Nakon promišljene štednje zbog pandemije, Kanađani su željni da troše ušteđene milijarde dolara
U proseku, tokom pandemije svaki Kanađanin uštedio je više od 5.000 dolara. Postavlja se pitanje, šta će ljudi raditi sa tom ušteđenom gotovinom?
Sva vladina ograničenja tokom pandemije pomogla su mu da drastično smanji potrošnju tokom poslednjih godinu dana i započne sa isplatom duga, svakog meseca. Nakon što su otplatili preostali dug, par je uštedeo dovoljno za učešće.
Rekordna ušteda
Ekonomski podsticaj
Neka bogatstva su u porastu, druga opadaju
Nacionalno ocenjivanje rakije
Savez proizvođača rakije Srbije organizovao je prvi put nacionalno ocenjivanje kvaliteta tog pića. Uzorci za ocenjivanje uzimani sa polica iz prodaje. Nisu namenski pravljeni kako bi se proverio realni kvalitet rakije na tržištu.
Veliki broj proizvođača pokazao je prethodnih godina da može da napravi i kvalitetnu rakiju i dovoljne količne, po meri i stranog kupca.
Nacionalno ocenjivanje kvaliteta rakije organizovano je s ciljem da se njena proizvodnja izdigne sa nivoa kućne radinosti na ozbiljnu proizvodnju pića kao nacionalnog brenda koje zadovoljava i standarde Evropske unije.
“Ja sam veoma srećan jer smo mi u prošlih 12 meseci pomogli 104 različite destilerije, različita projekta, koji su konkurisali, neke smo već isplatili, četrdesetak je na dopuni dokumentacije. Nažalost, neki nisu dobro popunili tiket, ali smo isplatili oko tri miliona evra za naše destilerije, danas ih ima u našem registru ukupno prijavljenih preko 790, što je duplo više nego što ih je bilo. A vrhunac svega je to što 47 odsto srpske rakije odlazi na tržište u EU. To znači da ispunjavamo sve standarde koje danas moderno društvo priznaje”, napominje ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Na manifestaciji Srpske rakije koju je organizovao Savez proizvođača rakije 15 ocenjivača je biralo između 74 uzorka i najvišim ocenama izabrali najbolje.
Kanada od 5. jula ublažava ograničenja za potpuno vakcinisane putnike
OTTAWA – Kanada će ublažiti ograničenja od 5. jula za putnike koji su u potpunosti vakcinisani protiv COVID-19.
Savezna vlada iznela je svoj plan ukidanja nekih mera, a iako navodi da će olabaviti neke karantinske mere, za ljude koji su potpuno vakcinisani, za to ništa ne garantuje.
Promene za potpuno vakcinisane putnike
Od 5. jula potpuno vakcinisani putnici, kojima je dozvoljen ulazak u Kanadu, neće morati ići u 14-dnevni karantin, uključujući hotelski boravak po naredbi vlade.
Međutim, potpuna vakcinacija ne osigurava automatsko izuzeće nekoga od zahteva za karantin. Putnici će i dalje morati imati „odgovarajući plan karantina i biti spremni na karantin, u slučaju da se na granici utvrdi da ne ispunjavaju potrebne uslove“.
Ako se smatraju prihvatljivim, ljudi kojima je dozvoljen ulazak u Kanadu neće biti dužni raditi ponovo test 8 dana. Za nevakcinisane ili nekompletno vakcinisane putnike, dosadašnje mere ostaju na snazi, bez promena.
Kao deo promena, putnici će takođe morati pokazivati svoj status oko vakcinisanja. Ovo se odnosi na sve ljude koji traže ulazak u Kanadu. Potrebne informacije će uključivati naziv vakcine ili bilo koje druge informacije koje identifikuju vakcinu koju su primile, ako su vakcinisani, datume davanja injekcija i koliko doza su primile.
Da bi dobili izuzeće od karantina, putnici moraju dobiti vakcinu koja je trenutno odobrena za upotrebu u Kanadi i moraju primiti sve potrebne doze najmanje 14 dana pre polaska.
Vakcine koje je Health Canada trenutno odobrila za hitnu upotrebu su ona koja su napravili Pfizer-BioNTech, Moderna, AstraZeneca / COVISHIELD i Janssen.
Putnici za koje se smatra da su izuzeti od pravila karantina i dalje će biti testirani po dolasku u Kanadu. Oni će se takođe morati izolovati kod kuće sve dok im rezultati testa nakon prvog dana ne budu negativni.
Neke druge mere koje će ostati na snazi uključuju dokaz o negativnom PCR testu, ne starijem od 72 sata pre planiranog leta ili dolaska na kopneni granični prelaz.
Kako se prijavljujete za izuzeće iz karantina?
Savezna vlada kaže da će ljudi koji žele da budu uzeti u obzir za izuzeće iz karantina, kao i zahtev za smanjenje testiranja nakon dolaska, moraju dostaviti dokaze o svojoj vakcinaciji.
Da bi to učinili, potpuno vakcinisani putnici će morati dostaviti dokaze o svojoj vakcinaciji na engleskom ili francuskom (ili overeni prevod) u aplikaciju ArriveCAN. To se mora učiniti pre nego što putnik stigne na kanadsku granicu, zaprećena je kazna u visini od $ 750.000 ako se utvrdi da je u pitanju manipulacija.
Savezna vlada kaže da će više detalja o tome koje će informacije biti potrebne i kako preneti podatke u aplikaciju biti dostupne do 5. jula.
Putnici će morati imati najsavremeniju verziju aplikacije ArriveCAN, koja će do tada biti objavljena.
Osim učitavanja u aplikaciju, putnici će takođe morati zadržati kopiju dokumentacije o vakcinisanju (papirnu ili elektronsku) radi provere na granici. Ovu dokumentaciju moraju imati dve sedmice nakon ulaska u Kanadu. Ljudi koji se koriste prevodom moraće imati i originalnu dokumentaciju.
Federalna ministrka zdravstva Patty Hajdu kaže, da se nastavlja rad na dokazu postupka vakcinacije za Kanađane.
„Ovaj rad uključuje stalne razgovore sa provincijama i teritorijama, koje su počele izdavati vlastite dokumente. Ako planirate međunarodno putovanje ovog leta, ne zaboravite proveriti uslove u zemlji koju posećujete i imajte na umu da su mnoge zemlje morale napraviti nagle promene dok se nose sa sve većim slučajevima ili ozbiljnim epidemijama ”, rekla je u ponedeljak.
Putovanja unutar Kanade i dalje se smatraju kao nebitna
Iako je savezna vlada iznela detalje prve faze ublažavanja ograničenja putovanja, još uvek se od Kanađana traži da izbegavaju nebitna putovanja.
“Iako budućnost izgleda svetlija nego što je već dugo bila, sa slučajevima COVID-19 u opadajućem trendu i naporima na vakcinisanju koji idu dobro u celoj zemlji, ne možemo izneveriti dosadašnje napore”, rekao je ministar javne bezbednosti Bill Blair. „Naš fazni pristup ublažavanju graničnih mera vođen je činjenicama, naučnim dokazima i savetima naših stručnjaka za javno zdravstvo. U svemu što radimo kao odgovor na ovu pandemiju, naš glavni prioritet i dalje ostaje zdravlje i sigurnost svih Kanađana. ”
Nisu napravljene promene sa graničnim merama za putnike koji nisu u potpunosti vakcinisani. Ograničenja putovanja za strane državljane, uključujući američke državljane, ostaju na snazi najmanje do 21. jula.
“Drugim rečima, strani državljanin koji dođe u Kanadu u nebitne svrhe biće vraćen sa naših granica”, dodao je Blair.
Kaže da će podaci prikupljeni u ovoj prvoj fazi pomoći vladi da “odredi vreme budućih graničnih mera”.
„Rasprave su u toku sa provincijama, teritorijama, sa ciljem omogućavanja nebitnih putovanja potpuno vakcinisanih stranih državljana u Kanadu u narednim mesecima “, rekao je Blair.
“Kako se situacija bude razvijala, po potrebi ćemo reagovati sa novim i prilagođenim graničnim merama, kako bi Kanađani bili sigurni, a ekonomija u rastu”, dodao je ministar saobraćaja Omar Alghabra, napominjući da će sarađivati s međunarodnim, provincijskim, teritorijalnim partnerima kako bi ” odredili sledeće korake kasnije tokom ovog leta.”
“Ovo bi moglo uključivati proširenje broja kanadskih aerodroma koji ispunjavaju uslove za primanje međunarodnih letova i nadam se da ću uskoro moći podeliti više dobrih vesti sa vama”, rekao je Alghabra.
SERBIANNEWS/CANADA
Odbojkaši Srbije pobedili Australiju u Ligi nacija
Muška odbojkaška reprezentacija Srbije pobedila je danas Australiju 3:1, po setovima 25:16, 25:13, 19:25, 25:19 u prvom meču poslednjeg petog vikenda Lige nacija u Riminiju.
Bila je ovo deveta pobeda u takmičenju sa skorom 9-4 i trenutno nalaze na četvrtom mestu na tableli.
Najefikasniji srpskom timu bio je Aleksandar Atanasijević sa 19 poena, Petar Krsmanović osvojio 15, a Marko Ivović je stao na 12 poena, javlja Tanjug.
Srbija naredni meč igra sutra sa Holandijom od 12 sati, a 23. juna u istom terminu sastaće se sa Kanadom.
Košarkašice Srbije saznale potencijalne protivnike u četvrtfinalu
Ženska košarkaška reprezentacija Srbije u četvrtfinalu Evropskog prvenstva u Valensiji igraće protiv boljeg iz duela u kojem se sastaju Španija i Crna Gora.
Izabranice Marine Maljković su sa prvog mesta u grupi B obezbedile direktan plasman u četvrtfinale Evrobasketa, a u ponedeljak od 21 sat za plasman će se boriti Španija, kao druga u A grupi i Crna Gora kao trećeplasirana u B grupi.
Direktan prolazak u četvrtfinale, pored Srbije, obezbedile su još Francuska, Belorusija i Belgija.
Košarkašice Srbije četvrfinalni susret igraće u sredu.
Eparhija raško-prizrenska prekinula kontakte sa Prištinom
Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska saopštila je da je, usled sve češćeg sprečavanja vernika raseljenih sa Kosova da posećuju groblja ili učestvuju u crkvenim proslavama, prekinula kontakt sa prištinskim institucijama.
U saopštenju objavljenom na sajtu eparhije navodi se da će se taj kontakt ponovo uspostaviti kada i „puno poštovanje vladavine prava i sudskih odluka”.
Eparhija je ocenila i da Priština sve češće pokazuje „otvorenu diskriminaciju na etničkoj i verskoj osnovi”, a da je Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) radi opstanka „urgentno potrebna zaštita od nezakonitog i diskriminatornog delovanja samih kosovskih institucija, što je neophodno razmotriti i u kontekstu dijaloga u Briselu”.
„Eparhija raško-prizrenska u međuvremenu apeluje na međunarodne predstavnike da urazume prištinske vlasti da poštuju sopstvene zakone, jer ovakvo diskriminatorno ponašanje prema vernicima SPC i našoj crkvi ugrožava bezbednost, podiže tenzije i dugoročno nanosi štetu svima u regionu”, ocenjuje se u saopštenju, prenosi Beta.
Eparhiju posebno zabrinjava i izostanak javne reakcije međunarodnih predstavnika na „sve češće diskriminatorno ponašanje kosovskih institucija prema SPC”.
„Predstavnici zapadnih zemalja, koji su nas svojevremeno uveravali da su kosovski zakoni dovoljna garancija našeg opstanka i poštovanja naših prava, bi svakako trebalo da reaguju na ovakvo ponašanje, koje se iz dana u dan intenzivira. Poslednjom zabranom našim vernicima da posete svoje svetinje, prištinske vlasti nisu samo po ko zna koji put prekršile verska prava Srba i SPC, već i ponovo dokazale da im ni sopstveni zakoni i pravni poredak ne znače ništa, ako ih ti zakoni obavezuju na poštovanje prava SPC”, dodaje se u saopštenju.
Juče ujutro su vernici poreklom iz sela Mušutišta kod Suve Reke, najpre pušteni da pređu administrativni prelaz Jarinje, ali ih je naknadno Kosovska policija proterala.
Ta grupa vernika trebalo je da poseti nekoliko svetinja SPC na Kosovu i Metohiji i da danas učestvuje u liturgiji, koja je bila zakazana na ruševinama manastira Svete Trojice kod Mušutišta, koji je porušen nakon završetka rata 1999. godine.
„Da stvar bude još gora, oni nisu jednostavno vraćeni sa administrativnog prelaza, kao što je bio slučaj sa nekim drugim pokloničkim grupama, već su proterani sa Kosova i Metohije, budući da su već legalno bili prešli administrativnu liniju i stigli do Kosovske Mitrovice. Pošto vernici nisu mogli da dođu na liturgiju, ona nije ni održana u manastiru Svete Trojice”, navodi se u saopštenju.
Britanski ministar tvrdi da je sa Beogradom potpisao sporazum protiv ruskog uticaja, srpsko ministarstvo negira
Ministar odbrane Velike Britanije Ben Volas rekao je da Srbija zaslužuje punu pažnju i podršku Londona i da zaslužuje mesto za počasnim stolom, kao i da će Velika Britanija pomoći da se Srbija oslobodi „malignog ruskog uticaja i manipulacija”.
Volas je to izjavio za britanski „Telegraf”, uz tvrdnju da je u Beogradu potpisan ugovor o suprotstavljanju „malignom ruskom uticaju”, ne precizirajući takvu odredbu u sporazumu.
Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je danas da tokom posete britanskog ministra odbrane Bena Volasa Srbiji, nije potpisan bilo kakav dokument u kojem se pominje Rusija, niti je ministar Volas bilo gde to izjavio.
„Jedini dokument koji su tokom posete potpisali potpredsednik Vlade i ministar odbrane dr Nebojša Stefanović i ministar Ben Volas jeste Aranžman između Ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva odbrane Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o unapređenju saradnje u oblasti odbrane”, navodi se u saopštenju, prenosi Tanjug.
U navedenom Aranžmanu ne pominje se Ruska Federacija, ističe Ministarstvo odbrane.
U saopštenju izdatom povodom, kako se napominje, netačnih medijskih napisa, a radi istinitog obaveštavanja javnosti, navodi se šta je predmet tog dokumenta.
„Predmet Aranžmana je razvoj bilateralne saradnje u oblasti multinacionalnih operacija, vojne obuke i obrazovanja, održavanje bilateralnih vežbi, razmatranje unapređenja saradnje u kopnenom i vazduhoplovnom domenu i sajber odbrani, unapređenje saradnje u oblasti ABHO, jačanje mogućnosti za saradnju odbrambenih industrija i naučno istraživačkih institucija kao i međusobno pozivanje na godišnje vojne sportske manifestacije i takmičenja”, precizira se u tekstu.
Britanski ministar odbrane ove nedelje je boravio u Beogradu i sreo se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i ministrom odbrane Nebojšom Stefanovićem.
Stefanović je tada ocenio da su dve strane potpisale aranžman o unapređenju saradnje u oblasti odbrane i „izrazile spremnost i opredeljenje za nastavak intenzivne bilateralne saradnje između dva ministarstva i dve vojske”.
Volas je u intervjuu datom za britanski „Telegraf” tokom posete u Beogradu izjavio da je britanski bezbednosni interes da bude uključena u postjugoslovenski razvoj situacije, dodavši da će Britanija pomoći Srbiji da se oslobodi ruskog „malignog uticaja i manipulacije”.
On je još rekao da Srbija „zaslužuje našu pažnju i podršku, jer želimo da nam se priključi za počasnim stolom” prenosi Tanjug.
„U našem je interesu da pomognemo državama kao Srbiji da pruže otpor malignim aktivnostima i uticajima. U oblastima gde vidimo aktivnosti drugih nacija kojima se oslabljuju države ili se pokušava sa manipulacijom, onda je, naravno, u našem interesu da se suprotstavimo tome i da podržimo te zemlje”, dodao je Volas.
On je rekao da Britaniji ne smeta što Beograd ima prijateljske odnose sa Moskvom, jer je „Srbija vojno neutralna”.
„Ne igramo igru Rusije koja uzima zemlje zdravo za gotovo i tera ih da biraju. Ne držimo evangelističke propovedi Srbiji šta treba da radi. Želimo maksimalnu sigurnost za narod Srbije, ali moramo da delimo teret i neki partneri će biti manje tradicionalni nego što mislite, uključujući i Srbiju”, dodao je Volas.
Dan Svete Trojice – običaj je da se danas kuće i crkve ukrašavaju zelenilom
Danas je dan Svete Trojice. Praznik se smatra rođendanom Crkve Hristove. Spada u najznačajnije hrišćanske praznike, i proslavlja se tri dana, kao i Božić i Vaskrs. Na današnji dan crkve se kite zelenim grančicama i posipaju travom.
Po obećanju Hristovom, u pedeseti dan po Vaskrsenju i deseti po Vaznesenju, spustila se blagodat Svetog duha na učenike sina Božijeg. Oni su potom progovorili mnoge jezike koje do tada nisu znali i krenuli po celom svetu da propovedaju reč gospodnju.
Silaskom Svetoga Duha na apostole završeno je osnivanje Crkve Hristove. Praznik se naziva i Trojica, Duhovi i Pedesetnica.
Običaj je da se danas kuće i crkve ukrašavaju zelenilom – travom, cvećem i grančicama od kojih se, u toku molitve, u hramovima pletu venčići. Duhovi se slave tri dana.
Crkveno praznovanje nastavlja se čitave sedmice, tokom koje se nijedan dan ne posti, jer je to takozvana trapava nedelja. Potom sledi Petrovski post, ove godine 28.juna.
Svete Trojice su krsna slava mesta i gradova ali i zavetine. Česte su litije.
Slava su Kraljeva, Kruševca, Požarevca, beogradskih opština Čukarica, Obrenovac i Lazarevac, kao i Bežanije. Kao slava, Dan policije i Dan MUP-a Srbije, obežava se u znak sećanja na 1862. godinu, kada je srpska žandarmerija, na ovaj praznik, odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur-česme, kao i u naredna dva dana, tokom turskog bombardovanja Beograda.
Kako na našu jetru utiče neumerenost u jelu i piću
Jetra je centralna laboratorija našeg organizma u kojoj se odvija na stotine procesa. Ima brojne funkcije, a jedna od njih je i da čisti organizam od svih štetnih materija. To radi sve dok je ne ugrozimo nekim našim lošim životnim navikama.
Više od stotinu metaboličkih procesa se dešava u jetri i ona je odgovorna za detoksikaciju, za sintezu brojnih bitnih belančevina, a između ostalog i za naš adekvatan imunološki odgovor i zaštitu organizma, naglašava prof. dr Tamara Milovanović sa Klinike za gastroenterologiju, Kliničkog centar Srbije.
“Komplikacije vezane za bolesti jetre se ne tiču samo digestivnog trakta, već i drugih organa i organskih sistema i u stvari predstavljaju sistemsku bolest”, napominje doktorka.
Jetri pre svega prija umerenost u svemu, naglašava profesorka i dodaje da su brza hrana i slatkiši nezdrava hrana, preopterećena kalorijama, nezasićenim masnim kiselinama, solju, a sve to dovodi do taloženja viška u jetri i ugrožavanja njene funkcije.
Masna jetra
Masna jetra, kako navodi sagovornica Ivane Božović, je pre svega bolest, a ne stanje i u međunarodnoj klasifikaciji bolesti za nju postoji i šifra. Karakteriše je prekomerno prikupljanje masti u jetri i najčešće je vezana za gojaznost i 80 odsto gojaznih ljudi ima masnu bolest jetre.
“Treba napomenuti i da neke endokrine bolesti, izloženost nekim lekovima, rad u hemijskoj industriji može dovesti do masne bolesti jetre, ali je najčešće uzrok gojaznost i nepravilna ishrana”, naglašava gošća Nazdravlja.
Masnu bolest jetre imaju uglavnom osobe sa prekomernom težinom čiji indeks telesne mase prelazi 25 i gojazne osobe koje imaju indeks preko 30. To su ljudi koji imaju prekomerni unos ugljenih hidrata, pre svega slatkiši, pekare, koka-kole i pića sa koncentrovanim šećerima i koji imaju sedatorni način života i malo fizičke aktivnosti.
“Nažalost, prema epidemiološkim podacima i podacima SZO, sve je veći broj gojazne dece, što će biti veliki problem u budućnosti. Prema sadašnjim podacima oko 25 odsto populacije oboleva od masne bolesti jetre, što je jako mnogo”, naglašava doktorka za “RTS”.
U poslednjih 20 godina broj osoba koje se transplantiraju, tj. imaju krajnje otkazivanje funkcije jetre, zbog masne bolesti jetre je porastao za 170 odsto i taj broj će nažalost, rasti, smatra profesorka Milovanović.
Da li je jetra podmukao organ
Većina bolesti jetre, pa i masna bolest jetre u početnim stadijumima kada se najbolje i najefektivnije može reagovati, ne daje nikakve tegobe. Nekada je to zamor, malaksalost, neki osećaj neprijatnosti ispod desnog rebarnog luka, ali ljudi na to najčešće ne obraćaju pažnju, napominje doktorka.
“Kada se pojave simptomi i tegobe to su već tegobe vezane za odmaklu bolest jetre i nama su tada već ruke vezane. Principijelno, potrebno je imati jednu kulturu redovnih pregleda, preventivnih pregleda sa kompletnom laboratorijskom analizom i reagovanje i na minimalni porast transaminaza i ispitivanje uzroka porasta transaminaza je veoma bitno za zdravlje”, dodaje Milovanovićeva.
Pored analiza krvi potrebno je redovno raditi i kontrolne ultrazvučne preglede koji vrlo lako otkrivaju masnu bolest jetre, mada je problem što ovom vrstom pregleda se masna bolest jetre otkriva kada već ima 20 odsto masti u jetri, a prema definiciji, bolest je kada imamo više od pet odsto masti.
“Zato bi o tome posebno morali da misle gojazni ljudi i ljudi koji imaju metabolički sindrom i dijabetes melitus broj dva”, dodaje doktorka.
Kako da popravimo stanje naše jetre
Korekcija životnih navika praktično se pokazuje kao najteži zadatak, a kako bismo sačuvali našu jetru neophodna je adekvatna i uravnotežena ishrana i fizička aktivnost.
Stres takođe utiče na našu jetru. Direktno, ali i indirektno. Stres povećava markere zapaljenja, a neko stres kompenzuje povećanim unosom hrane, tako da je dejstvo stresa veliko kako za jetru tako i za druge organe.
U svakom slučaju, prema naučnim studijama, gubitak u telesnoj težini od 10 odsto značajno koriguje nalaz jetre, smanjuje količinu masti, čak i ako je jetra krenula u pravcu ciroze, ako je došlo do pojave ožiljaka, odnosno fibroze na nivou jetre, ona može da se smanji.
“Nažalost, taj gubitak telesne mase od 10 odsto u kliničkoj praksi postiže samo 10 odsto pacijenata. Znači, navike su nešto što mi jako teško menjamo”, zaključuje prof. dr Tamara Milovanović.
Profesorka Gordana Vunjak Novaković dobila titulu omiljenog svetskog pronalazača
Naučnica rođena u Beogradu razvila je metod za razvoj ćelija izvan tela i time ponudila materijal za rekonstrukciju lica i put ka zameni oštećenog plućnog i srčanog tkiva
Nagradu publike koju daruje Evropski zavod za patente, na onlajn svečanosti dodele najprestižnijeg istraživačkog priznanja na Starom kontinentu, dobila je srpska naučnica prof. dr Gordana Vunjak Novaković, koja živi i radi u Americi. Profesorku biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku i biomedicinskog inženjerstva Mikati fondacije javnost je izabrala za omiljenog svetskog pronalazača u konkurenciji 15 finalista sa cele planete. Ona je ponela ubedljivu naklonost publike i, od ukupno 27.000 glasova koje su davali posetioci internet portala Evropskog zavoda za patente od 4. maja do 17. juna, osvojila simpatije 48 odsto glasača.
Naučnica, inače rođena u Beogradu, razvila je metod za razvoj ćelija izvan tela koje koriste ćelije samog pacijenta i time otvorila nove horizonte u regenerativnoj medicini. Njen revolucionarni pristup nudi bezbedniji, precizniji i manje invazivan način za izvođenje rekonstrukcije lica i ide ka tome da bude uspešan i u zameni oštećenog plućnog i srčanog tkiva. Profesorka Vunjak Novaković dve decenije se bavi istraživanjima i primenom bioreaktora koji omogućavaju da se ljudska tkiva gaje u laboratoriji i spremno čekaju da se ugrade u telo pacijenta kome je otkazao organ ili mu je oštećena kost, na primer. Sa svojim timom naučnika napravila je srčani mišić od matičnih ćelija koji radi kao srce odraslog čoveka, što predstavlja pravu revoluciju u medicini kakvu poznajemo. Trenutno istražuje da li bi njihova tehnologija mogla da pomogne i oporavku pluća koja su oštećena kod pacijenata obolelih od kovida 19.
Prilikom dodele nagrade srpskoj naučnici Antonio Kampinos, predsednik Evropskog zavoda za patente, istakao je da ovo priznanje publike pokazuje kako inovacije dotiču živote ljudi svuda u svetu.
– Posle neverovatno izazovne godine entuzijazam javnosti za pronalazak Gordane Vunjak Novaković odražava i snažnu veru u to da će nam ljudska kreativnost, strast za inovacijama i domišljatost pomoći na putu ka svetlijoj budućnosti – naglasio je Kampinos.
Kada je proglašena za omiljenog pronalazača, srpska naučnica je istakla da je to za nju potpuno iznenađenje.
– Zadivljena sam podrškom koju sam dobila. Hvala svima, zaista ovo nisam očekivala – rekla je prof. Vunjak Novaković.
Upitana da li je, dok je počinjala karijeru na univerzitetu u Srbiji, uopšte mogla da pomisli da će jednog dana biti pronalazač, naučnica je odgovorila da je to oduvek bila, još na fakultetu u Beogradu, jer to je bilo nešto što je prvo učila od ovdašnjih mentora, a zatim i u toku 12 godina koje je provela Bostonu. Ipak, ta vrsta naučnog rada „eksplodirala” je, kako kaže, kada je došla na Univerzitet Kolumbija, koji je okruženje koje pruža neverovatnu podršku preduzetništvu.
– Ljudi su tamo divni, vole da sarađuju, a to je glavno u svakom istraživanju, tako da je moja preduzetnička karijera došla kao odgovor na takvo okruženje. U suštini, od svega što se dešava u mojoj laboratoriji najbolji deo posla je rad sa izrazito talentovanim mladim ljudima. Zahvalna sam svojim studentima, postdoktorandima i saradnicima jer je ovo zaista rezultat naših zajedničkih zalaganja. Mentorstvo je najvažniji deo mog posla. Bavljenje naukom, predavanje, rad s ljudima, prenošenje otkrića u komercijalnu i kliničku primenu. Sve te stvari zasnovane su na mentorstvu, koje vidim kao dvosmerni proces jer se trudim da studentima prenesem ono što sam naučila od svojih mentora i u toku dugogodišnje karijere. Ali, takođe nastojim i da stalno slušam svoje studente jer nastavljam da učim kroz njih. To je proces u kom svi uživamo, tako da slobodno mogu da kažem da su mentorstvo i interakcija s ljudima najvažniji i najlepši deo mog posla – istakla je naučnica srpskog porekla.
Ceremonija dodela nagrada organizovana je iz Minhena i to – za 15 godina, koliko se održava – prvi put na daljinu. Nagrade su deljene u šest kategorija koje su, kažu predstavnici zavoda, jednako rangirane, a naša naučnica plasirala se u finale u dve kategorije. Profesorka Vunjak Novaković za inovativni doprinos u biomedicini našla se i među troje finalista koji su se nadmetali za nagradu za životno delo. Uz nju su u toj kategoriji bila i dva nemačka naučnika, Metin Kolpan i Karl Leo, fizičar koji je i dobio ovo priznanje. Inače, petnaest pronalazača ili timova iz celog sveta bili su finalisti u pet kategorija: Industrija, Životno delo, Zemlje koje nisu članice Evropskog zavoda za patente, Mala i srednja preduzeća i Istraživanje. Pobednike u ovih pet kategorija birao je žiri, a ogromna podrška javnosti odlučila je da Gordana Vunjak Novaković osvoji Nagradu publike za 2021. godinu. Izabrani dobitnici u svim kategorijama su iz Austrije, Nemačke, Indije, Norveške, Srbije, Švedske, Švajcarske i Amerike.
Gordana Vunjak Novaković je i direktor Laboratorije za matične ćelije i inženjerstvo tkiva na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, članica Srpske akademije nauka i umetnosti i prva Srpkinja i žena koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD. Ugledna naučnica je i kreativni ambasador naše zemlje u okviru Saveta za kreativne industrije pri kabinetu Ane Brnabić, predsednice Vlade Srbije. Primljena je u Međunarodnu kuću slavnih žena u tehnologiji, dobitnica je brojnih prestižnih naučnih priznanja. Sa više od 41.000 citata i ha-indeksom 115, profesorka Vunjak Novaković je jedna od najcitiranijih osoba u istoriji u svim oblastima nauke. Značajna komponenta rada ove naučnice je transfer istraživačkih rezultata iz njene laboratorije direktno za primenu na klinikama i to kroz oko 50 patenata u Sjedinjenim Američkim Državama i tri kompanije koje je osnovala sa svojim studentima.