mosta, kod mosta Mira u Fort Erie, Ont., Bethea Reznik sedi u svom kombiju na najbližem parkingu do granice.
Čita dok čeka kog kanadskog putnika da doveze autoservis iz USA. Tada će on voziti Kanađane do Toronta.
Američki vozači autobusa i taksija smatraju se osnovnim pružaocima usluga, što im omogućava prebacivanje Kanađana preko granice.
“Prilično sam zauzeta”, rekla je o svom poslu. “Nastojim pomoći ljudima koliko god mogu.”
Reznik je rekla da ima otprilike dva putovanja do Toronta sedmično.
Parkirana u blizini Reznikovog kombija, Alison Noble čeka njenog sina Erica Noble-Marksa doveze američki taksi. Student prava iz Bostona vraća se kući u Toronto.
Noble-Marks je rekao da je vakcinisan, ali sa obzirom na to kako se još uvek malo zna o mogućnosti prenošenja virusa nakon vakcinisanja, odlučio se za kopneni prelaz jer mu se čini sigurnijim od letenja pa boravka u hotelu.
“Hteo sam učiniti nešto, kako bi smanjio kontakt između ruku što je više moguće”, rekao je.
Rekao je da planira kod kuće nastaviti karantin sa majkom.
Noble-Marks je rekao da se ne protivi tome da se od putnika traži boravak u karantinskom hotelu ako to usporava širenje COVID-19, ali to ne bi trebalo koštati.
“Jedno je boraviti u hotelu nekoliko dana, a drugo je biti na udaru”, rekao je.
“Nisam ulazila u hotel’
Za neke putnike koji su razgovarali za CBC News, izbegavanje boravka u hotelu nije se odnosilo na troškove već na zdravlje.
Betty Bennett, koja zimi provodi u Arizoni, odvezao je američki auto servis sa aerodroma Buffalo do svoje kuće u Orillia, Ont., jer je bila odlučna da ide direktno kući, nije planirala ulaziti u hotel.
PHAC je rekao da je do 18. aprila 45.194 hotelskih soba rezervisano u vladinom smeštaju koristeći globalni poslovni sistem, koji ne uključuje sobe koje su putnici rezervirali direktno kroz hotele. Svaka od tih rezervacija može sadržavati više soba ili gostiju.
Većina hotelskih soba rezervisano je u Torontu čak 26.454, zatim sledi Vancouver sa 10.921. Oko 49.000 avionskih putnika, što predstavlja 11% ukupnog broja, izuzeti su iz boravka u hotelu.
Što se tiče novčanih kazni za one koji izbjegavaju hotelski boravak, PHAC kaže da je od 19. aprila upoznat sa 404 kazne koje su date putnicima koji nisu rezervisali hotel ili su odbili da borave u njemu.
Kazna za odbijanje odlaska u hotel iznosi 3.000 dolara.
SERBIANNEWS/CANADA
Đoković u polufinalu Srbija opena
Najbolji teniser sveta Novak Đoković plasirao se u polufinale ATP turnira u Beogradu pošto je danas pobedio sunarodnika Miomira Kecmanovića sa 6:1, 6:3.
Meč Đokovića i 47. tenisera sveta trajao je sat i 16 minuta.
Đoković je brzo, uz dva brejka stigao do prednosti od 5:1 u prvom setu, ali je onda usledila velika borba u sedmom gemu.
Kecmanović je u tom gemu imao dve brejk prilike koje nije iskoristio, dok je Đoković iskoristio tek petu set loptu.
Na početku drugog seta Đoković je odmah napravio brejk, a pri rezultatu 4:2 napravio je i drugi brejk u setu, javlja Beta.
Kecmanović je do prvog brejka u meču došao u narednom gemu, ali nije uspeo da uhvati priključak, pa je Đoković taj deo igre dobio rezultatom 6:3.
Prvi teniser sveta će se za plasman u finale boriti sa pobednikom meča u kojem se sastaju Rus Aslan Karacev i Italijan Đanluka Mager.
Neto dobit privrede Srbije 433,5 milijardi dinara u 2020. godini, u trgovini najveći profit
Neto profit privrede Srbije iznosio je 433,5 milijardi dinara u 2020. godini, što je za 20,7 odsto više nego prethodne godine, dok je broj zaposlenih bio veći za 43.592 radnika, saopštila je danas Agencija za privredne registre (APR).
„Većina sektora je u godini koju je obeležila kriza izazavna pandemijom koronavirusa zabeležila pozitivno poslovanje, od čega je oko polovina njih uvećala profitabilnost u poređenju sa prethodnom godinom. Najveći pozitivan neto rezultat u iznosu od oko 134,9 milijardi dinara bio je u sektoru trgovine na veliko i malo, što je povećanje od 81,4 odsto u odnosu na 2019. godinu”, rekla je na konferenciji za novinare registrator u APR-u Ružica Stamenković.
Ona je navela da je u sektoru snabdevanja električnom energijom dobitak povećan 6,6 puta i iznosio je 26,2 milijarde dinara.
U Srbiji su krajem prošle godine poslovalo 130.582 privredna društva sa 1.217.954 radnika, a podatke za statističke i druge potrebe dostavilo je 108.625 društava.
Ukupan neto dobitak privrede iznosi je 711,7 milijardi dinara i uvećan je za 10,7 odsto u odnosu na 2019. godinu, a neto gubitak bio je oko 278,2 milijarde dinara i manji je za dva odsto. Pozitivno je poslovalo 62.230 privrednih društava a gubitak je uknjižilo njih 29.117, dok rezultat nisu prikazala 14.764 privredna društva, javlja Beta.
Kako je navela Stamenković, ukupni poslovni prihodi od oko 11.701 milijarde dinara porasli su za 0,7 odsto, a poslovni rashodi svega 0,1 odsto. U delu finansiranja privreda je imala gubitak od 34,3 milijarde dinara, koji je smanjen za 14,3 odsto, i to pretežno usled manjih rashoda kamata.
Ona je istakla da je pored trgovine i sektor prerađivačke industrije pokazao otpornost u kriznom periodu sa dobitkom od 130,9 milijardi dinara, i u tom sektoru koji inače zapošljava najveći broj radnika (391.855) on je i najviše uvećan – za 17.015 radnika.
U sektoru građevinarstva je neto dobit uvećana 72,6 odsto, na 58,5 milijardi dinara, zatim u sektoru informisanja i komunikacije za 19,6 odsto, na 44,9 milijardi dinara, gde je i broj zaposlenih povećan za 11.729 radnika, na ukupno 62.769.
Uspešnije je poslovao i sektor poljoprivrede sa ostvarenih 9,7 milijardi dinara dobitka, posle gubitka u prethodnoj godini od 4,7 milijardi dinara.
Iako su zadržali pozitivno poslovanje, lošije rezultate u poređenju sa prethodnom godinom iskazali su sektor poslovanja nekretninama i sektor rudarstva, koji beleže dobitak od 4,2 milijarde dinara, odnosno 1,2 milijarde dinara, što je svega 17,5 odsto, odnosno sedam odsto prošlogodišnjeg pozitivnog neto rezultata.
Dobitak u sektoru umetnosti, zabave i rekreacije je smanjen za 21,1 odsto, na 1,2 milijarde dionara
„Teret krize najteže su podneli sektor saobraćaja i skladištenja i sektor usluga smeštaja i ishrane u kojima je iskazan gubitak od 11,5 milijardi, odnosno 9,2 milijarde dinara, posle dobitka prethodne godine od 11,4 milijarde, odnosno 1,3 milijarde dinara”, kazala je Stamenković.
Javna preduzeće, njih 545, su uspešnije poslovala u 2020. godini i imala su ukupno neto dobit od 29,6 milijardi dinara (gubitak prethodne godine bio je 3,6 milijardi dinara). Broj zaposlenih u tim preduzećima je smanjen za 1.194 radnika, tako da su ukupno zapošljavala 114.451 radnika.
Dobitak preduzetnika u Srbiji bio je prošle godine oko 36 milijardi dinara, što je za 14,7 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, a zapošljavali su 225.404 radnika.
Ukupan dobitak 25 banaka bio je 40 milijardi dinara, što je za 37,4 odsto manje nego 2019. godine, a 20 društava za osiguranje ostvarilo je dobitak od 12,9 milijardi dinara, što je povećanje od 11,1 odsto.