Pogledajte plan u 4 koraka ponovnog otvaranja i vraćanja života u normalu u Britanskoj Kolumbiji
Prema provincijskom planu ponovnog pokretanja predstavljenom u utorak, ljudi u BC-u mogu da se sretnu s nekoliko prijatelja u restoranu i večeraju u zatvorenom, ugoste mali broj posetioca u svom domu i putuju u rekreativne svrhe unutar vlastite zone za putovanja.
Pogledajte planirani vremenski raspored po datumima:
Korak 2: Sredina juna (najraniji datum 15. juna)
Korak 3: Početkom jula (najraniji datum 1. jula)
Korak 4: Početkom septembra (najraniji datum 7. septembra)
Zvezdi pripala penal lutrija, trofej Kupa i “dupla kruna”
Fudbaleri Crvene zvezde osvojili su trofej Kupa Srbije, pošto su u finalu savladali ekipu Partizana nakon boljeg izvođenja penala. Crveno-beli su tako kompletirali “duplu krunu”.
Jedan od boljih i zanimljivijih “večitih derbija” igrao se u ovogodišnjem izdanju finala Kupa Srbije.
Iako se moglo videti pregršt šansi na stadionu “Rajko Mitić”, golova u regularnih 90, a potom i nakon 120 minuta nije bilo.
Zanimljiva je bila i penal serija, u kojoj nije nedostajalo neizvesnosti, čarki i uzbuđenja.
Precizni za Crvenu zvezdu sa bele tačke bili su: Rodić, Pankov, Krstović i Nikolić.
Za Partizan su pogađali Natho, Živković i Stevanović, ali su neprecizni bili Jojić i Štulić, pa je Crvena zvezda odnela pobedu.
Zvezda je tako stigla do 26. trofeja u Kupu Srbije, prvog još od 2012. godine.
Partizan drugu sezonu zaredom biva zaustavljen u finalu Kupa, pošto je prošle sezone takođe nakon jedanaesteraca bio poražen od Vojvodine.
Kanada se priprema za ponovno otvaranje. Može li ovoga puta potrajati?
Veći deo Kanade se nalazi pred ponovnim otvaranjem, sa teško pogođenim provincijama koje su ukinule blokade i iscrtale put do nečega, što nejasno podseća na normalno, dok očajnički pokušavaju izbeći greške iz prošlosti.
Najnovija prednost koju imamo na svojoj strani su vakcine, tajna karta Get Out of Jail Free, koja će delovima zemlje koji nisu hteli uvesti stroge mere javnog zdravstva pomoći ublaže loše stanje.
“Vakcine će otupiti štetu zbog užurbanog ponovnog otvaranja, ali moje je razmišljanje da idemo oprezno i postepeno”, rekao je dr. David Fisman, epidemiolog sa škole javnog zdravlja Dalla Lana na univerzitetu u Torontu. “Najvažnija stvar koju trenutno možemo učiniti je da vakcinišemo ljude.”
Ali u kojem ćemo trenutku imati dovoljno dobru situaciju, da ponovo otvorimo restorane, barove, teretane i druge vitalne sektore privrede koje smo nekad uzimali zdravo za gotovo, a sada smatramo visokim rizikom?
To zavisi o tome koga pitate i gde živite.
Kanada ima visoki standard kada je u pitanju ponovno otvaranje
Kanadska glavna službenica za javno zdravstvo dr. Theresa Tam kaže, da bi provincije trebale početi sa ukidanjem ograničenja javnog zdravlja, tek kada 75% odraslih ima barem jednu dozu vakcine, a 20% bude potpuno vakcinisano.
Ipak, taj visoki cilj zapravo nije postignut nigde drugde na svetu.
U SAD-u manje od 50% stanovništva ima barem jedan pogodak, ali to nije sprečilo mnoge države da ponovno otvore društvo, pa čak ni da potpuno vakcinisani Amerikanci u većini mesta prestanu nositi maske.
U UK više od 70% odraslih primilo je prvu dozu i ljudima je sada dozvoljeno ne samo da se prvi put nakon nekoliko meseci sastaju u zatvorenom, već i da ručaju u pubovima i restoranima, pa čak i odlaze u bioskope.
I uprkos tome što su tek nedavno postiglo 60% vakcinisanih jednom dozom, Izrael je još pre nekoliko meseci počeo ponovno otvarati svoju ekonomiju omogućavajući potpuno vakcinisanim ljudima da posećuju restorane, teretane, koncerte i sportske događaje.
Ipak, te zemlje su imale mnogo brži početak kampanje vakcinacije od Kanade, ali ih mi brzo dostižemo.
Za samo pet sedmica, Kanada je udvostručila broj vakcinisanih, sa 10 miliona sredinom aprila na više od 20 miliona u petak. Blizu 50% Kanađana takođe je do sada primilo barem jednu dozu, nadmašivši ove sedmice SAD po procenu prve doze po stanovniku, ali ima mnogo manje potpuno vakcinisanih ljudi, jer je kanadska strategija preusmerena na davanje prioriteta prvoj dozi.
Pokrajine se spremaju za ponovo otvaranje
Dakle, da li je sada pravo vreme za ponovno otvaranje Kanade? Ili bi naše najteže pogođene provincije trebale čekati da dostignu preporuku savezne vlade od 75% i 20% vakcinisanih?
“Mislim da ćemo uskoro biti u poziciji za značajno otvaranje zbog vakcinacije”, rekla je prof. Caroline Colijn, istraživač zaraznih bolesti sa Univerziteta Simon Fraser.
“Nije isto kao pre, kada smo imali ogroman broj novih žarišta i morali smo mesecima gasiti žarišta, a sada sa vakcinama je situacija, kao kad kiša pada po vatri.”
Saskatchewan je postala prva provincija koja je početkom ovog meseca objavila ambiciozni plan ponovnog otvaranja koji će omogućiti da barovi, grupni kursevi fitnesa i okupljanja u zatvorenom prostoru ponovo počnu krajem maja, bazirajući se na 70% vakcinisanih ljudi starijih od 40 godina, makar sa jednom dozom.
Quebec predvodi sve provincije u kampanji vakcinacije, sa više od 60% odraslih koji su primili prvu dozu i otprilike 15% više od zakazanih vakcinisanja.
To je omogućilo provinciji koja je zabeležila više smrtnih slučajeva po stanovniku od COVID-19 nego bilo koja druga, da postane sledeća koja je objavila detaljan plan za ponovno otvaranje početkom ove sedmice.
Iako je Quebec poslednjih sedmica uspeo smanjiti broj slučajeva, hospitalizacija i smrtnih slučajeva, tempo vakcinacije je ono što je provinciji omogućilo da krene sa merama opuštanja.
28. maja pokrajina će konačno ukinuti policijski čas koji je na snazi u nekim regijama od januara, a zatim će, u kratkom roku, omogućiti da se restorani i barovi ponovo otvore, a mnoge aktivnosti da se nastave.
Doktor Horacio Arruda, provincijski direktor javnog zdravstva, rekao je: “Vakcinišimo se u maju, a zatim i sloboda i nada za fino leto.”
To je daleko ispred od ostalih teško pogođenih provincija poput Ontarija, gde je veći deo provincije od sredine decembra, uglavnom pod strogim nadzorom, uprkos značajnom padu broja ovih dana.
Ali premijer Doug Ford objavio je u četvrtak, da na kraju tunela ima svetla, a aktivnosti na otvorenom dozvoljene su od subote, a stvari poput ručavanja na otvorenom vraćaju se od 13. juna, kada se očekuje da će 60% ljudi u Ontariju dobiti prvu dozu .
I dok Alberta još nema službeno plan za ponovo otvoranje, đaci u Alberti K-12 će se vratiti u nastavu naredne sedmice a potpuno vakcinisani će moći da preskoče karantin, ako su bili izloženi COVID-19 i ne pokazuju simptome.
“Ovo je sve neistražen teren”, rekao je dr. David Naylor, koji je vodio saveznu istragu nacionalnog odgovora Kanade na epidemiju SARS-a 2003. godine, a sada kopredsedava radnom grupom za imunitet COVID-19 kod savezne vlade.
“Očekujem da idemo na još jedan kanadski eksperiment sa više jurisdikcija, sa ponovnim otvaranjem, kako u pogledu tempa, tako i u pogledu forme.”
Kanada mora ostati na oprezu u pogledu varijanti virusa
Oprez sa najavom ponovnog otvaranja planova možda je delom posledica katastrofalnog pokušaja ukidanja zaključavanja u februaru koji je podstako razorni treći talas u delovima Ontarija, Alberte i Quebec-a zbog brzog širenja zaraznijih sojeva koronavirusa.
Ali stručnjaci kažu da, iako je pretnja od zabrinjavajućih varijanti još uvek veoma prisutna, nove varijante bi se mogle pojaviti i sa još strašnijim mutacijama, poput mogućnosti ne stvaranja imuniteta od strane vakcine.
“Ako želimo ponovno otvaranje što je pre moguće, možemo to učiniti i verovatno to možemo učiniti bez ugrožavanja našeg zdravstvenog sistema čineći to opušteno i pažljivo”, rekla je Colijn. “Ali ako želimo biti stvarno sigurni da nećemo imati varijantu ponovnog talasa, koji preti našem zdravstvenom sistemu na jesen, onda o ovome takođe moramo razmišljati.”
Fisman kaže da su varijante ” lopta koja krivuda ” i koja bi mogla ugroziti uspeh naše strategije ponovnog otvaranja, dodajući da bi provincije trebale “ići polako” i “menjati jednu po jednu stvar, a zatim ponovno procenjivati”.
Colijn kaže kako se Kanada dalje otvara, moramo “biti na oprezu” za nove varijante i sprečavati ih da uđu u zemlju ako se pojave negde drugde u svetu, dodajući da ćemo možda morati delovati proaktivno pre nego što stignu.
“Moramo se vakcinisati sa drugom dozom, jer će to zaista pomoći imunitetu protiv novih sojeva i možda ćemo morati imati i pojačivače”, rekla je.
“Stvarno nam je potrebno da stanovništvo shvati i da prestane da misli, da im možda neće trebati druga doza pre nego što opet ručaju u restoranu, ali trebaće im … za povratak u normalan život.”
SERBIANNEWS/CANADA
Kanadski tajni rat: Zaboravljena kanadska uloga u Vijetnamu
Kad god je Kanada ulazila u ratne sukobe u 20.veku, gotovo uvek je to činila zajedno sa Sjedinjenim Državama: rat sa Korejom, sukob u Persijskom zalivu, bombardovanje Jugoslavije, učešće u oba svetska rata i rat u Avganistanu.
Zapanjujući izuzetak je, naravno, Vijetnam. Kanada se klonila 19-godišnjeg prisustva Amerikanaca u Indokini, a time je pošteđena žrtve, poniženja i dugotrajne domaće političke podele.
Ali Kanada nije bila samo posmatrač u Vijetnamu kako mnogi misle. U svojoj novoj knjizi, Đavolji trik, autor John Boyko prati bezbroj načina na koje su Kanađani oblikovali, dostavljali i čak se borili u jednom od presudnih sukoba hladnog rata. National Post je iskopao neke činjenice o tom ratu.
Kanadski avioni, bombe, pa čak i tajni agenti slati su u Vijetnam.
Sa obzirom na ogromnu trgovinsku međuzavisnost između Kanade i Sjedinjenih Država, neizbežna je činjenica, da su američke vojne operacije imale Kanadu za saveznika. Boyko piše da je kanadski izvoz čelika i metala porastao 54%, u potpunosti zahvaljujući potražnji američke ratne proizvodnje. Kanadski rudnici takođe su opskrbljivali većinu američkih zaliha nikla; jedan od najkritičnijih metala za moderno, mehanizirano ratovanje.
No, kanadski proizvođači takođe su imali puno važniju ulogu u dostavi američkim avionima, municijom, vojnim vozilima, granatama, napalmom i bačvama agensa Orange defoliant iz kompanije Uniroyal Chemical iz Elmire, ON. U nekim slučajevima roba je direktno otpremljena iz kanadskih fabrika u američke baze u Vijetnamu.
Koristi za Kanadu bile su znatne. Čak i u ranim godinama 1966, procenjeno je da su američki odbrambeni ugovori odgovorni za do 15 000 direktnih i 110 000 indirektnih kanadskih poslova. I sve se to događalo sa liberalskom vladom koja, iako se otvoreno protivila Vijetnamskom ratu, bila relativno mirna oko ogromnih količina kanadskog materijala, koji se koristio za vođenje rata.
Više strukture vlasti u Otavi su znale da je rat osuđen na propast
Kanada je bila jedan od tri člana (zajedno s Poljskom i Indijom) Međunarodne kontrolne komisije (ICC), međunarodnog tela formiranog za nadzor nezavisnosti Vijetnama od Francuske i njegovog razdvajanja na sever i jug. Kanada je ovaj posao dobila u osnovi zato, što je bilo prijateljsko lice nekomunističkog sveta.
Blair Seaborn bio je kanadski predstavnik pri ICC-u sredinom 1960-ih, neposredno pre prvog raspoređivanja američkih trupa u Vijetnam. Seabornovo poverenje u komisiji značilo je da je bio u retkoj poziciji da je mogao ići bilo gde unutar severnog i južnog Vijetnama.
Seaborn je bio ključni američki posrednik, a čak se sastajao i sa severnovijetnamskim vođstvom u vreme operacije Rolling Thunder, američke ofanzive bombardovanja, osmišljene da odvrati Hanoi-jevu podršku komunističkoj pobuni u Južnom Vijetnamu. Uprkos stavu SAD-a da će se vijetnamski otpor sklopiti pred ogromnom američkom moći, Seaborn je naišao na sagovornika, koji je, prema rečima jednog od njegovih veza za Washington, „potpuno uveren da vojna akcija na bilo kojem nivou neće, doneti uspeh SAD-u u Južnom Vijetnamu. ”
Sjedinjene Države ignorisale su to upozorenje, kao i mnoga druga, ali čini se da je Seabornovo iskustvo duboko uticalo na vlasti u Ottawi, uključujući državnog sekretara za spoljne poslove Paul Martina, oca kasnijeg premijera. Početkom 1965., kada je američki optimizam za uspeh bio na vrhu, Martin je u kabinetu rekao da su „Sjedinjene Države krenule bezizlaznim putem jer narod u južnom Vijetnamu,nije imao volje za borbom i nije bilo izgleda za snažnu civilnu podršku. “
Kanađani nisu bili voleli američke dezertere
Oko 26.000 američkih muškaraca preselilo se u Kanadu šezdesetih godina kako bi izbegli ratovanje u Vijetnamskom ratu. Među njima je bio zapažen kantautor Jesse Winchester, kao i suprug Margaret Atwood, koji su se preselili u Toronto.
Iako se tih dolazaka Kanađani često sećaju sa određenom merom nacionalnog ponosa, većina Kanađana u to vreme nije bila nimalo zadovoljna sa američkim pridošlicama.
Anketa iz 1968. godine koju je citirao Boyko pokazala je da je 58% Kanađana reklo da ne treba primati dezertere. Gradonačelnik Vancouvera Tom Campbell nazvao ih je “ološkom zajednicom” koja se “neće boriti za vlastitu zemlju”. 1966. godine kanadski direktor imigracije J. C. Morrison napisao je da dezerterima ne treba im dozvoliti ulazak u Kanadu jer su već pokazali spremnost da se ogluše o „moralne ili ugovorne obaveze“.
I Pierre Trudeau je ponašao na način, koji kao da je prkosio njegovoj istorijskoj slici levičara. Na pitanje 1969. o američkim vojnim dezerterima koji ulaze u Kanadu, Trudeau je rekao da nije posao kanadskih graničara da proveravaju američku vojnu evidenciju, ali rekao je i da lično veruje da je svako ko se prijavio u američku vojsku, sposoban da završi svoj mandat.
Kanada takođe nije bila previše prijateljski raspoložena prema drugom talasu pridošlica koje je doveo Vijetnamski rat: izbeglice koje su pobegle iz zemlje nakon komunističkog osvajanja Južnog Vijetnama 1975. godine. Iako bi se i liberalska i napredna konzervativna vlada složile da prihvate najmanje 50.000 vijetnamskih izbeglica, jedan od najvećih procenata u zapadnom svetu, ankete su pokazale da se tome dosledno protivila većina stanovništva. Kanađani su se usprotivili dolasku „velikih destabilizirajućih etničkih grupa“ koje bi nepovratno promenile nacionalni karakter.
U Vijetnamu je umrlo kanadskih vojnika isto kao i u Avganistanu
Američki predsednik Lyndon Johnson, samo je imao jedan ozbiljan pokušaj da primami Kanadu da se pridruži Vijetnamskom ratu. Kao što je napisao u belešci premijeru Lesteru Pearsonu 1965. godine, „naši ljudi postaju uznemireni zbog činjenice da mi nosimo gotovo sav teret sukoba u čijem ishodu, kako ga mi vidimo, svi naši prijatelji imaju jednako veliku ultimativni ulog kao i mi. “Ali, kako Boyko primećuje, retko su SAD ili Kanada ikada mogli voditi rat, a da se mladići sa obe strane granice nisu pridružavali nekoj od vojski. Tokom građanskog rata u SAD prijavilo se oko 50 000 muškaraca iz britanskog dela Severne Amerike na strani severa. Sedamdeset godina kasnije, između 1914. i 1917. oko 35.000 ljudi iz tada neutralnih Sjedinjenih Država prijavilo se u kanadskoj vojsci za učešće u Prvi svetski rat.
Teško je odrediti tačan broj Kanađana koji su otišli u Vijetnam sa američkim snagama, sa obzirom na to da su mnogi bili dvojni državljani. Ipak, procene se kreću između 12.000 i 40.000. Od toga stoje između 79 i 160 imena na Vijetnamskom veteranskom memorijalu, a koji su Kanađani. Dakle, dok je Kanada više puta odbila američke zahteve za raspoređivanjem trupa u Vijetnam, sukob je na kraju usmrtio približno onoliko Kanađana koliko i kanadsko devetogodišnje angažovanje u Avganistanu, gde je poginulo njih 158.
Budući da Kanada nije objavila rat severnom Vijetnamu, njenim građanima je tehnički zabranjena borba tamo prema odredbama zakona iz 1937. godine koji je imao za cilj zaustaviti dobrovoljce u ratovima u špansko-američkom ratu.
Ipak, dovoljno Kanađana smatralo je za shodno da ignorišu sankcije, da su regrutne stanice američke vojske na granici Quebeca na kraju počele postavljati transparente s natpisom “Bienvenue Canadiens”. U samo jednom slučaju, 25 članova Mohawk Nation iz Kahnawakea, Quebec, prijavilo se u američkim marincima. Kao što je jedan regrut tada rekao, „nikad nije postojala granica za ljude Mohawka. Za nas je sve to jedan kontinent. ”
Jedan od najpoznatijih Kanađana koji su se prijavili za službu u Vijetnamu bio je Richard Dextraze, sin odlikovanog oficira kanadske vojske Jacquesa Dextraze-a, kasnije, budućeg načelnika štaba odbrane. “Ljudi kažu da je bilo glupi ići tamo, jer to nije bio naš rat. Ali u ovaj rat smo trebali da se borimo protiv zajedničkog neprijatelja “, kasnije je govorio stariji Dextraze za svog sina, koji je ubijen u akciji s marincima, kada je imao 22 godine.
SERBIANNEWS/CANADA
ZVEZDA I PARTIZAN DANAS ZA TROFEJ KUPA
Finale Kupa Srbije će danas od 19 časova po srpskom vremenu i zvanično spustiti zavesu na kraj sezone u domaćem fudbalu. Večiti rivali će se u meču za trofej sastati 12. put.
Do sada su Zvezda i Partizan čak 11 puta odmerili snage u finalu najmasovnijeg domaćeg takmičenja, pa smo odlučili da zavirimo u arhivu i prisetimo se svih duela.
Neki od tih mečeva su zaista bili antologijski. Neki datiraju još od pre tačno 73 godine. A zanimljivo je da je Partizan uspešniji pošto je uspeo šest puta da slavi u finalima, dok je Zvezda u pet navrata podizala trofej.
Poskupljuje hleb u Srbiji
U Nišu i centralnoj Srbiji osnovna vrsta belog hleba košta od 30 do 35 dinara, a nakon korekcije biće od 35 do 40 dinara.
Pola kilograma osnovne vrste belog hleba, koji je nekada bio poznat pod imenom “Sava”, u Nišu i centralnoj Srbiji koštaće pet do deset dinara više nego sada, odnosno od 35 do 40 dinara.
U ovim delovima naše zemlje vekna je znatno jeftinija i tom korekcijom cene se samo usklađuju, odnosno podiže se njihova donja granica, dok gornja ostaje ista na nivou Srbije. To je neophodno kako bi se sačuvala industrija, jer je poskupela proizvodnja. To je za “Novosti” rekao predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica.
Određeni pekarski proizvodi koji u svom sastavu imaju veće učešće margarina i ulja koštaju oko pet dinara više po komad, ističe Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije. Litar ulja je sa 90 otišao na 150 dinara, a margarin je poskupeo 35 odsto. To je uticalo da porastu cene, na primer, proizvoda od lisnatog testa. Osnovna peciva, kao što su kifle i štapići, isto koštaju.
U Beogradu se cena osnovne vrste hleba nije menjala, ali je u pojedinim beogradskim malim, zanatskim pekarama nešto skuplji nego u marketima.
Uglavnom košta od 40 do 45, a negde je i 50 dinara. U trgovinskim lancima je od 35 do 45 dinara, ali nam kažu da je najtraženiji upakovani, beli, rezani, od pola kilograma, koji košta od 55 do 59 dinara.
Cene specijalnih vrsta hleba su veoma različite i zavise od njegovog sastava i proizvođača.
“Er Srbija” obnavlja letove do Soluna, Praga i Sofije
Nacionalna avio-kompanija “Er Srbija” ponovo je uspostavila letove do Soluna, a od 4. juna obnavlja i letove do Praga i Sofije.
Srpski nacionalni avio-prevoznik će tokom letnje sezone saobraćati do Soluna sedam puta nedeljno – dva puta dnevno ponedeljkom i petkom, i jednom dnevno utorkom, subotom i nedeljom. Direktan let na ovoj relaciji u proseku traje jedan sat i 15 minuta.
“Er Srbija” će do Praga tokom najvećeg dela letnje sezone leteti dva puta nedeljno – ponedeljkom i petkom. Direktan let između srpske i češke prestonice u proseku traje jedan sat i 40 minuta.
U planu je da se letovi “Er Srbije” ka Sofiji obavljaju tri puta nedeljno – dva puta dnevno, ponedeljkom i jednom dnevno, petkom. Direktan let koji povezuje glavne gradove Srbije i Bugarske u proseku traje jedan sat i pet minuta.
Zahvaljujući vrlo pogodnim terminima, putnici će imati na raspolaganju dobre konekcije između Soluna i brojnih gradova iz mreže “Er Srbije”, kao što su – Amsterdam, Stokholm, Pariz, Kopenhagen, Dizeldorf, Frankfurt, Beč, Cirih, Podgorica, Berlin, Ljubljana, Moskva i drugi.
Takođe, biće omogućena dobra mrežna povezanost između Sofije i ostalih destinacija “Er Srbije”, među kojima su Stokholm, Pariz, Dizeldorf, Frankfurt, Zagreb, Beč, Cirih, Podgorica, Moskva, Ženeva, Njujork, Milano i drugi.
Prag će preko Beograda biti odlično povezan sa Atinom, Solunom, Tiranom, Skopljem, Sarajevom, Istanbulom, Bukureštom i drugim destinacijama u mreži srpskog nacionalnog avio-prevoznika, saopštava “Er Srbija”.
Davidovac promašio za titulu – igraće se majstorica!
Košarkaši Budućnosti su u dramatičnoj završnici savladali Crvenu zvezdu 81:80 u četvrtom meču ABA lige.
Igraće se peti meč, koji će odlučiti šampiona ABA lige. Majstorica je na programu u petak u Beogradu.
Na ovoj utakmici Budućnost je izvela 35 slobodnih bacanja, dok je Zvezda šutnula 17. Ogromna razlika, kao i u prethodnom meču.
Takav je bio i odnos u faulovima – Zvezda je napravila 35, a Budućnost 17.
Budućnost su do pobede predvodili Kobs sa 23, Mitrović sa 13 i Zoran Nikolić sa 10 poena.
U ekipi Crvene zvezde istakli su se Lojd sa 23, Dobrić sa 13 i Noko sa 12 poena.
Zvezda je odlično ušla u meč, posebno Džordan Lojd.
Pogodio je dve trojke i dvojku, pa je trojku pogodio i Dobrić i posle četiri minuta košarke Zvezda je imala +11.
Budućnost je odgovorila serijom 7:0 i vratila se na -4, ali je Zvezda do kraja četvrtine uspela da održi prednost. Posle prvih 10 minuta bilo je 23:19 za beogradski tim.
U drugoj četvrtini razigrao se nekadašnji kapiten Crvene zvezde Luka Mitrović.
Održavao je Budućnost, koja je držala rezultatski priključak, ali nije uspela da preokrene rezultat.
Lojd, Dobrić i Noko su održavali prednost Crvene zvezde, a pridružio im se i Kuzmić i na poluvremenu je Zvezda imala +3.
Ponovo smo videli veliki broj slobodnih bacanja i dominaciju Zvezde na ofanzivnom skoku.
Zvezda je loše ušla u drugo poluvreme i Budućnost je pripretila i promašila nekoliko šuteva za vođstvo.
Onda je proradio šut za tri poena Crvene zvezde – pogađali su Davidovac i Lazić i uz sjajnu igru u reketu, Zvezda je došla do najvećih +12.
Budućnost se serijom 8:0 vraća rezultatski, ali je Zvezda održala prednost i pred poslednjih 10 minuta imala je +5.
Lengston Hol je zaigrao dobro kada je najpotrebnije – pogađa na startu 4/4, krade loptu i dodaje do Lojda, koji poentira uz faul i Zvezda odlazi na +10.
Dejan Milojević je na osam minuta do kraja iskoristio poslednji tajm-aut na utakmici, što je bilo zanimljivo.
Zvezda je vodila do same završnice i imala sve u svojim rukama, ali nekoliko neiskorišćenih napada i veliki broj slobodnih bacanja vratili su Budućnost u igru.
Na sedam sekundi do kraja je Lazić odlučio da namerno faulira Kobsa i da Zvezda ima poslednji napad za produžetak ili pobedu.
Kobs je pogodio samo jedno bacanje i Zvezda je imala dobru situaciju.
Lojd je naskočio za dva i na sekund do kraja promašio, ali je Zvezda imala popravni.
Davidovac je pokušao iz kornera da pogodi za titulu, ali je promašio i Budućnost je izborila peti meč.
KRIVOKAPIĆ SLETEO U BANJALUKU: Predsednik Vlade Crne Gore u poseti RS, dočekao ga Višković
PREDSEDNIK Vlade RS Radovan Višković dočekao je danas, na Aerodromu Banja Luka, u Mahovljanima, predsednika Vlade Crne Gore Zdravka Krivokapića, koji je doputovao u posetu RS.
U kratkom i srdačnom susretu, predsednici vlada Republike Srpske i Crne Gore razmenili su mišljenja o aktuelnoj situaciji, mogućnostima daljeg unapređenja privredne i ekonomske saradnje između Republike Srpske i Crne Gore, te procesu imunizacije stanovništva protiv virusa korona.
Delegacije vlada Republike Srpske i Crne Gore, predvođene predsednicima vlada Radovanom Viškovićem i Zdravkom Krivokapićem, razgovaraće sutra u Administrativnom centru Vlade Republike Srpske u Banjaluci.
Čoveku koji je u karantinu preti kazna od $ 3000 ne njegovom krivicom, jer niko nije preuzeo paket sa testom
